NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJA SVETOG EVANĐELJA PO MATEJU

TUMAČENJA SVETOG EVANĐELJA PO MATEJU

 

TUMAČENJE SVETOG EVANĐELJA PO MATEJU
 

 
Glava dvadeset i četvrta
 
O razorenju Jerusalima, ponovnom Dolasku Hrista, svršetku vijeka
i potrebi budnosti
 
1-2. I izašavši Isus iđaše od hrama, i pristupiše mu učenici njegovi da mu pokažu građevine hrama.[1] A Isus im reče: Ne vidite li sve ovo? Zaista vam kažem: Neće ostati ovdje ni kamen na kamenu koji se neće razmetnuti.
 
Svojim izlaskom iz Hrama Gospod je pokazao da napušta Jevreje. Kao što je već ranije rekao „Ostavlja se kuća vaša prazna“, tako je i učinio. Učenicima predskazuje uništenje Hrama, jer su se oni, razmišljajući na zemaljski način, divili lepoti građevine, pa su je zato pokazivali Hristu govoreći: „Gle kakav pre-krasan dom Ti ostavljaš pust.“ Gospod ih, međutim, oslobađa od privezanosti za zemaljske stvari i upućuje ka nebeskom Jerusalimu govoreći: „Neće ostati ovde ni kamen na kamenu.“ Ovo je rekao slikovitim jezikom kako bi ukazao na potpuno uništenje Hrama.
 
3. A kada sjeđaše na gori Maslinskoj, pristupiše mu učenici nasamo govoreći: Kaži nam kad će to biti i kakav je znak tvoga dolaska i svršetka vijeka?
 
Prilaze Mu nasamo s namerom da Ga zapitaju o onome što je za njih bilo najvažnije. Pitaju ga, dakle, dve stvari: prvo, kada će to biti, misleći na razrušenje Hrama i pad Jerusalima, i drugo, kakav će biti znak Njegovog dolaska?
 
4-5. I odgovarajući Isus reče im. Čuvajte se da vas ko ne prevari. Jer će mnogi doći u ime moje govoreći: Ja sam Hristos. I mnoge će prevariti.
 
„Mnogi će“, kaže, „doći i proglasiti sebe za Hrista.“ Još je Dositej Samarjanin govorio „Ja sam prorok koga je predskazao Mojsej“,[2] dok je Simon Samarjanin sebe nazivao „velikom silom Božjom.“ [3]
 
6-8. Čućete ratove i glasove o ratovima. Gledajte da se ne uplašite; jer treba sve to da se zbude. Ali još nije kraj. Jer će ustati narod na narod i carstvo na carstvo i biće gladi i pomora, i zemljotresa po svijetu.
 
Govori o ratovima koji su vodili Rimljani oko Jerusalima.[4] Ali ne kaže da će samo biti ratova, već i gladi i pomora, pokazujući da će se Bog razgneviti na Jevreje. Dok se može reći da ratovi nastaju zbog neprijateljstva među ljudima, glad i pomori ne dolaze ni od kog drugoga do od Boga. Kako apostoli ne bi pomislili da će kraj sveta doći pre nego što propovede Evanđelje, Hristos im govori: „Ne smućujte se, još nije kraj“, pošto uništenje Jerusalima i kraj sveta neće biti u isto vreme. Ipak kaže da će „narod ustati na narod i carstvo na carstvo“ zbog nesreća koje su imale zadesiti Jevreje i koje će biti početak stradanja. Kao što porodilja prolazi kroz porođajne muke i u njima rađa, tako će i ovaj sadašnji vek uz smutnje i ratove poroditi budući. [5]
 
9-13. Tada će vas predati na muke i pobiće vas, i svi će narodi omrznuti na vas zbog imena moga. I tada će se mnogi sablazniti, i izdaće drug druga i omrznuće jedan drugoga. I izići će mnogi lažni proroci i prevariće mnoge. I zato što će se umnožiti bezakonje, ohladnjeće ljubav mnogih. Ali ko do kraja pretrpi, taj će se spasti.
 
Predskazuje buduće nevolje, kako bi tim rečima unapred ohrabrio svoje učenike, pošto strah i pometnju obično izaziva ono što je neočekivano. On unapred umiruje njihov strah predskazujući im buduće nevolje koje će ih zadesiti: mržnju, neprijateljstva, sablazni, lažne proroke koji su preteče Antihrista i koji će obmanuti mnoge i sunovratiti ih u svaku vrstu bezakonja. Kada se usled Antihristove obmane umnože bezakonja, ljudi će podivljati, da čak ni prema svojim najbližim neće imati nimalo ljubavi, već će jedni druge predavati na smrt. Ko, dakle, sve ovo pretrpi i hrabro podnese do kraja ne popustivši pred iskušenjem, spasiće se i pokazati kao proveren borac.
 
14. I propovijedaće se ovo jevanđelje o Carstvu po svemu svijetu za svjedočanstvo svima narodima. I tada će doći kraj.
 
Niko vas neće zaustaviti na putu propovedi, budite hrabri. Evanđelje će biti propovedano svim narodima za svedočanstvo, to jest, na prekor i osudu onih koji nisu poverovali, i tada će doći kraj, ne sveta, već Jerusalima. Prema tome, Evanđelje će biti propovedano do pada Jerusalima. Zato i apostol Pavle govori o Evanđelju „koje je propovedano svoj tvari pod nebom“.[6] Da govori o kraju Jerusalima, jasno je iz onoga što sledi, jer kaže:
 
15. Kada dakle, ugledate gnusobu opustošenja, o kojoj govori prorok Danilo, gdje stoji na mjestu svetome – ko čita da razumije.
 
„Gnusoba opustošenja“[7] označava spomenik osvajaču grada koji je postavljen na mestu unutrašnjeg svetilišta Hrama. Kaže se „opustošenja“ jer je grad poharan i opustošen, a „gnusoba“ jer su Jevreji, koji su mrzeli idolopoklonstvo, statue i slike ljudi nazivali gnusobama.[8]
 
16-18. Tada koji budu u Judeji nega bježe u gore; i koji bude na krovu da ne silazi da uzme što mu je u kući; i koji bude u polju da se ne vraća natrag da uzme haljine svoje.
 
Želeći da naglasi da su te nevolje neizbežne, Gospod govori da treba bežati ne okrećući se iza sebe i ne misleći o imanju, odeći ili nekoj drugoj kućnoj stvari. Neki smatraju da je „gnusoba opustošenja“ Antihrist koji će doći u vreme opustošenja sveta i uništenja crkava, i sesti u Hram. Oni takođe tumače ove reči na sledeći način: „onaj koji je na krovu“ jeste onaj koji je dostigao vrhunac vrlina i koji ne treba da silazi sa te visine da bi uzeo sa sobom ono što pripada telu. Kuća duše je telo. Ali, čovek takođe mora da napusti „polje“, to jest, ono što je zemaljsko, pošto je „polje“ (zemaljski) život, i da ne nosi sa sobom „haljine“ – našu staru zloću koju smo svukli sa sebe.
 
19. A teško trudnicama i dojiljama u te dane.
 
Trudnice neće moći da beže budući opterećene bremenom svoje utrobe. A dojilje, zbog sažaljenja prema svojoj deci, neće ih moći ostaviti, ali ni poneti sa sobom i zajedno se spasti. One neće uspeti da izbegnu tadašnji gnev. Hristos takođe misli i na to da će majke jesti svoju decu. Josif, naime, govori o ženi koja je zbog gladi usled opsade Jerusalima skuvala svoje vlastito dete i pojela ga. [9]
 
20. Nego se molite Bogu da ne bude bježanje vaše u zimu ni u subotu.
 
Ovo je rekao Jevrejima u ime apostola, jer će u to vreme apostoli već biti van Jerusalima. Dakle, Jevrejima govori da se mole da bežanje njihovo ne bude u zimu, jer zbog vremenskih poteškoća neće moći pobeći, ali ni u subotu, kada će se po Zakonu odmarati i neće se usuditi da beže.[10] Ove reči možeš razumeti i na drugi način: treba se, dakle, moliti da naš „beg“ iz ovoga života, to jest kraj života, ne bude u „subotu“, kada ne činimo dobra dela, niti u „zimu“, u vreme nerađanja plodova (vrline), već u spokoju duše i miru.
 
21-22. Jer će tada biti nevolja velika kakva nije bila od postanka svijeta do sada niti će biti.[11] I ako se ne bi skratili oni dani, niko ne bi ostao; ali izabranih radi skratiće se oni dani.
 
U to vreme (pada Jerusalima) došlo je do nepodnošljivog stradanja. Rimskim vojnicima je naređeno da nikoga ne poštede, ali zbog onih od njih koji će poverovati ili onih koji su već poverovali, Bog nije dozvolio da narod bude potpuno uništen,[12] već je prekratio patnje i rat. Da se rat kojim slučajem i dalje nastavio svi bi u gradu pomrli od gladi. Neki misle da se ovo odnosi na dane Antihrista, ipak, ovde nije reč o Antihristu, već o padu Jerusalima. O Antihristu se govori posle ovoga. Počuj dakle:
 
23-25. Tada ako vam ko reče: Bvo ovdje je Hristos ili ondje, ne vjerujte. Jer će se pojaviti lažni hristosi i lažni proroci, i pokazaće znake velike i čudesa da bi prevarili, ako bude moguće i izabrane. Eto vam kazah unaprijed. [13]
 
Učenici su Isusu postavili dva pitanja: o padu Jerusalima i o dolasku Gospodnjem. Pošto im je odgovorio o padu Jerusalima, odavde počinje da govori o Svom dolasku i kraju sveta. Kada kaže: „Tada ako vam ko reče…“ ne misli na vreme odmah posle pada Jerusalima, već na dane kada će se desiti ono što govori. Zato kaže da će se „tada“, to jest onda, kada bude došao Antihrist, pojaviti mnogi lažni hristosi i lažni proroci, koji će demonskim priviđenjima zavaravati oči onih koji ih budu gledali, kako bi neke od njih prevarili. Ako ne budu stražili nad sobom, čak i pravednici će biti prevareni. „Ali, evo“, kaže, „vama sam unapred rekao. Nemate izgovora i možete se sačuvati od prevare.“
 
26-28. Ako vam, dakle, kažu: Evo ga u pustinji, ne izlazite. Evo ga u sobama, ne vjerujte. Jer kao što munja izlazi od istoka i sine do zapada, tako će biti i dolazak Sina Čovječijega. Jer gdje je trup ondje će se i orlovi okupiti.
 
„Ako“, kaže, ,dođu varalice govoreći: Došao je Hristos, ali se krije u pustinji ili u nekoj kući, odajama ili pak nekim skrivenim unutrašnjim mestima, nemojte da vas prevare.“ Neće biti potrebno da neko objavi Hristov dolazak, jer će On biti svima vidljiv, kao munja. Kao što se munja iznenada pojavi i svi je vide, tako će i dolazak Gospodnji videti svi ljudi na svetu. Kada opet dođe, On neće ići od mesta do mesta, kao prilikom prvog dolaska na svet, već će se pojaviti u tren oka. Kao što se oko mrtvog tela odmah okupljaju orlovi, tako će se tamo gde bude Hristos okupiti svi sveti, koji lete u visinama i koji će se uzneti među oblake kao orlovi. „Trup“ ovde označava Hrista koji je legao za nas u grob i umro, kao što Simeon Bogoprimac kaže: „Gle, ovaj leži da mnoge obori i podigne u Izrailju.“ [14]
 
29. I odmah će se po nevolji tih dana sunce pomračiti, i mjesec svoju svjetlost izgubiti, i zvijezde s neba pasti, i sile nebeske pokrenuti se.
 
Posle dolaska Antihrista, koji će ubrzo biti poražen, jer je Gospod upravo to hteo da naglasi rečju „odmah“, „sunce će se pomračiti „, to jest, potamniće. Ono neće nestati, već će postati nevidljivo, budući zasenjeno svetlošću Hristovog dolaska. Tako će biti i sa zvezdama i mesecom, jer kakva je potreba za veštastvenom svetlošću kada noći više ne bude i pojavi se „Sunce pravde“- (Hristos)? I sile nebeske „će se pokrenuti“, to jest, biće zadivljene i zadrhtaće u užasu gledajući promenu tvari i sve ljude od Adama do tadašnjeg dana kako se spremaju da daju odgovor (za svoja dela).
 
30. I tada će se pokazati znak Sina Čovječijega na nebu; i tada će proplakati sva plemena na zemlji; i ugledaće Sina Čovječijega gdje dolazi na oblacima nebeskim sa silom i sla-vom velikom.
 
Tada će se na nebu pojaviti krst sjajniji od sunca za prekor Jevrejima. Kada Gospod dođe, On će pokazati krst kao najjači dokaz protiv Jevreja, kao što će kamenovani po-kazati kamen kojim je kamenovan. Krst naziva „znakom“ kao neki trofej ili carsku insigniju. Tada će, dakle, sva plemena zemlje judejske proplakati zbog svoga neverovanja i svi oni čiji je um ozemljen, makar bili i hrišćani, proplakaće sa njima. „Plemenima na zemlji“ mogu se još nazvati i oni koji su vezani za zemaljske stvari. Iako, dakle, Gospod dolazi s krstom, takođe dolazi „sa silom i slavom velikom“.
 
31. I poslaće anđele svoje s velikim glasom trubnim; i sabraće izabrane svoje od četiri vjetra,[15] od kraja do kraja nebesa.
 
Poslaće anđele da saberu svete i vaskrsle iz mrtvih kako bi Ga susreli u oblacima. Gospod im zaista čini čast, jer ih zove preko anđela. Iako Pavle kaže da će biti uzneseni na oblacima,[16] on ne protivreči ovim rečima, jer će oni biti uzneseni na oblacima tek kada ih anđeli prethodno saberu. Tada će se začuti „glas trubni“ radi većeg straha.
 
32-33. A od smokve naučite pouku: Kada se već njene grane podmlade i olistaju, znate da je blizu ljeto. Tako i vi kad vidite sve ovo, znajte da je blizu pred vratima.
 
„Kada se“, kaže, „sve ovo zbude, nije još mnogo ostalo do kraja sveta i Moga dolaska.“ ,Deto“ označava budući vek i tišinu posle zimskih oluja, ali samo za pravednike. Grešnike, zauzvrat, očekuje mraz i još veća pometnja. Zato, kaže: „Kada vidite grane i listove na smokvinom drvetu, očekujte leto. Isto tako, kada vidite one znake o kojim sam vam govorio, sunce i mesec promenjene, očekujte Moj dolazak.“
 
34-35. Zaista vam kažem: Ovaj naraštaj neće proći dok se sve ovo ne zbude. Nebo i zemlja će proći, ali riječi moje neće proći.
 
Ovde ne govori o „naraštaju“ koji je tada živeo, već o rodu svih vernika,[17] kao da kaže: „Neće nestati vernih, dok se sve ovo ne zbude.“ Ali, kada čujete za gladi i pomore nemojte misliti da će rod vernih usled ovih nedaća izumreti, već znajte da će on preživeti i nikakvo ga zlo neće savladati. Neki su razumeli da se reči „sve ovo“ odnose samo na pad Jerusalima a ne i na drugi dolazak Gospodnji, pa su ih ovako protumačili: „Neće proći ovaj naraštaj, dakle, naraštaj vas apostola, dok ne vidi propast Jerusalima.“ Potvrđujući ono što je rečeno, Gospod kaže da će pre nebo i zemlja, te čvrste i nepokretne stihije nestati, nego li se Njegove reči pokazati lažnim.
 
36. A o danu tome i o času niko ne zna, ni anđeli nebeski, do Otac moj sam.
 
Ovde uči učenike da ne traže da saznaju ono što nadilazi ljudsko znanje. Kada kaže „ni anđeli“, upozorava ih da sada ne traže poznanje onoga što ni anđeli ne znaju, dok ih rečima: „do Otac Moj sam“, odvraća i od onoga što je više od toga. Da je rekao: „Znam, ali ne želim da vam kažem“, bili bi ožalošćeni, kao da ih je prezreo. Ali, sada kada kaže: „Čak ni Sin ne zna, nego samo Moj Otac“, odvraća ih od daljih pitanja. Često se dešava da očevi nešto drže u rukama i kada im to deca zatraže oni im ne daju govoreći: „Nemamo ono što tražite“ i tada deca prestanu da plaču. Tako čini i Gospod želeći da uspokoji apostole koji su hteli da saznaju o danu i času Njegovog dolaska, pa im kaže: „Čak ni ja ne znam, do Otac Moj sam.“ Da On sam dobro zna za taj dan i čas, sasvim je jasno, jer sve što ima Otac, ima i Sin.[18] Pošto Otac zna za taj dan, to sigurno zna i Sin. Ovo se još jasnije vidi iz sledećeg: Kako je moguće da Sin ne zna za dan Svog drugog dolaska kada Mu je poznato ono što prethodi tome danu (to jest znaci o kojim je upravo govorio)? Onaj koji drugog uvodi u predvorije sigurno dobro zna gde su vrata. Ali, ova vrata (znanja) nama Hristos nije otvorio zbog našeg dobra, jer nam nije na korist da znamo kada će doći kraj sveta, kako se ne bismo olenili. Neizvesnost toga časa čini nas bodrijim.
 
37-39. Jer kako je bilo u dane Noja, tako će biti i dolazak Sina Čovječijega. Jer kao što u dane pred potopom jeđahu i pijahu, ženjahu se i udavahu do onoga dana kad Noje uđe u kovčeg. I ne shvatiše dok ne dođe potop i odnese sve; tako će biti i dolazak Sina Čovječijega.
 
Da bi potvrdio istinitost Svojih reči pominje događaje iz vremena Noja.[19] Kao što je tada bilo ljudi koji su se rugali gradnji kovčega, sve dok ih nije zadesilo stradanje i sve ih pogubilo, tako se i sada neki rugaju rečima o kraju sveta. Ali, Hristos kaže da će ih iznenada zadesiti pogibija. On pokazuje da će se u vreme kada dođe Antihrist, ljudi predavati uživanjima i sa ohološću pirovati po svadbama i veseljima kao što su to činili divovi[20] u vreme Noja.
 
40-41. Tada će biti dva na njivi; jedan će se uzeti, a drugi ostaviti. Dvije će mljeti na žrvnjevima; jedna će se uzeti, a druga ostaviti.
 
Tada, kaže, kada svi budu živeli bezbrižno, baveći se svojim domaćim poslovima, „jedan“ dakle pravednik, „će se uzeti“, to jest, biće uznesen u vazduh u sretanje Gospodu, dok će se „drugi“, grešnik, ostaviti dole (na zemlji). Čak i od onih koji kao sluge budu mleli u mlinu, jedni, koji su dostojni će se uzeti, dok će se nedostojni ostaviti. Iz ovoga možemo još da naučimo da ni sluge ni žene ništa ne sprečava na putu vrline. [21]
 
42-44. Stražite, dakle, jer ne znate u koji će čas doći Gospod vaš. Ali ovo znajte: Kad bi znao domaćin u koje će vrijeme doći lopov, stražio bi i ne bi dao da mu provali kuću. Zato i vi budite spremni; jer u koji čas ne mislite doći će Sin Čovječiji.
 
Gospod nam zapoveda da stražimo i da budemo spremni, te da imamo vrlinska dela unapred spremljena, da bismo imali šta da damo Gospodu kada On dođe i zatraži ono što bude hteo. Vidiš kako nije rekao: „Ne znam u koji će čas doći lopov“, već: „Vi ne znate…“. „Lopovom“ naziva kraj sveta i smrt svakog čoveka. Ovde nagoveštava da će Njegov dolazak biti noću. „Kao što, dakle, lopov dolazi neprimetno, takav će biti i Moj dolazak. Zato ne budite nemarni, već stražite.“ Kada bismo znali kada će doći naš kraj, trudili bismo se toga dana da što više blagougodimo Bogu. Ali sada, pošto, (taj čas) ne znamo, neprestano stražimo u vrlinskim delima.
 
45-47. Ko je, dakle, taj vjerni i mudri sluga koga postavi gospodar njegov nad svojim domaćima da im daje hranu na vrijeme? Blago tome sluzi koga gospodar njegov došavši nađe da čini tako. Zaista vam kažem: postaviće ga nad svim imanjem svojim.
 
Gospod se pita ko je „verni i mudri sluga koga postavi gospodar njegov nad svojim domaćima“, želeći da pokaže da je takav čovek redak i da ga je teško naći. Dve stvari se traže od svakog domoupravitelja: vera i mudrost. Jer, ako je on veran i ništa ne krade, ali mu nedostaje mudrosti i zaludno troši imanje, nema od njega nikakve vajde. Ako je i mudar, ali krade, nikakve koristi nema ni od takvoga. Koji se, dakle, tada nađe i veran i mudar obrešće ono što je veće od imanja, mislim na Carstvo nebesko. Svetitelji će biti naslednici svega što pripada Bogu. „Veran i mudar sluga“ je takođe svaki učitelj koji u pravo vreme daje odgovarajuću duhovnu hranu svojim učenicima. Takav je bio Pavle koji ih je čas mlekom pojio, a čas im govorio mudrost (hraneći ih tvrdom hranom). On je bio verni sluga Gospodnji, iako je pre toga bio hulitelj, ali je bio i mudar, jer mu nisu bile nepoznate misli njegovih neprijatelja. Zato, dakle, svako ko od Boga primi, bilo novac, moć ili vlast, treba da onim što mu je povereno verno i mudro upravlja, pošto će za to Bogu dati odgovor.
 
48-51. Ako li taj rđavi sluga reče u srcu svome: Neće moj gospodar još zadugo doći; i počne tući drugove svoje, a jesti i piti s pijanicama; doći će gospodar toga sluge u dan kad se ne nada, i u čas kada ne misli, i rasjeći će ga napola, i daće mu udio sa licemjerima; ondje će biti plač i škrgut zuba.
 
Budući da je već rekao da će verni sluga biti nagrađen, sada govori kako će zli sluga biti kažnjen. Ako, dakle, onaj kome je poveren neki bogomdani dar, prezre sud koji dolazi i kaže: „Moj gospodar je zadocnio“, što znači da Bog ne šalje brzu i iznenadnu kaznu, Gospod će ga „raseći napola“. Ako takav čovek nezlobivost Božju iskoristi kao priliku za svoju zlobu, i udari na svoju braću, sablažnjavajući ih i povređujući njihovu savest, što se dešava kada podanici vide svoje pretpostavljene da zloupotrebljavaju ono što im je povereno, tada će ga Gospod takođe „raseći napola“, to jest, biće obnažen i lišen svog blagodatnog dara. Tada će se jasno pokazati kakav je čovek bio taj sluga i biće vrgnut u tamu. Ranije je mogao da obmanjuje druge svojom spoljašnošću, kao što to čine mnogi arhijereji koje smatraju svetim zbog čina koji nose. Ali, tada (na sudu), od njih će biti oduzeta blagodat i biće kažnjeni kao licemeri, koji su se budući jedno pretvarali da su drugo.
 


 
NAPOMENA:

  1. Irod Veliki je počeo sa izgradnjom ogromnog Hrama u Jerusalimu 19. god. pre Hrista. Glavna građevina je završena 9. god. pre Hrista dok su ostale građevine građene sve do 64. god. posle Hrista. Prostor Hrama je obuhvatao plato dimenzija 446 h 296 m, dok je celi kompleks građevina bio je opasan velikim kamenim zidom. Unutar ovoga prostora nalazila su se ogromna dvorišta okružena visokim tremovima, zbornicama, svešteničkim stanovima’ i drugim pomoćnim objektima. Pri samom ulasku u kompleks Hrama nalazilo se tzv. ,dvorište neznabožaca“ u koje su mogli ulaziti i oni koji nisu bili Jevreji. Unutrašnji deo Hrama, dostupan samo Jevrejima, delio se na tri dvorišta: „žensko dvorište“ u koje su mogle ulaziti žene Jevrejke, .dvorište Izraela“ otvoreno za pristup samo mugakarcima i „svešteničko dvorište“ koje je okruživalo samu građevinu Hrama. Narod se okupljao po prostranim tremovima Hrama gde su čitane molitve, tumačena Pisma i vođeni razgovori o veri. Hram se sastojao iz „Svetinje“ i „Svetinje nad Svetinjama“. Bio je tako veličanstveno urađen da je svojom lepotom privlačio ljude iz celoga sveta. Godine 70. rimski imperator Tit je sa svojom vojskom potpuno razorio i spalio Irodov Hram. Od njega je ostao samo jedan deo podzide koji se danas naziva „Zid plača“ i najveće je svetilište Jevreja.
  2. 5 Mojs. 18:18
  3. Simon Mag, up. D.Ap. 8:9 i dalje
  4. Neki tumači misle da se ove reči odnose na ratove koji su vođeni po celom svetu. Godine 38. došlo je do velike pobune Jevreja protiv prokuratora Flaka u Aleksandriji, dok je otprilike u to vreme pobijeno oko 50.000 pobunjenih Jevreja u gradu Selevkiji.
  5. U to vreme dogodilo se nekoliko katastrofa u kojim su se ispunile Hristove reči: 45. ili 47. god. bio je veliki zemljotres na Kritu, 51. god. u Rimu, 53. u Apameji i Frigiji, 60. god. u Laodikiji. Istoričari navode da je mnogo ljudi stradalo od gladi. Velika glad za vremena imperatora Klaudija (D. ap. 9, 28) odnela je oko 30.000 života u Rimu.
  6. Kol 1:23
  7. Dn 9, 27: „I na hramu će biti gnusoba opustošenja. Postoji verovanje da se ovo Danilovo proroštvo ispunilo 165. god. pre Hrista kada je Antioh IV (Epifan), jelinski vladar Sirije, oskrnavio jevrejski Hram u Jerusalimu žrtvovanjem svinje na glavnom oltaru. Ovo žrtvoprinogaenje za Jevreje nečiste životinje bio je najgori mogući oblik profanacije koji se mogao desiti. Neki Sieti Oci smatraju da se ovo proroštvo iz Matejevog i Markovog evanđelja ispunilo 70. god. pre Hrista kada je rimska vojska zauzela Jerusalim i porušila Hram. Drugi, opet, misle da se ono odnosi na lik „čoveka bezakonja“ – Antihrista, koji će biti postavljen na mesto Božje u Hramu i kome će se ljudi klanjati (up. 2 Sol. 2, 3-4). Po tom tumačenju ovo će biti znak krajnjeg bogohulstva i početak kraja sveta. Blaženi Jeronim govori da je Pontije Pilat bio postavio u Hramu ćesarovu statuu, dok je car Adrijan na mestu nekadašnje Svetinje postavio svoju statuu, koja je tamo stajala sve do Jeronimovog vremena. Istoričar Josif Flavije piše o opustošenju koje je predskazao Danilo i koje se desilo kada su Rimljani opustošili Hram, (up. Antiquitates X, 11, 7).
  8. 5 Moj. 7,25; 27,15; 32,16. Pravljenje „rezanih likova“ i „slika“ od onoga „što je gore na nebu ili dole na zemlji“ bilo je strogo zabranjeno drugom zapovešću Dekaloga (2 Moj. 20, 4-6). Ipak, Gospod ubrzo daje zapovest Mojseju da napravi dva heruvima (anđela) od zlata nad Kovčegom zaveta u Svetinji nad Svetinjama (up. 2 Moj. 25, 17-22; 1 Dn. 28, 18; Jev 9, 5). Likovi ovih anđela bili su izvezeni i na deset zavesa šatora (2 Moj. 26, 1; 36, 8) kao i na porfirnoj zavesi svetilišta (2 Moj. 26, 31; 2Dn 3, 14). U vreme cara Solomona napravljena su i dva kipa heruvima od maslinovog drveta obloženog zlatom. Svaki je bio visok oko 4, 6 metara sa istim rasponom krila (3 Car. 6, 23-28; 8, 6-7; 2 Dn. 3, 10-13; 5, 7-8). Oni su takođe bili smešteni u Svetinji nad Svetinjama. Pored toga, Hram je iznutra bio ukrašen izrezbarenim likovima heruvima, drveća i cveća (1 Car. 6, 29-35; 7, 29, 36; 2 Dn. 3, 7). Da li je u pitanju kontradikcija? Očigledno da nije, jer je cilj druge zapovesti bio da spreči idolopoklonstvo u koje su Jevreji lako zapadali, a ne da potpuno zabrani predstavljanje likova čiji je cilj da podstaknu pobožnost i molitvu. Otuda se u Crkvi koriste ikone, koje nisu idoli, jer poklonjenjem ikoni Gospoda ili svetitelja mi ukazujemo čast i poštovanje prvoliku (arhetipu), dakle, onome koga te ikone predstavljaju, a ne samoj materiji tj. drvetu i boji (Sv. Jovan Damaskin, Ibid., gl. 89, str 167; Sv. Vasilije Veliki, O Svetom Duhu, gl. 18; EPE, knj. 10, str. 402.)
  9. Josif Flavije, „Judejski rat“, knj. 6, glava 3, 4, Prosveta, Beograd 1967. godina (up. 5 Mojs. 28:53-57; Plač Jer. 2:20).
  10. Up. 1 Mak. 2:32-37; 2 Mak. 5:25-26
  11. Up. Jer. 30:7; 1 Mak. 9:27
  12. Po tvrdnjama tadašnjih istoričara, više od milion Jevreja je stradalo u opsadi Jerusalima. U ropstvo je odvedeno oko 97. 000
  13. Ove reči se, po Blaženom Jeronimu , mogu trojako protumačiti: u vezi sa opsadom Jerusalima od strane Rimljana, u vezi sa krajem sveta ili u vezi sa borbom jeretika protiv Crkve.
  14. Lk.2:34
  15. Misli se na četiri strane sveta.
  16. 1 Sol. 4:17
  17. Tako misli i Zlatoust. Jeronim je mišljenja da „ovaj naraštaj“ može da se odnosi na ljudski rod, ali i na jevrejski narod.
  18. Jn. 16:15
  19. 1 Mojs. 6:14; 9:29
  20. 1.Mojs. 6:1-7
  21. „Oni koji su na njivi, dakle, ljudi u ovome svetu, jesu zemljoradnici, prosti ljudi siromašnog porekla, oni koji su bogati imanjem, ali ne i slavom. Jedni su (od njih) pravedni, a drugi nepravedni. Pravedni će se uzeti, a nepravedni će se ostaviti u ognju. One koje melju (na žrvnjevima) označavaju žene, ali delimično i ljudske duše koje nose jaram ropstva i koje provode život u raslabljenosti. Ima pravednih, ali i nepravednih žena. Neki su ljudi raslabljeni, ali pravedni, kao Jov i Lazar. Drugi su nepravedni, kao Kain i Gijezije (4 Car. 4: 12, 29, 31). Da bi pokazao njihovu slabost, kaže: „Dva će biti na ležaju“, i pravednici će se uzeti dok će se grešici ostaviti. Kako će se uzeti pravednici, neka kaže pavle: „Mi živi… bićemo uzneseni na oblacima u sretanje Gospodu u vazduhu, i tako ćemo svagda s Gospodom biti“, (1 Sol. 4:17). Kako će biti ostavljeni nepravednici? „Sabraće (anđeli) izabrane svoje od četiri vjetra (Mt. 24, 31), i (nepobožne) će sažeći ognjem neugasivim’, (Lk. 3,17). Nemoj misliti da će u neugasivom ognju paklenome goreti drva i da će oganj potpaljivati neke sluge, kao što to mnogi misle, već pogledaj na Sodom i videćeš oganj bez drva. Seti se kako se skamenila Lotova žena (1 Moj. 19, 26) i zadrhti pred užasom ognja. Iako su bili zajedno, Lot, njegova žena i dve kćeri, Lot i njegove kćeri nisu izgoreli, već samo žena (njegova) nije izbegla dejstvo ognja. Svakome je, dakle, dato po njegovom udelu, tako da će se na Sudu pravednici uzeti kao Lot, dok će se nepravednici ostaviti kao žena njegova. Stražite…“ Ex collatione codd. Venet. S. Marci
Ključne reči:

4 komentar(a)

  1. hvala na divnom blagu koje ste nam ucinili dostupnim

  2. Puno vam hvala na ovom tumacenju,mnogo toga mi do sada nije bilo jasno.

  3. Branislav

    Sjajno.Hvala

  4. Da li je taj pojam teokratije koju su prizeljkivali i promovisali fariseji, ako sam dobro razumeo, da li se takav nacin vladavine suprotstavlja drugom zavjetu? Da li je to nesto sto je lose, jer mozemo videti iz istorije da su neki od vladara primenjivali takav oblik vladavine i pokazalo se kao mnogo boljim od nekih drugih oblika gde mozemo videti jedan uzasni u danasnjici, demokratiju, ili kako je neki zovu, demonokratiju.. Ako moze neko da mi objasni, Bog s Vama i hvala Njemu i Vama na ovim poukama i tumacenjima.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *