NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJA SVETOG EVANĐELJA PO MATEJU

TUMAČENJA SVETOG EVANĐELJA PO MATEJU

 

TUMAČENJE SVETOG EVANĐELJA PO MATEJU
 

 
Glava dvadeset i prva
 
Hristov ulazak u Jerusalim, izgon trgovaca iz hrama, neplodna smokva,
o vlasti Hristovoj, priča o dvojici sinova i zlim vinogradarima,
o ugaonom kamenu
 
1-5. I kad se približiše Jerusalimu i dođoše u Vitfagu prema Maslinskoj gori, onda Isus posla dva učenika govoreći im: Idite u selo što je prema vama, i odmah ćete naći magaricu privezanu i magare s njom; odriješite je i dovedite mi. I ako vam ko reče što, kažite da oni trebaju Gospodu; i odmah će ih poslati. A ovo je sve bilo da se ispuni što je kazano preko proroka koji govori: Kažite kćeri Sionovoj: Evo Car tvoj ide tebi krotak, i jaše na magarici, i magaretu, mladunčetu tovarne životinje.
 
Gospod je seo na magaricu ne zbog neke druge potrebe, nego da bi ispunio proroštvo i pokazao nam kako treba da budemo smireni. Upravo zato nije seo na osedlanog konja već na neuglednu magaricu. On ispunjava proroštvo[1] i u doslovnom i u prenesenom smislu: u doslovnom smislu, zato što je seo na magaricu, što su svi mogli da vide, a u prenesenom smislu zato što je seo na magaricu koja označava natovarene Jevreje, i na magare, to jest, na divlje i nepokorne neznabošce.[2] Magarica i magare su bili vezani uzdom svojih grehova. Dvojica (apostola) su poslani da ih razreše: Pavle neznabošcima i Petar obrezanima, dakle, Jevrejima, kao što nas sve do današnjeg dana od naših grehova razrešuju apostolske poslanice i Evanđelje. Hristos krotko dolazi, jer u Svom prvom dolasku nije došao da sudi svetu, već da ga spase. Dok su drugi jevrejski carevi bili gramzivi i nepravedni ljudi, Hristos je bio krotki car.
 
6-7. A učenici otidoše, i učiniše kako im zapovjedi Isus. Dovedoše magaricu i magare, i metnuše na njih haljine svoje, i usjede na njih.
 
Dok Luka i Marko spominju samo magarca, Matej govori o magarici i njenom mladunčetu. Ipak, oni jedan drugom ne protivreče, jer kada su doveli magare, za njim je došla i njegova majka. Seo je „na njih“, ne na obe životinje, nego na prostrte haljine. Ili, po drugom tumačenju, seo je najpre na magaricu, a zatim na magare, jer je najpre živeo u jevrejskoj zajednici, a potom došao među neznabožačke narode.
 
8-9. A narod veoma mnogi prostiraše haljine svoje po putu, a drugi rezahu granje od drveća i prostirahu po putu. A narod, koji iđaše pred njim i za njim, vikaše govoreći: Osana Sinu Davidovu! Blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje! Osana na visini.
 
U doslovnom značenju, prostiranje haljina izraz je velikog poštovanja, kao što nošenje (palminih) grana pokazuje praznično raspoloženje. Ali, u prenesenom smislu ra-zumi da su apostoli najpre položili na magare svoje „haljine“, koje su njihove vrline, i tek onda je Gospod seo na njih. Duša, dakle, neće moći poneti Gospoda na sebi dokle se god prethodno ne ukrasi apostolskim vrlinama. „Narod koji iđaše pred Njim“ su proroci koji su živeli pre Hristovog ovaploćenja, dok su „oni koji su išli za Njim“, mučenici i učitelji (iz kasnijih vremena). Oni prostiru svoje haljine po putu, to jest, pokoravaju telo duhu, jer „haljina“ predstavlja telo koje je pokrov duše. Haljine su, dakle prostirali po putu, a „put“ je sam Hristos, jer On kaže: Ja sam Put, Istina i Život“.[3] Dakle, dokle god čovek ne „prostre svoje haljine po putu“, to jest, dokle ne smiri svoje telo i ostane na putu koji je Hristos, uklanjajući se od jeresi, neće moći da ponese Gospoda na sebi. Za reči „Osana“ kažu da označavaju „pesmu“ ili „psalam“. Drugi opet tačnije govore da to znači „Spasi (nas) sada“.[4] „Onaj koji dolazi“ je sam Gospod čiji su dolazak Jevreji odavno očekivali. Zato Jovan Preteča govari: „Ti si Onaj koji dolazi“ što znači „Onaj, čiji dolazak očekujemo“. Osim toga, Gospod se naziva „Onim koji dolazi“, jer se svaki dan može očekivati Njegov dolazak.“ Prema tome, svaki od nas mora stalno da s nadom očekuje i da se sprema za kraj sveta i dolazak Gospodnji.
 
10-11. I kad on uđe u Jerusalim, uzbuni se sav grad govoreći: Ko je to? A narod govoraše: Ovo je Isus, Prorok iz Nazareta Galilejskoga. Narod, kao prost i bezazlen, nije osećao zlobu prema Hristu, iako tačno nije razumevao ko je On. Zato Ga sada i zovu „Prorokom“. Ali, pošto je reč „prorok“ upotrebljena sa određenim članom, može se razumeti da narod govori o „dugo očekivanom Proroku“ za koga je Mojsej rekao: „Proroka će vam Gospod podignuti.“[5] Oni, dakle, nisu rekli: „Ovo je (neki) prorok već „Ovo je (onaj) Prorok, to jest Onaj koga su s nadom čekali.
 
12-13 I uđe Isus u hram Božiji, izgna sve koji prodavahu i kupovahu po hramu, i ispremeta stolove onih što mijenjahu novce, i klupe onih što prodavahu golubove. I reče im. Napisano je:[6] Dom moj dom molitave neka se zove; a vi načiniste od njega pećinu razbojničku.
 
Kao gospodar kuće, to jest Hrama, Gospod je izbacio trgovce, pokazavši da sve što pripada Ocu Njegovom pripada i Njemu samom. To je učinio u Svojoj brizi za blagoljepije Hrama, ali i zato da bi pokazao da će žrtve biti promenjene. Isteravši telad i golubove, predska-zao je na taj način da više neće biti potrebna žrtvoprinošenja zaklanih životinja, već molitve, jer je, kako kaže: „Dom Moj, dom molitve, a vi načiniste od njega pećinu razbojničku“, pošto u razbojničkim pećinama bivaju pokolji i krvoprolića. Hram je takođe nazvao „pećinom razbojničkom“ zbog onih koji su se bavili prevarom, kupovinom i prodajom. Naziva ga tako i zbog toga što je pohlepa razbojnička strast. Menjači novca dobili su naziv po „kolivosu“, vrsti sitnog novca, kao što mi imamo ovole i srebrenjake.[7] „Prodavci golubova“ su i oni koji prodaju crkvene činove,[8] jer prodaju blagodat Svetoga Duha (koji se javio u vidu goluba).[9] Takvi bivaju izbačeni ne samo iz višnjega već i iz zemaljskog Hrama, pošto su nedostojni da služe oltaru. I ti pazi da od „hrama Božjeg“, svoga uma, ne načiniš „pećinu razbojničku“, to jest obitalište demona. Naš um će postati „pećina“ ukoliko budemo držali u srcu svome srebroljubive pomisli o prodaji, kupovini i sakupljanju novca, pa makar to bili i najmanji novčići (kolivi). I hram našega tela će postati „razbojnička pećina“ ako budemo kupovali i prodavali „golubove“, to jest, duhovno učenje i misli (radi materijalne dobiti).
 
14. I pristupiše mu hromi i slijepi u hramu, i iscijeli ih.
 
Isceljujući bolesne, Hristos pokazuje da je Bog i da s pravom koristi svoju vlast da istera nedostojne iz Svoga doma. Iz ovoga se jasno vidi da su Jevreji koji su prinosili životinjske žrtve po Zakonu bili isterani, a u Hram su ušli slepi i hromi neznabošci i bili isceljeni.
 
15-16. A kad vidješe prvosveštenici i književnici čudesa koja učini, i djecu gdje viču u hramu i govore: Osana Sinu Davidovu, rasrdiše se. I rekoše mu: Čuješ li šta ovi govore? A Isus im reče: Da! Zar niste nikada čitali: Iz usta djece i odojčadi načinio si sebi hvalu?
 
Kada su fariseji videli da deca Hristu pevaju Davidovu pesmu, koju je prorok posvetio Bogu,[10] vikali su razgnevljeno na Isusa prekorevajući Ga što dopušta da Mu pevaju pesmu koja priliči samo Bogu. Ali, Gospod, da bi zaštitio decu kaže: „Da! Ja ne samo da neću da prekorim one koji Me tako hvale već privodim i proroka (Davida) za svedoka, kako bih pokazao da ste vi neznalice i zavidljivci.“ „Zar niste“, govori im, „pročitali reči: Iz usta dece i odojčadi načinio Si Sebi hvalu?“[11] „Načiniti hvalu“ znači ustrojiti savršenu i dostojnu pesmu, iako deca i odojčad izgledaju nesavršena i nezrela u svome uzrastu. Zapravo, ove reči nisu ni govorila deca, već je kroz njihova usta govorio sam Duh Sveti koristeći ih kao Svoja oruđa. Zato i kaže: „iz usta dece“, lokazujući da to nisu bile reči iz njihovog uma, već je samo njihova usta pokretala blagodat Božja. Ovim je Gospod predskazao da će Ga blagosiljati neznabošci, koji su po umu bili „deca i odojčad“. Ovo je bila i uteha za apostole, jer će se i njima dati reč Božja iako su bili prosti i neuki. Ako, dakle, i ti budeš „zlobom detinjio“,[12] budući nezlobiv, i hranio se duhovnim mlekom božanskih reči, bićeš udostojen da pevaš hvalu Bogu.
 
17. I ostavivši ih iziđe napolje iz grada u Vitaniju i zanoći ondje.
 
Hristos ih napušta kao nedostojne i odlazi u Vitaniju, koja u prevodu znači „kuća poslušnosti“. Odlazi, dakle, od onih koji su neposlušni onima koji su Mu poslušni i nastanjuje se kod njih, jer kaže: „Useliću se u njih i hodiću među njima“.[13]
 
18-20. A ujutro vraćajući se u grad ogladnje; i ugledavši smokvu jednu kraj puta dođe njoj, i ne nađe na njoj ništa osim lišća,[14] i reče joj: Da nikada ne bude od tebe roda do vijeka i odmah usahnu smokva. I vidjevši to učenici diviše se govoreći: Kako odmah usahnu smokva.
 
Gospod je često činio čuda i ona su uvek bila na dobro i korist ljudi, jer nijedno čudo nije učinio da bi nekoga kaznio. Ipak, kako ne bi pomislili da On nije u stanju da kazni, ovde pokazuje i tu sposobnost, ali ne primenjujući je, budući čovekoljubiv, na ljudima već na drvetu, kao što je to ranije učinio sa krdom svinja. Učinio je da drvo usahne kako bi urazumio ljude. Učenici su s pravom bili začuđeni, pošto smokva u sebi ima dosta tečnosti. Zato je i čudo bilo još veće, jer je ona odmah usahnula. „Smokva“ označava i jevrejsku sinagogu koja ima samo „lišće“, dakle, vidljivo slovo Zakona, ali ne i plod Svetoga Duha. Međutim, i svaki čovek koji se preda slastima zemaljskoga života sličan je ovoj smokvi, jer takav nema duhovnog ploda da bi dao Hristu kada ogladni, već samo lišće koje vene i opada kao prolazna maštanja ovoga sveta. Na takvog se odnosi prokletstvo, jer Hristos kaže: „Idite od mene prokleti u oganj.“ [15]Takav će čovek usahnuti kao smokva, pržen u paklenom ognju, i njegov jezik će se osušiti kao jezik onoga bogataša (u priči o ubogom Lazaru).[16]
 
21-22. A Isus odgovarajući reče im: Zaista vam kažem: Ako imate vjeru i ne posumnjate, učinićete ne samo ono što se zbi sa smokvom, nego i gori ovoj ako rečete: Digni se i baci se u more, dogodiće se. I sve što uzištete u molitvi vjerujući, dobićete.
 
Veliko je obećanje koje Hristos daje svojim učenicima. Obećava im da će premeštati gore, samo ako ne posumnjaju. Sve što budemo tražili, nepokolebljivo verujući u silu Božju, primićemo. „Da, ali ako zatražim nešto što mi nije na korist, i nerazumno budem verovao da će mi to Bog dati, da li će mi to Gospod uslišiti?“ Kako će čovekoljubivi Bog ispuniti moju nekrrisnu molbu? Slušaj dobro, kada čuješ o veri, treba da razumeš da to nije nerazumna vera, već prava vera. Isto tako, pod pravom molivom smatraj jedino molitvu kojom se traži ono što nam je na (duhovnu) korist, jer nam je takvu molitvu, uostalom, Gospod i predao govoreći: „Ne uvedi nas u iskušenje i izbavi nas od zloga“ i tako dalje. Zatim, obrati pažnju na reči: „i ne posumnjate“. Kako može čovek koji je nerazdvojivo sjedinjen sa Bogom i jedno je s Njim, tražiti nešto što mu nije na (duhovnu) korist? Prema tome, ako ostanemo u zajednici sa Bogom i potpuno Mu predani, tražićemo samo ono što je na korist i to ćemo dobiti.
 
23-27. I kad uđe u hram stade učiti, pristupiše mu prvosveštenici i starješine narodne govoreći: Kakvom vla-šću to činiš? I ko ti dade tu vlast? A Isus odgovarajući reče im: I ja ću vas upitati jednu riječ, koju ako mi kažete, i ja ću vama reći kakvom vlašću ovo činim. Krštenje Jovanovo otkuda bijaše? S neba, ili od ljudi? A oni razmišljahu u sebi govoreći: Ako kažemo: s neba, reći će nam: Zašto mu, dakle, ne vjerovaste. Ako li rečemo: od ljudi, bojimo se naroda; jer svi Jovana drže za proroka. I odgovarajući Isusu rekoše: Ne znamo. Reče i on njima: Ni ja vama neću kazati kakvom vlašću ovo činim.
 
Puni mržnje što je isterao trgovce iz Hrama, učitelji Zakona prišli su i upitali Ga otprilike ovim rečima: „Ko si ti da isteruješ iz Hrama one koji tamo rade? Da nisi možda sveštenik? Ali, ti nemaš sveštenički čin. Možda si car? Ali, ti nisi’ ni car, pa čak i da jesi, ne bi imao vlast da tako činiš, jer ni carevima nije dozvoljeno da u Hramu rade takve stvari.“ Ovako su govorili Gospodu, jer da je On kazao: „Ovo radim po Svojoj vlasti“, oni bi Ga oklevetali kao pobunjenika zato što govori da Sam ima vlast. Da je rekao da to čini Božjom vlašću, odagnali bi od Njega mnoštvo naroda koje Ga je slavilo kao Boga, govoreći im: „Gledajte, On nije Bog i sve ovo čini Božjom vlašću, kao sluga.“ Kako, dakle, odgovara Hristos, koji je istinska Premudrost Božja? On hvata jevrejske mudrace u njihovom lukavstvu, te ih isto pita za Jovana; jer ako kažu da je propoved Jovanova s neba, naći će se kao bogoborci, budući da je nisu prihvatili. Ako, opet, kažu da je od ljudi, našli bi se u opasnosti od naroda, jer su svi Jovana držali za proroka. Ovim primerom nam Gospod pokazuje da onima koji nas pitaju sa zlobnom namerom ne treba odgovarati, jer ni On nije odgovorio Jevrejima koji su Ga pitali sa lukavstvom, iako je to mogao učiniti. Istovremeno, možemo naučiti da nije hrišćanski hvaliti sebe pred drugima, jer je i Gospod mogao da kaže kojom vlašću čini sve ovo, a ipak nije rekao, da ne bi izgledalo da se hvali (pred Jevrejima).
 
28-32. A šta vam se čini? Čovjek neki imaše dva sina, i došavši prvome reče: Sinko, idi danas radi u vinogradu mome. A on odgovarajući reče: Neću! I poslije se raskaja i otide. I pristupivši drugome reče tako isto. A on odgovarajući reče: Hoću, gospodaru! I ne otide. Koji je od ove dvojice izvršio volju očevu? Rekoše mu: Prvi. Reče im Isus: Zaista vam kažem da će carinici i bludnice prije vas ući u Carstvo Božje. Jer vam dođe Jovan putem pravednim, i ne vjerovaste mu; a carinici i bludnice povjerovaše mu; a vi vidjevši to, ne raskajaste se zatim da mu vjerujete.
 
Gospod nam ovde pokazuje dve vrste ljudi. Prvi od njih su Jevreji koji su od početka obećavali govoreći: „Učinićemo sve što nam kaže Gospod i bićemo mu poslušni.“[17] Druga vrsta ljudi su oni koji nisu odmah poslušali, kao što su bludnice i carinici, ali isto tako i narod neznabožaca, koji od početka nisu hteli da poslušaju volju Božju, ali su se kasnije pokajali i postali poslušni. Vidiš li pre mudrosti Božje? Nije im odmah u početku rekao: „Carinici i bludnice su bolji od vas“, već ih je najpre naveo da priznaju da je od dvojice sinova ocu bio poslušniji onaj koji je ispunio njegovu volju. A kada su se oni s tim složili, nastavio je dalje rekavši im: „Jovan je došao putem pravednim, to jest, živeo je vrlinskim i besprekornim životom, i vi ne možete da kažete da je u njegovom životu bilo išta poročno, a ipak su ga bludnice poslušale, a vi niste. Zato će „ići pred vama“, to jest, ući će pre vas u Carstvo nebesko. Potrudite se i vi da poverujete kako bi za njima ušli u Carstvo“. Ako ne poverujete, uopšte nećete ni ući (u Carstvo nebesko). I danas mnogi obećavaju Bogu, svome Ocu, da će postati monasi ili sveštenici i da će živeti vrlinskim životom, ali posle zanemaruju svoje obećanje. Drugi, međutim, nisu ni obećali da će voditi monaški ili sveštenički život, a ipak žive vrlinski poput sveštenika i monaha. Dakle, poslušni sinovi su oni koji žive vrlinskim životom, iako ništa nisu obećali.
 
33. Drugu priču čujte: bijaše čovjek domaćin koji posadi vinograd, i ogradi ga plotom, i iskopa u njemu pivnicu, i sa-gradi kulu, i dade ga vinogradarima, i otide. [18]
 
Gospod Jevrejima govori i drugu priču kako bi im pokazao da se nisu pokajali i postali bolji, iako ih je Bog udostojio Svoje velike brige i pažnje. „Čovek domaćin“ je sam Gospod, koji Sebe u Svom čovekoljublju naziva „čovekom“. „Vinograd“ je jeverejski narod koji je Gospod zasadio na obećanoj zemlji, jer kaže: „Odvešćeš ih i posadićeš ih na gori svetoj Svojoj.“[19] „Plot“ je Zakon koji im nije dozvoljavao da se mešaju sa neznabošcima, ili sveti anđeli koji su čuvali Izrailj. „Pivnica“[20] je žrtvenik, a „kula“ (jerusalimski) Hram. „Vinogradari“ su učitelji Zakona: fariseji i književnici. Domaćin Bog je, dakle, otišao i nije im više govorio iz „stuba od oblaka“.[21] Odlazak Božji je Njegovo dugotrpljenje, jer kada je Gospod dugotrpeljiv i ne žuri da uzvrati onima koji čine nepravdu, izgleda kao da spava ili je otišao negde daleko.
 
34-39. A kada se približi vrijeme berbe, posla sluge svoje vinogradarima da prime plodove njegove. I vinogradari, pohvatavši sluge njegove jednoga izbiše, a jednoga ubiše, a jednoga kamenjem zasuše. Opet posla druge sluge, više nego prije, i učiniše im tako isto. A najzad posla im sina svojega govoreći: Postidjeće se sina mojega. A vinogradari vidjevši sina rekoše među sobom: Ovo je nasljednik; hodite da ga ubijemo, i da prisvojimo nasljedstvo njegovo. I uhvatiše ga, pa izvedoše napolje iz vinograda, i ubiše.
 
Vreme berbe se približilo u doba Proroka, jer su „sluge“ koje je Bog poslao bili proroci. Oni su na razne načine postradali od „vinogradara“, to jest, tadašnjih lažnih proroka i učitelja. Jedne su izbili, kao proroka Miheja koga je Sedekija udario u vilicu; [22] druge pobili, kao Zahariju (oca Pretečinog), ubijenog između Hrama i žrtvenika;[23] a neke su kamenovali, kao Zahariju, sina prvosveštenika Jodaja.[24] Naposletku je poslan sam Sin Božji, koji se javio u telu. Bog kaže: „Postideće se Sina Mojega“, ne zato što nije znao da će Ga ubiti već da bi pokazao kako bi valjalo da postupe, jer su bili dužni da barem ispoštuju dostojanstvo sina ako su već pobili sluge. Međutim, vinogradari su ga ugledali i rekli: „Ovo je naslednik; hodite da ga ubijemo,“ kao što su i Jevreji (kasnije) govorili: „Ovo je Hristos“ i raspeli Sina Božjeg. Izveli su ga van vinograda jer je Gospod naš Isus Hristos raspet van grada.[25] Pošto smo već rekli da „vinograd“ označava jevrejski narod, Gospoda su razapeli fariseji, zli vinogradari, van „vinograda“, to jest, mimo volje prostog i bezazlenog naroda.
 
40-41. Kada, dakle, dođe gospodar vinograda šta će učiniti vinogradarima onim? Rekoše mu: Zločince će zlom smrću pogubiti, a vinograd će dati drugim vinogradarima, koji će mu davati plodove u svoje vrijeme.
 
Na koje se ovde vreme misli? Da li na vreme drugog dolaska Gospodnjeg? Izgleda da se i tako može razumeti, mada je bolje da ove reči shvatimo na sledeći način: „gospodar vinograda“ je Bog Otac. On je poslao Svoga Sina koga su Jevreji ubili. Kada, dakle, On dođe, to jest, kada pogleda na bezakonje koje su Jevreji počinili, tada će „zločince zlom smrću pogubiti“ poslavši na njih rimsku vojsku,[26] a Svoj „vinograd“, dakle Svoj narod, daće drugim „vinogradarima“ – apostolima i učiteljima. Razumi da „vinograd“ označava i božanska Pisma, u kojima je „plot“ slovo, a iskopana „pivnica“ dubina Duha. „Kula“ je uzvišeno bogoslovsko učenje. Dakle, ova Pisma su najpre imali „zli vinogradari“, fariseji, a Bog ih je predao nama, ,dobrim vinogradarima“ koji ih dobro obrađujemo. Oni su ubili Gospoda „van vinograda“, to jest, i pored onoga što je o Hristu govorilo (starozavetno) Pismo.
 
42-44. Reče im Isus: Zar niste nikada čitali u Pismu: Kamen koji odbaciše zidari, on postade glava od ugla; to bi od Gospoda i divno je u očima našim. Zato vam kažem da će se od vas uzeti Carstvo Božje, i daće se narodu koji donosi plodove njegove. I ko se spotakne o ovaj kamen, razbiće se; a na koga on padne, satrće ga.
 
„Kamen“ označava’ samoga Hrista, dok su „zidari“ jevrejski učitelji koji su Ga odbacili kao nepotrebnog, govoreći: „Ti si Samarjanin i u tebi je demon.“[27] Ali, kada je On vaskrsao iz mrtvih postavljen je kao „glava od ugla“, to jest postao je Glava Crkve koja objedinjuje Jevreje i neznabošce u jednoj veri. Kao što kamen postavljen u uglu građevine povezuje u jednu celinu jedan zid sa onim koji se od njega nastavlja, tako je i Hristos sve sjedinio i povezao u jednoj veri. Ovaj „ugaoni kamen“ je čudesan i delo je Gospodnje.[28] Dakle, Crkva koja nas povezuje i sjedinjuje u jednoj veri jeste delo Gospodnje koje je dostojno velikog divljenja jer je dobro sagrađena. Ona je čudesna i zbog toga što je osvedočena čudesima i čudesno. Od Jevreja je, dakle, uzeto „Carstvo Božje“, odnosno zajednica koju su oni imali s Bogom, i data je onima koji su poverovali. Oni koji se spotaknu o ovaj „kamen“[29] i sablazne se o Hrista biće „razbijeni“ pri drugom dolasku Gospodnjem, iako su još i ovde rasejani po celoj vaseljeni, kao što sada vidimo da je slučaj s nesrećnim Jevrejima. To i znače reči: „satrće ga“, to jest rasejaće ga (po celom svetu).
 
45-46. I čuvši prvosveštenici i fariseji priče njegove razumješe da o njima govori. I nastojeći da ga uhvate, pobojaše se naroda, jer ga držahu za proroka.
 
Vidiš li još jednom kako narod, bezazlen i nezlobiv, ide za istinom, dok učitelji Zakona čine zlo. Jevreji sve do današnjeg dana žele da uhvate Isusa, ali ne uspevaju da ga uhvate niti da ga razumeju, jer će prihvatiti Antihrista[30] i njemu će se pokloniti. A Hrista neće primiti, to jest, razumeti.
 


 
NAPOMENA:

  1. Zah. 9:9; Is. 62:1
  2. Up. 1. Mojs. 49:10-11
  3. Jn. 14:6
  4. Reč je o mesijanskim rečima hvale uzetim iz 118. psalma iz tzv. velikog Halela (Ps. 113-118). S vremenom su kod Jevreja ove reči izgubile svoje prvobitno značenje i dobile su značenje našeg „ura“, „živeo“ (kod Grka i Rimljana postojali su odgovarajući uzvici).
  5. 5 Mojs. 18:18
  6. Up. Is. 56:7; Jer. 7:11
  7. Novac iz vremena Svetog Teofilakta.
  8. Slično alegorijsko tumačenje ostavio nam je i Ilarije, koji kaže da „golubovi“ označavaju Duha Svetoga a „klupe“ svešteničke stolice (katedre). „Prema tome“, kaže on, „Gospod je ispremetao stolice onih koji trguju darom Svetoga Duha“. (Ennaratio in Matth. P.L. t.9). Prodaja crkvenih činova za novac naziva se „simonija“, po Simonu Magu koji je tražio od Apostola Petra da mu za novac podari vlast da rukopoloženjem predaje blagodat Duha Svetoga (D.Ap. 8:18-23).
  9. Mt. 3:16
  10. Ps. 118:26
  11. Ps. 8:3
  12. 1 Kor. 14:20
  13. 2 Kor. 6:16
  14. U proleće smokva cveta i zameće plodove pre nego što se na njoj pojave listovi. Kada je Isus video lišće na smokvinom drvetu sa pravom je očekivao na njoj plod. Očigledno je da je smokovnica bila neplodna.
  15. Mt. 25:41
  16. Lk. 16:19-31
  17. 2 Mojs. 24:3
  18. Up. Is. 5:1-7
  19. 2 Mojs. 15:17
  20. Posuda u kojoj se gnječi grožđe, presa.
  21. 2 Mojs. 13:21
  22. 3 Car. 22:24
  23. Vidi Teofilaktovo tumačenje na Mt. 23:35-36
  24. 2 Dn. 24:21
  25. Mesto Hristovog raspeća, Golgota, u Hristovo vreme se nalazila izvan gradskih zidina.
  26. Od 66. god. posle Hrista, Jevreji su ustali protiv rimske uprave u Palestini. Rimska vojska pod komandom imperatora Vespazijana i Tita je ubrzo je napala Jevreje i osvojila Jerusalim 70. godine. Tada je do temelja razrušen i spaljen jerusalimski hram.
  27. Jn.8:48
  28. Ps. 118:22-23
  29. Up. Is. 8:14,15 i Dan. 2:44
  30. Lažni prorok koji će se pojaviti u poslednjim danima pred Drugi dolazak Gospodnji. Sama reč označava onoga koji se protivi Hristu, ali i onoga koji se postavlja umesto Hrista (anti – znači i protiv i umesto). (up. 1.Jn. 2:18-22; 4:3; 2 Jn. 7; 2 Dn. 7:8-7; 7: 11, 13-14; Otk. 13:1-4; 11-12; 16-17; 14:9-11; 19:20; 20:10, itd.)
Ključne reči:

4 komentar(a)

  1. hvala na divnom blagu koje ste nam ucinili dostupnim

  2. Puno vam hvala na ovom tumacenju,mnogo toga mi do sada nije bilo jasno.

  3. Branislav

    Sjajno.Hvala

  4. Da li je taj pojam teokratije koju su prizeljkivali i promovisali fariseji, ako sam dobro razumeo, da li se takav nacin vladavine suprotstavlja drugom zavjetu? Da li je to nesto sto je lose, jer mozemo videti iz istorije da su neki od vladara primenjivali takav oblik vladavine i pokazalo se kao mnogo boljim od nekih drugih oblika gde mozemo videti jedan uzasni u danasnjici, demokratiju, ili kako je neki zovu, demonokratiju.. Ako moze neko da mi objasni, Bog s Vama i hvala Njemu i Vama na ovim poukama i tumacenjima.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *