NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJA SVETOG EVANĐELJA PO MATEJU

TUMAČENJA SVETOG EVANĐELJA PO MATEJU

 

TUMAČENJE SVETOG EVANĐELJA PO MATEJU
 

 
Glava devetnaesta
 
O braku, razvodu i bezbračnom životu, Isus blagosilja decu,
o bogatom mladiću, o nagradi Apostolima za predanost Hristu
 
1-2. I kad svrši Isus riječi ove, otide iz Galileje, i dođe u krajeve Judejske preko Jordana.[1] I za njim iđaše narod mnogi i iscijeli ih ondje.
 
Opet ide u Judeju kako neverujući među žiteljima Judeje, ne bi imali izgovora da kažu kako kod njih nije dolazio tako često kao kod Galilejaca. Posle poučenja i besede, slede čudesa. Tako i mi ne treba samo da poučavamo, već i da delamo. Međutim, bezumni fariseji, videvši čuda, umesto da poveruju, opet Ga kušaju. Poslušaj dalje.
 
3-6. I pristupivši mu fariseji da ga kušaju, i rekoše mu: Je li dopušteno čovjeku otpustiti ženu svoju za svaku krivicu. A on odgovarajući reče im: Niste li čitali da je njih Tvorac od početka stvorio muško i žensko?[2] I rekao: Zbog toga će ostaviti čovjek oca svojega i mater, i prilijepiće se ženi svojoj, i biće dvoje jedno tijelo. Tako da nisu više dvoje, nego jedno tijelo; a što je Bog sastavio čovjek da ne rastavlja.
 
Kakvog li bezumlja! Mislili su da će zbuniti Hrista svojim pitanjima, jer da je On rekao da je dopušteno otpustiti ženu iz bilo kojeg razloga, mogli bi Mu reći: „Zašto si onda rekao da je ne treba otpustiti, osim zbog preljube.“[3] A da je rekao da nije zakonito otpustiti ženu, optužili bi Ga da uči protivno onome što je Mojsej ustanovio. Mojsej je, naime, odredio da čovek može otpustiti svoju ženu ako je omrzne, i bez opravdanog razloga.[4] Šta na to, dakle, odgovara Hristos? On pokazuje da je Bog, koji nas je stvorio, od početka ustanovio jednobračnost, jer, „od početka je Bog“, kaže, „sastavio jednog čoveka s jednom ženom, tako da nije pravo da jedan čovek uzima više žena, niti da jedna žena uzima više muževa, već treba da ostanu onako kako su sastavljeni od početka i da se ne rastavljaju bez razloga“. Nije rekao: „Ja sam ih stvorio muško i žensko“, kako ne bi sablaznio fariseje, već neodređeno govori: „Onaj koji ih je stvorio.“ Toliko je, dakle, Bogu ugodno dobro bračne zajednice da je ženama dopustio da ostave roditelje i da krenu za svojim muževima. Ali, zašto je u knjizi Postanja napisano da je Adam rekao: „Zato će ostaviti čovjek oca svojega i mater svoju“,[5] kada ovde Hristos kaže da je to rekao Bog? Zato što je Adam govorio od Boga, i reči Adamove su ujedno i reči Božje. Pošto su oni tako postali jedno telo, međusobno sjedinjeni prirodnom ljubavlju, nije pravedno da se muž rastavlja od žene, kao što nije pravedno odseći čoveku deo tela. Gospod ne kaže: „Neka ih Mojsej ne rastavlja“, da ih ne bi sablaznio, već kaže: „Neka ih čovek ne rastavlja“, pokazu jući tako razliku između Boga koji ih je sastavio i čoveka koji ih rastavlja.
 
7-9. Rekoše mu: Što onda Mojsej zapovijedi da se dade knjiga otpusna i da se ona otpusti? Reče im: Vama je Mojsej dopustio po okorjelosti srca vašega da otpuštate žene svoje; a iz početka nije bilo tako. A ja vam kažem: Ko otpusti ženu svoju osim za preljubu, i oženi se drugom, čini preljubu; i ko se oženi otpuštenicom čini preljubu.
 
Kada su fariseji videli da ih je Gospod ućutkao, bili su prinuđeni da se pozovu na Mojseja koji navodno protivreči Hristu i kažu: „Zašto je Mojsej zapovedio da se ženi dade otpusna knjiga i da se otpu-sti?“ Tada Gospod okreće optužbu protiv njih i brani Mojseja govoreći: „Mojsej to nije ustanovio želeći da ozakoni ono što je protivno Bogu, već zbog vaše pokvarenosti, kako ne biste ubijali svoje prve žene s namerom da u svojoj pohoti uzmete druge.“ Izrailjci bi u svom gnevu i surovosti ubijali svoje žene da su bili prisiljeni da ih zadrže. Zato je Mojsej i ustanovio da se dade otpusna knjiga ženama koje su njihovi muževi omrznuli. „Ali Ja vam kažem“, produžuje Gospod, ,da kao pre-ljubnicu treba otpustiti onu ženu koja je učinila blud, ali onaj koji ostavi ženu koja nije učinila blud, uzima udela u njenoj preljubi ako se ponovo uda.“ Razumi i ovo da „onaj ko se sjedini s Gospodom jedan je duh s Njim“,[6] i duša vernika ulazi u brak sa Hristom. Svi smo postali sa Njim jedno telo i predstavljamo udove tela Hristovog. Niko, dakle, ne može raskinuti takvu zajednicu, kako Pavle kaže: „Ko će nas odvojiti od ljubavi Hristove?“ Ono, dakle, što je Bog sjedinio ništa ne može rastaviti, kako kaže Pavle,[7] ni čovek, ni bilo koje drugo stvorenje, ni anđeli, ni poglavarstva, ni sile.
 
10. Rekoše mu učenici njegovi: Ako je tako čovjeku sa ženom, nije dobro ženiti se.
 
Učenici su bili smućeni i zato govore: „Ako su muž i žena sjedinjeni da bi bili nerazdvojni celi život, i muž ne sme oterati ženu ako je ona rđave naravi, onda je bolje ne ženiti se. Lakše je, dakle, ne ženiti se, i boriti se protiv prirodnih želja, nego li trpeti rđavu ženu.“ Kada kažu: „Ako je tako čoveku sa ženom“, misle na neraskidivu supružansku zajednicu. Neki to tumače i na ovaj način: „Ako je čoveku tako, to jest, ako čovek koji nezakonito otpusti svoju ženu izaziva takav prekor i osudu, onda se nije dobro ženiti.“
 
11. A on im reče: Ne mogu svi primiti tu riječ do oni kojima je dano.
 
Pošto su učenici rekli da je bolje ne stupati u brak, Gospod govori da je devičanstvo velika vrlina, koju svi ne mogu da sačuvaju, već samo oni kojima pomaže Bog, jer reči: „Oni kojima je dano“ ovde se odnose na one kojima pomaže Bog.[8] Daje se, dakle, onima koji to traže, jer Gospod govori: „Tražite i daće vam se, jer svaki koji traži dobija.“ [9]
 
12. Jer ima uškopljenika koji su se tako rodili iz utrobe materine; a ima uškopljenika koje su ljudi uškopili; a ima uškopljenika koji su sami sebe uškopili Carstva radi nebeskoga. Ko može primiti neka primi.
 
Malo je onih, kaže, koji postižu vrlinu devičanstva. Neki su uškopljenici od utrobe majke svoje, drugim rečima, takvi su po prirodi i ne privlači ih telesno sjedinjenje sa ženom, te žive u celomudriju bez nagrade. Ima i onih koje su ljudi uškopili.[10] Ali, uškopljenici koji su sami sebe uškopili „Carstva radi nebeskog“ nisu oni koji su sebe osakatili, jer to zaslužuje prokletstvo, već oni koji žive u uzdržanju. Ovo razumi i na sledeći način. Uškopljenik po prirodi jeste onaj koji nema prirodne naklonosti prema telesnoj ljubavi; od ljudi je uškopljen onaj koji po savetu ljudi odseca plamen telesne požude; a sam je sebe uškopio onaj koji tome nije naučen od drugih, već sam teži celomudrenosti. Ovaj poslednji je i naj-bolji, jer ga ne rukovodi drugi, već sam sebe rukovodi ka Carstvu nebeskom. Hristos želi da svojom slobodnom voljom živimo vrlinski, te kaže: „Ko može primiti neka primi“, jer ne zahteva na silu devičanstvo, niti zabranjuje brak, ali devičanstvo više ceni.
 
13-15. Tada mu privedoše djecu da stavi ruke na njih, i da se pomoli; a učenici im branjahu. A Isus reče: Pustite djecu, i ne branite im da dolaze k meni, jer je takvih Carstvo nebesko. I položivši na njih ruke otide odande.
 
Majke su donosile svoju decu da bi ih Hristos blagoslovio položivši Svoje ruke na njih. Ali, pošto su stvarale gužvu, učenici „im branjahu“ da priđu. Oni su takođe mislili da deca umanjuju Njegovo uči-teljsko dostojanstvo. Kako bi pokazao da su Mu najmiliji smi-reni, Hristos im kaže: „Pustite decu da dolaze k Meni, jer je takvih Carstvo nebesko“. Nije rekao „ovih“, već „takvih“, što znači da Carstvo nebesko pripada onima koji imaju prostotu, bezazlenost i nezlobivost. Zato, kada budeš poučavao i neko ti priđe s prostim dečjim pitanjima, primi i takvog i nemoj ga odbiti.
 
16-17. I gle, neko pristupi i reče mu: Učitelju blagi, koje dobro da učinim da imam život vječni? A on mu reče: Što me zoveš blagim? Niko nije blag osim jednoga Boga.
 
Mladić[11] nije došao da iskušava Hrista, već je hteo da nešto nauči, budući žedan večnoga života. Ipak, Hristu prilazi kao prostom čoveku, pa mu Gospod zato kaže: „Što me zoveš blagim? Niko nije blag osim jednoga Boga.“ To znači, ako me zoveš blagim misleći da sam jedan od učitelja, pogrešio si, jer nijedan čovek nije dobar sam po sebi, zato što smo promenljivi i lako odstupamo, ali i zato što je u poređenju sa Božjom dobrotom ljudska dobrota ravca zloći.
 
17-19. A ako želiš ući u život drži zapovijesti. Reče mu: Koje? A Isus reče: Ne ubij; ne učini preljubu; ne ukradi; ne svjedoči lažno; poštuj oca i mater; i ljubi bližnjega svojega kao sebe samoga.
 
Gospod upućuje mladića na zapovesti Zakona, kako Jevreji ne bi mogli da kažu da On prezire Zakon. Šta se zatim dogodilo?
 
20. Reče mu mladić: Sve ovo sačuvah od mladosti svoje; šta mi još nedostaje?
 
Neki kažu da je mladić bio gord i hvalisav, jer kako je mogao da zadobije ljubav prema bližnjem, ako je bio bogat, pošto nijedan od onih koji voli svoga bližnjega ne može da bude bogatiji od njega. Drugi, opet, to razumeju na ovaj način: „Pretpostavimo“, kaže on, „da sam sve ovo sačuvao. Šta mi još nedostaje?“
 
21-22. Reče mu Isus: Ako hoćeš savršen da budeš, idi i prodaj sve što imaš i podaj siromasima; i imaćeš blago na nebu; pa hajde za mnom. A kada ču mladić riječ, otide žalostan; jer imađaše mnoga imanja.
 
„Sve, dakle, što kažeš da si sačuvao, postigao si judejstvujući (ispunjavajući samo slovo Zakona). Ali, ako želiš da budeš savršen, to jest Moj učenik i hrišćanin, idi i prodaj sve što imaš i sve razdaj, ništa ne zadržavajući za sebe pod izgovorom da bi stalno mogao da daješ milostinju.“ Nije mu rekao „davaj milostinju siromasima“, već „podaj“ jednom za svagda i nagotuj. Ali pošto ima onih koji daju milostinju, a pritom vode život pun svake nečistote, dodaje: „Pa hajde za mnom“, što znači: steci i sve druge vrline. Ipak, mladić se ožalostio, jer iako je želeo večni život i „zemlja“ njegovog srca beše duboka i plodna, gušilo ga je „trnje“ bogatstva, jer „imađaše“, kako kaže, „mnoga imanja“. Onoga čoveka koji malo ima, to malo ničim ne sputava, dok su okovi većeg bogatstva mnogo jači. Dok je razgovarao s bogatim mladićem, Gospod mu je rekao da će imati blago na nebu jer je ovaj bio srebroljubiv.
 
23-24. A Isus reče učenicima svojim: Zaista vam kažem da je teško bogatome ući u Carstvo nebesko. I opet vam kažem: Lakše je kamili proći kroz iglene uši nego li bogatome ući u Carstvo Božje.
 
Dok je čovek bogat i živi u izobilju, a drugi nemaju čak ni ono što im je neophodno (za život), neće ući u Carstvo nebesko. Ali, čim razda sve svoje bogatstvo, tada više nije bogat i može slobodno da uđe. Za čoveka koji ima mnogo bogatstva toliko je nemoguće da uđe u Carstvo nebesko, koliko je nemoguće i kamili da prođe kroz iglene uši. Vidiš, dakle, kako je Hristos prvo rekao da je bogatom teško ući, dok ovde kaže da mu je to potpuno nemoguće.[12] Neki govore da „kamila“ nije životinja, već debeli konopac kojim mornari vezuju svoja sidra.
 
25-26. A kad to čuše učenici, čuđahu se veoma govoreći: Ko se, dakle, može spasti? A Isus pogledavši na njih reče im: Ljudima je ovo nemoguće, a Bogu je sve moguće.
 
Kao čovekoljubivi, učenici ovo ne pitaju radi sebe, jer su bili si-romašni, već radi svih ljudi. Gospod ih, međutim, uči da ne mere spasenje ljudskom slabošću, već silom Božjom. Ako se čovek ostavi pohlepe, sve će više razdavati suvišak, da će na kraju razdati i ono što mu je neophodno i tako se spasiti uz pomoć Božju.
 
27. Tada odgovori Petar i reče mu: Bto mi smo ostavili sve i za tobom pošli; šta će, dakle, nama biti?
 
Iako izgleda da Petar nije ostavio nešto osobito veliko, pošto je bio siromah, ipak treba da znaš da je zaista i on mnogo ostavio, jer se dešava da što manje imamo, to smo više za to vezani. Petar je prezreo svako svetsko uživanje i prirodnu ljubav prema roditeljima, jer se sa ovim strastima[13] ne bore samo bogati već i siromašni ljudi. Šta mu, dakle, odgovara Gospod?
 
28. A Isus im reče: Zaista vam kažem da ćete vi koji pođoste za mnom, u novom životu, kad sjedne Sin Čovječiji na prijesto slave svoje, sjesti sami na dvanaest prijestola i suditi nad dvanaest plemena Izrailjevih.
 
Zar će oni tamo zaista sedeti? Sigurno da neće. Gospod želi da pomoću prestola ukaže na veliku čast koja će im biti data. A da li će tamo sedeti i Juda? Neće, jer Hristos kaže: „Koji pođoste za Mnom“, što znači: „Koji ste Mi ostali verni do kraja“, a Juda Mu nije bio veran do kraja. Po drugom tumačenju, Bog često obećava nagradu onima koji su dostojni. Ali, ako se oni promene i postanu nedostojni, kao što je slučaj s Judom, On povlači i nagradu. Slično je i s pretnjama. Gospod često preti ali ne ostvaruje pretnje, ako se pokajemo. Pod „novim životom“[14] razumi Vaskrsenje.
 
29. I svaki, koji je ostavio kuću, ili braću, ili sestre, ili oca, ili mater, ili ženu, ili djecu, ili zemlju, imena moga radi, primiće sto puta onoliko, i naslijediće život vječni.
 
Kako neko ne bi pomislio da se Hristove reči odnose samo na učenike, Gospod proširuje svoje obećanje na sve koji budu tako činili. Umesto sa telesnim srodnicima, oni će biti u sro-dstvu i bratstvu sa samim Bogom. Umesto njiva, naslediće raj; umesto kuća od kamena, nebeski Jerusalim; umesto majki, časne starice; umesto očeva, sveštenike; umesto supruge, sve pobožne žene, ali ne u braku – ne bilo toga – već u ljubavi i duhovnom srodstvu. Gospod nam ne naređuje da se samo tek tako odvojimo od svojih bližnjih već tek onda kada nas oni spu-tavaju u pobožnosti. Na isti način nas uči da prezremo svoj život i telo, ali ne da ubijamo sebe, već strasti. Vidiš li, kako je Bog dobar? On ne samo da nam sve ovo daje već nam obećava i večni život. Potrudi se, dakle, i ti da prodaš sve svoje „imanje“ i razdaš ga siromasima. A imanje je: za gnevljivca – gnev, za bludnika – želja za bludom, za zlopamtljivca – zlopamćenje. Sve to, dakle, prodaj i podaj „siromasima“ – demonima, koji oskudevaju u svakom dobru. Okreni svoje strasti protiv uzročnika strasti i tada ćeš steći blago, to jest, Hrista na svojim „nebesima“, dakle, visoko u svome srcu, jer u sebi ima nebesa onaj koji je sam postao nalik Bogu nebeskom.
 
30. Ali će mnogi prvi biti posljednji i posljednji prvi.
 
Hristos ovde misli na Jevreje i neznabošce, jer su Jevreji koji su bili prvi, postali poslednji, dok su neznabošci kao poslednji postavljeni na pravo mesto (jer su poverovali u Hrista). Ali, da bi ti ovo bolje razumeo, Gospod kazuje sledeću priču
 


 
NAPOMENA:

  1. Gospod je išao iz Galileje u Judeju preko Jordana, dakle zaoblilazeći Samariju.
  2. Evtimije Zigaben piše: „Bog je stvorio jednog muškarca i jednu ženu kako bi jedan muž imao samo jednu ženu. Da je On hteo da muž ostavi svoju ženu, a drugu uzme sebi, to bi ispočetka stvorio mnoge žene, ali pošto nije stvorio mnoge, jasno je da On hoće da se muž ne razvodi od svoje žene“. Ibid
  3. Up. Mt. 5:32
  4. Up. 5 Mojs. 24:3
  5. 1 Mojs. 2:24
  6. 1.Kor. 6:17
  7. Rim. 8:38-39
  8. Grčki glagol ovde doslovno znači sadejstvovati, zajedno delovati. Božja blagodat i sila, dakle, sadejsvuju čovekovoj volji i trudu. Gospod rečima: „… do oni kojima je dano“, po Svetom Grigoriju Bogoslovu, „ne isključuje nikoga, jer se to daje svakome koji hoće, koji se trudi, podvizava“. (Slovo 2, P.G. t. 35, 172). Prema tome, svaki hrišćanin pozvan je na bestrašće, tj. Prirodno i bogozdano stanje ljudske prirode, jer, kako kaže prepodobni Otac Justin Ćelijski: „bestrašće, i kroz njega oboženje i ohristovljenje, i jeste cilj svih hristočežnjivih podviga hrišćaninovih na zemlji“. (Ibid, str. 420).
  9. Mt. 7:7-8
  10. Ovo je bila česta pojava u stara vremena. Na istočnjačkim dvorovima bilo je mnogo evnuha, koji su vršili razne dvorske funkcije. Evnusi su bili poznati kao čuvari harema. (4.Car. 9:32)
  11. Luka spominje kneza
  12. Prepreka za spasenje nije u samom bogatstvu, već u sebičnom odnosu bogatih ljudi prema Hristu i Evanđelju. Po učenju Svetih Otaca, greh ne leži u materiji koju je Bog stvorio, već u njenoj zloupotrebi i nepravilnom korišćenju. Avraam je bio bogat srebrom i zlatom (1 Moj. 13, 2), ali to bogatstvo ga nije sprečilo da zadobije Carstvo Nebesko (Lk. 13, 28; Jn. 8, 56 i dr.). Čovek koji poseduje veliko materijalno bogatstvo teško može da ljubi Boga celim srcem i sjedini se sa Njim, jer lako postaje poklonik svoga blaga. Bezbrižnost i ljubav prema Bogu zamenjuje neprestana briga o tome kako sačuvati i umnožiti svoje bogatstvo.
  13. Prirodna ljubav prema roditeljima i srodnicima postaje strast kada je pretežnija od ljubavi prema Bogu.
  14. Vaspostavljenje prvobitnog i savršenog poretka koji je postojao pre praroditeljskog pada, koje su Jevreji očekivali u vezi sa dolaskom Mesije, a hrišćani očekuju kao Drugi dolazak Hristov i Vaskrsenje mrtvih. Ova je reč u novom Zavetu upotrebljena još jedino u Tit. 3:5.
Ključne reči:

4 komentar(a)

  1. hvala na divnom blagu koje ste nam ucinili dostupnim

  2. Puno vam hvala na ovom tumacenju,mnogo toga mi do sada nije bilo jasno.

  3. Branislav

    Sjajno.Hvala

  4. Da li je taj pojam teokratije koju su prizeljkivali i promovisali fariseji, ako sam dobro razumeo, da li se takav nacin vladavine suprotstavlja drugom zavjetu? Da li je to nesto sto je lose, jer mozemo videti iz istorije da su neki od vladara primenjivali takav oblik vladavine i pokazalo se kao mnogo boljim od nekih drugih oblika gde mozemo videti jedan uzasni u danasnjici, demokratiju, ili kako je neki zovu, demonokratiju.. Ako moze neko da mi objasni, Bog s Vama i hvala Njemu i Vama na ovim poukama i tumacenjima.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *