NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJA SVETOG EVANĐELJA PO MATEJU

TUMAČENJA SVETOG EVANĐELJA PO MATEJU

 

TUMAČENJE SVETOG EVANĐELJA PO MATEJU
 

 
Glava sedamnaesta
 
Preobraženje Hristovo, isceljenje besoumčnoga dečaka, moć vere,
drugo predskazanje stradanja, smrti i vaskrsenja, porez hramu.
 
1. I poslije šest dana uze Isus Petra i Jakova i Jovana, brata njegova.
 
Ovo ne protivreči onome što kaže Luka: „A bi oko osam dana posle ovih reči“.[1] Luka, naime, računa i prvi i poslednji dan od kada su se popeli na goru, dok Matej broji samo one dane koji su prošli u međuvremenu. Sa Sobom je, dakle, uzeo Petra, zato što Ga je ovaj silno voleo; Jovana, kao omiljenog učenika, i Jakova, jer je i on bio revnitelj.[2] Njegova revnost se vidi iz obećanja da će ispiti čašu koju pije Hristos,[3] kao iz Njegovog stradanja, jer ga je Irod pogubio mačem da bi ugodio Jevrejima.
 
1-2. I izvede ih na goru visoku same. I preobrazi se pred njima, i zasija se lice njegovo kao sunce, a haljine njegove postadoše bijele kao svjetlost.
 
Izvodi ih na „goru visoku“[4] kako bi nam pokazao da se čovek neće udostojiti takvih božanskih viđenja, ako se prethodno ne uzvisi (duhom). Na „goru visoku“, kaže, „same“, jer je Hristos često činio najdivnija čuda u tajnosti, kako narod, videći Ga kao Boga, ne bi pomislio da se On samo prividno ovaplotio. Kada čuješ da se preobrazio, ne-moj misliti da je On tada odbacio telo, jer je ono ostalo u svom ranijem obliku, pošto se spominju Njegovo lice i haljine. Ali, ono se pokazalo još sjajnije, jer je božanstvo projavilo na njemu delić svoje slave, koliko su apostoli bili u stanju da je vide.[5] Zato je Gospod još i ranije govorio o preobraženju kao o Carstvu Božjem, jer je ono razotkrilo neiskazivo veličanstvo Njegove moći i pokazalo da je On istinski Sin Očev. Preobraženje je nagovestilo i slavu Njegovog drugog dolaska džeizrecivim sjajem lica Isusovog.
 
3. I gle, javiše im se Mojsej i Ilija koji s njim govorahu.
 
O čemu su govorili? O „Njegovom ishodu“, kaže Luka, to jest o Njegovom krsnom stradanju u Jerusalimu. Zašto su se po javili baš Mojsej i Ilija? Da bi se pokazalo da je Hristos Gospodar Zakona i Proroka, živih i mrtvih. Ilija je prorok koji je još živ,[6] a Mojsej zakonodavac koji je (davno) umro. Ali, to je bilo takođe i zato da bi se videlo da se On ne protivi ni Zakonu ni Bogu, jer Mojsej ne bi govorio s onim koji se protivi njegovim odredbama, niti bi revnitelj Ilija trpeo protivnika Božjeg. Mojsej i Ilija su se javili, takođe da bi se oslobodili sumnje oni koji su za Isusa govorili da je on Ilija ili jedan od proroka.
Kako su učenici poznali da su to bili Ilija i Mojsej? Sigurno ne sa ikona, jer je u to vreme bilo protivzakonito izobražavati likove ljudi. Izgleda da su ih prepoznali po njihovim rečima. Mojsej je verovatno govorio: „Ti si onaj čije sam stradanje nagovestio zaklavši jagnje i svršivši Pashu“;[7] a, Ilija: „Ti si Onaj čije sam Vaskrsenje prednaznačio vaskrsnuvši sina udovičinog“,[8] ili nešto slično. Pokazujući im Mojseja i Iliju, Hristos uči svoje učenike da ih podražavaju; Mojseja u krotosti i požrtvovanosti prema narodu, a Iliju u revnosti i nepokolebljivosti, kada je to potrebno, da bi kao ova dvojica bili neustrašivi borci za istinu.
 
4. A Petar odgovarajući reče Isusu: Gospode, dobro nam je ovdje biti; ako hoćeš da načinimo ovdje tri sjenice: tebi jednu, i Mojseju jednu, i jednu Iliji.
 
Petar, koji zbog velike ljubavi nije želeo da Hristos postrada, govori: „Dobro je da ostanemo ovde i da ne silazimo (sa gore) kako nas ne bi ubili; jer ako neko i dođe ovamo, imamo Mojseja i Iliju pa nam pomognu. Mojsej je ratovao sa Egipćanima, a Ilija je nizveo oganj sa nebesa. Takvi će oni biti i kada ovamo dođu neprijatelji.“ Petar je ovo govorio iz velikog straha „ne znajući, kako kaže Luka, šta govori.“ On ili je zanemeo pred ovim neobičnim događajem, ili zaista nije znao šta govori jer je hteo da Isus ostane na gori, da ne silazi i ne postrada za nas. U strahu da se ne pokaže drzak, on kaže: „Ako hoćeš da na-činimo ovde tri senice?“
 
5. Dok on još govoraše, gle, oblak sjajan zakloni ih, i gle, glas iz oblaka koji govori: Ovo je Sin moj ljubljeni, koji je po mojoj volji; njega slušajte.
 
„Ti Petre želiš rukotvorene senice, ali Mene je Otac ovde okružio oblakom kao nerukotvorenom senicom, pokazujući tako da, kao što se On u starini sam kao Bog pojavio u oblaku, tako isto biva i sa Njegovim Sinom.“ Ovde je oblak svetao, a ne mračan kao nekada, jer On nije želeo da ih uplaši, već da ih pouči. Iz oblaka se začuo glas da bi se pokazalo da je On od Boga. „Koji je po mojoj volji“ znači Onaj u kome počivam i koji mi je ugodan. On ih uči: „Njega slušajte, i ako hoće da bude raspet nemojte Mu se protiviti.“
 
6-8. I čuvši učenici padoše ničice i uplašiše se veoma. I pristupivši Isus dohvati ih se i reče: Ustanite i ne bojte se. A oni, podignuvši oči svoje nikoga ne vidješe, do Isusa sama.
 
Učenici su pali ničice, jer nisu bili u stanju da izdrže sjaj oblaka i silinu glasa. Njihove oči su bile otežale od sna (kako kaže Luka).[9] Ovde „snom“ naziva zamor od prejake svetlosti viđenja. Kako ne bi dugo ostali u strahu i zaboravili ono što su videli, Gospod ih podiže i hrabri. Ostaje On sam, kako ti ne bi pomislio da je glas svedočio za Mojseja ili Iliju, već za Njega, jer je On Sin (Božji).
 
9. I kad silažahu sa gore zapovijedi im Isus govoreći: Nikom ne kazujte što ste vidjeli dok Sin Čovječiji iz mrtvih, ne vaskrsne.
 
U Svom smirenju zapoveda da nikome ne kazuju što su videli) zbog toga da se oni koji to čuju ne bi sablaznili kada Ga posle vide raspeta na krstu. Oni bi (tada) mogli pomisliti da je On prevarant koji je sva Svoja čudesa prividno učinio. Dobro nauči da je sozercanje Boga došlo nakon šest dana, za koliko je svet stvoren. Ako, dakle, ne prevaziđeš ovaj svet i ne popneš se visoko na goru, nećeš videti slavna viđenja: ni „lice Isusovo“, koje je Njegovo božanstvo, niti „odeću“ – telo Njegovo. Ali, ako se popneš na „goru visoku“ tada ćeš videti Mojseja i Iliju kako govore sa Hristom, jer Zakon, Proroci i Hristos jedno govore i u svemu se slažu. Kada vidiš čoveka da jasno tumači značenje Pisma, znaj da on jasno gleda i lice samoga Isusa. Ako još i objašnjava reči Pisma i rasvetljuje njihov smisao, znaj da on gleda i „belu odeću Isusovu“, jer su reči odeća mislima. Ali nemoj da kažeš kao Petar da nam je „dobro biti ovde“, jer uvek treba da napredujemo i ne zadržavamo se na jednom stepenu vrline i sozercanja, već da se još više penjemo u visinu.
 
10. I zapitaše ga učenici njegovi govoreći: Zašto, dakle, književnici kažu da Ilija najprije treba da dođe?
 
Obmanjujući narod, književnici su govorili da On nije Hristos, jer bi u tom slučaju prvo došao Ilija. Oni nisu znali da Hristos treba da dođe i drugi put. Preteča prvog dolaska bio je Jovan, dok će drugog biti Ilija, što uostalom, Hristos objašnjava učenicima. Poslušaj, dakle.
 
11-13. A Isus odgovarajući reče im: Ilija će zaista doći najprije i urediti sve. Ali kažem vam da je Ilija već došao, i ie poznaše ga, nego učiniše s njime što htjedoše; tako će i Sin Čovječiji postradati od njih. Tada razumješe učenici da im reče za Jovana Krstitelja.
 
Kada kaže: „Ilija će zaista doći“, Hristos pokazuje da on još nije došao, ali će doći kao preteča drugog dolaska, i sve Jevreje koji se pokažu poslu-šnim privešće veri u Hrista i tako ih vratiti njihovom otačkom nasleđu od koga su otpali. Ali, kada Hristos kaže da je „Ilija već došao“, misli na Jovana Preteču. Oni „učiniše s njim što htedoše“, jer su ga (sami) ubili tako što su dozvolili Irodu da ga pogubi, iako su to mogli sprečiti. Od tada su učenici postali oštroumniji i razumeli su da on Jovana zove „Ilijom“, jer je Jovan bio Preteča prvog dolaska, baš kao što će Ilija biti preteča drugog.
 
14-15. I kada dođoše narodu, pristupi mu čovjek i pade na koljena pred njim govoreći: Gospode, pomiluj sina mojega; jer je mjesečar i muči se ljuto; jer mnogo puta pada u vatru, mnogo puta u vodu.
 
Izgleda da je ovaj čovek bio potpuno bez vere, čim mu Hristos govori: „O rode neverni.“ To se vidi i iz toga što on okrivljuje (Isusove) učenike. Uzrok bolesti (njegovog sina) nije bio mesec, već demon koji je napadao bolesnika kada bi video da je mesec pun, kako bi ljudi pohulili na tvorevinu Božju kao uzrok zla. Još znaj, da se svaki bezuman čovek menja poput meseca, kako je napisano;[10] čas se pokazuje velikim u vrlini, a čas pada i postaje ništavan. On je kao mesečar koji se baca u „oganj“ gneva i požude, a potom u „vodu“ – valove briga ovoga sveta, u kojima obitava Levijatan[11] – đavo, koji caruje u vodama. Zar nisu brige bogataša kao uzburkani valovi?
 
16-18. I dovedoh ga učenicima tvojim i ne mogoše ga iscijeliti. A Isus odgovarajući reče: O rode nevjerni i cokvareni! Dokle ću biti s vama? Dokle ću vas trpjeti? Dovedite mi ga amo. I zaprijeti mu Isus; i demon iziđe iz njega; i ozdravi momče od onoga časa.
 
Vidiš li kako ovaj čovek prebacuje greh svoga neverja na učenike koji nisu mogli isceliti njegovo dete. Zato ga Gospod posramljuje, jer je okrivio Njegove učenike, te mu govori: „O rode neverni“, što znači: „Uzrok neuspeha nije toliko u slabosti apostola, koliko u tvom neverju,[12] jer je ono budući veliko, prevagnulo nad jednakom merom njihove sile.“ Ukoravajući ovoga čoveka, Gospod ukorava i sve one koji su stajali unaokolo, govoreći im: „Dokle ću biti s vama.“ Hristos time pokazuje da želi da postrada na krstu i da ode od njih. On kao da govori: ,Dokle ću živeti s vama podrugljivim i nevernim“. „I zapreti mu Isus“ – kome? Mesečaru.[13] Iz ovoga se, dakle, vidi da je i on bio neveran i da je svojim neverjem dao mesta demonu da uđe u njega.
 
19-21. Tada pristupiše učenici Isusu i nasamo mu rekoše: Zašto ga mi ne mogosmo izagnati? A Isus im reče: Za nevjerovanje vaše. Jer zaista vam kažem: Ako imate vjere koliko zrno gorušično, reći ćete gori ovoj: pređi odavde tamo, i preći će, i ništa vam neće biti nemoguće. A ovaj se rod ne izgoni osim molitvom i postom.
 
Apostoli su se uplašili da možda nisu izgubili blagodatnu silu koja im je bila data protiv demona, pa su zato uznemireni nasamo pitali Isusa (zašto nisu mogli izagnati demona). Gospod ih ukorava kao još nesavršene u veri, odgovarajući im: „Za neverovanje vaše, jer da ste imali jaku i čvrstu veru učinili biste velike stvari bez obzira koliko male one izgledale.“ Nigde nije zapisano da su apostoli premeštali gore. Oni su ih možda i premeštali, ali o tome nigde ne piše, jer nije sve zapisano. Po drugom tumačenju, oni ih nisu premeštali jer za to nije bilo prilike, ali su, umesto toga, činili veća čudesa. Obrati pažnju kako Gospod govori: „Reći ćete gori ovoj: pređi odavde tamo…“, dakle: „Kada joj kažete, tada će i preći“. Prema tome, apostoli nikada nisu rekli nekoj gori da se premesti, jer za to nije bilo prilike niti potrebe, pa stoga i nisu premeštali gore. Ali, da su to rekli, one bi se sigurno premestile. „Ovaj se rod“, demona, „ne izgoni osim molitvom i postom“.[14] Dakle, pogotovo oni koji su u vlasti demona, ali i oni kojičnameravaju da ih iscele, moraju prvo da poste, a tek onda da se pomole, jer molitva ne dolazi od sitosti i pijanstva, već od posta. Razumi da je jaka vera kao zrno gorušično. Ona izgleda ništavna zbog „ludosti propovedi“, [15]ali ako naiđe na dobru zemlju razraste se u veliko drvo na kome će se nastaniti „ptice nebeske“, to jest, misli koje uzleću ka visini. Dakle, svaki čovek koji ima jaku veru može reći „ovoj gori“, to jest, (u ovom slučaju) demonu: „Idi odavde“ i on će otići. Ovde Hristos misli na demona koga je isterao.
 
22-23. A kad su hodili po Galileji, reče im Isus: Sin Čovječiji biće predan u ruke ljudske; I ubiće ga, i treći dan ustaće. I veoma se ožalostiše.
 
Gospod opet govori o Svom stradanju kako ne bi pomislili da strada protiv Svoje volje. Na taj način je pripremao svoje učenike, da se oni neočekivano ne bi smutili kada ono dođe. Ipak, onome što je tužno dodaje i radosno, i obećava im da će vaskrsnuti (u treći dan).
 
24. A kad dođoše u Kapernaum, pristupiše Petru oni što kupe didrahme, i rekoše: Zar učitelj vaš ne daje didrahme? Petar reče: Daje.
 
Bog je želeo da na mesto prvorođenih sinova jevrejskih posveti Sebi pleme Levijevo. Ono je brojilo samo dvadeset dve hiljade ljudi, dok je prvorođenih sinova od svih dvanaest plemena bilo dvadeset dve hiljade dvesta sedamdeset i tri.[16] Zato je Bog odredio da se sveštenicima daju dve drahme za svakoga od prvorođenih sinova jevrejskih koji prelazi broj plemena Levija. Od tada se ustalio običaj da se za svakoga prvorođenog sina plati porez od dve drahme, koje su vredile pet sikala ili dve stotine ovola.[17] Pošto je Gospod bio prvenac, takođe je plaćao porez sveštenicima. Osećajući sram pred Hristom zbog Njegovih čuda, poreznici se nisu obratili Njemu, već Petru. Možda su to učinili u lukavstvu govoreći: „Da li vaš učitelj, koji se protivi Zakonu, pristaje da plati didrahmu?“
 
25-26 I kad uđe u kuću, preteče ga Isus govoreći: Šta misliš, Simone? Carevi zemaljski od koga uzimaju porez ili carinu, od svojih sinova ili od tuđih? Reče mu Petar: Od tuđih. Reče mu Isus: Znači, sinovi su oslobođeni.
 
Kao Bog, Hristos je znao šta su oni govorili Petru, iako ih nije čuo. Zato ga je pretekao govoreći mu: „Ako zemaljski carevi ne uzimaju porez od svojih sinova već od tuđih, kako će nebeski Car primiti didrahmu od Mene, Sina Svojega?“ Ovaj se porez plaćao, kao što je gore rečeno, sveštenicima i prilagan je Hramu. „Ako su sinovi zemaljski oslobođeni i ništa ne pla-ćaju, koliko tek onda Ja imam razloga da ne platim porez?“
 
27. Ali da ih ne sablaznimo, idi na more i baci udicu i koju ribu prvu uhvatiš, uzmi je; i kad joj otvoriš usta naći ćeš statir; uzmi ga te im podaj za mene i za sebe.
 
„Plati im porez“, govori Isus, „kako se ne bi sablaznili pomislivši da se gordimo i preziremo Zakon, iako im ne dajem kao dužnik, već snishodeći njihovoj slabosti.“ Naučimo se na ovome primeru da nikoga ne sablažnjavamo zbog onoga što nam ne nanosi štetu. Ali tamo, gde imamo (duhovne) štete od nekoga delanja, ne treba da se brinemo zbog onih koji se bez razloga sabla-žnjavaju. Da bi pokazao, dakle, da je On Bog i da ima vlast nad morem, poslao je Petra da uzme statir iz ribe. Istovremeno, možemo da se naučimo i skrivenom značenju ovog događaja, jer je naša priroda kao riba koja je pogružena u dubini neverja. Nju je ulovila apostolska reč i u našim ustima našao se „statir“ – reči Gospodnje i ispovedanje Hrista. Naime, onaj koji ispoveda Hrista u svojim ustima ima statir, koji vredi dve didrahme. Kako Hristos ima dve prirode, budući istovremeno Bog i čovek, tako je isto „statir“ – Hristos predan (na smrt) za dva roda: jevrejski i neznabožački; za pravednike i grešnike. Ako vidiš nekog srebroljupca koji u svojim ustima nema ništa osim zlata i srebra, znaj da je taj čovek kao riba koja pliva u moru života, i ako se može naći neki učitelj poput Petra, on će uloviti ovu „ribu“ i uzeti iz njenih usta zlato i srebro. Neki kažu da je „statir“ dragoceni kamen koji se može naći u Siriji, a drugi, da je reč o četvrtini zlatnika.
 


 
NAPOMENA:

  1. Lk. 9:28
  2. „Zašto Hristos nije uzeo i izveo na goru svojih dvanaest učenika, već samo Petra, Jovana i Jakova? Zato što Juda nije bio dostojan da izdajničkim očima sozercava slavu Gospodnju. Ali, neki će kazati: „Kada je tako, zašto onda nije dole ostavio samog Judu, a jedanaestoricu poveo sa Sobom?“ Mi, ipak, nismo razumniji i mudriji od Gospoda Hrista. Da se, naime, desilo da je Judu samoga ostavio dole, a ostale učenike poveo sa Sobom na goru, neko bi možda mogao da kaže da je zbog toga Juda izdao Gospoda i prodao Ga Jevrejima. Kako mi nešto tako ne bismo mogli da kažemo, Gospod, ne želeći da nam dade povod za takav zaključak, ostavlja sa ostalom osmoricom apostola i Judu, da bi, na taj način, trojica učenika spoznavši viđenjem bila proslavljena, a druga devetorica poverovavši čuvenjem bili nazvani blaženim, jer za njih Gospod kaže: „Blaženi koji ne videše, a poverovaše.“ (Jn. 20, 29) Osim toga, sa Sobom je uzeo samo trojicu: Petra, Jakova i Jovana, da bi se ispunilo ono što je bilo rečeno: ,Da na ustima dva ili tri svedoka ostane svaka reč:“ (Mt. 18.16) Trojica svedoka su: Petar, Jakov i Jovan, a dvojica: Mojsej i Ilija na kojima počiva stub Zakona. Ovo ne protivreči…“ Ex collatione codd. Venet. S. Marci
  3. Mt. 20:22
  4. Dok neki od starih tumača (Zlatoust, Ilarije, Zigaben i drugi) uopšte ne pominju o kojoj se gori radi, Origen i Kirilo Jerusalimski (iz 5.veka) tvrde da se rade o gori Tavoru, uzvišenju koje dominira severoistočnim delom Ezralonske doline, desetak kilometra od Nazareta u Galileji. U 6. i 7. veku već je postalo opšteprihvaćeno da je reč o ovoj gori.
  5. Po učenju Sv. Grigorija Palame iz 14. veka, apostoli su videli „netvarnu svetlost“. Pošto čovek ne može videti božansku suštinu, Bog mu se saopštava putem netvarnih božanskih energija. Učenje o netvarnim božanskim energijama i netvarnoj svetlosti jedan su od osnovnih temelja pravoslavne vere i učenja o oboženju čoveka. Pobedivši racionalističko umovanje jeretika Varlaama, Pravoslavna Crkva je na čuvenim „palamitskim saborima“ u 14. veku potvrdila i dogmatski objasnila vekovno uverenje da je Bog neposredno dostupan čoveku i da se Bog može „videti Onakav kakav On jeste.“ (1 Jov. 3, 2)
  6. Prorok Ilija nije umro prirodnom smrću, već je uznesen na nebo u vatrenim kolima. (up. 4. Car. 2:11)
  7. Vidi fusnotu za Mt. 26:1
  8. 3.Car. 17:17-24
  9. Lk. 9:32
  10. Sirah 27:1
  11. Morsko čudovište koje je predstavljeno kao surovi neprijatelj koga je pobedio Bog (Jov 3, 8). Neki tumači vide Levijatana kao simvol surovih neprijatelja Božjeg naroda: npr. Egipat (Ps. 74, 13-14) i asirsko-vavilonsko Carstvo (Is. 27,1). Levijatan je i simvol đavola koji se krije u vodi i koga je Gospod savladao krštenjem u Jordanu osvetivši suštastvo voda.
    „Tada će Gospod pokarati Levijatana… krivuljastu zmiju i ubiće zmaja koji je u moru“, (Is. 27,1).
  12. Sveti Jeronim Ilarije, Zlatoust i drugi stariji Pravoslavni tumači zajedno sa Blaženim Teofilaktom smatraju da su Hristove reči prekora upućene ocu bolesnog deteta, dok noviji tumači na Zapadu misle da se one odnose na Apostole koji nisu bili u stanju da iscele dete.
  13. Gospod je ipak zapretio demonu što se jasno vidi iz paralelnih mesta u druga dva Evanđelja (up. Mk. 9:25; Lk. 9:42).
  14. Nema molitve bez posta, ni pravoga posta bez molitve. Sveti Oci nas uče da su ove dve vrline uzajamno neodvojive. Kao što na zemlji koja prethodno nije oplevljena i uzorana podvigom delatne vrline ne može iznići posejano seme molitve, tako je i „obrađeno tlo“, delatna vrlina odlična podloga za svaku vrstu korova gordosti, ako se na vreme ne zaseje duhovnim semenom molitve.
  15. 1.Kor. 1:21
  16. 4.Mojs. 3:43-50
  17. Kao što se vidi iz 2.Dn. 24:6; 4.car. 12:12; Neem. 10:33, bilo je ustanovljeno da svi jevrejski muškarci koji su napunili dvadeset godina starosti plaćaju svake godine dve atičke drahme za potrebe Hrama i bogosluženja. Ovaj porez su plaćali čak i Jevreji u dijaspori.
Ključne reči:

4 komentar(a)

  1. hvala na divnom blagu koje ste nam ucinili dostupnim

  2. Puno vam hvala na ovom tumacenju,mnogo toga mi do sada nije bilo jasno.

  3. Branislav

    Sjajno.Hvala

  4. Da li je taj pojam teokratije koju su prizeljkivali i promovisali fariseji, ako sam dobro razumeo, da li se takav nacin vladavine suprotstavlja drugom zavjetu? Da li je to nesto sto je lose, jer mozemo videti iz istorije da su neki od vladara primenjivali takav oblik vladavine i pokazalo se kao mnogo boljim od nekih drugih oblika gde mozemo videti jedan uzasni u danasnjici, demokratiju, ili kako je neki zovu, demonokratiju.. Ako moze neko da mi objasni, Bog s Vama i hvala Njemu i Vama na ovim poukama i tumacenjima.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *