NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJA SVETOG EVANĐELJA PO MATEJU

TUMAČENJA SVETOG EVANĐELJA PO MATEJU

 

TUMAČENJE SVETOG EVANĐELJA PO MATEJU
 

 
Glava šesnaesta
 
Traženje znaka sa neba, o kvascu farisejskom i sadukejskom,
Petrovo ispovedanje Hrista kao Sina Božjeg,
Isusov nagoveštaj o stradanju,
smrti i vaskrsenju, o idenju za Hristom i nošenju krsta.
 
1. I pristupivši fariseji i sadukeji, kušajući ga iskahu da im pokaže znak s neba.
 
Iako su fariseji i sadukeji imali različita učenja, ipak su saglasno delovali protiv Hrista. Tražili su znak s neba, kao na primer da stane sunce ili mesec,[1] jer su smatrali da su znaci na zemlji bili od demonskih sila i Veelzevula. U svome bezumlju oni su zaboravili da je čak i Mojsej u Egiptu učinio mnoge znake na zemlji, a da je oganj sa neba, koji je spalio Jovova stada, bio od đavola.[2] Dakle, nisu od Boga svi znaci što dolaze s neba, niti je sve što se dešava na zemlji od demona.
 
2-4. A on odgovarajući reče im: Uveče govorite: biće vedro; jer je nebo crveno. I ujutru: danas će biti nepogoda, jer je nebo crveno i mutno. Licemjeri, lice nebesko umijete raspoznavati, a znake vremena ne možete?
 
Gospod ih prekoreva zbog njihovog lukavog zahteva i naziva ih licemerima govoreći: „Kao što se pri vazdušnim promenama razlikuje znak oluje od znaka lepog vremena, i kao što onaj koji vidi znak oluje ne očekuje lepo vreme, niti onaj koji vidi znak lepog vremena ne očekuje oluju, tako i vi treba da rasuđujete o Meni, jer je jedno vreme Moga prvog dolaska, a drugo vreme budućeg. Sada su potrebni znaci na zemlji, dok se nebeski znaci čuvaju za ono vreme kada će ugasnuti sunce i mesec se sakriti i kada će se nebesa promeniti.“
 
Rod zli i preljubotvorni traži znak, i znak neće mu se dati osim znaka Jone proroka. I ostavivši ih otide.
 
„Zlim rodom“ ih naziva zato što Ga kušaju, a „preljubotvornim“ jer su odstupili od Boga i priklonili se đavolu. Iako su tražili znak s neba, On im daje samo znak Jonin: tri dana će biti u utrobi „kita“ – smrti, i tada će vaskrsnuti. Možda ćeš reći da je i ovaj znak sa neba, jer se po Njegovoj smrti pomračilo sunce i sva tvar izmenila. Obrati pažnju na reči: „Neće vam se dati znaka, osim znaka Jone proroka“, Njima su davani znaci, to jest, bivali su radi njih, iako oni nisu verovali. Zato ih ostavlja neizlečene i odlazi.
 
5-6. I učenici njegovi polazeći na onu stranu, zaboraviše uzeti hljeba. A Isus im reče: Pazite i čuvajte se kvasca farisejskog i sadukejskog.
 
Kao što je kvasac kiseo i ustajao, tako je i učenje fariseja i sadukeja, s njihovim zastarelim drevnim predanjima, kiselošću izjedalo duše ljudi. I kao što je kvasac mešavina vode i brašna, tako je i učenje farisejsko izmešano od njihovih reči i poročnog života. Gospod nije otvoreno rekao učenicima da se čuvaju učenja farisejskog, kako bi ih podsetio na čudo sa hlebovima.
 
7-12. A oni pomišljahu u sebi govoreći: To je što nismo hljeba uzeli. A Isus razumjevši reče im: Šta pomišljate u sebi, malovjerni, što niste hljeba uzeli? Zar još ne razumijete, niti pamtite pet hljebova na pet hiljada, i koliko kotarica nakupiste? Ni onih sedam hljebova na četri hiljade, i koliko košara nakupiste? Kako ne razumijete da vam ne rekoh za hljebove, nego da se čuvate kvasca farisejskog i sadukejskog? Tada razumješe da ne reče da se čuvaju kvasca hljebnoga, nego nauke farisejske i sadukejske.
 
Apostoli su mislili da im je to rekao kako bi se čuvali od nečiste jevrejske hrane. Zato su pomišljali u sebi govoreći: „To je što nismo hleba uzeli“. Prekoreva ih kao nerazumne i maloverne. Nerazumni su bili jer su već zaboravili koliko Mu je hlebova trebalo da nahrani toliki broj ljudi, a maloverni zato što nisu verovali da ne moraju da kupe hleb od Jevreja, jer ga sam Hristos može umnožiti. To su razumeli tek kada im je tako oštro zapretio. Zato nije uvek dobro govoriti sa krotošću. Odmah su, dakle, razumeli da „kvasac“ označava učenje fariseja. Eto šta biva od blagovremenog prekora.
 
13. A kad dođe Isus u krajeve Kesarije Filipove, zapita učenike svoje govoreći: Šta o meni govore ljudi ko je Sin Čovječiji?
 
Evanđelista spominje osnivača grada (Filipa), pošto je postojala i druga, Kesarija, Stratonova.[3] Dakle, u onoj prvoj, a ne u drugoj, Hristos pita svoje učenike. On ih odvodi daleko od Jevreja, kako bi mogli da govore smelo i bez straha. Prvo ih pita za mišljenje naroda da bi učenike uzveo na viši stepen razumevanja, kako ne bi pali u prizemni način rasuđivanja mase. Ne pita ih: „Šta o meni govore fariseji“, već „Šta o meni govore ljudi“, misleći na prost i bezazlen narod.
 
14. A oni rekoše: Jedni govore da si Jovan Krstitelj, drugi da si Ilija, drugi opet Jeremija, ili koji od proroka.
 
Oni koji su Ga nazivali Jovanom, mislili su kao Irod da je Jovan vaskrsao iz mrtvih i dobio dar čudotvorstva. Drugi su Ga nazivali Ilijom zato što je opominjao narod, a očekivalo se da se Ilija vrati. Treći su mislili da je Jeremija, zbog njegove prirodne mudrosti koju je stekao bez učenja, pošto je Jeremija još kao dete bio pozvan na proročku službu.
 
15-16. Reče im Isus: A višta velite ko sam ja? A Simon Petar odgovori i reče: Ti si Hristos, Sin Boga živoga.
 
Još jednom Petar revnosno istupa i ispoveda da je Hristos zaista Sin Boga živoga. Nije rekao: „Ti si Hristos sin Božji“, misleći na bilo kojeg „sina Božjeg“, već koristi određeni član i kaže: „Sin Božji“, to jest jedan jedini, ne sin po blagodati već Onaj koji je rođen iz same suštine Očeve. Bilo je mnogo „hristosa“ (pomazanika), to su bili svi starozavetni sveštenici i carevi, ali je samo jedan „Hristos“.
 
17. A Isus odgovarajući reče mu: Blažen si, Simone, sine Jonin! Jer tijelo i krv[4] ne otkriše ti to, nego Otac moj koji je na nebesima.
 
Hristos Petra naziva blaženim zato što je poznao Boga pomoću božanske blagodati. Saglašujući se s Petrom, On je pokazao da su mišljenja drugih ljudi bila po-grešna. Naziva ga „sinom Joninim“ (Var Jona), kao da mu govori: „Kao što si ti sin Jonin, tako sam i Ja Sin Oca Moga koji je na nebesima i jednosuštan sam Njemu.“ Znanje naziva „otkrovenjem“, jer Mu je sam Otac otkrio skrivene i nepoznate tajne.
 
18. A i ja tebi kažem da si ti Petar, i na tome kamenu sazidaću Crkvu svoju, i vrata pakla neće je nadvladati.
 
Hristos nagrađuje Petra velikom nagradom i obećava da će na njemu sazidati Crkvu.[5] Pošto Ga je Petar ispovedio kao Sina Božjega, Gospod mu govori da će ovo ispovedanje koje je izrekao biti temelj onima koji veruju, tako da će svaki čovek koji želi da sagradi dom vere postaviti kao temelj ovo ispovedanje. Možemo da izgradimo hiljade vrlina, ali ako nemamo temelj pravilnog ispovedanja, uludo gradimo. Rekavši „Crkvu Svoju „, Hristos pokazuje Sebe kao Gospodara svega, jer sve služi Bogu. „Vrata pakla“ su progonitelji Crkve koji su hrišćane slali u smrt. I jeretici su takođe „vrata koja vode u pakao“. Crkva je, dakle, pobedila mnoge progonitelje i jeretike. Takođe, svaki od nas koji je postao dom Božji rredstavlja Crkvu, jer ako smo čvrsto utvrđeni u ispovedanju Hrista, „vrata paklena“, to jest grehovi, neće nas nadvladati. Tako je i David, i sam budući uzdignut iznad tih vrata, rovorio: „Ti koji me podižeš od vrata smrtnih“.[6] Od kojih vrata, Davide? Od vrata ubistva i preljube.“[7]
 
19. I daću ti ključeve od Carstva nebeskoga: i što svežeš na zemlji biće svezano na nebesima; i što razdriješiš na zemlji biće razdriješeno na nebesima.
 
Isus govori sa vlašću kao Bog: „Daću ti…, jer kao što je Otac tebi dao otkrovenje (to jest objavio ti je da sam Ja Sin Njegov), tako ću ti i Ja dati ključeve.“ Pod „ključevima“ razumi vlast kojom mu je dao da svezuje i razrešava grehove, to jest da ih oprašta ili kažnjava, jer svi oni, koji su kao Petar udostojeni episkopske blagodati, imaju vlast da opraštaju i svezuju (grehove). Iako je Gospod samo Petru rekao: „Daću ti“, ovu vlast dao je svima apostolima. Kada? Onda kada je rekao: „Kojima oprostite grehe, opraštaju im se.“[8] Takođe se i reči „Daću ti“ odnose na buduće vreme, dakle na vreme posle Vaskrsenja. „Nebesa“ takođe označavaju i vrline, a „ključevi od Carstva nebeskog“ jesu podvizi, jer se Carstvo nebesko podvizima otvara. Nema tih ključeva kojima se može zadobiti neka vrlina bez podviga. Ako samo znam šta je dobro, a ne trudim se, imam samo ključeve znanja, ali ostajem van (Carstva nebeskog). Na „nebesima“, to jest u vrlinama, svezuje se onaj koji ne živi vrlinski, dok onaj koji je revnostan u njihovom sticanju biva razrešen. Nemojmo, dakle, živeti u grehovima, da ne bismo bili svezani njihovim okovima.
 
20. Tada zaprijeti učenicima svojim da nikom ne kazuju da je on Hristos.
 
Hristos je želeo da pre krsta sakrije Svoju slavu, jer da su ljudi pre Njegovog stradanja čuli da je On Bog, a potom Ga videli kako strada, sigurno bi se sablaznili. Zato On skriva Sebe od naroda, da bi Ga posle Vaskrsenja poznali bez sablazni, jer će tada Sveti Duh odagnati svaku sumnju čudesima koja su učinjena.
 
21. Od tada poče Isus kazivati učenicima svojim da njemu valja ići u Jerusalim, i mnogo postradati od starješina i prvosveštenika i književnika, i ubijen biti, i treći dan da će ustati.
 
Gospod im predskazuje Svoje stradanje, kako se ne bi dogodilo da ih ono iznenadi i sablazni, pa da pomisle da je On stradao protiv Svoje volje, ne znajući šta Ga čeka. Pošto su u Petrovom ispovedanju čuli da je Hristos Sin Božji, On im otkriva da će postradati. Ali posle tužnih vesti, najavljuje radost, jer će trećega dana ustati.
 
22. I uzevši ga Petar poče ga odvraćati govoreći: Bože sačuvaj, Gospode; to neće biti od tebe!
 
Petar je pravilno ispovedio ono što mu je bilo otkriveno, ali je pogrešio u onome što mu nije bilo otkriveno, kako bismo i mi naučili da tu veliku istinu nije izgovorio bez nadahnuća Božjeg. On govori „Bože sačuvaj, to neće biti od Tebe“ zato što nije želeo da Hristos postrada, niti je poznavao tajnu Vaskrsenja.
 
23. A on okrenuvši se reče Petru: Idi od mene satano! Sablazan si mi, jer ne misliš što je Božje nego što je ljudsko.
 
Kada je Petar govorio ispravno, Hristos ga je nazvao blaženim, ali kada se bez razloga uplašio, ne želeći da Hristos postrada, strogo ga je prekorio rekavši mu; „Idi od Mene satano.“ Satana znači protivnik. Prema tome, reči: „Odlazi od Mene satano“ znače: „Nemoj se protiviti, već sleduj Mojoj volji.“ Gospod ovako naziva Petra zato što ni satana nije želeo da Hristos postrada. On mu, dakle, govori: „Ti razmišljaš na ljudski način da Meni ne priliči da postradam, ali ne razumeš da Bog preko ovoga stradanja ustrojava spasenje svetu, i zato Mi ono zaista i priliči.“
 
24. Tada Isus reče učenicima svojim: Ako hoće ko za mnom ići, neka se odrekne sebe, i uzme krst svoj i za mnom ide.
 
„Tada“ – kada? Onda kada je prekorio Petra. Želeći da pokaže da je Petar pogrešio zato što Ga je hteo sprečiti da postrada, govori: „Ti me sprečavaš da postradam, a Ja ti kažem da Moje stradanje ne samo da tebi neće naneti štetu (pošto bez njega nema spasenja), već se i ti ne možeš spasti ukoliko sam ne umreš, kao i niko drugi, bilo da je muškarac ili žena, bogataš ili siromah.“ Gospod kaže: „Ako hoće ko…“, da bi pokazao da vrlina dolazi od slobodne volje, a ne od nužnosti. Onaj koji ide za Isusom nije samo onaj koji Ga ispoveda kao Sina Božjeg već i onaj koji trpeljivo podnosi sve nevolje i iskušenja. „Neka se odrekne sebe“, znači da je potrebno potpuno odrečenje, to jest da nemamo ništa zajedničko s telom, već da prezremo i same sebe, kao što postoji običaj da kažemo: „Odrekao se toga i toga“, umesto „Nema prijatelja ni poznanika“. Zato ne treba imati nikakve ljubavi prema telu,[9] kako bismo mogli poneti krst, to jest smrt, i to sa revnošću zatražiti najsramniju smrt, kakva je u starini bila smrt na krstu. Ali, dodaje: „I za Mnom ide, jer se na krstu razapinju mnogi razbojnici i lopovi, ali ipak nisu Moji učenici. Neka, dakle, ide za Mnom i neka pokaže sve druge vrline.“ Sebe se odriče i onaj koji je juče živeo u bludu, a danas živi celomudreno. Takav je bio i Pavle koji se toliko odrekao sebe da je govorio: „A ne živim ne više ja, nego živi u meni Hristos.“[10] Svoj krst uzima onaj koji sebe umrtvi i razapne svetu.[11]
 
25. Jer ko hoće život svoj da sačuva, izgubiće ga; a ako ko izgubi život svoj meve radi, naći će ga.
 
Hristos nas podstiče na mučeništvo. Onaj koji se odrekne Hrista nalazi, dakle, „svoj život“ u ovome svetu (to jest izbavlja se od telesne smrti), ali će posle „izgubiti dušu“.[12] Međutim, onaj koji izgubi život Hrista radi i mučenički postrada za Njega, naći će svoju dušu u netruležnosti i večnom životu.
 
26-27. Jer kakva je korist čovjeku ako sav svijet zadobije, a duši svojoj naudi? Ili kakav će otkup dati čovjek za dušu svoju? Jer će doći Sin Čovječiji u slavi Oca svojega s anđelima svojim, i tada će uzvratiti svakome po djelima njegovim.
 
„Pretpostavimo“, kaže, „da si zadobio celi svet. Kakva ti je korist od toga ako je telo tvoje zdravo, a duša teško boluje. To bi bilo isto tako kao kada bi gospodarica kuće nosila pocepane rite, a služavke se obukle u prekrasne haljine“. Ni u budućem veku čovek ne može da da otkup za svoju dušu. Ovde može da prinese suze, uzdahe i milostinju, a tamo ništa od toga. Tamo nas čeka nepotkupljiv Sudija, koji svakoga sudi po njegovim delima. Ali, On je takođe i strašan, jer će doći u slavi sa svim svojim anđelima, a ne u smirenju i poniženju (kao ranije).
 
28. Zaista vam kažem: Ima nekih među ovima što stoje ovdje koji neće okusiti smrt dok ne vide Sina Čovječijega gdje dolazi u Carstvu svome.
 
Rekao je da će Sin Čovečiji doći u Svojoj slavi. Kako oni, dakle, ne bi posumnjali, Hristos im kaže da će neki od njih, po svojim moćima, videti slavu Njegovog drugog dolaska u Preobraženju. Istovremeno, pokazuje u kakvoj će slavi biti oni koji postradaju Njega radi. Kao što je Njegovo preobraženo telo zasijalo kao munja, tako će zasijati i svetitelji u dan Njegovog Drugog dolaska. Ovde misli na Petra, Jakova i Jovana, koje je uzeo sa sobom na goru i pokazao im „Carstvo Svoje“, to jest buduću slavu u kojoj će On doći i zajedno s njim pravednici, blistajući u svetlosti. Takođe govori da neki od onih koji su ovde neće umreti dok Ga ne vide preobraženog. Vidiš li, dakle, da će oni koji su čvrsti i nepokolebljivi u dobru, videti Isusa preobraženog u svetlosti i stalno uzrastati u veri i zapovestima (Božjim).
 


 
NAPOMENA:

  1. Sveti Zlatoust govori da su fariseji i sadukeji tražili od Isusa da zaustavi sunce kao Isus Navin (Is,Nav. 10:12-13) ili da učini mesec nevidljivim, ili da nizvede munju, učini neku promenu u vazduhu, ili nešto slično tome. Ibid.
  2. Up. 2 Mojs. 7:12; Jov: 1:16
  3. Kesarija Filipova se nalazila severno od Galilejskog jezera u podnožju planine Ermon. Ona se u Novom Zavetu spominje samo u ovom događaju (v.Mk. 8:27). Druga (Stratonova) Kesarija je bila na oblali Sredozemnog mora i spominje se nekoliko puta u Delima Apostolskim.
  4. „Telom i krvlju“ Jevreji su figurativno nazivali ljudsku prirodu, čoveka.
  5. Najveći broj Svetih Otaca smatra da je „kamen“ na kome će Hristos sazidati Crkvu „Petrovo ispovedanje vere u Sina Božjeg“, dakle njegova vera. Ovo mesto tako tumače Sv. Ilarije, Amvrosije, Avgustin, Zlatoust, Grigorije Nazijanzin, Atanasije i mnogi drugi veliki Oci Istoka i Zapada (Sv. Kiprijan Kartaginski npr. u svom delu „De unitate ecclesiae“ otvoreno tvrdi da se „Petrova katedra“ nalazi u svakoj pomesnoj Crkvi, a Sv. Grigorije Niski da su preko Petra svim episkopima dati ključevi Carstva Nebeskog). Prema tome, po drevnom predanju Katoličanske Crkve, Petrovi naslednici su svi pravoverni episkopi koji ispovedaju Hrista kao Sina Božjeg. Prvenstvo rimskih episkopa u prvim vekovima bila je institucija isključivo istorijskog porekla, pošto je Rim bio prestonica Carstva i Rimska Crkva najuglednija po broju svojih Mučenika i Ispovednika. Otuda je sa svetootačkog, Pravoslavnog stanovišta potpuno neodrživo učenje o tobožnjoj božanskoj instituciji primata rimskog pape i njegovoj nepogrešivosti.
  6. Ps. 91:3
  7. Ovde se misli na Davidovu preljubu sa Vitsavejom, ženom Urija Hetejina (Davidovog vernog ratnika) i na ubistvo Urijevo, koje je David organizovao kako bi prikrio svoj greh (up. 2.Sam. 11:2-25)
  8. Da je ova vlast data samo Petru onda bi Gospod rekao: „Kojima oprostiš grehove, opraštaju im se.“ Pošto je glagol u množini jasno je da je ovaj dar predat svim apostolima, a preko njih i svim nosiocima apostolskog prejemstva.
  9. Cilj hrišćanskog podviga nije biološko uništenje tela. Sveti Oci nas uče da moramo biti ubice strasti, a ne ubice tela. U tom smislu treba razumeti i ove reči, jer se u asketskoj literaturi često govori o prezrenju i umrtvljenju tela, a misli se na uzdržanje od svih suvišnih telesnih potreba i borbu protiv greha koji se telom sprovodi u delo (up. 1.Kor. 6:18).
  10. Gal. 2:20
  11. Up. Gal. 6:14
  12. Ovde vidimo da nije isto izgubiti život (Hrista radi) i izgubiti dušu, jer dušu će naći onaj koji izgubi život za Hrista.
Ključne reči:

4 komentar(a)

  1. hvala na divnom blagu koje ste nam ucinili dostupnim

  2. Puno vam hvala na ovom tumacenju,mnogo toga mi do sada nije bilo jasno.

  3. Branislav

    Sjajno.Hvala

  4. Da li je taj pojam teokratije koju su prizeljkivali i promovisali fariseji, ako sam dobro razumeo, da li se takav nacin vladavine suprotstavlja drugom zavjetu? Da li je to nesto sto je lose, jer mozemo videti iz istorije da su neki od vladara primenjivali takav oblik vladavine i pokazalo se kao mnogo boljim od nekih drugih oblika gde mozemo videti jedan uzasni u danasnjici, demokratiju, ili kako je neki zovu, demonokratiju.. Ako moze neko da mi objasni, Bog s Vama i hvala Njemu i Vama na ovim poukama i tumacenjima.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *