NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJA SVETOG EVANĐELJA PO MATEJU

TUMAČENJA SVETOG EVANĐELJA PO MATEJU

 

TUMAČENJE SVETOG EVANĐELJA PO MATEJU
 

 
Glava petnaesta
 
Hristos kritikuje fariseje za njihova ljudska predanja, šta pogani čoveka,
vera žene Hananejke, lečenje mnogih bolesnika, drugo umnoženje hlebova.
 
1-2. Tada pristupiše Isusu književnici i fariseji od Jerusalima govoreći: Zašto učenici tvoji prestupaju predanje starih?[1] Jer ne umivaju ruke svoje kad hljeb jedu. Iako je književnika i fariseja bilo u svim krajevima, oni u Jerusalimu uživali su veće poštovanje (od ostalih). Zato su još više zavideli Hristu, pošto su bili veoma častoljubivi. Jevreji su, po starom predanju, imali običaj da hleb ne jedu neopranih ruku.[2] Kada su videli učenike kako narušavaju ovo predanje, pomislili su da oni preziru stare (učitelje). Šta tada čini Spasitelj? Ne odgovara im na njihove reči, već ih prekoreva govoreći:
 
3-6. A on odgovarajući reče im: Zašto i vi prestupate zapovijest Božju za predanje svoje? Jer Bog zapovjedi govoreći: Poštuj oca i mater; i koji ruži oca ili mater smrću da umre. A vi kažete: Ako koji reče ocu ili materi: prilog je ono čime bih ti ja mogao pomoći. Može i da ne poštuje oca svoga ili mater. I ukidoste zapovijest Božju za predanje svoje.
 
Fariseji su optuživali učenike da lrestupaju zapovest starih učitelja, ali im Hristos pokazuje da oni prestupaju Zakon Božji,[3] jer su učili mlade da ništa ne daju svojim roditeljima, već sve što imaju da prilože u riznicu Hrama. U Hramu je, naime, postojala skrivnica u koju je svako stavljao koliko je hteo i ona se zvala „gaza“. Sve što se tamo našlo razdavano je siromašnima. Fariseji su, dakle, nagovarali mlade da ništa ne daju svojim roditeljima, već da to prilože u riznicu Hrama. Učili su ih da govore: „Ono što tražiš od mene, oče, je dar, to jest priloženo je Bogu.“ Tada su oni i fariseji delili novac, a roditelji su ostajali nezbrinuti u svojoj starosti. Na isti način su postu-pali i zajmodavci. Ako bi neki od njih pozajmio siromahu novac, a dužnik kasnije nije imao da vrati dug, zajmodavac bi govorio dužniku da je ono što mu duguje „korvan“, to jest dar posvećen Bogu. Tada bi dužnik, koji je tako dugovao Bog, bio prisiljen da i protiv svoje volje plati dug. Eto, čemu su fariseji učili mlade.
 
7-9. Licemjeri, dobro je za vas prorokovao Isaija govoreći: Približava mi se narod ovaj ustima svojim; i usnama me poštuje; a srce im je udaljeno od mene. No uzalud me poštuju učeći naukama i zapovijestima ljudskim.
 
Rečima proroka Isaije,[4] Gospod pokazuje da su se fariseji i književnici odnosili prema Njemu na isti način kao prema Njegovom Ocu. Budući zli, svojim zlim delima udaljili su se od Boga i samo su ustima govorili reči Božje. Zato oni koji Boga ruže svojim delima uzalud Ga poštuju i prave se da Mu služe.
 
10-11. I dozvavši narod, reče im: Slušajte i razumite. Ne pogani čovjeka što ulazi u usta; nego ono što izlazi iz usta ono pogani čovjeka.
 
Gospod se više ne obraća farisejima, koji su bili neizlečivi, već narodu. Pozivajući ih, On im ukazuje poštovanje, kako bi primili Njegovo učenje, pa im zato govori: „Slušajte i razumite“, pobuđujući ih da budu pažljivi. Pošto su fariseji već optuživali učenike da jedu neopranim rukama, Gospod govoreći o hrani uči da nijedno jestivo ne čini čoveka nečistim, to jest, ne pogani ga. Ako nas ne pogani hrana, onda nas još manje pogani jedenje neopranim rukama? Ono što prlja unutrašnjeg čoveka jesu neprilične reči. Ovim rečima hoće da pokaže da su fariseji opoganjeni, jer govore reči pune zavisti. Obrati pažnju na Njegovu mudrost, jer javno ne ustanovljava da se jede neopranim rukama, ali to i ne zabranjuje, već nas uči nečem drugom – da ne dozvolimo da iz našeg srca izlaze zle reči.
 
12. Tada pristupiše učenici njegovi i rekoše mu: Znaš li da fariseji, čuvši tu riječ, sablazniše se?
 
Učenici za fariseje kažu da su se sablaznili, iako su i oni sami bili zbunjeni. To se vidi iz toga što je Petar prišao Isusu i upitao Ga za objašnjenje. Kada je Isus čuo da su se fariseji sablaznili rekao je:
 
13-14. A on odgovarajući reče: Svako drvo koje nije usadio Otac moj nebeski, iskorijeniće se. Ostavite ih, slijepi su vođi slijepima; a slijepi slijepoga ako vodi, oba će u jamu pasti.
 
Kaže da će biti iskorenjena drevna predanja i jevrejska učenja, a ne zapovesti Zakona, kao što misle jeretici manihejci.[5] Zakon je zasadio sam Bog i on neće biti iskorenjen. Njegov „koren“, to jest, skriveni duh ostaje, dok „lišće“, vidljivo slovo Zakona, opada. Zato mi više ne razumevamo Zakon po slovu, već po Duhu. Pošto su fariseji bili u beznadežnom stanju i neizlečivi, Gospod govori: „Ostavite ih.“ Iz ovoga možemo da naučimo da nam ne donosi štetu ako se o nas sablazne oni koji se svojevoljno sablažnjavaju i koji su (duhovno) neizlečivi. Gospod ih naziva slepim učiteljima slepaca. Ovo govori kako bi narod odvratio od njih.[6]
 
15. A Petar odgovarajući reče mu: Rastumači nam priču ovu. Iako je Petar znao da Zakon ne dozvoljava da se jede svaka vrste hrane, plašio se da kaže Isusu: „Tvoje reči me sablažnjavaju jer mi se čini da su protiv Zakona.“ Zato Ga on pita za objašnjenje praveći se da nije razumeo Njegove reči.
 
16-20. A Isus reče: Bda li ste i vi nerazumni? Zar još ne znate da sve što ulazi u usta ide u trbuh, i izbacuje se napolje? A što izlazi iz usta izlazi iz srca, i ono pogani čovjeka. Jer iz srca izlaze zle misli, ubistva, preljube, blud, krađe, lažna svjedočenja, hule. I ovo je što pogani čovjeka, a neumivenim rukama jesti ne pogani čovjeka.
 
Spasitelj prekoreva učenike kao nerazumne zato što su se sablaznili i nisu razumeli ono što je jasno i razumljivo. Tako im govori: „Ono što je razumljivo i očigledno za sve, vi ne razumete. Hrana ne ostaje unutra već se izbacuje vani i ne prlja čovekovu dušu, jer se ne zadržava u čoveku. Ali, (zle) misli se rađaju u duši i u njoj ostaju. Kada izađu vani, to jest, kada se sprovedu u delo, tada skrnave čoveka.“ Bludna pomisao rađa se u duši i boraveći u njoj prlja dušu. Međutim, kada pomisao izađe iz duše i sprovede se u delo, skrnavi i dušu i telo.
 
21-23. I izišavši odande Isus otide u krajeve tirske i sidonske. I gle, žena Hananejka iziće iz onih krajeva i povika mu govoreći: Pomiluj me, Gospode, sine Davidov, kćer moju vrlo muči đavo! A on joj ne odgovori ni riječi.
 
Zašto je Gospod učenicima zabranjivao da idu na put neznabožaca,[7] a On sam odlazi u Tir i Sidon, koji su bili neznabožački gradovi? Znaj, dakle, da tamo nije išao da bi propovedao već se skrivao od ljudi, kako piše Marko.[8] Osim toga, odlazi neznabošcima kada je video da fariseji nisu primili Njegovo učenje o hrani. Žena govori: „Pomiluj, ne moju kćer koja nije svesna šta joj se događa, već mene koja patim i stradam gledajući je kako se ona muči.“ Nije rekla: „Dođi i isceli je“, već „Pomiluj“. Gospod joj ne odgovara ni reči, ne zato što je prezire, već da bi pokazao da je pre svega došao radi Jevreja i da posle ne bi mogli da kažu kako čini dobro (samo) neznabošcima. To je takođe učinio da bi se pokazala čvrsta vera ženina.
 
23-24. I pristupivši učenici njegovi moljahu ga govoreći: Otpusti je, jer viče za nama. A on odgovarajući reče: Ja sam poslan samo izgubljenim ovcama doma Izrailjeva.
 
Učenicima je dosadio ženin plač, te su zato molili Hrista da je otpusti, to jest, otera. To su učinili ne zato što su bili nemilostivi, već kako bi privoleli Gospoda da se smiluje na nju. Gospod na to odgovara da On nije poslan nikome drugom osim Jevrejima, koji su izgubljene ovce zbog pokvarenosti onih kojima su bili povereni. Time još više javno pokazuje ženinu veru.
 
25-27. A ona pristupivši pokloni mu se govoreći: Gospode, pomozi mi! A on odgovarajući reče: Nije dobro uzeti hljeb od djece i baciti psima. A ona reče: Da, Gospode! ali i psi jedu od mrva što padaju sa trpeze gospodara njihovih.
 
Kada je žena videla da njeni zastupnici, apostoli, nisu uspeli, ona opet sama prilazi i sa čvrstom verom obraća se Gospodu. Hristos o njoj govori kao o psu, zato što su neznabošci vodili nečist život i učestvovali u idolskim krvnim žrtvama, dok Jevreje naziva „decom“. Ali, ona Mu odgovara pametno i sasvim mudro: „Iako sam pas koji nije dostojan da dobije parče hleba, to jest, neko čudo i veliki znak, ipak podaj mi, jer je to sitnica prema onom što možeš da učiniš, dok je za mene to veliki dar. Oni koji se hrane hlebom ne smatraju mrvice nizašta, a za pse one mnogo znače i njima se hrane.“
 
28. Tada odgovori Isus i reče joj: O ženo, velika je vjera tvoja; neka ti bude kako hoćeš! I ozdravi kći njena od onoga časa.
 
Sada Isus otkriva zašto odmah nije hteo da je isceli. Želeo je da svima pokaže njenu veru i mudrost. Zato nije pristao da joj odmah na početku pomogne, već ju je čak terao od Sebe. Ali sada, kada je njena vera otkrivena, ona sluša reči pohvale: ,3elika je vera tvoja.“ Još dodaje: „Neka ti bude kako hoćeš“, kako bi pokazao da ona ne bi dobila ono što je tražila, da nije imala vere. Tako i nas, kada nešto poželimo, ništa ne sprečava da to dobijemo. Obrati pažnju, da čak i kada svetitelji posreduju za nas, kao što su to učinili apostoli za ženu, ipak ćemo mnogo pre biti uslišeni ako sami zatražimo milost od Gospoda.
Hananejka je simvol Crkve od neznabožaca. Neznabošci, koji su najpre bili odbačeni, posle su unapređeni u red sinova i udostojeni da jedu „Hleb“, to jest, Telo Hristovo, dok su Jevreji postali „psi“ koji su se hranili „mrvicama“, to jest, sitnim i beznačajnim slovima Zakona. „Tir“ označava „opsadu“, „Sidon“ – „lovce“, a „Hananejka“ je „pripremljena smirenjem“. Dakle, neznabošci, koji su bili obuzeti zlom i čije su duše lovili demoni, pripremljeni su smirenjem (da prime Hrista), jer samo su pravednici spremni za visinu Carstva Božjeg.
 
29-31. I otišavši Isus odande, dođe moru Galilejskom, i popevši se na goru sjede ondje. I pristupi mu narod mnogi koji imaše sa sobom hrome, slijepe, nijeme, bogalje i mnoge druge, i položiše ih pred noge Isusove, i iscijeli ih. Tako da se narod divljaše, videći gluve gdje čuju, nijeme gdje govore, bogalje iscijeljene, hrome gdje idu, slijepe gdje gledaju; i hvališe Boga Izrailjeva.
 
Hristos nije često boravio u Judeji kao u Galileji, zato što je neverje Judejaca bilo veliko, dok su Galilejci bili verniji od njih. Pogledaj samo njihovu veru, kako se penju na goru hromi i slepi i ne oklevajući se bacaju pred noge Isusove, verujući da je On više od čoveka. Zato su i dobijali iscelenja. Popenji se, dakle, i ti na „goru“ zapovesti gde sedi Gospod. Ako si „slep“ i ne možeš sam da vidiš ono što je dobro; ili „hrom“, jer vidiš dobro, ali ne možeš da dođeš do njega; ili si pak „gluvonem“, te nisi u stanju da čuješ pouke drugih, niti da sam druge poučiš; ili „bogalj“, jer ne umeš da pružiš ruku i podaš milostinju; ili si na bilo koji drugi način bolestan – ako pripadneš nogama Isusovim i dohvatiš se skuta Njegovog, bićeš isceljen.
 
32. A Isus dozvavši učenike svoje reče: Žao mi je naroda, jer već tri dana stoje kod mene i nemaju šta jesti; a nisam rad otpustiti ih gladne da ne malakšu na putu.
 
Ljudi se nisu usuđivali da traže hleba, jer su bili došli radi iscelenja. Ali, čovekoljubivi Gospod ipak brine o njima. Kako niko ne bi mogao da kaže da su imali hrane, On govori: „Čak i da su imali, potrošili su je, jer je već prošlo tri dana.“ Da bi pokazao da su došli iz daleka kaže: „Da ne malakšu na putu.“ Sve ovo govori učenicima da bi ih podstakao da kažu: „Ti možeš da ih nahraniš kao što si već nahranio pet hiljada ljudi.“ Ali, učenici to još nisu shvatali.
 
33. I rekoše mu učenici njegovi: Otkuda nam u pustinji toliko hljeba da se nasiti toliki narod?
 
Trebalo je da razumeju kako je ranije još više ljudi bilo nahranjeno u pustinji. Ali, apostoli su ovde ostali neosetljivi, kako bi se ti zadivio blagodati Hristovoj kada ih kasnije vidiš ispunjene takvom premudrošću.
 
34-38. I reče im Isus: Koliko hljebova imate? A oni rekoše: sedam i malo ribica. I zapovjedi narodu da posjedaju po zemlji. I uzevši onih sedam hljebova i ribe, i zablagodarivši, prelomi i dade učenicima svojim, a učenici narodu. I jedoše svi i nasitiše se; i nakupiše komada što preteče sedam korpi punih. A onih što su jeli bijaše četiri hiljade ljudi, osim žena i djece.
 
Nameravajući da ih nauči smirenju i prostoti, zapoveda im da posedaju po zemlji, a da bi nas naučio da zablagodarimo Bogu kada sednemo za trpezu da jedemo, On i sam blagodari. Verovatno se pitaš kako je tamo bilo pet hlebova, pet hiljada nahranjenih ljudi i dvanaest preostalih kotarica, dok ovde ima više hlebova, manje ljudi je nahranjeno, a preostalo je samo sedam korpi? Treba reći da su „korpe“ bile veće od „kotarica“, ili Gospod nije želeo da se čudo zaboravi zbog brojčane jednakosti. Da je i ovom prilikom preostalo dvanaest kotarica, zbog brojčane jednakosti bilo bi zaboravljeno da je On učinio čudo sa hlebovima i po drugi put. Ali, takođe znaj, da je četiri hiljade ljudi, to jest, onih koji su savršeni u četiri vrline,[9] nahranjeno sa sedam hlebova, dakle, duhovnijim i savršenijim rečima, jer je broj sedam simvol sedam duhovnih darova. Sedaju na zemlju, pošto su ispod sebe ostavili sve zemaljsko, kao što je ranije pet hiljada ljudi selo na travu, to jest, bacilo pod sebe telo i njegovu slavu, jer je „svako telo trava i svaka slava čovečja kao cvet poljski“.[10] Ovde je preostalo sedam korpi, jer su to bile duhovnije i savršenije stvari koje nisu mogli da „pojedu“ (to jest, razumeju). Onoga što je preostalo bilo je toliko da stane u sedam korpi, to jest onoliko koliko samo Sveti Duh zna, „jer Duh sve ispituje i dubine Božje“. [11]
 
39. I otpustivši narod uđe u lađu, i dođe u krajeve Magdalske.
 
Isus odlazi zbog toga što je ovo čudo sa hlebovima, više od svih drugih čuda privuklo veliki broj ljudi da krenu za Njim, tako da su neki čak hteli da Ga proglase za cara, kako to kaže Jovan.[12] Zato On odlazi na drugo mesto da bi na taj način izbegao podozrenje tiranina Iroda
 


 
NAPOMENA:

  1. Reč je o usmenom predanju za koje se verovalo da sadrži propise i učenja koje je Mojsej usmeno ostavio i koja su bila poštovana kao i pisani Zakon.
  2. Ovaj običaj nije bio ustanovljen Zakonom, već se javio u usmenom predanju Jevreji su se toliko strogo pridržavali ovoga običaja da po jednoj jevrejskoj priči izvesni rabin Akiba, budući zatvoren u tornju s tako malim zalihama vode da je imao tek toliko da se održava u životu, radije bio spreman da umre od žeđi nego da jede neumivenih ruku.
  3. Up. 2. Mojs. 20:12; 21:16
  4. Is. 29:13
  5. Manihejska jeres nastala je u 2. veku posle Hrista i zastupala je dualističko učenje. Po učenju manihejaca Bog Starog Zaveta nije Bog Novog Zaveta i, prema tome, starozavetne zapovesti nisu za njih imale nikakvu vrednost jer dolaze od „zlog“ boga. Po učenju Crkve, starozavetne zapovesti dao je sam Bog i Otac Gospoda Isusa Hrista zajedno sa svojim Sinom i Duhom Svetim, ali samo kao predobrazac budućih zapovesti čiji će nam puni smisao otkriti ovaploćeni Sin Božji.
  6. „Veliko je zlo biti slep“, kaže Zlatoust, „no pri slepoći nemati rukovođu i zauzimati dužnost vođa – dvojaki je ili čak trojaki zločin, jer ako je pogubno pri slepoći nemati vođa, daleko je pogubnije uzimati voditi druge.“ (Ibid. ad. loc).
  7. Mt. 10:5
  8. Mk. 7:24
  9. Sv. Teofilakt misli na hrabrost, mudrost, celomudrenost i pravednost.
  10. Is. 40:6; Ps. 103:15
  11. 1.Kor. 6:15
  12. Očigledno da su Jevreji u očekivanju Mesije kao zemaljskog cara i osloboditelja Izrailja od rimske tiranije poverovali da se Isus radi toga pojavio među njima, pa su odmah hteli da Ga proglase za cara. Ipak, Gospod nijednom rečju ne spominje potrebu oslobođenja od rimske okupacije. Naprotiv, On poziva narod na obraćenje srca i borbu protiv tiranije greha. Ovakvim stavom su posebno bili razočarani ziloti koji su očekivali da će Isus pozvati narod na ustanak.
Ključne reči:

4 komentar(a)

  1. hvala na divnom blagu koje ste nam ucinili dostupnim

  2. Puno vam hvala na ovom tumacenju,mnogo toga mi do sada nije bilo jasno.

  3. Branislav

    Sjajno.Hvala

  4. Da li je taj pojam teokratije koju su prizeljkivali i promovisali fariseji, ako sam dobro razumeo, da li se takav nacin vladavine suprotstavlja drugom zavjetu? Da li je to nesto sto je lose, jer mozemo videti iz istorije da su neki od vladara primenjivali takav oblik vladavine i pokazalo se kao mnogo boljim od nekih drugih oblika gde mozemo videti jedan uzasni u danasnjici, demokratiju, ili kako je neki zovu, demonokratiju.. Ako moze neko da mi objasni, Bog s Vama i hvala Njemu i Vama na ovim poukama i tumacenjima.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *