NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJA SVETOG EVANĐELJA PO MATEJU

TUMAČENJA SVETOG EVANĐELJA PO MATEJU

 

TUMAČENJE SVETOG EVANĐELJA PO MATEJU
 

 
Glava dvanaesta
 
O trganju klasja u subotu, lečenje suhorukog,
ispunjenje proroštva o slugi Gospodnjem, isceljenje besomučnika,
o huli na Duha Svetoga i znaku proroka Jone, Mati i braća Isusova.
 
1-4. U to vrijeme iđaše Isus u subotu kroz usjeve; a učenici njegovi ogladnješe, i počeše trgati klasje i jesti.
 
U nameri da razreši zakonska pravila, Gospod vodi učenike kroz useve, kako bi oni jeli i tako narušili zakon o suboti.
 
A fariseji vidjevši to rekoše mu: Gle, učenici tvoji čine što ne valja činiti u subotu.[1] A on im reče: Niste li čitali što učini David kad ogladnje, on i koji bijahu s njim? Kako uđe u dom Božiji i hljebove predloženja pojede, kojih nije valjalo jesti njemu ni onima što su bili s njim, nego samo sveštenicima.
 
Fariseji opet nalaze krivicu u prirodnoj potrebi za hranom, dok sami žive u mnogo težim grehovima. Gospod ih posramljuje pričom o Davidu koji se, kaže, usudio da zbog gladi učini još teži prestup. „Hlebovi predloženja“[2] bili su dvanaest hlebova koji su svaki dan postavljani na hramovnu trpezu, šest sa desne strane, a šest sa leve. Iako je David bio prorok, njemu po Zakonu nije bilo dozvoljeno da ih jede, već samo sveštenicima. Pogotovo ih nisu smeli jesti oni koji su bili s njim? On se ipak zbog gladi udostojio (Božjeg) oproštaja. Tako je i sa učenicima.
 
5-6. Ili niste čitali u Zakonu[3] kako subotom sveštenici u hramu subotu obesvećuju, pa nisu krivi? A ja vam kažem da je ovdje veći od hrama.
 
„Zakon je zabranjivao rad subotom i zato su sveštenici koji su cepali drva i palili vatru (prilikom žrtvoprinošenja), obesvećivali, to jest, skrnavili subotu, kako vi smatrate“. Ali, ti ćeš reći: „Oni su bili sveštenici, a učenici to nisu.“ „A Ja vam kažem, da je ovde veći od Hrama. Ja sam, dakle, Gospodar koji je veći od Hrama, i pošto sam ovde sa Svojim učenicima, oni imaju veće pravo od sveštenika da narušavaju subotu.“
 
7-8. Kada bi ste pak znali šta je to: Milost hoću a ne žrtvoprinošenje, ne biste osuđivali ievine. Jer je Sin Čovječiji gospodar i subote.[4]
 
Hristos im još pokazuje da su neznalice koje ne poznaju proročke spise.[5] Zato im govori: „Zar se nije trebalo smilovati gladnim ljudima? Uostalom, Ja sam Sin Čovečiji i Gospodar sam subote, kao Tvorac svega, pa i dana Zato Ja, kao Gospodar, narušavam subotu.“ Razumi ovo i u prenesenom smislu: Pošto su apostoli „poslenici“, a vernici „žetva i klasje žitno“, apostoli su ih „brali“ i „jeli“, to jest, njihova hrana je bila spasenje ljudi. Ovo su činili u subotu koja je bila određena za dan „odmora“, to jest, uzdržanja od svakog zla. Fariseji su negodovali. Tako i u Crkvi ima onih koji su farisejski puni zavisti i nezadovoljstva prema učiteljima koji ih uče i čine im dobro.
 
9-10. I otišavši odande, dođe u sinagogu njihovu. I gle, tu bijaše čovjek sa rukom suhom; i zapitaše ga govoreći: Valja li subotom liječiti? – da bi ga optužili.
 
Drugi evanđelisti kažu da je Isus ovo pitanje postavio farisejima. Ipak, može se reći da su fariseji iz zavisti prvo pitali Njega, kako kaže Matej. A onda ih je to isto upitao sam Hristos kako bi ih ismejao i narugao se njihovoj neosetljivosti, o čemu govore drugi evanđelisti. Fariseji su Mu postavili ovo pitanje da bi imali povoda za klevetu.
 
11-12. A on im reče: Koji je među vama čovjek koji ima ovcu jednu, pa ako ona u subotu upadne u jamu, da je neće uzeti i izvaditi? A koliko li je čovjek pretežniji od ovce? Dakle, valja subotom dobro činiti.
 
Pokazuje im da su oni radi koristoljublja, da ne bi izgubili ovcu, narušavali subotu, a to nisu dopuštali kada je trebalo isceliti bolesnog čoveka. Ovim rečima ih Gospod izobličava kao koristoljubive i nemilostive ljude, koji preziru i samoga Boga, jer oni preziru subotu da ne bi izgubili jednu ovcu, a nemilosrdni su jer ne žele is-celenje bolesnika.
 
13. Tada reče čovjeku: Pruži ruku svoju. I pruži. I postade zdrava kao i druga.
 
Mnogi ljudi i danas imaju „suhe ruke“, to jest, nemilostivi su i tvrdice, ali kada čuju reč Evanđelja, pružaju svoje ruke da bi dali milostinju. Oni to čine, iako fariseji, gordi demoni koji su odvojeni od nas,[6] ne žele, u svojoj mržnji prema nama, da pružamo ruku radi davanja milostinje.
 
14-15 A fariseji otišavši načiniše vijećanje protiv njega kako da ga pogube. No Isus, doznavši to, ukloni se odande.
 
O, kakve li zavisti! Kada im neko čini dobro oni se razbesne. Isus se uklanja odatle jer još nije bilo došlo vreme Njegovog stradanja, ali i zato da bi poštedeo Svoje neprijatelje da ne padnu u greh ubistva. Nerazumno se izlagati opasnosti, nije, dakle, bogougodno. Obrati pažnju na reč „otišavši“, jer su fariseji načinili većanje kako bi ubili Isusa tek pošto su „otišli“, to jest udaljili se od Boga, jer niko ko obitava u Bogu ne bi poželeo da nešto tako učini.
 
15-16. I za njim idoše ljudi mnogi, i iscijeli ih sve, i zaprijeti im da ga ne razglašuju.
 
Hristos ne želi da Ga razglašuju, kako bi smirio zavist fariseja, jer je na svaki način želeo da ih isceli.
 
17-19. Da se ispuni što je rečeno preko Isaije proroka: Gle, Sluga moj, koga sam izabrao, Ljubljeni moj, koji mi je po volji duše moje: metnuću Duh svoj na njega, i sud neznabošcima javiće. Neće se svađati ni vikati.
 
Matej navodi proroka (Isaiju)[7] kao svedoka Isusove krotosti. On će, kaže, učiniti sve što Jevreji budu želeli. Ako oni ne budu hteli da se Njegovo ime razglasi, On ga i neće razglašavati, i neće im se suprotstavljati, kao što to čine slavoljubivi ljudi, niti će se s njima svađati. On će govoriti ljudima da Ga ne razglašuju, ali će takođe objaviti sud neznabošcima i naučiti ih da je sud – učenje, znanje i rasuđivanje dobra.[8] On će objaviti i budući sud neznabošcima, koji nikada nisu čuli za njega.
 
Niti će ko čuti po trgovima glasa njegova,
 
jer On nije poučavao narod po trgovima, kao što to čine slavoljubivi učitelji, već u Hramu, sinagogama, na gori i obalama mora.
 
20. Trsku stučenu neće prelomiti i žižak tinjajući neće ugasiti.
 
On je, kaže, mogao da slomije Jevreje kao „trsku stučenu“ i da ugasi njihov gnev kao „žižak tinjajući“, ali to nije želeo, dok ne ispuni sav domostroj spasenja i pobedi ih u svemu[9], jer to znače reči koje slede:
 
20-21. Dokle ne dovede pravdu do pobede, i u ime njegovo uzdaće se narodi.
 
Kako Jevreji ne bi imali nikakvog izgovora, Hristos je sve pretrpeo da bi kasnije mogao da osudi i pobedi one koji ništa neće imati da kažu u svoju odbranu. Šta sve On nije učinio da ih pridobije? Ali, Jevreji to nisu želeli, i zato će se u ime Njegovo uzdati neznabožački narodi.
 
22-23. Tada dovedoše njemu bjesomučnog koji bješe slijep i nijem; i iscijeli ga tako da slijepi i nijemi progleda i progovori. I divljahu se svi ljudi govoreći: Nije li ovo Sin Davidov?
 
Demon je u čoveku zatvorio puteve vere: oči, uši i jezik, ali Isus ih isceljuje. Ljudi Ga nazivaju Sinom Davidovim, jer se očekivalo da će Hristos doći od semena Davidova. Tako i sada, ako vidiš čoveka koji ne razume šta je dobro, niti prihvata reči drugoga, smatraj ga za „slepog i nemog“, koga neka Bog isceli dotaknuvši se njegovog srca.
 
24. A fariseji čuvši to rekoše: Ovaj drugačije ne izgoni demone do pomoću Veelzevula, kneza demonskog.[10]
 
Mada se Gospod udaljio radi njih, fariseji su, čuvši izdaleka za ovo čudo, počeli da Ga kleveću zato što je činio dobro ljudima. Iz ovoga se vidi da su oni bili neprijatelji prirode, kao što je to i đavo.
 
25-26. A Isus znajući misli njihove reče im: Svako carstvo koje se razdijeli samo u sebi, opustjeće; i svaki grad ili dom koji se razdijeli sam u sebi, neće se održati. I ako satana satanu izgoni, sam se u sebi razdijelio; kako će dakle, opstati carstvo njegovo?
 
Izobličavajući javno njihove pomisli, Hristos je pokazao da je Bog. On se brani od njih primerima iz svakodnevnog života i pokazuje bezumlje fariseja. Jer, kako demoni mogu da izgone sami sebe, kada se oni trude da pomognu jedan drugome?[11] Reč „satana“ znači „protivnik“.
 
27. A ako ja pomoću Veelzevula izgonim demone, sinovi vaši čijom pomoću izgone? Zato će vam oni biti sudije.
 
„Neka sam Ja“, kaže, „onakav kakvim me vi smatrate. Čijom silom, onda, vaši sinovi, to jest moji učenici, izgone demone? Nije valjda da ih i oni izgone pomoću Veelzevula? Ako ih oni izgone Božjom silom, koliko pre to Ja činim, jer oni čudotvore u Moje ime. Zato će vam oni biti na osudu, jer ih vidite kako čudotvore u Moje ime, a ipak me i dalje klevećete.“ ,
 
28. A ako li ja Duhom Božijim izgonim demone, onda je došlo k vama Carstvo Božije.
 
Gospod hoće da kaže: „Ako Ja demone izgonim Božjom silom, onda sam Ja Sin Božji, i došao sam radi vas i radi vašeg dobra. Tako je „došlo k vama“ Carstvo Božje, koje je samo Moje prisustvo. Zašto me onda klevećete kada sam došao radi vas?“
 
29. Ili kako može ko ući u kuću jakoga i pokućstvo njegovo oteti, ako najprije ne sveže jakoga? – i onda će kuću njegovu oplijeniti.
 
„Ja“, kaže, „ne samo da ne smatram demone Svojim prijateljima već se borim protiv njih i ‘vezujem’ one koji su pre Moga dolaska bili ‘jaki’ (zbog vašeg nehata).“ Kada je, dakle, Hristos došao u „kuću“, to jest, u svet, oteo je „sasude“ demona, dakle, ljude.
 
30. Koji nije sa mnom, protiv mene je; i koji ne sabira sa mnom, rasipa.
 
„Kako će“, kaže, „Veelzevul sarađivati sa Mnom, kada se on više od svih ostalih protivi Meni? Ja ljude učim vrlini, a on zlu. Kako, onda, on može da bude sa Mnom? Ja ‘sabiram’ ljude za spasenje, a on ih ‘rasipa'“. Ovim rečima ukazuje i na fariseje, jer dok je On učio narod i činio mu dobro, oni su ljude „rasipali“ i smućivali da ne bi otišli k Njemu. Dakle, pokazuje im da su zapravo oni bili opsednuti od demona.
 
31-32. Zato vam kažem: Svaki grijeh i hula oprostiće se ljudima; a hula na Duha Svetoga neće se oprostiti ljudima. I ako reče ko riječ protiv Sina Čovječijega, oprostiće mu se; a koji reče protiv Duha Svetoga, neće mu se oprostiti ni u ovome vijeku ni u budućem.
 
Ovde kaže da čovek može naći kakvo-takvo opravdanje za svaki drugi greh učinjen u ljudskoj slabosti, kao što je blud, krađa i slično, i lakše mu je od Boga dobiti oproštaj. Ali, kada neko vidi čudesa koja su učinjena Duhom Svetim i pohuli na njih govoreći da su ona od demona, kakvo će naći opravdanje? Jasno je da takav čovek dobro zna da je sve to od Duha Svetoga, a ipak namerno govori zlo. Kako se takvom čoveku može oprostiti? Kada su Jevreji videli Gospoda kako jede i pije i druži se sa carinicima i bludnicima i sve drugo čini kao Sin Čovečiji, osuđivali su Ga kao izjelicu i vinopiju, što se može oprostiti, a da se neće od njih ni tražiti pokajanje, jer su se (po slabosti) opravdano sablažnjavali. Ali, kada su Ga videli da čudotvori i opet Ga klevetali i hulili na Duha Svetoga, govoreći da On to čini uz pomoć đavola, kako da im se oprosti takav greh ako se ne pokaju? Stoga znaj da onaj koji huli na Sina Čovečijega, gledajući Ga kako živi kao čovek i nazivajući Ga prijateljem bludnika, izjelicom i vinopijom zbog onoga što je radio, takav neće odgovarati za svoj greh, čak iako se ne pokaje. Oprostiće mu se, jer nije poznao Hrista kao Boga skrivenog u telu.
Ali, onaj koji huli na Duha Svetoga ili na duhovna dela Hristova, i naziva ih demonskim, ako se ne pokaje,[12] neće mu se oprostiti, jer on nema opravdan razlog da Ga kleveće, kao onaj koji Ga je video sa carinicima i bludnicima. Neće mu se oprostiti ni u ovom ni u onom svetu i na oba mesta biće kažnjen. Mnogi se muče u ovome svetu, ali su tamo pošteđeni muka, kao ubogi Lazar; dok su drugi kažnjeni i ovde i tamo, kao Sodomljani i oni koji hule da Duha Svetoga. Ali, neki, kao što su apostoli i Preteča, nisu kažnjeni ni ovde ni tamo. Iako izgleda da oni koji su ovde progonjeni bivaju kažnjeni od Boga, to nisu kazne za grehove, već kušnje koje donose vence.
 
33. Ili usadite dobro drvo, i rod njegov biće dobar, ili usadite rđavo drvo, i rod njegov biće rđav; jer se po rodu drvo poznaje.
 
Kako Jevreji nisu mogli da oklevetaju sama čudesa kao zla dela, pohulili su na Hrista koji ih je činio, govoreći da je opsednut od demona. Zato im On kaže: „Možete reći da sam Ja ‘dobro drvo’ i tada će sva moja čudesa koja su Moj rod takođe biti dobra, ili pak da sam ‘rđavo drvo’, i tada je jasno da će onda i moj rod, dakle, čudesa biti rđava. Ali pošto kažete da su čudesa, koja su Moj rod, dobra, onda sam i Ja ‘dobro drvo’. I zaista, kao što se drvo po rodu poznaje, tako ćete i Mene poznati po čudesima koja činim.“
 
34. Porodi aspidini, kako možete dobro govoriti i kada ste zli?
 
„Gle“, govori im, „vi koji ste ‘rđava drveta’, nosite rđav rod kada govorite zlo o Meni. Tako bih i Ja da sam rđav donosio rđav rod, a ne ovakva čudesa.““Porodima aspidinim“ ih naziva zato što su se hvalili Avraamom. Gospod im je pokazao da ne potiču od Avraama, već od svojih predaka koji su dostojni njihove zlobe.
 
34-35. Jer od suviška srca usta govore. Dobar čovjek iz dobre riznice iznosi dobro; a zao čovjek iz zle riznice iznosi zlo. Kada vidiš čoveka zlorečiva, znaj da on u svome srcu nema isto onoliko zla koliko na ustima, već mnogo više. Suvišak se preliva iz srca, i onaj koji ima skriveno blago, otkriva tek mali deo. Tako onaj, koji govori dobro, još više dobra ima u srcu svome.
 
36-37. A ja vam kažem, da će za svaku praznu riječ koju reknu ljudi dati odgovor u dan Suda. Jer ćeš zbog svojih riječi biti opravdan i zbog svojih riječi biti osuđen.
 
Ovde nas Gospod ispunjava strahom, govoreći da ćemo dati odgovor za svaku „praznu reč“, to jest, za laž, klevetu i za svaku neprimernu i podsmešljivu reč. Potom navodi svedočanstvo iz Svetoga Pisma kako ne bismo mislili da govori nešto od Sebe, pa kaže da će svako zbog svojih reči biti opravdan ili zbog svojih reči osuđen.
 
38. Tada odgovoriše neki od književnika i fariseja govoreći: Učitelju, hoćemo od tebe znak da vidimo.
 
Evanđelista u čuđenju dodaje reč „tada“, jer kada je trebalo da Mu se potčine zbog Njegovih prethodnih čudesa, oni traže znak. Hteli su da vide znak s neba, kako kaže drugi evanđelista, zato što su mislili da On ova čudesa na zemlji čini silom đavoljom, jer je đavo knez ovoga sveta. Šta na to kaže Spasitelj?
 
39-40. A on odgovarajući reče im: Rod zli i preljubotvorni traži znak; i neće mu se dati znak osim znaka Jone proroka. Jer kao što je Jona bio u utrobi kitovoj tri dana i tri noći; tako će biti i Sin Čovječiji u srcu zemlje tri dana i tri noći.
 
Naziva ih „rodom zlim“, jer su bili varalice i lukavi ljudi, ali i „rodom preljubotvornim“ zato što su otstupili od Boga i sjedinili se sa đavolom. „Znakom“ naziva Svoje Vaskrsenje. Ono je zaista preslavan znak, jer je On sišao u srce zemlje, u preispodnju, dakle, u sam ad, a potom vaskrsao u treći dan. „Tri dana i tri noći“ shvati ne kao cele dane i noći već njihove delove. Hristos je umro u petak, i to je jedan dan; u subotu je ležao mrtav, eto drugog dana; u noći između subote i nedelje još je bio u grobu. Otuda imamo nepuna tri dana i tri noći, jer imamo običaj da tako računamo vreme.[13]
 
41. Ninevljani će ustati na Sud sa rodom ovim, i osudiće ga; jer se pokajaše Joninim propovijedanjem; a gle, ovdje je veći od Jone.
 
„Jona je“, kaže, „izašavši iz utrobe kita, pro povedao (u Nineviji) i ljudi su mu poverovali. Ali, vi mi nećete poverovati čak ni posle Vaskrsenja, i zato ćete biti osuđeni od onih Ninevljana koji su poverovali Mome slugi Joni i to bez čudesnih znakova, iako su bili varvari. Vi, koji ste odrasli uz proroke i videli tolike znake, niste poverovali Meni, vašem Gospodaru, jer to znače reči: „Gle, ovde je veći od Jone“.“
 
42. Carica južna ustaće na Sud sa rodom ovim, i osudiće ga; jer oia dođe s kraja zemlje da sluša premudrost Solomonovu; a gle, ovdje je veći od Solomona.
 
„Kraljica (Savska) je,“ kaže, „došla iz daleka, iako je bila slaba žena, da bi čula o stablima, drveću i drugim prirodnim pojavama. A vi, niste primili Mene kada sam sam došao k vama, i govorio vam o neizrecivim tajnama.“
 
43-45. A kad nečisti duh iziđe iz čovjeka, ide kroz bezvodna mjesta tražeći pokoja, i ne nalazi. Onda kaže: Da se vratim u dom svoj otkuda sam izišao; i došavši nađe prazan, pometen i ukrašen. Tada otide i uzme sa sobom sedam drugih duhova gorih od sebe, i ušavši boravi ondje; i bude potonje gore čovjeku onome od prvoga. Tako će biti i ovome rodu zlome.
 
Pokazuje im kako su sebe doveli do potpune propasti zato što Ga nisu prihvatili. „Kao što oni, koji su se oslobodili od demona, još strašnije stradaju ako zapadnu u lenjost i nemar, tako se i vaš rod našao u vlasti demona kada ste se poklonili idolima. Ali, ovoga demona sam isterao pomoću Proroka i sam sam došao želeći da vas još više očistim. Ipak, pošto ste Me oterali i još se trudite da Me ubijete, vaš greh je tim veći, pa će zato i vaša kazna biti veća, tako da će poslednje ropstvo vaše biti mnogo strašnije od prethodnih.“
Ti razumi i ovo – da se nečisti duh isteruje krštenjem i odlazi među „bezvodne“ i nekrštene duše, ali u njima ne nalazi pokoja. Za demone je pokoj da iskušavaju rđavim delima krštene duše, budući da već nekrštene drže u svojoj vlasti. Zato se demon vraća u krštenog sa sedam drugih duhova.[14] Kao što postoji sedam darova Duha Svetoga, tako nasuprot njima postoji sedam duhova zla. Kada demon ponovo uđe u krštenu dušu, nesreća biva još veća, jer je ranije postojala nada da se duša očisti krštenjem, ali sada više ne postoji nada u drugo krštenje, već jedino u „krštenje pokajanjem“, koje je veoma teško i naporno.
 
46. Dok on još govoraše narodu, gle mati i braća njegova stajahu napolju tražeći da govore s njime.
 
Njegova majka je po izvesnoj ljudskoj slabosti htela da pokaže da ima vlast nad svojim detetom, pošto još nije poznavala Njegovu veličinu. Zato je ona, dok je On još govorio narodu, zatražila da dođe k njoj, želeći da u svom častoljublju svima pokaže da joj je sin poslušan. Šta, dakle, čini Hristos, njen sin, pošto je razumeo nameru Svoje majke? Poslušaj dobro šta kaže!
 
47-50. I neko mu reče: Evo mati tvoja i braća tvoja stoje napolju, tražeći da govore s tobom. A on odgovori i reče onome što mu kaza: Ko je mati moja, i ko su braća moja? I pruživši ruku svoju na učenike svoje, reče: Evo mati moja i braća moja. Jer ko izvrši volju Oca mojega koji je na nebesima, taj je brat moj i sestra i mati.
 
Gospod ne vređa Svoju majku, već ispravlja njenu slavoljubivu pomisao svojstvenu ljudskoj slabosti. On nije rekao: „Ona mi nije majka“, već: „Ako ne čini volju Božju, ništa joj ne pomaže što Me je rodila.“ Gospod ne poriče srodstvo po prirodi, već mu prisajedinjuje srodstvo po vrlini, jer onome ko je nedostojan ne koristi telesno srodstvo. Kada je, dakle, ispravio, bolest sujete, opet je poslušao Svoju majku koja Ga je zvala, kao što o tome dalje govori evanđelista.
 


 
NAPOMENA:

  1. U Talmudu je branje klasja i odvajanje zrna pšenice jedan od 39 poslova koji su strogo zabranjeni subotom.
  2. 3.Mojs. 24:5-9
  3. 4.Mojs. 28:9-10
  4. Up. Rim. 14:4,5,17; Kol. 2:16-17
  5. Os. 6:6; Is. 1:11-17; Mih. 6:6-8
  6. Reč „farisej“ na jevrejskom znači – „onaj koji je odvojen“.
  7. Is. 42:1-4; up. Ef. 1:3-6; Jev. 10:5-10
  8. „I sud narodima javlja, to jest pravdu, jer prorok obično pravdu naziva sudom“ (Sveti Jovan Zlatousti, Ibid. Homil. 40,2; c.441).
  9. „Smatram“, kaže Vasilije Veliki, ,da ‘trska stučena’ oanačava čoveka koji sa nekom strašću vrši zapovesti Božje, i koga ne vredi prelomiti i poseći, već radije isceliti, kako nas je, uostalom, Gospod učio govoreći: ‘Pazite da milostinju svoju ne činite pred ljudima da vas oni vide’, (Mt. 6, 1). I Apostol nam zapoveda: ‘Sve činite bez gunđanja i dvoumljenja… Ništa ne činite iz prkosa ili za praznu slavu’ (Fil 2,14.3). ‘Žižak što tinja’ je onaj koji zapovesti Božje vrši bez iskrenog raspoloženja i prave revnosti, već to čini lenjivo i nemarno.Takvoga ne treba ‘ugasiti’, već radije podići i podsetiti na sudove Božje i Njegova obećanja.
  10. Veelzevul (jev. Baal-Zebub) u prevodu „Gospodar muva“ bio je „bog Ekrona“ (3.Car. 1:2-3; 6:16). To je bilo ime pod kojim su filistejci u gradu Ekronu poštovali boga Vala. Smatran je bogom koji kažnjava tako što navodi muve na ljude, ali ujedno i kao bog koji štiti od ove pošasti. U Novom Zavetu Veelzevula su Jevreji smatrali za starešinu zlih duhova (Mt. 10:25; 12:27; Lk. 11: 18-19). Fariseji su ga nazivali „knezom demonskim“, a Gospod ga poistovećuje sa Satanom.
  11. Tumačeći ove reči Sv. Zlatoust kaže: „Ako ja, imajući u sebi demona, pomoću njega izgonim druge demone, to znači da među demonima postoji nesaglasnost i sukob i da ustaju jedan na drugoga; a ako ustaju jedan na drugoga, onda se njihova sila gubi i propada.“ (Ibid, Homil. 41,1; c.446).
  12. Dakle, nema greha koji se neće oprostiti, osim greha nepokajanog.
  13. Po jevrejskom i vizantijskom računanju vremena, koje je preuzela i Crkva Hristova, „dan“ počinje zalaskom sunca. Tako je „nedeljna noć“, u stvari ono što mi zovemo „subotnja noć“. Otuda u bogoslužbenom ciklusu dnevna bogosluženja počinju večernjom službom (up. Fusnote za Mt. 28:1-8).
  14. Po Zigabenu, duh nečisti koji dovodi sedam drugih duhova jeste stomakougađanje, a sedam duhova su sedam strasti: blud, srebroljublje, gnjev, čamotinja, nehat, gordost i zavist. (Ibid. c. 12, v. 43-45; col. 276).
Ključne reči:

4 komentar(a)

  1. hvala na divnom blagu koje ste nam ucinili dostupnim

  2. Puno vam hvala na ovom tumacenju,mnogo toga mi do sada nije bilo jasno.

  3. Branislav

    Sjajno.Hvala

  4. Da li je taj pojam teokratije koju su prizeljkivali i promovisali fariseji, ako sam dobro razumeo, da li se takav nacin vladavine suprotstavlja drugom zavjetu? Da li je to nesto sto je lose, jer mozemo videti iz istorije da su neki od vladara primenjivali takav oblik vladavine i pokazalo se kao mnogo boljim od nekih drugih oblika gde mozemo videti jedan uzasni u danasnjici, demokratiju, ili kako je neki zovu, demonokratiju.. Ako moze neko da mi objasni, Bog s Vama i hvala Njemu i Vama na ovim poukama i tumacenjima.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *