NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJA SVETOG EVANĐELJA PO MATEJU

TUMAČENJA SVETOG EVANĐELJA PO MATEJU

 

TUMAČENJE SVETOG EVANĐELJA PO MATEJU
 

 
Glava jedanaesta
 
Izaslanstvo Jovana Krstitelja i svedočanstvo Isusovo o njemu,
pretnja nepokajanim galilejskim gradovima, proslavljanje Boga Oca,
poziv umornima i natovarenima
 
1. I kad završi Isus zapovijesti Dvanaestorici učenika svojih, otide odande da uči i propovijeda po gradovima njihovim.
 
Kada je razaslao učenike na propoved, Gospod se povukao u tišinu i nije činio čudesa, već je samo propovedao u sinagogama. Da je tada sam isceljivao bolesnike, niko ne bi išao njegovim učenicima. Zato se i povukao kako bi njima dao priliku da isceljuju.
 
2-3. A Jovan čuvši u tamnici[1] djela Hristova, posla dvojicu učenika svojih. I reče mu: Jesi li ti Onaj što će doći,[2] ili drugoga da čekamo?
 
Jovan ovo nije litao zato što sam nije znao ko je Hristos, jer kako je mogao da ne poznaje Onoga za koga je svedočio govoreći: „Gle, jagnje Božje?“[3] On je poslao svoje učenike, koji su zavideli Hristu, da bi se sami uverili i videvši čudesa poverovali da je Hristos veći od Jovana. Zato on tobože u neznanju pita: Jesi li Ti Onaj što će doći“;[4] dakle Onaj koga čekamo da dođe u telu, kako kažu Pisma? Neki, međutim, govore da reči „Onaj što će doći“ označavaju silazak u ad i da Jovan, kao da ne zna odgovor, pita Gospoda: ,Jesi li ti Onaj koji će sići u ad, ili da čekamo drugog?“ Ali, to je nerazumno, jer kako je moguće da Jovan, koji je bio veći od svih Proroka, nije unapred znao za raspeće Hristovo i Njegov silazak u ad,[5] kada Ga je prethodno već nazvao „Jagnjetom“, zato što će biti zaklan za nas? Jovan je dobro znao da će Gospod dušom sići u ad, da bi čak i tamo, kako kaže Sv. Grigorije Bogoslov, spasao one koji bi poverovali u Njega da se ovaplotio u njihovo vreme. Dakle, Jovan ovo ne pita zato što ne zna odgovor, već da bi njegovi učenici saznali ko je Hristos preko Njegovih čudesa. Gledaj, dakle, kako Hristos odgovara na ovo pitanje:
 
4-6. A Isus odgovarajući reče im: Idite i javite Jovanu ovo što čujete i vidite: Slijepi progledaju i hromi hode, gubavi se čiste i gluhi čuju, mrtvi ustaju i siromašnima se pro povijeda jevanđelje.[6] I blago onome koji se ne sablazni o mene.
 
Nije rekao: „Kažite Jovanu da sam Ja Onaj što će doći“, već znajući da je Jovan poslao svoje učenike da vide čudesa, govori: „Kažite Jovanu ovo što vidite i daćete mu priliku da vam još više posvedoči za Mene.“ Reči: „Siromašnima se propoveda evanđelje“ mogu se odnositi na one koji propovedaju evanđelje, dakle apostole, koji su bili siromašni ribari i prezreni kao prosti i neuki ljudi, ili pak na one koji slušaju evanđelje i propoved o večnom blaženstvu. A da bi pokazao Jovanovim učenicima da Mu nisu promakle njihove pomisli, Hristos im govori: „Blago onome koji se ne sablazni o Mene“, jer su učenici bili obuzeti mnogim sumnjama prema Gospodu.
 
7. A kad oni otidoše, poče Isus govoriti narodu o Jovanu: Šta ste izišli da vidite u pustinji? Trsku koju povija vjetar.
 
Ljudi su se verovatno sablaznili kada su čuli Jovanovo pitanje, pomislivši da čak i Jovan sumnja da je On Hristos, i da je Krstitelj tako lako promenio svoje mišljenje,iako je ranije svedočio o Njemu. Odbacujući ovu sumnju, Hristos kaže da Jovan nije nepostojan kao trska. „Kada bi on zaista bio takav zašto biste onda izišli k njemu u pustinju? Sigurno ne bi izišli da vidite „trsku“, prevrtljivog čoveka, već muža velikog i postojanog. On je i sada onakav kakvog ste ga poznavali.“
 
8. Nego šta ste izišli da vidite? Čovjeka u meke haljine obučena? Eto, koji meke haljine nose po carskim su dvorovima.
 
Kako ne bi mogli da kažu da se Jovan predao raskoši i pogordio, On ih razuverava govoreći da sama njegova haljina od kamilje dlake jasno pokazuje da je on protivnik ugađanja telu. Da je nosio meke haljine, živeo po carskim dvorovima i voleo raskoš, ne bi se našao u zatvoru. Iz ovoga i ti nauči da istinskom hrišćaninu ne priliči da nosi raskošnu odeću.
 
9. Nego šta ste izišli da vidite? Proroka? Da, kažem vam i više od proroka.
 
Jovan je bio više od proroka, zato što su drugi proroci samo predskazivali Hrista, a on Ga je sam video svojim očima, što je zaista velika čast. Drugi proroci su proricali posle svog rođenja, a Jovan je prepoznao Hrista i zaigrao dok je još bio u majčinoj utrobi. [7]
 
10. Jer on je taj o kojem je pisano: Eto, ja šaljem anđela svoga pred licem tvojim, koji će pripraviti put tvoj pred tobom.
 
Jovan je nazvan anđelom zbog svog anđelskog i bestelesnog života, ali i zato što je bio glasnik[8] koji je objavljivao Hrista. On je Hristu pripremio put svedočeći o Njemu i krštavajući za pokajanje, jer posle pokajanja dolazi oproštaj grehova, koji daje Hristos. Gospod je sve ovo rekao kada su Jovanovi učenici već bili otišli, kako ne bi izgledalo da im laska. Proroštvo koje se spominje prorekao je Malahija.
 
11. Zaista vam kažem: Među rođenim od žena nije se pojavio veći od Jovana Krstitelja.
 
Gospod sa sigurnošću izjavljuje da niko nije veći od Jovana. „Među rođenim od žena“ kaže, da bi isključio Sebe, pošto je On rođen od device, a ne od žene koja je stupila u brak.
 
A najmanji u Carstvu nebeskome veći je od njega.
 
Kako učenici ne bi pomislili da je Jovan veći od Njega, pošto je kazao mnoge pohvalne reči o Jovanu, Hristos još jasnije govori: ,Ja sam manji od Jovana i po godinama i po vašem miš-ljenju, ali sam veći od njega u Carstvu nebeskom, to jest, u duhovnim i nebeskim stvarima. Ovde sam manji od njega, jer se on rodio pre Mene i zato što vam se on ovde čini velikim, ali tamo, u Carstvu nebeskom, ipak sam Ja veći od njega“.
 
12. A od vremena Jovana Krstitelja do sada, Carstvo nebesko s naporom se osvaja, i podvižnici[9] ga zadobijaju.
 
Izgleda kao da Gospod prekida tok Svojih misli. Ali, nije tako. Pazi dakle! Govoreći za Sebe da je veći od Jovana, Hristos ih podstiče da veruju u Njega, pokazujući da mnogi s naporom zadobijaju Carstvo nebesko, to jest veru u Njega. Potreban je, zaista, veliki podvig da bi čovek ostavio oca i majku i prezreo svoj život.
 
13. Jer su svi Proroci i Zakon proricali do Jovana.
 
Hristos dalje nastavlja svoju misao, govoreći: ,Ja sam ‘Onaj što će doći’, jer se ispunilo sve što su Proroci predskazali. Proroštva se ne bi ispunila da Ja nisam došao. Nemojte, dakle, ništa više da čekate.“
 
14. I ako hoćete vjerovati, on je Ilija što će doći.
 
„Ako hoćete“, kaže, „verovati“; to jest, „ako pravedno i nepristrasno rasudite, videćete da je Jovan onaj koga je prorok Malahija nazvao „Ilijom što će doći“.[10] I Jovan i Ilija imaju istu službu. Jovan je bio preteča prvog dolaska Gospodnjeg, a Ilija će biti preteča drugog. A potom, da bi pokazao da je poistovećenje Jovana i Ilije tajna i da je potrebna duhovna mudrost da bi se ona razumela, dalje govori:
 
15. Koji ima uši da čuje, neka čuje!
 
Dakle, podstiče ih da pitaju, kako bi naučili.
 
16-17. Ali sa kime ću uporediti rod ovaj? Sličan je djeci koja sjede po trgovima i dovikuju drugovima svojim govoreći: Svirasmo vam, i ne igraste; naricasmo vam, i ne ridaste.
 
Ovde govori o tvrdoglavosti jevrejskog naroda, jer im kao takvim nije bio po volji ni Jovanov podvižnički život, niti Hristova jednostavnost. Oni su bili kao raspuštena deca kojoj se ničim nije moglo ugoditi. Kada neko plače, ne sviđa im se; kada svira i veseli se, nije im po volji.
 
18-19. Jer dođe Jovan, koji niti jede niti pije, a oni kažu: Đavo je u njemu. Dođe Sin Čovječiji, koji i jede i pije, a oni kažu: Gle čovjeka izjelice i vinopije, druga carinicima i griješnicima.
 
Jovanov život Hristos upoređuje sa „ridanjem“, jer je Jovan pokazivao veliku strogost na reči i delu, dok Svoj život na zemlji upoređuje sa „sviranjem frule“, jer je bio milostiv i snishodljiv prema svima da bi ih pridobio i blagovestio im Carstvo nebesko. Kod Njega nije bilo takve strogosti života kao kod Jovana.
 
I bi opravdana premudrost od djece njezine.
 
Evo, dakle, šta kaže: „Pošto vam se ne sviđa ni Jovanov ni Moj način života, i prezirete sve puteve spasenja, to se Ja, Premudrost Božja, javljam pravedan, a vi nećete imati izgovora za vaše neverovanje i bićete potpuno osuđeni. Ja sam sa Svoje strane sve ispunio, i vi svojim neverovanjem sami pokazujete da sam Ja pravedan, jer ništa nisam propustio.“
 
20. Tada poče Isus koriti gradove u kojima su se dogodila mnoga čudesa njegova, što se ne pokajaše.
 
Pošto su Jevreji i dalje ostali nepokajani, iako im je prethodno pokazao da je učinio sve što je trebalo učiniti, Gospod počinje da ih ukoreva.
 
21. Teško tebi, Horazine! Teško tebi, Vitsaido!
 
Kako bi razumeo, da oni koji nisu poverovali, nisu bili zli po prirodi već po svojoj slobodnoj volji, Hristos spominje Vitsaidu, odakle su bili Petar, Andrej, Filip i sinovi Zevedejevi. Zlo, dakle, ne dolazi od prirode već od slobodne volje. Da dolazi od prirode, onda bi i ovi apostoli bili zli.
 
21-22. Jer da su u Tiru i Sidonu bila čudesa koja su bila u vama, davno bi se u vreći i pepelu pokajali. Ali vam kažem: Tiru i Sidonu[11] lakše će biti u dan Suda nego vama.
 
Gospod govori kako su Jevreji bili gori od Tiraca i Sidonaca, jer su neznabožni Tirci prestupali samo prirodni zakon, dok su Jevreji prestupali i Mojsejev. Neznabošci nisu videli čudesa, a sinovi Izrailja su ih videli i pohulili na Boga. „Vreća“ je simvol pokajanja, jer su se oni koji su bili u žalosti oblačili u vreću i posipali po glavi pepelom i prašinom. [12]
 
23-24. I ti, Kapernaume, koji si se do neba podigao, do pakla ćeš sići; jer da su u Sodomu bila čudesa što su se u tebi dogodila, ostao bi do današnjeg dana. Ali vam kažem da će zemlji Sodomskoj[13] lakše biti u dan Suda nego tebi.
 
Kapernaum se uzvisio, jer je u njemu živeo Isus, pa je bio proslavljen kao grad Njegovog zavičaja. Ipak njemu to nije bilo od koristi, jer nije poverovao. Štaviše, zato je i osuđen na pakao, jer nije izvukao nikakvu korist od toga što je imao takvog žitelja. Kapernaum znači „mesto utehe“. Iz toga možeš da vidiš da ako se neko udostoji da postane obitalište „Utešitelja“, to jest Svetog Duha, a potom se pogordi, prevaznoseći se do nebesa, pašće naposletku zbog svoje gordosti. Zato, čoveče, užasni se i zadrhti!
 
25. U to vrijeme odgovori Isus, i reče: Hvalim te, Oče, Gospode neba i zemlje, što si ovo sakrio od mudrih i razumnih, a otkrio si bezazlenima.
 
Dakle, šta kaže? „Hvalim Te“ – umesto „blagodarim Ti“ – „Oče, što Jevreji koji sebe smatraju mudrim i iskusnim u Svetom Pismu nisu poverovali, dok su neuki i bezazleni[14] poverovali i poznali tajne“. Bog je sakrio Svoje tajne od onih koji su se pravili mudrim, ne zato što im je zavideo ili što je želeo da ih ostavi u neznanju, već zato što nisu bili dostojni, jer su sami sebe smatrali mudrim. Onaj, dakle, koji sebe smatra mudrim i uzda se u svoje znanje, ne priziva Boga. A Bog onome koji Ga ne priziva, ne pomaže i ne otkriva mu se. Pored toga, Bog iz Svoga čovekoljublja mnogima ne otkriva tajne, kako posle ne bi bili još više mučeni zato što su ih poznali, a potom prezreli.
 
26. Da, Oče, jer je tako bila blaga volja tvoja.
 
Ovde Hristos pokazuje Očevo čovekoljublje, jer je On otkrio tajne bezazlenima iako to niko nije tražio od Njega, zato što je Njemu tako bilo ugodno od početka. Reč „blagovoljenje“ označava „(dobru) volju“ i „zadovoljstvo“.
 
27. Sve je meni predao Otac moj.
 
Hristos je gore rekao Ocu da je On otkrio (tajne bezazlenima). Kako ti ne bi pomislio da Hristos ništa Sam ne čini i da je sve od Oca, On kaže: „Sve mi je predao Otac, a Otac i Ja imamo istu vlast.“ Kada čuješ reč „predao“, nemoj misliti da Mu je predao kao slugi ili podređenom, već kao Sinu, jer se On rodio od Oca i zato Mu je „sve predao“ (u nasleđe). Da se On nije rodio od Oca i da nije iste prirode sa Njim ne bi Mu sve ni bilo predato. Zato pazi šta govori: „Sve je Meni predao“, ne Gospodar, već „Otac Moj.“ Kada se, na primer, lepom ocu rodi lepo dete, dete kasnije kaže: „Dobio sam, odnosno nasledio sam, lepotu svoga oca.
 
I niko ne zna Sina do Otac; niti Oca ko zna do Sin, i ako hoće Sin kome otkriti.
 
Ovde govori o još većim stvarima. „Ništa nije čudno što sam ja Gospodar svega, jer imam nešto što je još veće od toga, a to je da znam Oca, i tako Ga znam, da Ga mogu otkriti drugima.“ Razmisli dobro. Gore je rekao da je Otac otkrio tajne bezazlenima, a ovde da Sin otkriva Oca. Zar ne vidiš jednu silu Oca i Sina, jer i Otac i Sin (zajedno) otkrivaju (tajne)?
 
28. Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni i ja ću vas odmoriti.
 
Hristos poziva sve ljude, ne samo Jevreje već i neznabošce. Pod „umornim“[15] razumi Jevreje koji su strogo sledovali Zakonu i trudili se u vršenju njegovih zapovesti. „Natovareni“ su neznabošci, koji su bili obremenjeni teškim teretom grehova. Sve njih odmara Hristos, jer kakav je napor poverovati, ispovediti i krstiti se? Zar to nije odmor kada još u ovome životu živiš bez briga koje si imao pre kršte-nja, a u budućem te čeka (večni) pokoj.
 
29-30. Uzmite jaram moj na sebe, i naučite se od mene; jer sam ja krotak i smiren srcem, i naći ćete pokoj dušama svojim. Jer je jaram moj blag, i breme je moje lako.
 
„Jaram Hristov“ je smirenje i krotost. Ko sebe smiri pred svakim čovekom, ima pokoj u duši i ostaje miran, dok je slavoljubiv čovek i gordeljivac uvek u brigama, jer ne želi da bude manji od drugih i uvek misli o tome kako će se većma proslaviti i pobediti svoje neprijatelje. Zato je „jaram Hristov“, smirenje, lako nositi, jer je našoj poniženoj prirodi lakše da se smirava nego li da se preuznosi. Ali, i sve Hristove zapovesti takođe su „jaram“, i one su lake zbog nagrade koja nas očekuje, iako ponekad izgledaju teške.
 


 
NAPOMENA:

  1. Matej je već spomenuo da je Jovan bio zatvoren (4:12). On se nalazio, kako piše Josif Flavije, u tvrđavi Maheron. Kako saznajemo od drugih evanđelista, Jovan je bio zatvoren zato što je caru Irodu rekao da „ne može iamti žene brata svoga.“
  2. U Hristovo vreme mesijanska očekivanja među Jevrejima bila su na vrhuncu. Narod je očekivao Božjeg Pomazanika (Mesiju, Hrista) koji će izbaviti narod svoj i uspostaviti svoje carstvo. Neki su mislili da je Jovan Preteča Mesija (Jn. 1:20). Drugi su govorili da će Mesija doći iz Vitlejema (Jn. 7:42). Ipak, najveći broj Jevreja je očekivao da će Mesija biti politički vođa koji će srušiti rimsku tiraniju i obnoviti Davidovo carstvo. Da su mesijanska očekivanja bila živa i među prostim narodom vidimo i iz odgovora Samarjanke na Jakovljevom bunaru (Jn. 4, 25-26). Gospod je javno izbegavao da Ga zovu Mesijom (iako je to otkrio Svojim učenicima Mt. 16,16-17), zato što Njegovo Carstvo nije od ovoga sveta, već je duhovno (Jn. 18, 36). Da se javno predstavljao kao Mesija, narod bi pomislio da je On car koji podiže ustanak pritiv Rimljana. Ovo je upravo bio glavni kamen spoticanja (1 Kor. 1, 23) za Jevreje koji su očekivali vojskovođu, a dobili Onoga Koji na Sebe uzima grehe sveta i strada za sve ljude (Is. .52, 13-53, 12), zato su se mnogi razočarali i ostavili Ga. Može se pretpostaviti, dakle, da su Jovanovi učenici imali drugačije predstave o Mesiji. Zato ih Jovan šalje Isusu da bi im On odgovorio proroštvom koje otkriva cilj i smisao Hristovog dolaska na zemlju.
  3. Jn. 1:29
  4. Ovo mišljenje zastupaju i ostali poznati tumači: Zlatoust, Jeronim, Ilarije, Zigaben i drugi.
  5. Jev. Sheol – tamno obitalište duša posle smrti. Pre Hristovog dolaska u ad su išle duše i pravednika i nepravednika. Svojim Vaskrsenjem, Gospod je razbio dveri ada i omogućio izlazak pravednih duša, koje bi poverovale u Njega da je došao u vreme u kome su oni živeli. Ad je mesto neznanja i neviđenja Boga.
  6. Gospod odgovara proroštvom proroka Isaije (up. Is. 61:1).
  7. Lk. 1:44
  8. U pravoslavnoj ikonografiji Sveti Preteča se često izobražava sa krilima, kao anđeo – Sveti Jovan Krilati
  9. Onaj koji sebe prisiljava, podvižnik, asketa.
  10. Mal. 4:5: „Evo, Ja ću vam poslati Iliju proroka prije nego dođe veliki i strašni dan Gospodnji.“
  11. Tir i Sidon su bili drevni feničanski gradovi na obali Sredozemlja, u današnjem Libanu, poznati po idolopoklonstvu i razvratu.
  12. Up. 1.Mojs. 37:34; Joilj 1:8; Jest. 4:1-4; Jov. 16:15; 3. Car. 21:27
  13. Sodom i Gomor su bili drevni gradovi na obali Mrtvog mora. Pošto su njihovi stanovnici nepokajano živeli u protivprirodnom bludu, Gospod ih je uništio ognjem.
  14. Grčka reč etimološki označava onoga koji ne ume da govori, dakle dete, bezazleno stvorenje. Up. 1.Kor. 14:20 gde apostol Pavle kaže: „Braćo ne budite djeca umom, nego zloćom djetinjite, a umom budite savršeni.“
  15. Oni koji se trude
Ključne reči:

4 komentar(a)

  1. hvala na divnom blagu koje ste nam ucinili dostupnim

  2. Puno vam hvala na ovom tumacenju,mnogo toga mi do sada nije bilo jasno.

  3. Branislav

    Sjajno.Hvala

  4. Da li je taj pojam teokratije koju su prizeljkivali i promovisali fariseji, ako sam dobro razumeo, da li se takav nacin vladavine suprotstavlja drugom zavjetu? Da li je to nesto sto je lose, jer mozemo videti iz istorije da su neki od vladara primenjivali takav oblik vladavine i pokazalo se kao mnogo boljim od nekih drugih oblika gde mozemo videti jedan uzasni u danasnjici, demokratiju, ili kako je neki zovu, demonokratiju.. Ako moze neko da mi objasni, Bog s Vama i hvala Njemu i Vama na ovim poukama i tumacenjima.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *