NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJA SVETOG EVANĐELJA PO MATEJU

TUMAČENJA SVETOG EVANĐELJA PO MATEJU

 

TUMAČENJE SVETOG EVANĐELJA PO MATEJU
 

 
Glava deveta
 
Lečenje oduzetoga, pozivanje Apostola Mateja, o griješnicima, pokajanju i postu, vaskrsenje Jairove kćeri, lečenje bolesne žene, dvojice slepaca i drugih,
o žetvi i poslenicima
 
1-2. I ušavši u lađu, pređe i dođe u svoj grad. I gle, donesoše mu oduzetoga koji ležaše na odru.
 
„Svojim gradom“ Isus naziva Kapernaum, jer je tamo živeo. U Vitelejemu je, dakle, rođen, u Nazaretu je odrastao, dok je u Kapernaumu živeo. Ovaj oduzeti nije onaj isti koga spominje Jovan,[1] jer je onaj živeo u Jerusalimu kod Ovčije banje, a ovaj je bio iz Kapernauma. Onaj nije imao čoveka (da ga spusti u banju), dok su ovoga nosila, kako kaže Marko,[2] četvorica ljudi, i spustila ga kroz (otkriveni) krov od kuće, što je Matej izostavio.
 
I vidjevši Isus vjeru njihovu.
 
Dakle, veru onih koji su oduzetog doneli, jer je Gospod često čudotvorio po veri onih koji su donosili bolesnike; ili pak videvši veru samog bolesnika,
 
reče oduzetome: Ne boj se, čedo, opraštaju ti se grijesi tvoji.
 
Naziva ga „čedom“ kao stvorenje Božje ili kao onoga koji je poverovao (u Njega). Da bi pokazao da je čovekova bolest posledica greha, Isus mu prvo oprašta grehove.
 
3-5. I gle, neki od književnika rekoše u sebi: Ovaj huli na Boga. A Isus vidjevši pomisli njihove, reče: Zašto vi zlo mislite u srcima svojim? Jer šta je lakše, reći: Opraštaju ti se grijesi; ili reći: Ustani i hodi?
 
Time što je video njihove pomisli, On pokazuje da je Bog. Potom ih prekoreva kao da govori; „Vi mislite da Ja hulim na Boga zato što prisvajam Sebi pravo da opraštam grehove, što je veliko delo, i smatrate da to činim kako bih izbegao prekor. Ali, kada iscelim telo, uveriću vas da je i duša isceljena. Učinivši ono što je manje, iako to izgleda teže, potvrdiću da su grehovi otpušteni, što je zaista mnogo veće, iako vama to izgleda lakše, jer nije vidljivo za oko.“
 
6-8. Ali da znate da vlast ima Sin Čovječiji na zemlji opraštati grijehe; Tada reče oduzetome: Ustani, uzmi odar svoj i idi domu svome. I ustavši otide domu svome. A narod vidjevši zadivi se i proslavi Boga, koji je dao takvu vlast ljudima.
 
Zapovedio mu je da ponese odar, kako njegovo iscelenje ne bi izgledalo kao priviđenje, ali i da bi narod video čudo, pošto se mislilo da je Isus običan čovek, iako je bio veći od svih.
 
9. I odlazeći Isus odande vidje čovjeka gdje sjedi na carini, po imenu Mateja, i reče mu: Hajde za mnom. I ustavši otide za njim.
 
Mateja nije pozvao zajedno sa Petrom i Jovanom, već onda kada je video da će on poverovati. Tako je i Pavla pozvao kasnije, u svoje vreme. Zadivi se kako evanđelista otkriva svoj raniji način života, dok drugi evanđelisti prikrivaju njegovo ime, nazivajući ga Levije. Matejevo obraćenje, i to samo na reč Gospodnju, delo je Božje.
 
10-11. I kad jeđaše u kući, gle, mnogi carinici i griješnici dođoše i jeđahu sa Isusom i sa učenicima njegovim. I vidjevši to, fariseji rekoše učenicima njegovim: Zašto sa carinicima i griješnicima Učitelj vaš jede i pije?
 
Radostan, jer je u svoj dom primio Hrista, Matej je pozvao carinike. Hristos je jeo s njima radi njihove koristi, iako su Ga optu-živali zbog toga. Fariseji su hteli da Njegove učenike odvoje od Njega, te su Ga klevetali zato što jede s carinicima. [3]
 
12-13. A Isus čuvši reče im: Ne trebaju zdravi ljekara nego bolesni. Nego idite i naučite se šta znači: Milosti hoću, a ne žrtvoprinošenje. Jer nisam došao da zovem pravednike no grješnike na pokajanje:
 
„Nisam“, kaže, „sada došao kao sudija, već kao lekar te zato podnosim smrad i prljavštinu.“ Prekoreva ih kao neuke, govoreći: „Idite i naučite se“, što znači: „Ako do sada niste uspeli da se naučite, onda barem od sada idite i naučite se da je Bogu milost prema grešnicima draža od svake žrtve“.[4] Gospod sa ironijom govori: „Nisam došao da zovem pravednike“, želeći da kaže: „Nisam došao da zovem vas koji sebe smatrate pravednima, jer niko od ljudi nije pravedan. Došao sam da zovem grešnike, ne da ostanu grešnici, već da se pokaju.“
 
14. Tada mu pristupiše učenici Jovanovi govoreći: Zašto mi i fariseji postimo mnogo, a učenici tvoji ne poste?
 
Jovanovi učenici su zavideli Hristovoj slavi i zato su Ga prekorevali što ne posti. Verovatno su se i čudili kako je On bez podviga pobeđivao strasti, što Jovan nije mogao. Oni nisu znali da je Jovan, kao običan čovek, bio pravedan zbog svojih vrlina, a da je Hristos, kao Bog – sam Vrlina.
 
15. A Isus im reče: Eda li mogu svatovi biti žalosni dok je s njima ženik? Nego će doći dani kada će biti otet od njih ženik, i onda će postiti.
 
„Ovo vreme“, kaže, „dok sam Ja sa Svojim učenicima, vreme je radosti.“ „Ženikom“ naziva Sebe, jer se obručuje novoj zajednici, pošto je stara (sinagoga) umrla. „Svatovi“ su apostoli. Gospod, dakle, kaže: „Doći će Vreme, posle Moga stradanja i vaznesenja, kada će oni postiti u gdadi, žeđi i progonima.“ Da bi pokazao da Njegovi učenici još nisu savršeni, dodaje:
 
16-17. Jer niko ne meće nove zakrpe na staru haljinu; jer će se zakrpa odadrijeti od haljine, i gora će rupa biti. Niti se sipa vino novo u mjehove stare; inače se prodru mjehovi, a vino se prolije, i mjehovi propadnu. Nego se sipa vino novo u mjehove nove, i oboje se sačuva. „Pošto
 
Moji učenici još nisu ojačali“, kaže, „potrebno im je snishoditi i ne opterećivati ih teškim bremenom zapovesti“. Isus je ovo rekao da bi i učenike naučio da sami budu snishodljivi kada kasnije budu učili celu vaseljenu. „Zakrpe“ i „vino novo“ označavaju post, a „stara haljina“ i „mehovi stari“ su slabost učečnika.
 
18-19. Dok on tako govoraše njima, gle, knez jedan dođe i klanjaše mu se govoreći: Kći moja sad umrije; nego dođi i stavi na nju ruku svoju, i oživjeće. I ustavši Isus pođe za njim, i učenici njegovi.
 
Vidi se da je ovaj čovek imao vere, mada nije bila tako velika (kao kapetanova).[5] On moli Isusa, ne samo da kaže reč, već i da dođe i stavi ruku (na njegovu kćerku). Iako Luka kaže da ona još nije umrla,[6] knez ovde govori da je njegova kćerka već umrla. To je mislio zato što je dete ostavio na poslednjem izdisaju, ili da bi preuveličao nesreću, te tako podstakao Hrista na milosrđe.
 
20-22. I gle, žena koja je dvanaest godina bolovala od tečenja krvi pristupi sastrag i dohvati se skuta haljine njegove. Jer govoraše u sebi: Ako se samo dotaknem haljine nje-gove, ozdraviću. A Isus obazrevši se i vidjevši je, reče: Ne boj se kćeri, vjera tvoja spasla te je. I ozdravi žena od onoga časa.
 
Žena je bila nečista zbog svoje bolesti[7] i zato se nije usuđivala da Mu slobodno priđe, plašeći se da je ne oteraju. Iako je mislila da se prikrije, ponadala se da će dobiti iscelenje ako se dohvati samo skuta Njegove haljine. Ali, Spasitelj je razotkriva, ne zato što je voleo slavu, već da bi pokazao njenu veru radi naše koristi, i da bi ojačao veru starešine sinagoge. Isus joj govori: „Ne boj se“, zato što se uplašila da je ukrala dar, i naziva je „kćeri“, kao verujuću. Time nam pokazuje, da ona ne bi primila blagodat, da prethodno nije drinela veru, iako su Njegove haljine bile svete. Priča se da je ova žena napravila statuu Hristovu, i u njenom podnožju gajila biljku koja je pomagala svima koji su bolovali od krvotečenja. Neki bezbožnici su uništili ovaj kip u vreme cara Julijana Odstupnika. [8]
 
23-24. I došavši Isus u dom knežev i vidjevši svirače i narod uskomešan, reče im: Odstupite, jer djevojka nije umrla, nego spava. I podsmijevahu mu se.
 
Budući da je devojka bila neudata, za njom su tugovali uz svadbene frule, što je bilo protivno Zakonu. Gospod je rekao da spava zato što je za Njega, koji je lako mogao vaskrsnuti devojčicu, smrt bila kao san. Nemoj se čuditi što su Mu se podsmevali, jer to još više potvrđuje čudo, pošto je On vaskrsao devojčicu koja je zaista bila umrla. Svi prisutni su tako posvedočili da je ona bila mrtva, kako kasnije niko ne bi mogao da kaže da je ona samo izgubila svest.
 
25-26. A kad istjera narod, uđe i uhvati je za ruku, i usta djevojka. I pronese se glas o ovome po svoj zemlji onoj.
 
Hristos nije činio čudesa u gužvi i metežu. Devojčicu uzima za ruku da bi joj dao snagu. I tebe, umrtvljenog gresima, Gospod će takođe vaskrsnuti kada odagna gužvu i pometnju i uzme te za ruku delatnog podviga.
 
27. A kad je Isus odlazio odande, za njim iđahu dva slijepca vičući i govoreći: Pomiluj nas, sine Davidov!
 
Slepci Mu kao Bogu vapiju: „Pomiluj nas“, a kao čoveku govore: „Sine Davidov“, jer se kod Jevreja govorilo da će Mesija doći od semena Davidova.
 
28. A kad dođe u kuću, pristupiše mu slijepci, i reče im Isus: Vjerujete li da mogu to učiniti? A oni mu rekoše: Da, Gospode.
 
Dopušta da slepci idu za Njim sve do kuće, kako bi pokazao njihovu čvrstu veru i tako posramio Jevreje. Pita ih da li veruju kako bi nas naučio da se verom može sve postići.
 
29-30. Tada se dohvati očiju njihovih govoreći: Po vjeri vašoj neka vam bude. I otvoriše im se oči.
 
Isceljuje ih u kući, nasamo, uklanjajući se od sujetne slave. Gospod na svakom mestu ljude uči smirenju.
 
30-31. I zaprijeti im Isus govoreći: Gledajte da niko ne dozna! A oni izišavši razglasiše ga po svoj zemlji onoj.
 
Vidiš li Hristovo smirenje! Oni su razglasili Njegovu slavu zbog zahvalnosti, a ne zbog neposlušanja. Na drugom mestu kaže: „Idi i kazuj slavu Božju“.[9] U ovome nema ništa protivrečno, jer On želi da oni ništa ne govore o Njemu nego da ispovedaju slavu Božju.
 
32-33. Kad oni pak izlažahu, gle, dovedoše mu čovjeka nijema i bjesomučna. I pošto izagna demona, progovori nijemi.
 
To nije bila prirodna bolest, već od demona. Zato ga i dovode drugi. Sam bolesnik nije mogao da prizove Isusa, jer mu je demon vezao jezik. Otuda Gospod i ne traži veru od njega, već ga odmah isceljuje, isterujući demona koji mu je onemogućio govor.
 
I divljaše se narod govoreći: Nikada se to nije vidjelo u Izrailju.
 
Narod se divio Hristu uzdižući Ga iznad proroka i patrijaraha, jer je On isceljivao sa vlašću, za razliku od onih koji su to činili molitvom Bogu. Pogledajmo šta su na to rekli fariseji:
 
34. A fariseji govorahu: Pomoću kneza demonskog izgoni demone.
 
Ove su reči vrhunac bezumlja, jer nijedan demon neće isterati drugog demona. Ali, pretpostavimo da je On tobož isterivao demone kao sluga kneza demonskog, pomoću magije. Kako je onda isceljivao bolesti, opraštao grehe i propovedao Carstvo Božje? Demon čini ono što je suprotno tome: izaziva bolesti i udaljuje čoveka od Boga.
 
35. I prohođaše Isus po svim gradovima i selima učeći po sinagogama njihovim i propovijedajući jevanđelje o Carstvu, i iscjeljujući svaku bolest i svaku nemoć u narodu.
 
Kao čovekoljubac, Gospod ne čeka ljude da dođu k Njemu, već sam ide k njima, kako ne bi imali izgovor da kažu: „Niko nas nije naučio.“ Okupljao ih je oko Sebe rečju i delom, poučavajući i čudotvoreći.
 
36. A gledajući mnoštvo naroda sažali se na njih, jer bijahu smeteni i napušteni kao ovce bez pastira.
 
Oni nisu imali pastira, jer njihove vođe ne samo da ih nisu ispravljale već su ih kvarile. Pravi se pastir poznaje po saosećanju i samilosti prema svome stadu. [10]
 
37-38. Tada reče učeiicima svojim: Žetve je mnogo, a poslenika malo. Molite se, stoga, gospodaru žetve da izvede poslenike na žetvu svoju.
 
„Žetvom“ naziva narod kome je bilo potrebno iscelenje, a „poslenicima“ one koji su dužni da ga poučavaju, a takvih tada nije bilo u Izrailju. „Gospodar žetve“ je sam Hristos koji je Gospodar proroka i apostola. To se vidi kada izabira dvanaestoricu, a da to ne traži od Boga. Počuj, dakle, šta kaže:
 


 
NAPOMENA:

  1. Jn. 5:2-9
  2. Mk. 2:3-12
  3. Carinici su bili skupljači poreza za potrebe rimske uprave koja je od jevrejskog naroda ubirala nekoliko vrsti poreza. Bili su prezreni od ljudi zato što su često uzimali više novca nego što je bilo propisano, ali i zbog toga što su radili za omraženu rimsku valst.
  4. Os. 6:7
  5. Mt. 8:8
  6. Lk. 8:42
  7. 3.Mojs. 15:19
  8. Ovu priču spominje čuveni crkveni istoričar iz 4. veka, Evsevije Kesarijski u svojoj „Crkvenoj istoriji“, gl. 8,8; (Eusebius, The History of the Church from Christ to Constantine, Penguin Books, London 1988).
  9. Up. Jn. 9:24
  10. Up. Jn. 10:11-18
Ključne reči:

4 komentar(a)

  1. hvala na divnom blagu koje ste nam ucinili dostupnim

  2. Puno vam hvala na ovom tumacenju,mnogo toga mi do sada nije bilo jasno.

  3. Branislav

    Sjajno.Hvala

  4. Da li je taj pojam teokratije koju su prizeljkivali i promovisali fariseji, ako sam dobro razumeo, da li se takav nacin vladavine suprotstavlja drugom zavjetu? Da li je to nesto sto je lose, jer mozemo videti iz istorije da su neki od vladara primenjivali takav oblik vladavine i pokazalo se kao mnogo boljim od nekih drugih oblika gde mozemo videti jedan uzasni u danasnjici, demokratiju, ili kako je neki zovu, demonokratiju.. Ako moze neko da mi objasni, Bog s Vama i hvala Njemu i Vama na ovim poukama i tumacenjima.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *