NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJA SVETOG EVANĐELJA PO MATEJU

TUMAČENJA SVETOG EVANĐELJA PO MATEJU

 

TUMAČENJE SVETOG EVANĐELJA PO MATEJU
 

 
Glava sedma
 
Kraj Besede na Gori: o neosuđivanju bližnjih,
čuvanju svetinje i postojanosti u molitvi,
o uskim vratima i tesnom putu, o lažnom izvršenju zapovesti Hristovih
 
1. Ne sudite, da vam se ne sudi. [1]
 
Gospod ne zabranjuje da ispravljamo druge, već da ih osuđujemo. Dok je ispravljanje na korist bližnjih, osuđivanjem ih ismevamo i preziremo, jer sami imajući velike grehove, osuđujemo druge koji su manje grešni od nas i koje će suditi Bog.
 
2-5. Jer kakvim sudom sudite, onakvim će vam se suditi; i kakvom mjerom mjerite, onakvom će vam se mjeriti. A zašto vidiš trun u oku brata svojega, a brvno u oku svome ne osjećaš? Ili, kako ćeš reći bratu svojemu: stani da ti izvadim trun iz oka tvoga; a eto brvno u oku tvome? Licemjere, izvadi najprije brvno iz oka svoga, pa ćeš onda vidjeti izvaditi trun iz oka brata svojega.
 
Onaj koji želi da ispravi druge mora sam da bude besprekoran. Ako on ima „brvno“ u oku svome, to jest velike i javne grehove, a prekoreva drugoga, koji u oku ima samo „trun“, učiniće ga još bestidnijim u svome grehu. Gospod nam pokazuje da onaj koji mnogo greši nije u stanju da jasno vidi greh brata svoga, jer kako će čovek koji ima „brvno“ u oku videti (grehove) čoveka koji je manje sagrešio.
 
6. Ne dajte svetinje psima; niti bacajte bisera svojih pred svinje, da ih ne pogaze nogama svojim, i okrenuvši se ne rastrgnu vas. [2]
 
„Psi“ su nevernici, a „svinje“ vernici koji vode nečist i sraman život. Zato ne treba pričati o tajnama vere pred nevernicima, niti govoriti prekrasne i skupocene reči bogoslovlja pred nečistima. „Svinje“ će prezreti i pogaziti ono što smo rekli, a „psi“ će se okrenuti i rastrgnuti nas. To rade takozvani filosofi, jer kada čuju da je Bog raspet, rastržu nas svojim silogizmima, mudrujući da tako nešto nije moguće.
 
7-8. Ištite, i daće vam se; tražite, i naći ćete; kucajte, i otvoriće vam se. Jer svaki koji ište, prima; i koji traži nalazi; i koji kuca, otvoriće mu se.
 
U prethodnim poukama, Gospod nam je predao velike i teške zapovesti. Ovde nam pokazuje kako se one izvršavaju uz pomoć neprestane molitve. Rekao je: „Ištite“, dakle, neprestano tražite, a ne „jednom zatražite“. Posle toga, Svoje reči potvrđuje primerom iz svakodnevnog života:
 
9-10. Ili koji je među vama čovjek u koga ako sin njegov zaište hljeba, kamen da mu da? Ili ako ribe zaište, da mu da zmiju?
 
Ovde nas uči da nije potrebno samo da uporno tražimo, već i da tražimo ono što nam je na korist. „Kada vam deca“, kaže, „traže ono što im je potrebno, hleb i ribu, vi im dajete ono što žele. Tako i vi, tražite ono što je duhovno, a ne telesno.“
 
11. Kada, dakle, vi zli budući, umijete dare dobre davati djeci svojoj, koliko će više Otac vaš nebeski dati dobra onima koji mu ištu?
 
Ljude naziva zlim, upoređujući ih sa sve dobrim Bogom. Naša je priroda dobra, jer je Bog takvu stvorio, ali zli postajemo svojom slobodnom voljom.
 
12. Sve, dakle, što hoćete da čine vama ljudi, tako činite i vi njima: jer to je Zakon i Proroci.
 
Ukratko nam pokazuje put ka vrlini. Mi, ljudi, sami po sebi znamo kako treba da se ponašamo prema svojim bližnjim. Ako želiš da ti drugi čine dobro, čini i ti njima dobro. Ako želiš da te tvoji neprijatelji vole, voli i ti njih, jer nas Zakon Božji i Proroci uče isto ono što nam nalaže i prirodni zakon.
 
13. Uđite na uska vrata; jer su široka vrata i širok put što vode u propast, i mnogo ih ima koji njime idu.
 
„Uskim vratima“ naziva podvige koje dobrovoljno prihvatamo, dakle post i drugo, kao i iskušenja koja nam dolaze mimo naše volje, na primer, zatvori i progoni. Kao što krupan čovek, ili onaj koji nosi veliki teret, ne mogu da prođu kroz uska vrata, tako isto kroz njih ne može da prođe ni slastoljubac ili bogataš. Takvi ulaze na široka vrata. Da bi pokazao kako je teskoba kratkotrajna, a širina prolazna, koristi reči „vrata“ i „put“. Kroz „uska vrata“, to jest, zlostradanja prolazi onaj koji se zlopati, dok slastoljubljem, kao „širokim putem“, ide čovek koji živi bez uzdržanja. Pošto su oba puta prolazna, treba izabrati onaj koji je bolji.
 
14. Jer su uska vrata i tijesan put što vode u život, i malo ih je koji ga nalaze.
 
Ove reči izražavaju čuđenje, kao da govori: „Avaj, kako je tesan taj put.“ Ali, kako to da Gospod na drugom mestu kaže: „Moje breme je lako“?[3] Ono je zaista lako, ako imamo u vidu nagrade koje nas čekaju.
 
15-16. Čuvajte se od lažnih proroka, koji vam dolaze u odijelu ovčijem, a iznutra su vuci grabljivi. Po plodovima njihovim poznaćete ih.
 
Jeretici su lukavi i varalice, i zato Gospod kaže: „Čuvajte se!“ Oni govore slatkim rečima i pretvaraju se da žive časno, ali u tome i leži zamka. „Odelo ovčije“ je krotost u koju se oni preoblače kako bi nam laskali i prevarili nas. Poznaćemo ih po njihovim „plodovima“, to jest, po njihovim delima i životu. Iako su u stanju da se licemerno prikriju za neko vreme, ipak će ih izobličiti oni koji imaju rasuđivanja.
 
16-17. Eda li se bere s trnja grožđe, ili sa čička smokve? Tako svako drvo dobro plodove dobre rađa, a zlo drvo plodove zle rađa.
 
„Trnjem“ i „čičkom“ naziva licemere. Oni su kao trnje jer nas iznenada ubodu, a kao čičak, zbog svoje lukavosti i prevejanosti. „Zlo drvo“ jeste svaki čovek koji je iskvaren nečistim i raspusnim životom.
 
18. Ne može drvo dobro plodove zle rađati, ni drvo zlo plodove dobre rađati.
 
„Drvo zlo“ ne može roditi dobra ploda dok god je bolesno, ali ako ozdravi, može. Vidiš, dakle, da nije rekao „neće moći“, već samo dok je bolesno ne može (da rodi dobra ploda).
 
19-20. Svako drvo koje ne rađa dobra ploda, siječe se i u oganj baca. I tako, dakle, po plodovima njihovim poznaćete ih.
 
Gospod se obraća Jevrejima, i govori isto što im je Jovan govorio.[4] Drvo je slično čoveku jer se može pricepiti od besplodnog greha na vrlinu. [5]
 
21. Neće svaki koji mi govori: Gospode, Gospode, ući u Carstvo nebesko; no koji tvori volju Oca mojega koji je na nebesima.
 
Hristos nam ovim rečima pokazuje da je On sam Gospod i Bog. Takođe nas uči da nećemo imati koristi od svoje vere, ako je ne potvrdimo delima. „Onaj koji tvori volju Oca mojega“ nije onaj koji je samo jednom izvršio volju Božju, već onaj koji je neprestano vrši do smrti. Nije rekao: „koji tvori Moju volju“, da ne bi sablaznio svoje slušaoce, već „volju Oca Mojega“, jer je uvek jedna volja oca i njegovog sina, osim ako se sin odmetne od oca.
 
22-23. Mnogi će mi reći u onaj dan: Gospode, Gospode, nijesmo li u ime tvoje prorokovali, i tvojim imenom demone izgonili, i tvojim imenom čudesa mnoga tvorili? I tada ću im javno kazati: Nikad vas nisam znao; idite od mene vi koji činite bezakonje!
 
Na početku propovedi, mnogi koji su bili nedostojni izgonili su demone. Oni su bežali od imena Isusovog, jer je blagodat delovala čak i u nedostojnima, isto kao što mi primamo osvećenje i od nedostojnih sveštenika. I Juda je činio čudesa, čak i sinovi Skevini.[6] Kada Isus kaže: „Nikad vas nisam znao“, On želi da kaže, da ih u vreme kada su činili čudesa nije poznavao, to jest, nije ih ljubio, jer se ovde pod „znanjem“ podrazumeva „ljubav“.
 
24-25. Svaki, dakle, koji sluša ove riječi moje i izvršuje ih, uporediću ga sa čovjekom mudrim koji sazida kuću svoju na kamenu; i udari dažd, i dođoše vode, i dunuše vjetrovi, i navališe na kuću onu, i ne pade; jer bješe utemeljena na kamenu.
 
Nijedna se vrlina ne može zadobiti bez pomoći Božje, te zato Hristos kaže: „Uporediću ga sa čovekom mudrim.“ „Kamen“ je Hristos, a „kuća“ je duša. Dakle, ništa neće pokolebati čoveka koji izgradi svoju dušu na delanju zapovesti Božjih; ni „dažd“, to jest, đavo koji je pao sa neba, ni od dažda narasle „vode“, koje predstavljaju zle i nepravedne ljude koji se od tolikog „dažda“ umnožavaju, ni „vetrovi“, odnosno, zli duhovi, ni bilo kakvo drugo iskušenje, ne mogu da obore takvog čoveka.
 
26-27. A svaki koji sluša ove riječi moje i ne izvršuje ih, biće sličan čovjeku ludom koji sazida kuću svoju na pijesku; i udari dažd, i dođoše vode, i dunuše vjetrovi i udariše na kuću onu, a pade, i pad njezin bijaše strašan.
 
Govoreći o čoveku koji veruje, ali ne izvršava zapovesti Hristove, Gospod nije rekao: „Uporediću ga sa čovekom ludim“, nego: „biće sličan čoveku ludu“, dakle, sam će mu se upodobiti. Takav čovek gradi kuću svoje duše na pesku, od lošeg materijala, (to jest, bez vrlinskih dela koja su čvrst temelj). Zato i pada pod iskušenjima. Kada pretrpi nepogodu, to jest, kada se na dušu obruši iskušenje, ona pada „strašnim padom“. Nevernici ne padaju, jer oni stalno leže na zemlji, već vernik (koji ne živi po zapovestima Božjim). Zato je i njegov pad strašan, budući da je hrišćanin.
 
28-29. I kad završi Isus riječi ove, divljaše se narod nauci njegovoj. Jer ih učaše kao onaj koji vlast ima, a ne kao književnici i fariseji.
 
Nisu se divile starešine, jer kako bi Mu se divili oni koji su Ga prezirali? Divilo Mu se nezlobivo mnoštvo ljudi, i to ne Njegovoj rečitosti, već odvažnosti i autoritetu njegovog govora. On je govorio sa većom vlašću nego Proroci. Dok su oni govorili: „Tako govori Gospod“, Hristos se narodu obraćao kao Bog: „Ja vam kažem“.
 


 
NAPOMENA:

  1. Up. Lk. 6:37; Rm. 2:1-2; 14:3-4; 14:10-13
  2. Up. Pr. 23:9
  3. Sholija u slovenskom prevodu glasi: „Breme, jaram i put označavaju zapovesti. One su lake i dobre za sve koji iskreno žele da obretu večne i neizrecive blagoslove, ali su teške i mučne za nemarne i lenje i sve one koji sa sladostrašćem jure za stvarima ovoga veka. Zato je malo onih koji se spasavaju. Gledaj da se i ti nađeš među njima.“
  4. Mt. 3:10
  5. Ako se nakalemi plodnom mladicom i besplodno drvo može da donese ploda. Tako isto i grešan i besplodan čovek nakalemljen Hristom, može da donese plodove vrline. (up. Rim. 11:19-24).
  6. D.Ap. 19:14-17
Ključne reči:

4 komentar(a)

  1. hvala na divnom blagu koje ste nam ucinili dostupnim

  2. Puno vam hvala na ovom tumacenju,mnogo toga mi do sada nije bilo jasno.

  3. Branislav

    Sjajno.Hvala

  4. Da li je taj pojam teokratije koju su prizeljkivali i promovisali fariseji, ako sam dobro razumeo, da li se takav nacin vladavine suprotstavlja drugom zavjetu? Da li je to nesto sto je lose, jer mozemo videti iz istorije da su neki od vladara primenjivali takav oblik vladavine i pokazalo se kao mnogo boljim od nekih drugih oblika gde mozemo videti jedan uzasni u danasnjici, demokratiju, ili kako je neki zovu, demonokratiju.. Ako moze neko da mi objasni, Bog s Vama i hvala Njemu i Vama na ovim poukama i tumacenjima.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *