NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJA SVETOG EVANĐELJA PO JOVANU

TUMAČENJA SVETOG EVANĐELJA PO JOVANU

 

TUMAČENJE SVETOG EVANĐELJA PO JOVANU
 

 
Glava sedma
 
ODLAZAK HRISTOV U JERUSALIM NA PRAZNIK SJENICA
 
I poslije toga hođaše Isus po Galileji; jer po Judeji ne htjede da hodi, pošto tražahu Judejci da Ga ubiju. Bijaše pak blizu judejski praznik Sjenica. Tada Mu rekoše braća Njegova: Otidi odavde i idi u Judeju, da i učenici Tvoji vide djela Tvoja koja činiš. Jer niko ne čini nešto u tajnosti, a sam traži da je poznat. Kada tako što činiš pokaži se svijetu. Jer ni braća Njegova ne vjerovahu u Njega. Tada im reče Isus: Vrijeme Moje još nije došlo, a vrijeme je vaše svagda spremno. Ne može svijet mrziti vas; a Mene mrzi jer Ja svjedočim da su djela njegova zla. Vi otidite na ovaj Praznik; Ja još neću ići na ovaj Praznik, jer se Moje vrijeme još nije ispunilo. Rekavši im ovo, ostade u Galileji. A kad otidoše braća Njegova, tada i sam ode na Praznik, ne javno, nego kao u tajnosti. A Judejci Ga tražahu o Prazniku i govorahu: Gdje je onaj? I bijahu o Njemu mnoge prepirke u narodu: jedni govorahu da je dobar, a drugi govorahu: ne, nego vara narod. Ali niko ne govoraše javno o Njemu zbog straha od Judejaca.“
(7:1-13)
 
Koliko je Spasitelj nenametljiv, koliko želi da niko ne poveruje u Njega pod pritiskom, ili iz straha, ili mehanički, automatski, dokaz su Njegova braća: „ni braća Njegova ne verovahu u Njega“. On jedino ne želi: da učini nasilje nad slobodom ljudskom. Zato svakome prepušta da se slobodno opredeli za ili protiv Njega, i to na osnovu ličnog iskustva. Svemu ima svoje vreme. U božanskom promišljanju Svom o ljudima, Gospod Hristos ustrojava spasenje ljudi na Svome čovekoljublju i čovekovom hristoljublju. Njegovo čovekoljublje uvek beskrajno, uvek tu, za svakoga čoveka, ali ljudi enmaju potrebno hristoljublje da bi poverovali u Njega. Otkud to? Od zlih dela. Zla dela ljudska izraz su njihovog zloljublja; a zlo uvek mrzi na dobro; zloljublje je sušti neprijatelj hristoljublja, jer je hristoljublje – dobroljublje. Gospod Hristos zna zašto svet koji u zlu leži mrzi na Njega: „Svet mrzi na mene, jer ja svedočim za nj da su dela njegova zla“.
Čime to Spas svedoči? Samom pojavom Svojom: jer tek u svetlosti Njegovoj vidi se sva pagubnost zla i veličanstvenosg dobra. Tome dodati još i učenje Njegovo, Evanđelje Njegovo. I s pravom se može reći: do Bogočoveka Hrista ljudi ustvari nisu tačno znali šta je dobro a šta zlo. On je bogočovečanskom svetlošću Svojom prvi jasno osvetlio graničnu liniju između dobra i zla. Jer je demonska lukavost zla u tome što uvek hoće da se irokrijumčari kao dobro, da se kamuflira, da se pretstavi kao dobro. I ono uporno i vešto brani sebe. U svoj svetskoj izložbi zla i dobra, koju je Hristos s kraja na kraj osvetlio, ljudi su ili uz dobro ili uz zlo. Naročito savremenici Hristovi. Narod je u tome prednjačio: osećao je da Hrisgos znači prelom i prevrat u isgoriji sveta, u isioriji života. Otuda i tolike raspre oko Njega u narodu. Zaista se proroštvo pravednog Simeona ispunjuje na Njemu: On je „znak protiv koga će se govoriti“ (Lk. 2,34).
 
HRISTOS U HRAMU
 
A već u polovini Praznika dođe Isus u hram i učaše. I čuđahu se Judejci govoreći: Kako ovaj zna knjige a nije se učio? Tada im odgovori Isus i reče: Moja nauka nije Moja, nego Onoga koji Me je poslao. Ako hoće ko volju Njegovu da tvori, poznaće da li je ova nuaka od Boga, ili Ja sam od sebe govorim.“
(7:14-17)
 
Otkuda Hristu onakva nauka? Ona ni po čemu nije školska, knjižnička. Savremenici su u nedoumici, i u uzbuđenju pitaju: „Kako ovaj zna knjige a nije se učio?“ – Odgovara im sam Gospod: „Moja nauka nije moja, nego Onoga koji me je poslao“. Zagledajte, da li se razlikuje od nauke Božje u Svetom Pismu. Zar ne vidite: ona je sva od Boga. Ako je sva od Boga, onda: ko je Onaj što je propoveda? Nije li poslanik Božji, Mesija? Nije dovoljno samo čuditi se i diviti se Mojoj nauci, nego treba pronaći otkuda Mi ta nauka. Da se to pronađe posgoji samo jedan put. A taj put je ovo: treba tvoriti volju Božju, i odmah će ti se otkriti je li ova nauka od Boga. Volja Božja, eno je u Pismu; hajde, tvori je, i to će te odvesti saznanju, i ti ćeš doznati da je Moja nauka zaista od Boga, zaista Božja po svemu i svačemu.
Sve zavisi od slobodne volje čovekove: samo treba hteti. Da, samo treba hteti tvoriti volju Božju i – sve će ti se otkriggi: doznaćeš sam svojim ličnim opitom da je Moja nauka od Boga. U svemu Mome, i iza svega Mog, stoji Bog. Ništa Ja sam od sebe ne tvorim, već što čujem od Oca: On govori kroza Me, i ja Njime. U nas je jedna suština, jedna volja, jedna mudrost, jedno evanđelje, jedna istina, jedna pravda, jedna nauka. Sve to proveriti se može na jedan način, na ovaj: „Ko hoće njegovu volju tvoriti, – saznaće je li ova nauka od Boga ili Ja sam od sebe govorim““. Opet: eksperimentalni metod, opet put ličnost opita i iskustva; ništa se mehanički, automatski ne nameće, najmanje silom. Tvori idoznaćeš. Ne tvoriš li, uvek ostaješ u grobu mrtvih teorija i bajki i pretoostavki: uvek si onaj mrtvac koga treba osgaviti mrttvima. I još: uvek si, i ostaješ, rob samoljublja i slavoljublja.
 
Koji govori sam od sebe, svoju slavu traži;
a ko traži slavu Onoga koji ga je poslao, taj je istinit i nema u njemu nepravde.“
(7:18)
 
A samoljublje i slavoljublje ne čine pravde Božje. Oni se čak i ne hrude da to čine, jer je biće njihovo: živeti i naslađivati se slastima koje su satkane sve od samoljubivih želja. A u njima nema Boga ni pravde Božje. Onda nema ni istine. Slavoljubac uvek sve iz sebe ispreda, iz svog samoljublja. A sve je to i tragično, i prolazno, i smrtno, i nepravedno, i lažno. I pravo vodi u pogibao i dušu i telo. Ne vodi li neka ljudska nauka Bogu, znaj: nema istine u njoj, istine koja se može održati i pred smrću, i ne izdahnuti. A zar je istina – istina ako se ne može održati pred smrću? Samo je ono istina što nadživljuje smrt, tj. samo ono što savlađuje i pobeđuje i uništava smrt. A to je Hristos, i sve što je od Njega.
Zato i nema istine van Njega; zato je On jedini u rodu ljudskom smelo i s pravom objavio: „Ja sam Istina“ (Jn. 14). Sve što čini, čini Bogom radi spasenja ljudi; čini ove u slavu Božju, zato „On je istinit, i nema u Njemu nepravde“.Istina i pravda su blizanci; isto tako: laž i nepravda su blizanci. Ko slavu svoju traži, ko je slavoljubiv, – nema istine Božje u njemu, ni pravde.
 
Nije li Mojsej dao vama Zakon? I niko od vas ne izvršava Zakon. Zašto tražite da Me ubijete? Odgovori narod i reče: Demon je u tebi; ko traži da te ubije? Odgovori Isus i reče im: Jedno djelo učinih, i svi se divite tome. Mojsej vam je dao obrezanje, ne što je ono od Mojseja, nego od otaca, i u subotu obrezujete čovjeka. Ako u subotu čovjek prima obrezanje, pa se time ne narušava Zakon Mojsejev, zašto se na Mene gnjevite što cijeloga čovjeka izliječih u subotu? Ne sudite po izgledu, nego pravedan sud sudite.“
(7:19-24)
 
A Ja šta tražim? sigurno ne slavu svoju, i sigurno ne slavu od vas. Sve što radim, radim u slavu Božju. Učinih jedno delo u slavu Božju: „svega čoveka iscelih u subotu“, a vi – „tražite da me ubijete“. Jer ne znate istine Božje i pravde Božje: subota je čoveka radi a ne čovvk subote radi. Vi se obrezujete u subotu, i to ne smatrate za greh; a greh je za vas šgo ja iscelih čoveka u subotu. Obrezanje je samo simvol duhovnog obrezanja; a ja to duhovno obr-zanje, spasavanje ljudi od greha i strasti i smrti već sprovodim: odsecam i odbacujem od njih sve što je grešno, smrtno, nečisto. Zato: „Ne gledajte ko je ko kad sudite, nego pravedan sud sudite“.
 
Tada govorahu neki od Jerusalimljana: Nije li to onaj koga traže da ubiju? I gle, govori slobodno i ništa Mu ne vele. Da stvarno ne poznaše naši glavari da je On zaista Hristos? Ali ovoga znamo otkuda je; a Hristos kada dođe, niko neće znati otkuda je. Tada Isus povika u hramu učeći i govoreći: I poznajete Me i znate otkuda sam; i sam od sebe nisam došao, nego je istinit Onaj koji Me posla, kojega vi ne znate. Ja Ga znam, jer od Njega jesam, i On Me posla. Tada tražahu da Ga uhvate, i niko ne metnu na Njega ruku, jer još ne bješe došao čas Njegov. A od naroda mnogi povjerovaše u Njega, i govorahu: Kada dođe Hristos, zar će više znamenja činiti nego ovaj što učini?
(7:25-31)
 
Ogrehovljeno ljudsko saznanje se neprekidno trudi da ubedi sebe kako Isus nije Hristos, nije Mesija. Iako su Jerusalimljani iz Proroka znali otkuda je Hristos, i otkuda treba da bude, oni tvrde bezočno kako Isusa znaju otkuda je, „a Hristos kad doće niko neće znati otkuda je“. Spas ih onda upozorava na neistnitost njihovog tvrđenja. I dodaje: da On daje takve dokaze o Sebi koje niko osporiti ne može: Otac Ga posla, On je istiniti = istinit je Onaj koji me posla, i sve je istina što je od Njega. Ali oni Ga ne primaju zbog svog upornog greholjublja i zloljublja. Jer Istiniti se može poznati i znati samo Istinom. Njega zna Onaj koji je od Njega: „Ja ga znam, jer sam od Njega“. Oni koji su sebe otuđili od Njega gresima, ne mogu Ga znati. A narod prosti bez lukave sofistike sudi o Hristu i Njegovim delima; On na osnovu dela Njegogaih zaključuje da je On Hristos, „i mnogi ga verovahu, i govorahu: Kad doće Hristos eda li će više čudesa činiti nego ovaj što čini?“.
 
Čuše fariseji da narod o Njemu tako govori, i poslaše fariseji i prvosveštenici sluge da Ga uhvate. Tada Isus reče: Još malo vremena sam sa vama, pa idem Onome koji Me je poslao. Tražićete Me i nećete Me naći; i gdje sam Ja vi ne možete doći. A Judejci rekoše među sobom: Kuda ovaj namjerava da ide, a da Ga mi nećemo naći? Ne misli li ući u rasijanje jelinsko i učiti Jeline? Šta znači ova riječ koju reče: Tražićete Me i nećete naći; i gdje sam Ja vi ne možete doći?
(7:32-36)
 
To je dovoljno, „i poslaše fariseji i glavari sveštenički sluge da ga uhvate“. Isus se ne brani, ali oni ipak ne mogu da ga uhvate, „jer još ne beše došao čas njegov“ (sg. 30). Spasitelj im pretskazuje da će im se i ta želja ostvariti, ali ne na njihovu korist nego u korist spasenja sveta. Uhvatićete me, i ubiti Me; ali baš tada Ja ću božanskom silom Svojom izvršiti spasenje sveta: vaskrsnuću iz mrtvih i sa telom uzneti se na nebo, tada: „gde sam ja vi ne možete doći“. Vi me više nećete moći ubiti.
 
A u posljednji veliki dan Praznika stajaše Isus i povika govoreći: Ko je žedan neka dođe Meni i pije! Koji u Mene vjeruje, kao što Pismo reče, iz utrobe Njegove poteći će rijeke vode žive. A ovo reče o Duhu koga trebaše da prime oni koji vjeruju u Ime Njegovo, jer Duh Sveti još ne bješe dat, zato što Isus još ne bješe proslavljen.“
(7:37-39)
 
Smrt je opustošila ljudsku prirodu, pretvorila je u pustinju: sve što je živo u njoj zarazila je sobom, ispila, sasušila, i ljudska priroda, znala to ili ne, ničeg nije tako željna i žedna kao života. Otuda kod ljudi toliki strah od smrti i tolika odvratnost prema smrti. Smrt se mnogovekovnim carovanjem u ljudskoj prirodi toliko uživela i saživela sa ljudskom prirodom, i ljudskim saznanjem, da oni misle i smatraju da je smrt nešto prirodno za ljude. Gospod je prvi i jedini pokazao i dokazao da je za ljude smrt nešto neprirodno i neljudsko, a život večni nešto prirodno i ljudsko, jedino prirodno i ljudako. Čovak je u ovome svetu zato da iz njega teku reke vode žive. A to biva kada se čovek ispuni Bogom, Duhom Svetim. Jer Duh Sveti potiskuje iz čoveka smrt, uništava u njemu sve smrtno, i pretvara ga u biće večno i bogočovečno, radi čega je čovek i stvoren bio od Boga.
A Duhom Svetim ispunjuje samo vera u Hrista Bogočoveka: u sav Njegov bogočovečanski domostroj spasenja. Vera useljuje Gospoda Hrista u čoveka, a sa Njim i Duha Svetog. I zaista, onda poteku iz čoveka „reke vode žive“, tj. Duh Sveti sa Svojom blagodaću i božanskim darovima. I potekle su te reke vode žive na dai Svete Pedesetnice iz Svetih Apostola, i neprestaio od tada teku iz svih Hristovih duhonosaca: svetitelja i pravednika; teku neprestano iz Tela Bogočovečanskog Hristovog: Crkve. Jer se od dana Svete Pedesetnice Duh Sveti nalazi u Crkvi, i daje iz Crkve i Crkvom. Daje samo onima koji veruju u Hrista, po sveistinitoj reči Spasovoj: „Koji veruje u mene, iz njegova će tela poteći (tačnije: teći) reke vode žive“.
I povodom ovih reči Spasovih „postade raspra u narodu radi Njega“: „podela“ u narodu, podvojenost: jedii tvrde da je prorok, drugi da je Hristos, a treći da nije ni jedno ii drugo. A naki čak „htedoše da ga uhvate; ali niko ne metnu ruke na NJ“. Zašto?
 
Dođoše pak sluge prvosveštenicima i farisejima, i oni im rekoše: Zašto Ga ne dovedoste? Sluge odgovoriše: Nikada čovjek nije tako govorio kao ovaj čovjek. Tada im odgovoriše fariseji: Zar ste se i vi prevarili? Vjerova li ko u Njega od glavara ili fariseja? Nego narod ovaj koji ne zna Zakon, proklet je! Reče im Nikodim, koji Mu je dolazio noću i bješe jedan od njih: Eda li Zakon naš sudi čovjeku dokle Ga najprije ne sasluša i dozna šta čini? Odgovoriše mmu i rekoše: Da nisi i ti iz Galileje? Ispitaj i vidi da prorok iz Galileje ne dolazi. I otidoše svaki domu svome.“
(7:45-53)
 
Kazuju nam same sluge glavara svešteničkih i fariseja koji su bili poslani da ga uhvate. Oni su saslušali ove šta Isus govori, vratili se svojim gospodarima i na njihovo pigganje: „zašto ga ne uhvatiste“? odgovaraju: „Nikada čovek nije tako govorio kao ovaj čovek“. Ziači: i oni su osetili onu božansku silu i moć u rečima Spasovim, kojima se ne može odoleti, niti im se suprotstaviti. O tome se u Evanđelju kaže: „Jer ih učaše kao onaj koji vlast ima, a ne kao književnici“ (Mt. 7,29). Ali fariseji ostaju i dalje uz svoje pristrasne predrasude o Isusu, koje su proglasile za istinu o Isusu i odgovaraju slugama: „zar se i vi prevariste?“.
Samo Nikodim čini obazrivi izuzetak: treba saslušati svakog i doznati šta čini, pa onda donositi završni sud o Njemu.

2 komentar(a)

  1. Gospode oprosti nama gresnim ljudima .Neka je blagosloveno ime Gospodnje!!!

  2. Tumačenje stihova 20. 11-18 besmrtnog oca Justina su za mene najlepše reči napisane u svim tumačenjima Starog i Novog Zaveta. Prosto jedna oda velikoj Svetici, „prvom anđelu i apostolu Vaskresenja“ Svaki put kad čitam to tumačenje suze mi pođu, meni jednom okorelom grešniku, koji obično ne može da zaplače.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *