ТУМАЧЕЊЕ СВЕТОГ ЕВАНЂЕЉА ПО ЈОВАНУ
Поговор
Као и многи други велики Оци Цркве Христове и Отац Јустин је био не само велики богослов и философ, надахнути пастир и духовник, него такође и велики тумач Речи Божије, Еванђеља Богочовека Христа.
Његово тумачење Светога Писма, и нарочито Еванђеља = Благовести Христове, било је пре свега свеживотни лични подвиг, у којем је Реч Божију доживљавао као громогласну благовест (крштено му је име било Благоје) вечне Истине и вечног Живота, благовест коју Живи и Истинити Бог открива и дарује живом и пробуђеном човеку – као Свој логос = смисао за човекову егзистенцију и као свој хлеб насушни за живот овде на земљи и у вечном Царству Небеском.
Зато је Отац Јустин приступао светописамској Речи Божијој увек подвижнички. Његово основно егзегетско правило било је: твори да би разумео, сходно речи Христовој из Еванђеља по Матеју 5,19: “”Ко изврши и научи, тај ће се велики назвати у Царству Небеском”. Он је свагда Еванђељем најпре живео, а онда га и другима проповедао као пастир и духовник и предавао га као профеоор теологије.
Као наставник у Богословијама (Сремски Карловци, Призрен, Битољ) између два рата, Отац Јустин је годинама предавао као предмет тумачење Новог Завета. Од тада је остало више бележака, његових и ђачких, са тих егзегетских предавања: на Еванђеље Матејево и Јованово, на Дела Апостолска, на поједине Посланице Св. Апостола Павла. Касније, у ратним и паратним годинама, он је писао и потпуна тумачења: на Еванђеља по Матеју и по Јовану, на три Саборне Посланице Св. Јована Богослова и на скоро све Посланице Апостола Павла. Већину тих тумачења манастир Ћелије је већ објавио. Сада издајемо и ово Тумачење Светог Еванђеља по Јовану, из рукописне заоставштине Великог Аве.
У рукописима се налазе три редакције тумачења Оца Јустина на Еванђеље Јованово. Најпре белешке његових ученика богослова, умножаване литографски (негде трвдесетих година), али је од тога сачувано само тумачење првих 8 (осам) глава Јовановог Еванђеља. Друго тумачење је рукопис (писан оловком врло ситно, у 2 нотеса, на лошем ратном папиру) из 1945. године, који обухвата целокупно Јованово Еванђеље. (Писање овог тумачења започео је Ава Јустин 8/21. априла 45. и први блокнотес завршио (гл. 8,40) на Велики Петак 21. ацрила (4. маја) 45, а затим продужио у другом нотесу и завршио до краја Еванђеља (гл. 8,41 – 21 25) на Преп. Теодора Освећеног 16/29. маја 1945. у Дучаловићу, у виноградској колиби манастира Сретења у Овчарско-кабларској клисури, где је тада проводио дане у критично послератно време, будући избачен са Универзитета и прогањан и затвараи на правди Бога.
Пред своје блажено престављење Отац Јустин је ово своје тумачење почео да прерађује и проширује (почев од 11. децембра 1978, у ман. Ћелије) и стигао је до гл. 5,47, а онда се предсмртно разболео (на 10 дана пред Благовести 1979, на који празник је и прешао из овога света у онај, спојивши тако свој телесни земаљски роћендан са вечним Рођенданом у Царству Небеском).
Ово опширније тумачење, дакле главе 1-5, објављујемо овде у целини, а у наставку (тј. главе 5, 47 (завршетак стиха) до 21,25) објављујемо оно тумачење из рукописа насталог у Овчару. Тако добијамо штампано комплетно тумачење Св. Еванђеља по Јовану (остављајући да се касније објаве и остале варијанте тумачења из напред наведених рукописа). Свугде смо поштовали Ауторов рукопис (осим што смо, због техничких тешкоћа штампарије, из опширнијих грчких цитата наводили само најнужније).
Отац Јустин је иза себе оставио и низ других краћих бележака – схолија – на поједина места Еванђеља Јовановог и других књига Новог Завета, који записи престављају прворазредни егзегетски материјал, попут напр. светоотачких одломака у познатима Катенама. Навешћемо овде, примера ради, само један такав запис, који се односи на сам назив Апостола Јована дат му од Христа: “Воанергес” = “син грома” (Мр. 3,17).
* * * * *
“Син грома” – громовима Истине влада. Сваки да чује: громове Истине. Нема глувога. Вера – то (је) слух, то уво: чути Бога Истинога. Еванђеље – громовске истине. Громобрани: вера, љубав, нада = врлине: помоћу њих се учити громовским истинама вере, Еванђеља. (То су) Громови вечнога Живота, вечне Истине. Он влада громовима Истине, Еванђеља = свеврлина. Истине Еванђеља (су) обучене у громове. (Јован је) Громовник Еванђеља, Цркве, вечног Живота, вечних Истина. – Свака реч = благовест = гром; нема глувог, сви чују – громове. Вера – слух, љубав – гром; све гром до грома; то је Нови Завет – то Господ Христос. Истина васкрсења – гром. Истина Вечног Живота – гром. Истина Вечне Љубави – гром. Истина Вечног Еванђеља – гром. Изнад облака времена и простора су новозаветни Громовници – Свети Јован и Јаков (Мр.3,17). То су уствари и сви Апостоли, за њима и Свети Оци. Ништа јаче од њих: владају смрћу и животом”.
* * * * *
“Бог Логос – свегром: постао човек. То (је) најважнији догађај у историји човека, света, земље, човечанства. Тако човек овладао временом и простором. Бог Логос – Живот свега живога, Истина свега истинитог, Смисао и Мисао свега постојећег, срце Еванђеља, Вечност саме вечностни – Бог Логос – тајна, светајна Еванђеља. Бог Логос – тајна, светајна Боговаплоћења. Бог Логос – тајна, светајна свега живог. Бог Логос – тајна, светајна свега човечијег, и свега постојећег. Бог Логос – тајна, светајна бића, свебића, света и светова, тајна свега постојећег.”
* * * * *
“Бог Логос – казао нам Себе кроз Свето Еванђеље. Бог Логос – казао нам Себе кроз Цркву. Бог Логос – казао нам Себе кроз твар, кроз сву твар; кроз свете тајне и кроз свете врлине. Бог Логос – казао нам Себе кроз свако добро, кроз сваку истину. Вечно је у човеку оно што је логосно: оно је мудрост мудрости човекове, бесмртност бесмртности човекове, вечност вечности човекове.”
* * * * *
“Еванђелист Јован: у самом почетку Светог Еванђеља казао иам сву тајну Еванђеља, сву тајну Богочовека. А то је? – Бог Логос = Богочовек = Црква. Кроз време и простор разрасло се све Христово, све Богочовеково, и узрасло у Цркву: Богочовечанско тело Христово”.
Мислимо да ова успутна егзегетска схолија најбоље открива начин и карактер благовести блаженог Аве Јустина на Вечну Благовест Апостола и Еванђелиста Јована Богослова, Љубљеног Ученика Христовог.
Издавач и уредници
Ovo ima duboki smisao i otvara nam oči za mnoge tajne koje zbog naše ogrehovljenosti nismo u stanju da sagledamo!
Okrepjujuce, veličanstveno, imamo čvrst i pouzdan oslonac da verujemo i da se verom izgradjujemo.
Брате Зоране, нисам стручан ни у филозофији ни у теологији, па чак ни у познавању грчког језика, али се усуђујем да ти помогнем у твојој потрази за значењем речи “Виодикеја”. Реч је очигледно грчког порекла, βιοδικη, дакле сложеница која се састоји из речи βιος, што значи живот, као у нама познатој речи биологија али где се прво слово бета чита као вита, а реч δικη је имала више значења кроз дугу историју грчког језика: правило, обичај, поредак, процес, ток, суђење, последица, право, правда, суд, пресуда, казна, покајање, задовољење. На основу значења речи у корену ове сложенице закључујем да се ради о смислу живота, циљу, правди коју очекујемо од Праведног судије за наша дела током живота. Наравно, има људи који могу боље и прецизније да одговоре на твоје питање, али ја се усудих.
Христос воскресе!
Брате Зоране, мислим да та реч значи у грубом преводу ”оправдање живота”, или ”оправдање смисла постојања”.
Ни ја нисам могао да нађем ту реч, и врло је могуће да и не постоји (Свети Јустин је обогатио наш језик, а и друге сад кад се преводи по целом свету, са толико много нових речи).
Постоји реч ”теодикеја” (богооправдање; од грчког θεός – Бог и δίκη – праведност, оправдање).
На основу овога можемо да закључимо да виодикеја = вио (био – живот, б = в у западном изговору (постоји теорија да је старогрчки изговаран са ”б” уместо модерног ”в”; по тој теорији ми у математици данас изговарамо ”бета”, уместо ”вита” како данашњи Грци изговарају друго слово свог алфабета/алфавита) + дикеја (дикеја је јасно шта је из горње конструкције).
Тако да ”виодикеја” угрубо преведено са ”оправдање (смисла) живота”, има смисла у примеру који си поставио, што постаје нарочито јасно у другом делу реченице:
„…и сав живот постаје бесмислица, страшна и душеубиствена.“
Часни оче,
Молим Вас да објасните значење ријечи виодикеја. Ова ријеч се појављује у Тумачењу Светог Еванђеља по Јовану од стране Преподобног Јустина Ћелијског на svetosavlje.org у Глави првој у „У Њему бјеше живот, и живот бјеше светлост људима.“ (1:4) у 17.реду. Ево реченице у којој се јавља:
“У ствари, без Христа, без те Логике, божанске Логике живота, нема једине божанске виодикеје, и сав живот постаје бесмислица, страшна и душеубиствена.”
Ова ријеч се јавља на још неколико сајтова који дају Тумачење овог Еванђеља по Јустину Ћелијском. Нисам успио наћи значење виодикеје ни у Лексикону хришћанства, јудаизма и ислама, као ни у Вујаклијином Лексикону, као ни на интернет претраживачу. Бићу Вам веома захвалан за ваш цијењени одговор.
ЗорКе
теодикеја = богооправдање; од грч. θεός – бог + грч. δίκη – право, праведност
виодикеја –> од грч. βίος – живот, живљење; житије + грч. δίκη – право, праведност
Ova se rec sastoji od dve Grcke reci: Βίος – zivot i δίκη – pravda cineci kovanicu βιοδικη.
Тумачење стихова 20. 11-18 бесмртног оца Јустина су за мене најлепше речи написане у свим тумачењима Старог и Новог Завета. Просто једна ода великој Светици, “првом анђелу и апостолу Васкресења” Сваки пут кад читам то тумачење сузе ми пођу, мени једном окорелом грешнику, који обично не може да заплаче.
Gospode oprosti nama gresnim ljudima .Neka je blagosloveno ime Gospodnje!!!