NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJA SVETOG EVANĐELJA PO JOVANU

TUMAČENJA SVETOG EVANĐELJA PO JOVANU

 

TUMAČENJE SVETOG EVANĐELJA PO JOVANU
 

 
Glava dvadeset prva
 
JAVLJANJE VASKRSLOGA HRISTA UČENICIMA
 
Poslije toga opet se javi Isus učenicima Svojim na moru Tiverijadskom. A javi se ovako: Bijahu zajedno Simon Petar i Toma, zvani Blizanac, i Natanailo iz Kane Galilejske, i sinovi zevedejevi, i druga dvojica od učenika Njegovih. Reče im Simon Petar: Idem da lovim ribu. Rekoše mu: Idemo i mi s tobom. Iziđoše i uđoše odmah u lađu, i one noći ne uhvatiše ništa. A kad već nastade jutro, stajaše Isus na obali, ali učenici ne poznaše da je to Isus. A Isus im reče: Djeco, nemate li što za jelo? Odgovoriše Mu: Nemamo. A On im reče: Bacite mrežu sa desne strane lađe, i naći ćete. Onda baciše, i već je ne mogahu izvući od mnoštva ribe. Onda onaj učenik, koga ljubljaše Isus, reče Petru: To je Gospod! A Simon Petar, kada ču da je Gospod, opasa se ogrtačem, jer bješe nag, i baci se u more. A drugi učenici stigoše lađicom, jer ne bijahu daleko od zemlje nego oko dvjesta lakata, vukući mrežu sa sa ribom. Čim pak iziđoše na zemlju, vidješe oganj naložen i na njemu položenu ribu i hljeb.
(21:1-9)
 
Javljanje vaskrslog Gospoda učenicima na moru Tiverijadskom pokazuje da je ljubav prema Hristu, hristoljublje, sila i vid koji raspoznaje vasksrslog Gospoda. Tu „učenik koga ljubljaše Isus“ prvi raspoznade Vaskrsloga, i reče Petru „To je Gospod“. A Petar, plamena vera i u njoj plamena ljubav, „kad ču da je Gospod, zapreže se košuljom, i – skoči u more“, da ba što pre došao do Gospoda, pošto je lađa išla polako zbot mnoštva riba. Kraj čudesnog Gospoda roje se čudesa kao nešto prirodno, onako kao što se zraci roje iz sunca. Jer izišavši iz lađe na obalu, učenici „videše oganj naložen, i na njemu metnutu ribu, i hleb“.
 
Isus im reče: Donesite od ribe što sada uhvatiste. A Simon Petar uđe i izvuče mrežu na zemlju punu velikih riba, sto pedeset i tri; i od tolikoga mnoštva ne prodrije se mreža. Reče im Isus: Hodite, objedujte. A nijedan od učenika ne smjede da Ga upita: Ko si ti? znajući da je Gospod. Tada dođe Isus, i uze hljeb i dade im, tako i ribu.“
(21:10-13)
 
A vaskrsli Gospod s njima opšti na jedan beskrajno prirodan način: peku sveže ribe; zajedno svi obeduju od blagoslovenih hleba i riba, koje im vaskrsli daje Svojom rukom: „Isus uze hleb, i dade im, tako i ribu“. – Vaskrsli Gospod jede, sigurno ne zato što mu je potrebna hrana za održanje besmrtnog tela, već da bi i na taj iačin pokazao svojim učenicima kako je stvarno vaskrsao, i ima stvarno telo.
A ta hrana, po rečima Svetog Grigorija Palame, sagorevala je u ognju Hristovog Božanstva. Kao da se oganj hranio njome.
 
Ovo se već treći put javi Isus učenicima Svojim pošto ustade iz mrtvih. A kad objedovaše, reče Isus Simonu Petru: Simone Jonin, ljubiš li me više nego ovi? Reče Mu: Da, Gospode, Ti znaš da Te volim. Reče Mu: Napasaj jaganjce Moje„.
(21:14-15)
 
Nema sumnje, od apostola, Petru je bilo najnelagodnije kraj vaskrslog Gospoda. Tri puta Ga se odrekao, i sam ga Gospod tužno pogleda kada je petao zapevao, i njegovo hristoizdajsgvo svetu objavio. On se istinski pokajao, ali kako sve to reći Vaskrslom Gošodu? na koji način? Svemilostivi Gospod sam spasava Petra tih muka, svojim trikratnim pitanjem i Petrovim trikratnim odgovorom. „A kad obedovaše, reče Isus Simonu Petru: Simone Jonin, ljubiš li me većma nego ovi?“.
Na Večeri si se kleo i preklinjao, pa si me nekoliko časova posle toga izdao, tri puta se mene odrekao. Kleo si se i preklinjao kao da me ljubiš „većma nego ovi“. Trokratnim odrečenjem pokazao si da me ne ljubiš „većma nego ovi“. Štaviše, to je znak suprotnoga. Skrhan gorkim iskustvom, Petar se više ne hvali, ne tvrdi: „dušu ću svoju položiti za tebe“ (Jn. 13,37), već pokajnički smerno odgovara: „Ti znaš da te ljubim“. A Hrista ljubi – ko zapovesti Njegove drži, od kojih je prva vera. To je osnova apostolstva.
 
Reče mu opet drugi put: Simone Jonin, ljubiš li Me? Reče Mu: Da, Gospode, Ti znaš da Te volim. Reče Mu: Čuvaj ovce Moje. Reče mu teći put: Simone joni, voliš li Me? Petar se ožalosti što mu reče treći put: voliš li Me? I reče Mu: Gospode, Ti sve znaš, Ti znaš da Te volim. Reče mu Isus: Napasaj ovce Moje. Zaista, zaista ti kažem: Kada si bio mlađi, opasivao si se sam i hodio si kuda si htio; a kad ostanriš, raširićeš ruke svoje i drugi će te opasati i odvesti kuda ne želiš.“
(21:16-18)
 
„Reče mu Isus: pasi jaganjce moje“. A ti si ih se, Petre, bio odrekao njih odrekavši se Mene pred služavkom. Ali, izjavljuješ da me ljubiš, jedanput – no ti si Me se i po drugi put odrekao. Možeš li i po drugi put izjaviti da Me ljubiš: „Reče mu opet drugom: Simone Jonin, ljubiš li me?“ Spas izostavlja: „većma nego ovi?“ jer je svojim smernim odgovorom prvim Petar izbegao da to tvrdi. Po drugi put zagledaj u sebe, da li Me ljubiš, ili Me se možeš još koji put odreći. „Reče mu: da, Gospode! Ti znaš da te ljubim“. Zar ništa ne dodaješ prvom odgovoru, Petre? Znači, osetio si i naučio si sa gorkim iskustvom, da se ne treba oslanjati na sebe, na ljudsku prirodu, niti imati poverenje u nju, u sebe. Saznao si da je vera u Hrista – poverenje u Hrista, a ne u sebe ili u ljude oko sebe. „Reče mu Isus: pasi ovce moje“, koje si napustio čim si vuka ugledao. Ali, ti si me se tri puta odrekao; zagledaj još jednom u sebe da li me ljubiš istinski i da li veruješ u Mene istinski. „Reče mu trećom: Simone Jonin! ljubiš li Me? A Petar posta žalostan što mu rene trećom: ljubiš li Me? i reče Mu: Gospode, ti sve znaš, ti znaš da te ljubim“. Zašto Petar „posta žalostan“? Zato što je osetio svu oštrinu božanski blagog prekora, spasonosnog prekora, u Spasiteljevom trikratnom pitanju, zbog njegovog trikratnog odrečenja. I još jedan razlog: Spasitelj se u sva tri pitanja obraća Petru ne kao Petru, kamenu vere, već kao Simonu sinu Joninom. Znači: Petar se trokratnim odrečenjem bio odrekao svoga apostolstva, sebe kao Petra, i vratio se sebi starom, sebi – Simonu sinu Joninom. – I kada je i po treći put okajao svoje trokratno odrečenje od Hrista i apostolstva, Sggas mu veli: „pasi ovce moje“, – i tako vaspostavlja u apostolstvo.
 
A ovo reče ukazujući kakvom će smrću proslaviti Boga. I kazavši ovo, reče mu: Hajde za Mnom! A Petar osvrnuvši se vidje gdje za njima ide učenik koga Isus ljubljaše, koji se i na večeri nasloni na prsa Njegova i reče: Gospode, ko je taj koji će Te izdati? Vidjevši Petar ovoga, reče Isusu: Gospode, a šta će ovaj? Isus mu reče: Ako hoću da on ostane dok ne dođem, šta je tebi do toga? Ti hajde za Mnom.
(21:19-22)
 
Da je ovo trokratno pitanje zaista Petrovo vaspostavljanje u apostolstvo, vidi se odmah iz onoga pggo odmah dolazi za tim. Spas veli Petru: „Hajde za mnom“. Tako je obično govorio učenicima kada ih je pozivao na apostolstvo. Još mu je Spas pokazao da apostolstvo znači: ne samo život radi Hrista, već i žrtvu radi Hrista, i smrt za Hrista. I još nešto: Spas je apostolu Petru pokazao da je apostolsgvo: idenje za Hristom vascelim bićem; tu nema osvrtanja natrag, još manje – udaranje unazad; ono je stalno idenje za Hristom svim bićem. Zato Spas i po druti put veli Petru: „Ti hajde za mnom“.
 
VEČNO EVANĐELJE
 
Ovo je onaj učenik koji svjedoči o ovome, i napisa ovo, i znamo da je istinito svjedočanstvo njegovo. A ima i mnogo drugo što učini Isus, koje kad bi se redom napisalo, ni u sami svijet, mislim, ne bi stale napisane knjige. Amin.“
(21:24-25)
 
Celo svoje Evanđelje sveti Evanđelist naziva svedočanstvom, ličnim svedočanstvom o svemu šgo je sam doživeo kao apostol i lični pratilac Gospoda Hrista, a naročito kao učenik „koga ljubljaše Isus“.
Lično, na ličnom opitu zasnovano svedočanstvo, eto to je Evanđelje. Tu nema ničeg izmišljenog, ni neempiričnog: sve je empirično, konkretno, doživljeno. Bogočovek je zaista doneo svetu ovu blagovest: Bog je pomoću čoveka postao najšira i najočiglednija stvarnost u čovečanskom svetu; Bog je sa svima svojim savršenstvima ušao kroz Bogočoveka u ljudski život, ovaplotio ih ovde, ia zemlji; dao ljudima sve što Bog ljubavi može i hoće da da ljudima.
Zato što je Evanđelje – život i delo Bogočoveka Hrista, ono je beskrajno i beskonačno sa svake strane. O tome se uvek i kroza sve vekove mogu pisati i pisati knjige, ali se nikad ne može reći i kazati sve o Isusu Bogočoveku. Njegova čudesna Ličnost ostaje zanavek: najmilije i najčudesnije čudo na zemlji, koje nikakve, reči ne mogu dovoljno izraziti, niti ikakvi jezici dovoljno iskazati.
Zato je sveti Evanđelist u pravu kada svoje sveto Evanđelje završava rečima: „A ima i drugo mnogo što učini Isus, koje kada bi se redom popisalo, ni u sami svet, mislim, ne bi mogle stati napisane knjige. Amin“.
 
Na Prepodobnog Teodora Osvećenog
16/29 maja, 1945. godine
 
Grad man. Svete Trojice (Ovčar-Kablar)
 
 

 
 

2 komentar(a)

  1. Gospode oprosti nama gresnim ljudima .Neka je blagosloveno ime Gospodnje!!!

  2. Tumačenje stihova 20. 11-18 besmrtnog oca Justina su za mene najlepše reči napisane u svim tumačenjima Starog i Novog Zaveta. Prosto jedna oda velikoj Svetici, „prvom anđelu i apostolu Vaskresenja“ Svaki put kad čitam to tumačenje suze mi pođu, meni jednom okorelom grešniku, koji obično ne može da zaplače.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *