NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJA POSLANICE RIMLJANIMA

TUMAČENJA POSLANICE RIMLJANIMA

 

TUMAČENJA POSLANICE RIMLJANIMA
 

 
PETA GLAVA
 
1. Opravdavši se, dakle, verom, imamo mir u Bogu kroz Gospoda našeg Isusa Hrista. 2. Kroz kojega i pristupismo verom u ovu blagodat u kojoj stojimo, i hvalimo se nadanjem slave Božije.
 
Apostol ovde rasuđuje o životu po veri, da ne bismo postali nemarni, nakon što je rekao tako mnogo u pohvalu veri a unizujući dela. Budući da nas je vera opravdala, nećemo više grešiti, nego ćemo posredstvom života kakav je Njemu ugodan biti u miru sa Bogom. Kako će se to dogoditi?
Kroz našeg Gospoda Isusa Hrista. Opravdavši nas kad smo bili grešnici, On nam i sadejstvuje da ostanemo u pravdi Njegovoj, jer smo kroz Njega pristupili toj blagodati. Ako je priveo one što su davno postojali, utoliko pre će zadržati one koji odnedavno postoje (= čije je postojanje blisko). Priveo nas je toj blagodati. Na koji način? Verom, tj. onda, kad smo mi prineli veru. Kakva je to blagodat? Zadobijanje svih dobara koja nam se daju kroz krštenje.
U kojoj stojimo, imajući čvrstinu i nepokolebivost. Božanstvena dobra svagda stoje i nikad se ne menjaju. Osim toga, ne samo da ćemo čvrsto sačuvati ono što smo zadobili, nego se nadamo da ćemo dobiti i ostalo.
Hvalimo se, kaže, nadanjem dobrima, koja će nam biti data u budućnosti. Kako se ona odnose na slavu Božiju, neminovno će nam biti data, ako ne zbog nas, a ono zbog proslavljenja Samog Boga.
 
Z. I ne samo to, nego se hvalimo i nevoljama, znajućida nevolja gradi trpljenje. 4. A trpljenje iskustvo, a iskustvo nadu. 5. A nada se ne postiđuje.
 
Ne hvalimo se, kaže, samo budućim dobrima nego još više svojim sadašnjim nevoljama. Ne zbunjujte se, kaže, zbog toga, što smo u nevoljama, jer to i jeste pohvala za hrišćanina. Na koji način? Nevolja gradi trpljenje, a trpljenje iskušavanoga čini iskusnim (= isprobanim). Iskusan čovek, umirujući se u dobroj savesti mišlju da je nevoljama izložen Boga radi, nada se da će za te nevolje dobiti nagradu. Takvo nadanje nije besplodno i ne postiđuje onoga što se nada. Ljudske nade, koje se ne ostvare, postiđuju čoveka, dok božanstvene nade nisu takve. Onaj, Koji daje dobra, besmrtan je i blag i mi ćemo, iako umiremo, oživeti, i tada više ništa neće sprečiti naše nade da se ostvare.
 
Jer se ljubav Božija izlila u srca naša Duhom Svetim koji je dat nama.
 
O budućnosti uverava onom ljubavlju, koju nam je Bog već pokazao i kao da kaže sledeće: „Ne gubi veru, jer nadanje božanstvenim dobrima nije uzaludno. Onaj, Koji nas je toliko zavoleo da nas je bez svakog našeg truda a posredstvom Duha Svetoga učinio čedima Božijim, kako da nam ne podari i vence nakon truda? Izlila se, kaže, ljubav Božija u srca naša, tj. izobilna je i bogata u nama, jer u srcima imamo Duha Svetoga, Kojeg nam je darovao Sam Bog.
 
6. Jer Hristos, dok još besmo nemoćni, umre u određeno vreme za bezbožnike. 7. Jer jedva će ko umreti za pravednika; a za dobroga možda bi se ko i usudio da umre. 8. Ali Bog pokazuje svoju ljubav prema nama, jer još dok bejasmo grešnici Hristos umre za nas. 9. Mnogo ćemo, dakle, pre biti kroz Njega spaseni od gneva sada, kada smo opravdani krvlju Njegovom.
 
Rekavši da se ljubav Božija izliva u nas kroz Duha Kojeg imamo u sebi kao dar Božiji, pokazuje i veličinu te ljubavi na osnovu toga što je Hristos umro za nas nemoćne (škr cdžt aavečš), tj. grešne ili, što je još gore, bezbožne, iako jedva da bi se našao i neko ko bi umro za pravednika. Prema tome, preizobilje ljubavi jeste umreti za grešnike i bezbožnike.
U određeno vreme, odnosno, u odgovarajuće i predodređeno (lat. predefinitum) vreme, jer je to bilo pravo vreme, tada je umro. Kada je pak On umro zbog te ljubavi i kad nas je Svojom smrću opravdao, utoliko pre će sada spasti od gneva nas, koje je već opravdao. Darovao nam je ono što je veće, tj. opravdanje. kako da nas onda ne spase od gneva? Onima, pak, koji su spaseni od gneva, prema Svojoj velikoj ljubavi daruje i dobra.
 
10. Jer kada smo se kao neprijatelji pomirili sa Bogom kroz smrt Sina Njegova, mnogo pre ćemo se, već pomireni, spasti životom Njegovim.
 
Iako se čini da ovde govori o istom, zaključci do kojih dolazi putem poređenja su različiti. Prethodno je govorio o našoj grehovnosti i, dodavši da smo opravdani, kroz poređenje zaključuje: Onaj, Koji je nas, grešnike, opravdao Svojom smrću, utoliko pre će spasti opravdane. Sada pak, pomenuvši Hristov život i Hristovu smrt, opet putem poređenja izvodi zaključak: kad smo pomireni krvlju i smrću Gospodnjom, kako se sada nećemo spasti Njegovim životom? Zar nas Onaj, koji nije poštedeo Svog Sina, nego Ga je predao na smrt radi našeg pomirenja, sada neće utoliko pre spasti Njegovim životom?
 
11. A ne samo to, nego se i hvalimo Bogom kroz Gospoda našega Isusa Hrista, kroz kojega sada primismo izmirenje.
 
Nismo, kaže, samo spaseni, nego se i hvalimo Bogom, jer smo spaseni kad smo bili bezbožni, i spaseni smo krvlju Jedinorodnog. Hvalimo se Gospodom Isusom Hristom: On, Koji je izvor našeg pomirenja, jeste i izvor naše pohvale.
 
12. Zato kao što kroz jednoga čoveka uđe u svet greh, i kroz greh smrt, i tako smrt uđe u sve ljude, pošto svi sagrešiše.
 
Nakon što je rekao da nas je Gospod Isus opravdao, okreće se ka korenu zla, ka grehu i smrti i pokazuje da su i jedno i drugo, tj. i greh i smrt ušli u svet kroz jednog čoveka, Adama, i da su opet jednim čovekom, tj. Hristom, uklonjeni.
Šta znače reči: Svi sagrešiše? Znači da su svi sagrešili u Adamu. Čim je on pao, kroz njega su postali smrtni i oni, koji nisu okusili od zabranjenog drveta; budući da je on pao, kao da su pali i oni sami.
 
13. Jer Greh beše na svetu do zakona, ali se greh ne računa kada nema zakona. 14. Ali smrt careva od Adama do Mojseja i nad onima koji ne sagrešiše sličnim prestupom kao Adam, koji je slika Onoga koji će doći.
 
Apostol hoće da dokaže da su i oni, koji nisu okusili od zabranjenog drveta i koji nisu sagrešili slično Adamu, usled njegovog greha takođe smatrani za grešne, i umrli su. On to dokazuje na sledeći način: greh je carevao do davanja zakona, odnosno i pre zakona. Kakav je bio taj greh? Da li greh zbog prestupanja zakona? Međutim, kako je mogao da postoji takav greh, kad nije postojao zakon? Greh se računa onda, kad postoji zakon, i ljudi, koji prestupaju zakon, neminovno se nazivaju grešnicima.
Ali smrt carova od Adama do Mojseja, tj. i pre davanja zakona. To znači da je postojao greh, kroz koji je smrt carevala: kad ne bi postojao nikakav greh koji bi zadržao smrt, onda ona ne bi ni carevala. Pošto je dokazano da greh usled prestupanja još nije postojao, preostalo je samo da je to bio Adamov greh, kroz koji je smrt carevala i nad onima što nisu neposredno sagrešili (jer se za one što nisu dobili zakon i što ga nisu prestupili ne kaže da su sagrešili).
Međutim, oni su prestupili u podobiju Adamovog prestupa i postali su pričasni njegovom padu kao padu svog praoca, koji je praobraz Hrista. Kao što je drevni Adam učinio da svi budu krivci u njegovom padu, iako oni sami nisu pali, tako je i Hristos opravdao sve, iako nisu učinili ništa dostojno opravdanja. Upra-vo zbog toga je on praobraz Onoga koji će doći, tj. Hrista.
 
15. Ali blagodatni dar nije tako kao prestup, jer ako prestupom jednoga pomreše mnogi, mnogo se više blagodat Božija i dar u blagodati jednoga čoveka Isusa Hrista izobilno izli na mnoge. 16. I ne bi sa darom onako kao što bi sa prestupom kroz jednoga; jer sud zbog jednoga bi osuda, a blagodatni dar bi opravdanje od mnogih prestupa.
 
Hristos nam, kaže, nije doneo korist samo u onoj meri, u kojoj nam je Adam naneo štetu; ako je greh bio toliko jak da su usled pada jednoga osuđeni svi njegovi potomci, premda nisu pali, onda će na mnoge daleko više i obilnije dejstvovati blagodat Boga Oca, i ne samo Njegova, nego i (blagodat) Njegovog Sina. Dar Božiji ne može biti jednak osudi kroz jednog što je sagrešio.
Prestup, tj. greh, koji podleže sudu, potekao je od Adama i bi osuda tj. smrt, i mnoštvo grehova svagda je postojalo u njegovom potomstvu, tako da su se ljudi nalazili u vlasti mnogih grehova i smrti. Blagodatnidar bi opravdanje od mnogih prestupa, tj. blagodat ne samo da je izbrisala taj jedan greh, nego i ostale grehove, koji su za njim usledili. Ona nam je postala za opravdanje, dajući nam oproštaj svih prestupa, učinjenih posle pada.
 
17. Jer ako se prestupom jednoga zacari smrt kroz jednoga, tim pre će oni koji primaju izobilje blagodati i dar pravednosti u životu carovati kroz jednoga, Isusa Hrista. 8. Tako, dakle, kao što jednim prestupom dođe osuda na sve ljude, tako i jednim opravdanjem dođe na sve ljude opravdanje života.
 
Ako se zbog toga, što je jedan čovek jeo sa zabranjenog drveta, zacarila smrt, onda ćemo utoliko pre mi, koji smo dobili obilje i bogatstvo blagodati i opravdanje, živeti i carevati posredstvom jednoga Isusa Hrista, čija smo braća i s kojim smo se spojili u jedno telo, s kojim smo se sjedinili kao telo sa Glavom. Mi nismo dobili prosto i jednoliko dobro, da bismo mogli da sumnjamo u pogledu budućnosti, nego su naša dobra plod izobilne blagodati. Zamisli da se neko mnogo zadužio i da je zbog toga bačen u tamnicu zajedno sa ženom i decom i da nakon toga ne samo da je oslobođen tamnice i duga, nego i da je dobio deset hiljada talanata, da je uveden u carsku palatu, da je bio udostojen visoke počasti i postao carev sin. Upravo tako se dogodilo i sa nama.
Dakle, kaže apostol zaključujući misao, kao što su kroz prestup jednoga (ono što je prethodno nazivao grehom sada naziva prestupom, misleći na Adamov greh) svi ljudi izloženi prokletstvu, tako se i kroz opravdanje jednoga, Hrista, na sve ljude izlila blagodat, dajući im opravdanje umesto greha i život umesto smrti.
 
19. Jer kao što kroz neposlušnost jednog čoveka mnogi postaše grešni, tako će i kroz poslušnost jednoga mnogi postati pravedni.
 
Moglo bi se učiniti da na ovom mestu ponavlja (ono što je rečeno), iako zapravo nije tako. Prethodno je rekao: Kao što jednim prestupom dođe osuda na sve ljude, tako i jednim opravdanjem dođe na sve ljude opravdanje života (st. 18), a sada objašnjava u čemu se sastojalo pregrešenje jednoga i kaže da je to bila neposlušnost, kroz koju su mnogi postali grešni, tj. podložni kazni i osuđeni na smrt. Objašnjaa takođe, u čemu se sastojalo opravdanje Jednoga, tj. Hrista, i kaže da je to bilo poslušanje, čak do smrti, i to do smrti na krstu. Kroz takvo poslušanje uništena je smrt i mi smo oslobođeni osude na smrt.
 
20. A Zakon uz to dođe da se umnoži prestup; a gde se umnoži greh, onde se još većma umnoži (preumnoži) blagodat.
 
Nakon što je dokazao da su u Adamu svi osuđeni a u Hristu svi spaseni, neko bi, verovatno, mogao da posumnja i da prigovori: Šta je činio tokom tolikih godina zakona, ako nas je opravdao Hristos? Zakon, odgovara dođe, tj. bio je dat privremeno, on nije bio glavna i najvažnija potreba. Kad je on došao, umnožio se prestup, jer je on davao mnoštvo zapovesti.
Međutim, ljudi su sve te zapovesti prestupili, zbog čega se i umnožio prestup (bezakonje). Veznik „da se“ ne ukazuje na uzrok, nego na posledice. Zakon je dat radi umanjenja i istrebljenja greha. Međutim, dogodilo se sasvim suprotno, ali ne usled prirode zakona, nego usled ljudskog nemara.
I dok se kroz zakon umnožio greh, kroz Hrista se blagodat Božija javila preizobilno. Ona nas nije samo oslobodila od greha, nego nas je i opravdala, učinila nebeskima i usinila Bogu. Zbog toga i ne kaže da se blagodat umnožila, nego da se još većma umnožila (dosl. preumnožila), ukazujući time na njeno veliko obilje.
 
21. Da bi, kao što carova greh u smrti, tako i blagodat carovala pravednošću za život večni kroz Isusa Hrista, Gospoda našega.
 
Rekavši da se blagodat preizobilno javila, a da mi ne bismo bili neverni, apostol pokazuje da takvo javljanje odgovara njenom cilju i kaže: greh je bio car a smrt vojnik, kojeg je ona naoružala. Ako je nad nama carevao greh, imajući smrt kao nekog vojnika, onda će se utoliko pre u nama zacariti blagodat koja daruje pravednost, uništava greh i zajedno sa grehom iskorenjuje i smrt i vodi u život večni. I kao što u ratu protivnici stoje jedan naspram drugoga, greh je za svog vojnika imao smrt, dok je blagodat (za svog vojnika) imala opravdanje.
Prema tome, opravdanje je umrtvilo cara, greh, a zajedno s njim i smrt i, najzad, uveden je večni život.

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Pomaže Bog.Gde mogu kupiti ovu knjigu?

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *