NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJA POSLANICE RIMLJANIMA

TUMAČENJA POSLANICE RIMLJANIMA

 

TUMAČENJA POSLANICE RIMLJANIMA
 

 
ČETVRTA GLAVA
 
1. Šta ćemo, dakle, reći za Avraama, oca našega, da je postigao po telu? 2. Jer ako se Avraam delima opravda, ima hvalu, ali ne pred Bogom. 3. Jer šta kaže Pismo? I verova Avraam Bogu i to mu se uračuna u pravednost.
 
Dovoljno dokazavši da je svima potrebna vera, potvrđuje to i primerom Avraama, koji je kod Judejaca bio veoma poštovan: kaže da se on, iako je izvrsno savršio mnogo velikih stvari, nije opravdao delima, nego verom. Naziva ga ocem po telu, da bi pokazao da Judejci nisu ni u kakvom duhovnom srodstvu sa njim ili, bolje rečeno, da bi ih time obavezao da ga u svemu podražavaju. Ako se on opravdao delima, onda ima pohvalu, ali ne pred BOGOM, tj. može da se pohvali time što je nešto dobro učinio sopstvenim trudom, ali to ne znači pohvalu pred Bogom i nije upravljeno ka Bogu. Naprotiv, onaj što se opravdava verom ima pohvalu pred Bogom i može da se hvali u Bogu kao onaj kojeg je Bog spasao i kojeg Bog ljubi. Verujući može da se hvali i drugačije, odnosno, kao onaj koji je proslavio Boga poverovavši da On može da učini ono, što nama izgleda kao nemoguće. On, dakle, ima pohvalu i odvažnost pred Bogom, jer ima istinsku pred-stavu o Njemu i veruje u Njegovo svemogućstvo.
 
4. A onome koji radi ne računa se plata po milosti nego po dugu. 5. Onome pak koji ne radi, a veruje u Onoga koji opravdava grešnika, računa se vera njegova u pravednost. 6. Kao što i David govori da je blažen onaj čovek kojem Bog uračunava pravednost bez dela. 7. Blaženi su oni kojima se oprostiše bezakonja i kojima se pokriše gresi. 8. Blažen je čovek kome Gospod ne uračuna greh.
 
Onaj koji radi, kaže, dobija platu kakva mu se računa za trud po dugu; verujući pak, čak i ako ne dela, sa svoje strane prinosi veru, što je veoma značajna stvar, jer ubeđenost da Bog i onoga, koji živi u grehu, može ne samo da oslobodi od kazne nego i da učini pravednim, ima veoma veliku vrednost. Iz tog razloga, se i verujućem vera njegova računa u pravednost, tj. Bog prihvata njegovu veru, ali ne zato da bi mu dao platu, nego zato da bi ga opravdao. Prema tome, onaj koji veruje prinosi nešto i sa svoje strane, odnosno veru. Dokazavši Avraamovim primerom da pravda ili opravdanje potiču od vere, pominje i Davida, jer on blaženim naziva onoga čoveka kojem Bog ne uračunava grehe, pokazujući time preimućstvo i prevashodstvo vere. Ako je blažen onaj, koji dobija oproštaj po blagodati, onda je daleko blaženiji onaj, koji je pokazao veru i bio njome opravdan. Zašto ti je, kaže, nelagodno, ako on dobija oproštaj grehova po blagodati? Vidiš li da se onaj, koji je dobio oproštenje po blagodati, naziva blaženim, jer ga prorok ne bi tako nazvao da ne zna da on ima veliku slavu. Naime, blaženstvo je nešto veoma važno i uzvišenije od same pravednosti, ono je iznad svakog dobra koje dobijamo od Boga.
 
9. Ovo blaženstvo, dakle, da li se odnosi na obrezanje ili na neobrezanje? Jer govorimo da se Avraamu uračuna vera u pravednost. 10. Kako mu se, dakle, uračuna? Kad je bio u obrezanju ili u neobrezanju? Ne u obrezanju, nego u neobrezanju.
 
Ako, kaže, blaženstvo pršada onome, kome Bog ne uračunava grehove tj. opravdanome, a Avraam je opravdan, on je svakako zadobio i blaženstvo. Pogledajmo pak, kada se on opravdao? Pre ili posle obrezanja? Naravno, do obrezanja. To znači, da se blaženstvo odnosi na neobrezanje, odnosno, u većoj meri pripada neobrezanju, nego obrezanju.
 
11. I primi znak obrezanja, pečat pravednosti vere koju imaše u neobrezanju, da bi on bio otac sviju koji veruju u neobrezanju, da se i njima uračuna u pravednost. 12. Ida bi bio otac obrezanja ne samo onima koji su od obrezanja, nego i onima koji hode po stopama vere oca našega Avraama koju imaše u neobrezanju.
 
Razrešava prigovor koji se prirodno morao pojaviti. Neko bi, možda, prigovorio: ako se Avraam opravdava do obrezanja, zašto je onda obrezan? Apostol odgovara: Primi znak obrezanja umesto pečata, koji je zapečatio njegovo opravdanje verom kakvu je ispoljio ranije, dok je bio neobrezan. Dakle, u vezi s Avraamom ispoljavaju se dva predmeta: obrezanje i neobrezanje. On se kroz neobrezanje pojavljuje kao otac neobrezanih. Međutim, kakvih neobrezanih? Onih, koji slično njemu veruju da se i njima uračuna u pravednosš, tj. da bi se i oni opravdali. S druge strane, Avraam se kroz obrezanje pojavljuje kao otac obrezanja, tj. obrezanih. Otac, ali ne samo onih koji su obrezani, nego i onih koji koračaju stopa-ma njegove vere, kakvu je imao u neobrezanju. Prema tome, ovo mesto bi trebalo čitati na sledeći način: postao je i otac obrezanima, ali ne onima, što su mu slični samo po obrezanju, nego onima koji koračaju stopama njegove vere, tj. koji slično njemu veruju u vaskrsenje mrtvih tela.
Naime, on je u starosti i umrtvljenosti poverovao da Bog može da učini njegovo seme plodnim i da mu podari sina. Potpuna misao je slede-ća: budući još neobrezan, Avraam je poverovao i opravdao se, da bi na taj način postao otac verujućih neobrezanih. S druge strane, on je dobio obrezanje, pečat i znak vere koju je imao u neobrezanju, da bi postao otac obrezanih ali, naravno, onih što koračaju stopama njegove vere, kakvu je imao dok još nije bio obrezan. Čim nema takve vere, obrezanje se uzaludno hvali, podražavajući onoga što pokazuje vreću, na koju je samo stavljen pečat ali u kojoj nema ničega. Judejac je, dakle, vreća zapečaćena obrezanjem, ali koja nema vere čiji je pečat obrezanje.
 
13. Jer obećanje Avraamu ili semenu njegovu da on bude naslednik sveta ne bi zakonom nego pravednošću vere. 14. Jer ako su naslednici oni koji su od zakona, uzaludna je vera i propade obećanje.
 
Apostol je već dokazao da opravdanje ne biva zakonom nego verom. Sada dokazuje da Avraam obećanje nije dobio zakonom nego pravednom verom. Kakvo obećanje? Da bude naslednik sveta, tj. da u njemu budu blagosloveni svi narodi celog sveta. Ako je, kaže, obećanje dato zakonom, onda je uzaludna vera, tj. pokazuje se kao uzaludna i beskorisna. Ko će se onda brinuti o veri ako je obećanje nasleđa dato zakonom? Stvari, međutim, ne stoje tako. Avraam obećanje nije nasledio zakonom (jer gde je tada bio zakon?), nego verom, kao što je i napisano: Avraam poverova (1. Mojs. 15; 6). 15. Jer zakon stvara gnev, a gde nema zakona, nema ni prestupa. Sada dokazuje na koji je način obećanje nedelotvorno. Sa zakonom je, kaže, sjedinjen i prestup, a prestupanje zakona stvara gnev i izlaže prokletstvu i kazni. Kako su, pita se, oni što su krivi za prestup dostojni nasleđa?
 
16. Zato je od vere, da bude po blagodati, da obećanje bude sigurno svemu potomstvu, ne samo onome koje je od zakona, nego koje je od vere Avraama, koji je otac svima nama, 17. Kao što je napisano: jer sam te postavio za oca mnogim narodima pred Bogom kome poverova…
 
Budući da zakon stvara gnev, rečeno je da se Avraam opravdao i da je postao naslednik vere, kako bi sve bilo po blagodati. Da obećanje bude sigurno. Blagodat nije kao zakon, i nema prestupa, zbog čega bi darovano moglo da bude nepouzdano. Kako sve biva po blagodati i milosti Božijoj, onda je darovano pravedno sigurno za sve nas, tj. za sve verujuće, ne samo za one koji su po zakonu, tj. obrezani, nego i za one koji su neobrezani, koji su seme Avraamovo rođeno po veri. Usled toga, ko nema vere nije seme Avraama, kojije otac svima nama, tj. verujućima, kao što je napisano: Post-vio sam te za oca mnogim narodima.
Smisao je sledeći: Avraam je otac svih pred Bogom , tj. slično Bogu: kao što je Bog Otac svih, tako je i Avraam, ali ne po prirodnom srodstvu, nego po savezu (zavetu) vere. Kome je poverovao dodao je zbog toga, da bi pokazao da je Avraam dobio nagradu za veru-da bude otac svih. Ako dakle, ti, Judejine, ne priznaješ da je Avraam otac svih, umanjuješ počast koju je on zadobio verom.
 
Koji oživljuje mrtve i zove nepostojeće kao postojeće.
 
Sada ponavlja ono što je prethodno rečeno, tj. da je Avraam poverovao da umrtvljeno telo, kakvo je bilo njegovo, Bog može ne samo da oživi, nego i da učši plodnim, zbog čega sada kaže: Koji oživljuje mrtve. Reči: zove nepostojeće kao postojeće dodao je zato, da bi pokazao da Bogu nije nemoguće da one, koji nisu deca Avraamova, učini njegovom (Avraamovom) decom. Nije, međutim, rekao da nepostojeće priziva u biće, nego da zove. Koliko je nama lako da nazovemo (imenujemo) nešto postojeće, toliko je Bogu lako da iz nebića (nepostojanja) prizove u biće (postojanje).
 
18. Kad nije bilo nikakve nade, on s nadom poverova da će biti otac mnogim narodima…
 
Nemoj pomisliti, kaže, da je Avraam bez zasluga udostojen počasti. Da li je to moguće, kad je on, bez ljudske nade, s nadom Božijom poverovao da će postati otac mnogih naroda, i to ne onih, što su potekli od Ismaila (jer oni od Avraama nisu potekli po veri nego po prirodi), nego onih, koji su mu slični po veri?
 
Kao što je rečeno: Tako će biti tvoje potomstvo. 19. I ne oslabivši verom, ne pomisli na svoje već umrtvljeno telo, a beše mu negde oko sto Godina, ni na umrtvljenost Sarine materice. 20. I u obećanje Božije ne posumnja s neverovanjem, nego ojača u veri i dade slavu Bogu, 21. I beše potpuno uveren da ono što Bog obeća, kadar je i učiniti.
 
Rekavši da je Avraam bez ikakve ljudske nade poverovao s nadom Božijom, sada to i dokazuje, govoreći da je Avraamu bilo rečeno: Umnožiću seme tvoje kao zvezde nebeske i kao pesak morski (1. Mojs. 15; 5 i 22; 17). On (Avraam) nije, dakle, oslabio u veri nego je ojačao u njoj, ne obraćajući pažnju niti na sopstveno telo, već umrtvljeno usled starosti, niti na dvostruku umrtvljenost Sarine materice (koja beše umrtvljena i od starosti i od neplodnosti). Nije se pokolebao, tj. nije ni najmanje posumnjao, nije se pokolebao mišlju, nego je ojačao u veri. Zapazi kako dokazuje da je verujućem potrebna veća sila. Mnogi su ponižavali veru kao delo koje ne zahteva trud, dok su dela veličali, jer zahtevaju znoj i snagu. Apostol, međutim, kaže da je verujućem potrebna velika i silna duša da bi odbila nagovore neverja, kao što je i Avraam bio silan verom. A kako je Avraam bio silan verom? Tako što je dao slavu Bogu, odnosno, nije poverovao na osnovu ljudskog umovanja, nego pomišljajući na ono što je dostojno slave Božije i budući uveren da Bog može da učini i nemoguće, jer se u tome i sastoji slava Božija. Beše mu negde oko sto godina, rečeno je približno, jer Avraam u to vreme još nije imao punih sto godina.
 
22. Zato mu se i uračuna u pravednost. 23. A ne bi pisano samo za njega da mu je uračunato, 24. Nego i za nas kojima će se uračunati, koji verujemo u Onoga koji vaskrse Isusa Hrista Gospoda našega iz mrtvih, 25. Koji bi predan za grehe naše i ustade za opravdanje naše.
 
Apostol je rekao mnogo toga u pohvalu Avraamu, a neko je mogao da prigovori: „Zašto je to nama važno?“ Zato i kaže da je u tome pisano i za nas, da će nam se vera uračunati u pravednost, samo ako je budemo imali, verujući u Onoga, Koji je vaskrsao Isusa. Ako sumnjaš da možeš da se opravdaš, zamisli u svojoj duši Isusa, Koji je izbrisao sve tvoje grehove i Koji nije umro zbog Svog greha, nego zbog greha sveta. Budući da je On umro nemajući greha, pravedno je vaskrsao.
Kako je u adu mogao da bude zadržan Onaj, Koji nije imao greha? Dakle, On je zato i umro i vaskrsao, da bi (nas) oslobodio greha i učinio pravednima. I kao što je Avraam poverovao da će njegovo već umrtvljeno telo postati plodno, tako i ti veruj da je Isus umro i vaskrsao, i to će ti se uračunati u pravdu, kao i tvom praocu Avraamu.

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Pomaže Bog.Gde mogu kupiti ovu knjigu?

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *