NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJA POSLANICE RIMLJANIMA

TUMAČENJA POSLANICE RIMLJANIMA

 
PREDGOVOR NA POSLANICU RIMLJANIMA [1]
 
Postojano čitanje božanstvenih Pisama vodi ka njihovom poznanju, jer nije lažan Onaj što je rekao: Tražite i naći ćete; kucajte i otvoriće vam se (Mt. 7; 7).
I tajne Poslanica svetog apostola Pavla doznaćemo ukoliko te Poslanice budemo čitali postojano i brižljivo. Rečju svoje pouke apostol Pavle je prevazišao sve ostale. To je pravedno, jer se on potrudio najviše od svih i zadobio najobilniju blagodat Duha. To se ne vidi samo iz njegovih Poslanica, nego i iz Dela apostolskih, gde se kaže da su ga zbog savršenstva njegovih reči smatrali za Hermesa.
Najpre nam se izlaže Poslanica Rimljanima ali ne zato što je ona, navodno, napisana pre ostalih. Tako su pre Poslanice Rimljanima napisane obe Poslanice Korinćanima, a pre Poslanica Korinćanima Poslanice Solunjanima, gde apostol Pavle pohvalno ukazuje na milostinju koja je poslata u Jerusalim (v. 1. Sol. 4; 9-10, upor. 2. Kor. 9; 2). Osim toga, pre Poslanice Rimljanima napisana je i Poslanica Galatima. Bez obzira na to, kažem da je Poslanica Rimljanima prva među ostalim Poslanicama. Zašto je upravo ona dobila prvo mesto?
Zato što u Svetom Pismu hronološki poredak nije neophodan. Tako i dvanaest proroka, ako ih razmatramo u onom poretku, u kom su oni u nizu sveštenih knjiga, ne slede jedan za drugim po vremenu, nego su razdvojeni velikim periodima.
S jedne strane, Pavle piše Rimljanima zbog toga, što je imao dužnost da izvrši služenje Hristovo, a sa druge zato, što su Rimljani na svoj način bili starešine vaseljene: onaj koji je od koristi glavi, donosi korist i ostatku tela.
 


 
NAPOMENA:

  1. Rim i njegovi žitelji najpre su pomenuti kod proroka Danila, a zatim i u Knjigama Makavejskim. Kao što je poznato, Palestina je oko 60. godine pre Hrista postala rimska provincija. Nakon što je zauzeo Jerusalim, Pompej je mnogobrojne ratne zarobljenike odveo u Rim. Osim toga, poznato je da su Judejci iz rasejanja već živeli u Rimu, u kvartu Trastevere. Zahvaljujući trudu hrišćanskih propovednika – po svemu sudeći, prevashodno apostola Petra – u toj sredini se pojavila prva hrišćanska rimska opština (zajednica). Ova crkva se uglavnom sastojala od preobraćenih neznabožaca, od vremena kad je car Klaudije proterao Judejce (oko 61. g) i do dolaska apostola Pavla u Rim. U vreme Neronove vladavine, ova hrišćanska crkva bila je izložena najsurovijim progonima, čije su žrtve bili i apostoli Petar i Pavle. Poslanica Rimljanima je najstarije i najverodostojnije svedočanstvo o postojanju rane hrišćanske opštine u Rimu, već oko 57. godine. Apostol Pavle kaže da ga je apostolski trud sprečavao da i lično dođe ovamo, ali se nada da će, nakon što iz Jerusalima krene u Španiju, proći kroz Rim. U ovoj, najdužoj od njegovih poslanica, on Rimljanima pismeno izlaže ono, što drugima usmeno blagovesti. Osnovna tema, koju je izabrao za ovu Poslanicu, jeste spasenje kroz veru a ne kroz dela zakona. Karakteristično je da kao potvrdu ovog svog mišljenja on navodi Avraama, i poredi veru Avraamovu sa verom hrišćana. Ova poslanica je napisana u Korintu, oko 58. g. neposredno pred putovanje apostola Pavla u Jerusalim. Verodostojnost ove poslanice je neosporna. Nju je izučavao još sv. Kliment Rimski, a na nju se pozivaju i nazivaju je Poslanicom apostola Pavla Rimljanima, sv. Justin, Irinej, Kliment Aleksandrijski, Tertulijan i drugi.
Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Pomaže Bog.Gde mogu kupiti ovu knjigu?

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *