NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJA POSLANICE RIMLJANIMA

TUMAČENJA POSLANICE RIMLJANIMA

 

TUMAČENJA POSLANICE RIMLJANIMA
 

 
PETNAESTA GLAVA
 
1. Dužni smo pak mi jaki slabosti slabih nositi, i ne sebi ugađati.
 
Nakon molitve, opet izlaže savet i naslađuje savršene time, što ih postavlja uporedo sa Sobom, nazivajući ih jakima. Nije rekao jednostavno:“ slabosti“, nego slabosti slabih. Udvostručio je izraz, da bi ih privukao ka većem milosrđu. Nakon što je govorio o našoj obavezi da nosimo slabosti slabih, poučava i kako da je ispunimo. Za to je, kaže neophodno da ne tražimo jedino svoju korist.
 
2. Svaki od nas neka ugađa bližnjemu na dobro radi napretka.
 
Drugim rečima, neka svaki čini ono, što je ugodno bližnjem, i neka služi bratu, ali samo na dobro. Da neko od savršenih ne bi rekao: „Evo, i ja vodim brata ka dobru“, dodaje: radi napretka. Iako je dobro to što sada činiš, ono je neblagovremeno, i tvoje delo se pretvara u razaranje, budući da neblagovremeno razobličenje ne vodi napretku.
 
3. Jer ni Hristos ne ugodi Sebi, nego kao što je napisano: Ruženja onih koji Tebe ruže padoše na Mene.
 
Apostol nam ukazuje na Hristov primer. Da je On hteo da ugodi Sebi i da traži Svoje, mogao je da izbegne poruge i da ne pretrpi ono, što je pretrpeo. On to, međutim, nije hteo, nego je na Sebe prihvatio stradanja, kod mnogih zadobio rđavu slavu, bio smatran nemoćnim pa čak i varalicom i zločincem. O Njemu su govorili: Druge si spasao, a Sebe ne možeš da spaseš (Mt. 27; 42). Tako su ruženja onih koji Tebe ruže, Oca, u Starom Zavetu, pala na Mene (Ps. 68; 10), Tvog Sina. I to nije ništa novo.
 
4. Jer što se ranije napisa za našu se pouku napisa, da kroz trpljenje i utehom Pisma imamo nadu.
 
To je, kaže, bilo ranije napisano da bismo ga podražavali. Ovde ih savetuje i trpljenju u iskušenjima, govoreći da, ukrepljeni Pismima, trpimo, i trpljenjem pokažemo živu i postojanu nadu u sebi. Onaj koji trpi pokazuje da u sebi ima nadu u buduća dobra, a onaj, koji ne trpi, izgubio je nadu.
 
5. A Bog trpljenja i utehe neka vam da isto da mislite među sobom po Hristu Isusu.
 
Pokazuje da nam Bog s Pismima daje trpljenje i utehu. Kao Darovatelja i Uzročnika tih dobara, naziva Ga Bogom trpljenja i utehe. Takođe Ga moli da im podari da isto misle među sobom. Ljubavi je svojstveno da o bližnjem misli ono isto, što neko misli o sebi. Kako je ta ljubav mirjanska (svetovna), dodao je: po Hristu Isusu, odnosno, mislite ono, što je ugodno Isusu Hristu.
 
6. Da bi jednodušno, jednim ustima slavili Boga i Oca Gospoda našega Isusa Hrista.
 
Šta je plod jedinomislija? Proslavljenje Boga ne samo jednim usti-ma, nego i jednom dušom (jer to znači reč: jednodušno). Ovde bi reč Bog trebalo odeliti, i vezati je za prethodno, a zatim čitati od novog početka: I Oca Gospoda našeg Isusa Hrista. Uostalom, neće biti neprilično ako se te reči i ne budu odvojeno čitale, tj. podrazumevajući Boga i Oca u odnosu na Jednog Istog, tj. Hrista, jer Bog Otac jeste Bog Hristu po čovečijoj prirodi, a Otac po božanstvenosti.
 
7. Zato primajte jedan drugoga, kao što je i Hristos primio vas na slavu Božiju.
 
Ponavlja prethodni savet i navodi Hrista kao primer, da bismo i mi primili jedan drugoga, jer i to služi na slavu Božiju. Naše jedinstvo će najviše proslaviti Boga, kao što je rečeno: Poverovaće svet da si Me Ti poslao, ako učenici jedno budu (Jn. 17; 21-23). Naprotiv, naše nesuglasice sramote Boga jer neznabošci, videvši da hrišćani nisu međusobno saglasni, optužuju samu veru.
 
8. Ali kažem, da je Isus Hristos bio sluga obrezanja istine radi Božije, da utvrdi obećanja ocima.
 
Drži se pređašnjeg predmeta besede i, pokazujući da Hristos nije Sebi ugađao, nego da je sve prihvatio radi nas, ubeđuje neznabošce da se ne preuznose pred onima koji su poverovali iz judaizma. Naime, Judejci su se spasavali prema obećanju koje je dato njihovim ocima, a neznabošci samo po milosrđu i čovekoljublju. Takav je smisao rečenoga. Avraamu je dato obećanje da će njegovo seme naslediti zemlju (1. Mojs. 13; 15). Međutim, svi oni koji su potekli od Avraama postali su dostojni kazne, jer su narušili zakon i postali nedostojni obećanja. Zato je došao Hristos i ispunio zakon, prihvativši, kako ostalo, tako i obrezanje. Ispu-nivši zakon, primivši obrezanje i postavši seme Avraamovo, On je ugasio gnev Božiji i učinio nas sposobnima da primimo obećanje. On je obrezanje primio zbog toga, da obećanje Božije ne bi bilo uzaludno, a ne zbog toga da bi utvrdio zakon. Zašto se ti, judejstvujući, privezuješ za zakon, koji te doveo u opasnost da izgubiš obećanje?
 
9. A neznabošci da proslave Boga zbog milosti.
 
Oni, koji su potekli iz judaizma, iako su bili nedostojni, imali su obećanje. Ti, koji si prizvan iz neznaboštva, spasen si jedino čovekoljubljem. Zbog toga si obavezan da posebno proslavljaš Boga. Bog se proslavlja onda, kad živite u međusobnom savezu i jedinstvu, kad ti nosiš slabe.
 
Kao što je napisano: zato ću Te priznati među neznabošcima, Gospode, i pevaću imenu Tvojemu. 10. I opet Govori: veselite se, neznabošci, s narodom Njegovim. 11. I opet: Hvalite Gospoda svi neznabošci, i slavite Ga svi narodi. 12. I opet Isaija Govori: Biće koren Jesejev, i koji ustade da vlada nad neznabošcima, u Njega će se uzdati neznabošci.
 
Naveo je sva ta svedočanstva kao dokaz da prizvani iz neznaboštva moraju živeti u jedinstvu i biti u jedinomisliju s onima, koji su došli iz judaizma. Smiruje ih, da se ne bi preuznosili pred prizvanima iz neznabo-štva, jer su ih prizivali svi proroci. One pak, koji su prizvani iz nezna-boštva, ubeđuje da se ne nadimaju i pokazuje im da su oni obavezniji Bogu, jer su dobili veću milost. Naime, iako nisu bili narod, sjedinjeni su s narodom. Reči: Priznaću te (slaviću Te) među neznabošcima, izrečene su u ime Hristovo, umesto reči: „Propovedaću Te, Oče, među narodima“, dok su reči: Biće koren Jesejev izgovorene umesto: od korena Jesejeva izrašće Onaj, Koji će ustati da vlada narodima, tj. Hristos.
 
13. A Bog nade da vas ispuni svakom radošću i mirom u veri, da izobilujete u nadi silom Duha Svetoga.
 
Moli da se verujući iz judaizma preispune radošću, jer su se oni žalostili zbog kazne, a da se verujući iz neznabožaca preispune mirom, jer su se neprijateljski odnosili prema onima, koji su se pridržavali zakona. Bolje rečeno, moli da se i jedni i drugi ispune radošću i mirom. Kako će to postići? Verom. A kakva nam dobra daje vera? Bogatstvo nade. Onaj, koji veruje budućim dobrima i zadovoljan je sadašnjim, bogat je nadom. On očekuje buduća dobra i podnosi sve privremene nevolje. Kakvo nam pak dobro daje nada? Zadobijanje sile Svetoga Duha, koja ukrepljuje naše nadanje. Nadanje nam, s jedne strane, daje silu Duha Svetoga a sa druge, zbog Duha Svetoga, postaje u nama (nada) krepkija.
 
14. A ja sam, braćo moja, i sam uveren u vas, da ste i sami puni dobrote, ispunjeni svakog znanja, da možete i jedni druge poučavati.
 
Nakon strogih prekora, isceljuje nanete rane. Nije rekao: „slušao sam“, nego: uveren sam i ja, koji sam vas razobličavao i optuživao, da ste i sami puni dobrote, tj. dobrih misli i bratoljublja. Možda ovde dobrotom naziva punotu vrlina. Isto tako, nije rekao: „imate dobrotu“, nego: puni ste dobrote. Kako nema nikakve koristi u tome da imaju dobrotu a da ne znaju kako da je upotrebe, dodao je: možete i jedni druge poučavati. Ne, dakle, samo da naučite, nego, što je još bolje, da poučite i druge.
 
15. A pisah vam braćo, malo smelije i delimično, kao napominjući vam.
 
Rimljani su uživali poštovanje i bili su veoma nadmeni. Zbog toga ih isceljuje kada kaže: Pisah vam malo smelije, jer ih tim rečima snažno ražalošćuje. Ni time se, međutim, nije zadovoljio, nego je dodao: I delimično, tj. ukratko, i to ne kao pouku, nego kao da vam napominjem.
 
Po blagodati koja mi je data od Boga, 16. Da budem služitelj Isusa Hrista među neznabošcima, sveštenoslužeći evanđelju Božijemu.
 
Dajući svojim rečima smiren ton, kaže: „Ja nisam za samoga sebe pri-grabio čast, nego mi je Bog to zapovedio, izdvojivši me zbog toga, ali ne zato, što sam bio dostojan, nego po blagodati. Zašto mi je data ta blagodat? Da budem služitelj i sveštenik evanđelja. Zato me nemojte optuživati zbog onog što vam govorim. Moje sveštenstvo se i sastoji u tome, da vam objavim Evanđelje.“ A ko će se usuditi da optuži sveštenika, koji je prineo nož onome, što je izabrano za žrtvu?
 
Da prinos neznabožaca bude blagougodan, osvećen Duhom Svetim.
 
Nisam vam pisao zato, da bih se kroz to i ja proslavio, nego da biste se, zajedno s drugim narodima i vi spasavali, i da bi na taj način prinos neznabožaca bio potpuno blagougodan, jer svi prinose plodove Bogu. Osvećen Duhom Svetim, tj. duhovnim životom, jer se ne osvećuje samo vera, nego i život. Istina, kad smo poverovali i krstili se, mi smo dobili Duha; međutim, ukoliko ne budemo duhovno živeli, blagodat Duha će se ugasiti. Smiruje gordost Rimljana, kako oni ne bi smatrali nedostojnim da za učitelja imaju onoga, koji sve narode privodi Bogu.
 
17. Imam, dakle, hvalu u Hristu Isusu u onome što je po Bogu.
 
Budući da se pre toga sasvim unizio, ponovo uznosi besedu, kako ga ne bi prezreli, i kaže: „Ja se ne hvalim sobom i svojim staranjem, nego blagodaću Hristovom. U čemu se hvalim? U onome, što je po Bogu, odno-sno, ne nekim nevažnim stvarima, nego stvarima duhovnim.“
 
18. Jer se neću usuditi da Govorim nešto što Hristos nije učinio kroza me rečju i delom za poslušnost neznabožaca. 19. U sili znakova i čudesa, u sili Duha Božijega.
 
Kako je o sebi rekao: „Ja sam služitelj Evanđelja u svim narodima“, dodaje: „Ne hvalim se i ne ponosim nečim, što nisam učinio. Ja čak ni-sam ni delao, nego je delao Hristos, koristeći me kao oruđe. Bilo da nešto kažem, govoreći i ljubomudrujući (filosofirajući) o nebeskom, bilo da nešto radim, provodeći život po Bogu, bilo da tvorim čuda – sve to pripada Hristu.“ Među znakovima (znamenjima) i čudima postoji razlika. Znakom (znamenjem) se naziva ono, što se savršava saobrazno s prirodom, ali na neobičan način.
Takvo je bilo iznenadno iscelenje Petrove tašte, koja je bolovala od groznice. Ovde je iscelenje groznice delo, koje je saobrazno prirodi, ali se dogodilo na neobičan način: čim ju je dotakao Hristos, groznica je nestala (v. Mt. 8; 14-15). Čudo je pak dejstvo, koje se savršava nad onim, što se ne događa saobrazno s priro-dom. Takvo je iscelenje sleporođenog (Jn. 9; 1-7). Budući da se čuda i znakovi (znamenja) mogu događati i demonskom silom, on je dodao: silom Duha Božijeg. Ovde se ukazuje i na dostojanstvo Duha, koji može da tvori istinske znakove (znamenja) i čuda.
 
Tako da sam od Jerusalima i naokolo sve do Ilirika ispunio evanđeljem Hristovim.
 
Hoćeš li, kaže, da imaš dokaz za ono što govorim? Eto mnoštva mojih učenika, od Jerusalima pa sve do Ilirika (a to je današnja Bugarska). Nije rekao: „ja sam propovedao“, nego: ispunio sam Evanđeljem, da bi pokazao da njegova reč nije bila besplodna, nego delatna. Kad čuješ: od Jerusalima do Ilirika, nemoj misliti da je apostol išao pravim i velikim putem. I naokolo, kaže, propovedajući sam obišao narode i na severu i na jugu.
 
20. I tako se starah da širim evanđelje, ne tamo gde ime Hristovo beše poznato, da ne zidam na tuđem temelju.
 
Ne samo da sam blagovestio tim i tolikim narodima, nego nisam ni odlazio kod onih ljudi, kojima je već bilo objavljeno ime Hristovo. Daleko sam od toga da sebi potčinim tuđe učenike i da to činim radi sopstvene slave. Zato sam vam i pisao, ali ne u želji da se proslavim, nego da bih ispunio svoje služenje.
Tuđim temeljom naziva učenike apostola, ali ne zato što su mu oni bili tuđi ili što su oni propovedali nešto drugo, nego u odnosu na nagradu, jer je nagrada za njihov trud bila tuđa Pavlu i nije pripadala njemu.
 
21. Nego kao što je pisano: Kojima se ne javi za Njega, videće; i koji nisu čuli, razumeće.
 
Ovde ukazuje na ispunjenje proroštva. Onome pak, koji, kao Pavle, donese odluku da poučava neupućene, predstoji mnogo truda i znoja.
 
22. Zato i mnogo puta bejah sprečen da dođem k vama.
 
Na početku ove poslanice rekao je: Bih dosad sprečen (Rim. 1; 13). Ovde predstavlja sam razlog koji ga je sprečio da im dođe. Ja sam, kaže, svuda hodio i propovedao, i zato sam nailazio na mnoge prepreke, odnosno, često sam nameravao i želeo da vam dođem, ali sam svagda nailazio na prepreke.
 
23. A sad više nemajući mesta u ovom krajevima, a imajući želju od mnogo godina da vas vidim, 24. Kad pođem u Španiju, doći ću vam; jer senadam da ću vas u prolazu videti, i vi ćete me otpratiti onamo, kad se najpre bar donekle nasitim vas.
 
Ja, kaže, nailazim na prepreke zato, što želim da propovedam. Sada vam pišem i dolazim k vama iako nemam posla u tim krajevima. Ne dolazim ni iz jednog drugog razloga, na primer, iz želje da steknem slavu. Da mu ne bi prigovorili: „Posećuješ nas uzgred, jer tamo nemaš više nikakvog posla“, dodaje: Imajući želju od mnogo godina, i žurim da tu želju ispunim. Da se oni ni ovog puta ne bi pogordili, umislivši da ima želju da dođe kod njih, kao kod uzvišenijih od svih ostalih, dodaje:
Kad pođem u Španiju, doći ću kod vas. Da, opet, ne bi rekli da on samo uzgred hoće da boravi kod njih, nastavlja: Vi ćete me otpratiti onamo, tj. vi sami ćete me, videvši nužnost koja me podstiče da odem kod tih naroda, tamo otpratiti, jer vas ne mimoilazim iz prezira prema vama, nego usled nužnosti. Budući da ih je i to vređalo, umiruje ih govoreći: Kad se bar donekle najpre nasitim vas. Time pokazuje da želi da ih vidi zbog silne ljubavi prema njima. Zato nije rekao: „da vas vidim“, nego: da se nasitim vas, podražavajući način na koji roditelji govore deci. Rekao je: donekle, odnosno, ma koliko vremena da provedem kod vas, nikad vas se neću nasititi, i nikad mi neće dosaditi druženje sa vama. Zato ću biti zadovoljan ako se makar i donekle budem nasitio druženjem s vama.
 
25. A sad idem u Jerusalim, služeći svetima, 26. Jer Makedonija i Ahaja dobrovoljno odlučiše da skupe neki zajednički prilogza siromahe među svetima u Jerusalimu.
 
Prethodno je obećao da će doći kod njih. Međutim, bilo je potrebno da još sačeka. Da ne bi pomislili da im se izruguje, navodi im razlog zbog kojeg okleva i kaže: Idem u Jerusalim, služeći svetima. Nije rekao: „nosim milostinju“, nego: da služim, kako bismo doznali koliko je to visoko, ko to savršava i koliko je to važno. Na taj način i Rimljane savetuje da daju milostinju.
Kad kaže: Makedonija i Ahaja dobrovoljno odlučiše, itd. polaže u njih revnost da ih podražavaju. Reči: dobrovoljno odlučiše upotrebljene su umesto:“ htedoše“, smatrali su da je dobro da pošalju neki prilog. Tako, to jest prilogom, svagda naziva milostinju, kao zajedničku dobit i onih što daju, i onih što primaju. Rekao je: neki, a ne „mali“, kako Rimljani ne bi pomislili da ih prekoreva kao škrte i uskogrude. Svetima, rekao je, odnosno verujućima, jer su dostojni dvostruke samilosti: kao prvo, zbog siromaštva, a kao drugo, zbog vrlina.
 
27. Dobrovoljno odlučšie, ali i dužni su im, jer kad neznabošci postadoše učesnici u njihovim duhovnim dobrima, dužni su i oni njima u telesnim potrebama poslužiti.
 
U tome, kaže, što su poželeli da daju neki prilog svetima nema ni-šta novo. Oni su njihovi dužnici. Na koji način? Hristos (po telu) potiče od Judejaca i došao je zbog njih. Odatle potiču proroci, apostoli i sva dobra. Međutim, pričasnica svega toga postala je čitava vaseljena. Prema tome, oni, koji su se preobratili iz neznaboštva, dužni su da im daju svoja telesna dobra, kao što ste to dužni i vi. Nije rekao: „da im dopuste da učestvuju“, nego: da im posluže, i time kao da ih prikazuje kao đakone. Nije rekao ni: „u telesnim dobrima“. O duhovnim dobrima je rekao da pripadaju Judejcima, ali za telesna blaga nije rekao da pripadaju samo neznabošcima. Novac pripada svima, a ne samo gospodarima.
 
28. Kad ovo dakle svršim i ovaj im plod predam.
 
Tj. kad ga položim kao u carsku riznicu, kao na sigurno i nepristupačno mesto, jer je takvo ono što je zapečaćeno. Rekavši: plod, pokazao je da i oni, koji daju milostinju, imaju od toga veliku dobit.
 
Poći ću u Španiju preko vas.
 
Opet pominje Španiju, pokazujući da je neophodno da tamo otputuje i da nije zbog prezira prema njima zaobilazio Rim.
 
29. A znam da kad dođem k vama, doći ću u punoći blagoslova evanđelja Hristova.
 
Drugim rečima, videću vas u slavi svih evanđelskih dobara. Punotom evanđelskog blagoslova naziva sva dobra dostojna blagoslova, tj. pohvale saglasne Evanđelju. Pod blagoslovom, međutim, možeš podrazumevati i milostinju, da bi misao bila sledeća: pronaći ću vas savršene u milostinji i čovekoljublju. Govori im to da bi se postideli pohvale, a onda se i potrudili da se uistinu pokažu kao takvi.
 
30. Ali vas molim, braćo, radi Gospoda našeg Isusa Hrista, i radi ljubavi Duha…
 
Nikada sebe ne smatra dostojnim vere, nego navodi posrednike. Tako i sada ukazuje na Hrista i Duha. Oca nije pomenuo, kako bi ti znao da, kada pominje samo Oca, to ne isključuje Sina i Duha. Rekao je: Radi ljubavi Duha jer, kao što su Otac i Sin zavoleli svet, tako ga je zavoleo i Sveti Duh.
 
Da mi budete saborci molitvama Bogu za mene.
 
Pokazuje najveće smirenoumlje, kada kaže su mu potrebne njihove molitve.
 
31. Da se izbavim od neverujućih (u srp. prevodu: nepokornih) u Judeji.
 
Ne kaže: “ Da stupim u borbu i da ih pobedim“, nego: da se izbavim, jer ispunjava božanstveni zakon, koji zapoveda da se molimo da ne padnemo u iskušenje (v. Mt. 26; 41). Istovremeno pokazuje da se moraju davati prilozi onima, koji žive među tolikim neverujućim (za čije se izba-vljenje i sam moli) i pri tom su u opasnosti da umru od gladi.
 
I da služenje moje za Jerusalim bude po volji svetima.
 
Da blagonaklono prihvate prilog. Odatle se vidi da davanje milostinje nije dovoljno da bi ona bila prihvaćena. Kada neko daje usled nu-žnosti, od nepravde ili radi slavoljublja, onda sve propada i plod milostinje biva uništen.
 
32. Da s radošću dođem k vama, po volji Božijoj.
 
Molim se da budem izbavljen odatle, zato, da bih uskoro video i vas, i to s radošću, ne noseći odande nikakvu žalost.
 
I da se uspokojim s vama.
 
Nije rekao:“ da vas naučim, da vas poučim u veri“, nego: da se uspokojim, tj. da oživite mojim učenjem, i da ja oživim narastanjem vaše vere. Tim izrazom pokazuje da je i njemu i njima, kao podvižnicima i trudoljubivima, potreban predah.
 
33. A Bog mira neka je sa svima vama. Amin,
 
Svagdašnji je običaj apostolov da savetu prisajedini molitvu.

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Pomaže Bog.Gde mogu kupiti ovu knjigu?

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *