NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJA POSLANICE RIMLJANIMA

TUMAČENJA POSLANICE RIMLJANIMA

 

TUMAČENJA POSLANICE RIMLJANIMA
 

 
ČETRNAESTA GLAVA
 
1. A slaboga u veri primajte bez raspravljanja u mišljenjima.
 
Mnogi od Judejaca, koji su poverovali, i posle svog preobraćanja očuvali su propise vezane za hranu, uzdržavali se od svinjskog mesa i nisu se usuđivali da u potpunosti odstupe od zakona. Da ih ne bi razobličili kako se uzdržavaju samo od svinjskog mesa, uzdržavali su se od svakog mesa uopšte i hranili su se biljkama. Drugi su bili savršeniji, nisu pazili ni na šta slično i bili su prekorevani od onih, što su se uzdržavali.
Pavle se plašio da bi oni savršeniji, ako nepravovremeno i na neodgovarajući način razobliče nesavršene, mogli da ih udalje od vere. Zbog toga mudro pristupa delu, brinući se o koristi i za jednu i za drugu stranu. On se nije odvažio da onima, što su prekorevali, otvoreno kaže: „Vi rđavo postupate“, kako nesavršene ne bi utvrdio u očuvanju (starih) obreda. Isto tako, nije se usuđivao ni da razobličiteljima kaže: „Vi dobro postupate“, kako njihove napade ne bi učinio još silnijim.
Naprotiv, iznosi savet, koji je prilagođen i jednima i drugima. Čini se da je njegovo razobličenje u većoj meri bilo upravljeno ka jačoj strani iako, u suštini, sva njegova sila pada na slabiju stranu. Odmah na početku, on je izrazom „slaboga“ ukazao na njegovu bolest. Kada kaže: primajte, ukazuje da mu je potrebna velika briga, što i jeste znak njegove krajnje slabosti. Bez raspravljanja o mišljenjima, odnosno, ne osuđujte ga zbog slabosti, ne sablažnjavajte se, i neka vas ne smućuju mnoge pomisli, nego svesrdno nastojte da ga kao slabog iscelite.
 
2. Jer jedan veruje da sme sve jesti, a koji je slab jede zelje.
 
Pravi poređenje između savršenog i nesavršenog i kaže da savršeni, zadobivši odvažnost po veri, jede svu hranu bez razlike, dok slabi jede zelje. Zbog toga ovaj drugi zaslužuje iscelenje a ne prekor.
 
3. Koji jede, neka ne prezire onoga koji ne jede; i koji ne jede, neka ne osuđuje onoga koji jede, jer ga Bog primi.
 
Oni, koji su kao savršeni jeli sve, unižavali su one, koji nisu jeli, kao maloverne i još uvek privezane za judejstvo. S druge strane, oni koji nisu jeli, osuđivali su one, što su jeli sve, kao neuzdržane. Kako su među njima mnogi došli iz mnogoboštva, kaže: Bog ga primi, tj. otkrio mu je Svoju neizrecivu blagodat. Zašto ti s njim raspravljaš o zakonu, kad ga je Hristos opravdao?
 
4. Ko si ti što osuđuješ tuđega slugu? Svojemu Gospodaru on stoji ili pada.
 
To govori savršenom, udaljujući ga kako od unižavanja, tako i od osuđivanja. Savršeni su činili i jedno i drugo, jer su i unižavali i osuđivali nesavršene. Uostalom, na prikriven način, razobličenje ovde pada i na nesavršene. Ne zabranjujem ti, kaže, da sudiš zbog toga, što ponašanje drugog ne zaslužuje osudu, nego zbog toga što je on tuđi sluga, tj. nije tvoj nego Božiji. Iako je slab, on nije prestao da bude sluga, i zato ne bi ni trebalo očajavati zbog njega. Ukrepljujući slaboga, nije rekao: „pada“, nego: stoji ili pada. Bilo da mu se dogodi jedno ili drugo, Gospodu pripada pravo da sudi i o gubitku palog i o dobitku onoga što stoji.
 
Ali će stajati, jer je Bog moćan da ga uspravi.
 
Rečima: Ali će stajati pokazuje da se on toliko koleba i da je došao dotle, da samo Bog može da ga uspravi. To govorimo o sasvim beznadežnim ljudima.
 
5. Tako jedan razlikuje dan od dana, a drugi drži sve dane da su jednaki.
 
Jedan se iscrpljivao gladovanjem ili se u određenim danima uzdržavao od svinjskog mesa, dok su drugi uzimali hranu i osuđivali one koji poste. Za njih se kaže da jedan sudi ovako a drugi onako, iako je stvar nevažna i ne bi zbog toga trebalo napadati braću. U tome snishodi ka prekorenima, jer su oni još bili novi u veri.
 
Svaki neka je osvedočen u umu svome.
 
Kad je reč o dogmama, ne smemo posgupati prema uverenju (svedočenju) svoga uma, nego se čvrsgo moramo pridržavati onoga što smo dobili, čak i ako bi nam anđeo sa neba obznanio nešto drugo. Ovde je pak reč o postu i jelu. Oni, koji su se na to spotakli, još su novi u veri i potrebno im je snishođenje. Zbog toga je bilo potrebno da im se pokaže određena popustljivost u pogledu života, ustrojenog sa najvećom tačnošću.
 
6. Koji razlikuje dane, Gospodu razlikuje, a koji ne razlikuje, Gospodu ne razlikuje.
 
Ko, kaže, razlikuje dane, Gospodu ih razlikuje, kao pobožan. I ko ne razlikuje dane, Gospodu ih ne razlikuje, kao onaj koji je savršeniji u Hristu i koji se izdigao iznad pravila zakona.
 
Koji jede, Gospodu jede, jer blagodari Bogu; i koji ne jede, Gospodu ne jede, i blagodari Bogu.
 
Za jedno, kaže, pitamo, a to je da li to čine Hrista radi, i da li i onaj što jede, i onaj što ne jede, blagodare Bogu? Ono, što se tako savršava, ne podleže optužbi i kleveti. Govori to, kao što sam rekao, zato što su Rimljani još bili novi u veri. Međutim, na prikriven način nanosi udarac onima, koji su se još pridržavali judejstva. Kako da blagodari onaj, koji se još pridržava zakona? Prema tome, blagodari samo onaj, kojijede.
 
7. Jer niko od nas ne živi samome sebi, i niko ne umire samome sebi. 8. Jer ako živimo, Gospodu živimo; ako li umiremo, Gospodu umiremo.
 
Mi, kaže, imamo Gospoda Koji brine o nama i Koji naš život smatra za dobitak, a našu smrt za gubitak. Mi, dakle, živimo ili umiremo ne samo za sebe same, nego i za Gospoda. Životom se ovde naziva život u veri, a smrću otpadanje od vere. Zbog toga Gospod nipošto neće dopustiti da umremo po veri, dok su oni, koji su se činili slabima, otpali od nje.
 
Dakle, i kad živimo i kad umiremo, Gospodnji smo.
 
Od smrti po veri prelazi na prirodnu smrt, jer sada o njoj rasuđuje. Živimo li, kaže, prirodnim životom, Gospodnji smo. Ako umiremo prirodnom smrću, opet pripadamo Gospodu.
 
9. Jer zato Hristos i umre i vaskrse i oživi da ovlada i mrtvima i živima.
 
Neka te, kaže, to uveri, da se Gospod brine o ispravljanju slabih. Zar Onaj, Koji je prolio krv i umro da bi bio naš Gospod, može a da se ne brine o onima, koji su postali Njegove sluge? To nas podseća na ono, što obično govorimo:“ Da li je moguće da se neko ne brine za svog slugu, kojeg je tako skupo platio?“ I ako se, kaže, brine o mrtvima, onda će se utoliko pre brinuti o živima. Sve to govori s ciljem da postidi judejstvujućeg hrišćanina i da ga ubedi da prosudi koliko je, pridržavajući se još uvek zakona, neblagodaran Hristu, Koji je umro za njega.
 
10. A ti, zašto osuđuješ brata svoga? Ili ti, zašto nipodaštavaš brata svoga? Jer ćemo svi predstati sudu Hristovom.
 
Zašto ti, koji ne jedeš, osuđuješ kao neuzdržanog svog brata, koji jede? Zar zato što jede? On je brat, i ti ne smeš da unižavaš sopstveni ud. Zar ćeš ti dati odgovor za njega? On će sam predstati na sudu, i sam će poneti kaznu. Vidiš li kako, upravljajući reč ka savršenom, navodi strah i na samog judejstvujućeg, koji će takođe morati da da odgovor na Strašnom sudu?
 
11. Jer je pisano: Živ sam Ja, govori Gospod, pokloniće Mi se svako koleno, i svaki jezik ispovediće Boga. 12. Dakle, svaki će od nas dati Bogu odgovor za sebe.
 
O tome da će nam se suditi kao što gospodar sudi slugama, govori i svedoči prorok. Rečima: Pokloniće Mi se svako koleno, i svaki jezik ispovediće Boga pokazao je najviši stepen potčinjenosti. Ispovediće, tj. daće odgovor o onome, što je učinio. Kome? Ne zakonu, nego Hristu. Zašto se, dakle, potčinjavaš zakonu?
 
13. Zato da ne osuđujemo više jedan drugoga, nego se više o tome starajte da ne postavljate bratu spoticanje ili sablazan.
 
I jedan i drugi, kaže, ostavite prepirku koja postoji među vama. Ni ti, koji jedeš, nemoj nesavršenom davati povod za spoticanje. Ni ti, koji ne jedeš, nemoj bratu davati priliku za sablazan zbog očuvanja judejskih zakona. Spoticanje i sablazan su uzajamno prilični jednom i drugom licu.
 
14. Znam i uveren sam u Gospodu Isusu Hristu da ništa nije nečisto po sebi, osim kad ko misli da je nečisto, onome je nečisto.
 
Poučivši da ne treba rekorevati slaboga, najzad poučava i o hrani, savetujući slaboga da se ne plaši i ne boji hrane kao nečiste. Ja, kaže, znam i uveren sam, ali ne prema ljudskim umovanjima, nego u Gospodu Isusu, da ništa nije nečisto po sebi, odnosno, da ne postoji ništa nečisto po prirodi, nego da ga nečistim čini slobodna volja onoga, koji ga upotrebljava. Ono je samo za njega jednog oskrnavljeno i nečisto, ali ne i za sve.
 
15. Ako li se brat tvoj zbog jela žalosti, već ne postupaš po ljubavi.
 
Ovde se obraća savršenom i poučava: “ Ako si hteo da sačuvaš ljubav, čak i kad hrana i po hiljadu puta ne bi bila nečista po prirodi, trebalo je da se uzdržiš od svinjskog mesa, da se ne bi ražalostio tvoj sablažnjeni brat.“ U nastavku dodaje:
 
Ne gubi jelom svojim onoga za koga Hristos umre.
 
Ti, kaže, raspravom o hrani pogubljuješ i kvariš brata, koji je u Hristovim očima toliko dragocen da je On i umro za njega! Primetivši da ti, za razliku od njega, jedeš svinjsko meso, postao je još uporniji u tome i, strahujući da ne otpadne od Hrista, na kraju se u potpunosti privezao za zakon.
 
16. Neka se, dakle, ne huli na vaše dobro.
 
Ti imaš savršenstvo u veri (jer je ono imenovano rečju dobro). Nemoj stoga da zloupotrebljavaš svoje savršenstvo i nemoj davati povod da se huli na njega. Ako ti, budući savršen, pogubljuješ nesavršenoga, dao si povod da se huli na dobro koje poseduješ. Ti, međutim, razumeš da je i naše učenje dobro, i da ono ne želi da se podvrgne huli neverujućih, kada vide raskole i sablazni koji se tiču hrane.
 
17. Jer Carstvo Božije nije jelo ni piće.
 
Mi nećemo time zaslužiti blagovoljenje Božije. Ako, kaže, ne jedeš, zar će te to odvesti u Carstvo Božije? Prekorevajući ih zbog toga, što to smatraju važnim, pomenuo je i piće.
 
Nego pravednost i mir i radost u Duhu Svetome.
 
U Carstvo Božije uvodi pravednost tj. sve vrline, neporočan život i mir sa bratom, a ne neprijateljstvo; uvodi radost koja potiče od saglasnosti, a ne žalost koja potiče od prekora. Budući da mir i radost mogu poticati i od rđavih dela, dodao je: U Svetom Duhu. Ja govorim, kaže, o radosti i miru u Svetom Duhu.
Veliki Zlatoust je duboko objasnio, zašto je Pavle pomenuo pravednost. Zbog toga, kaže on, da bi dokazao da onaj, koji se nije uzdržavao od svinjskog mesa, vređa brata u pogledu spasenja, koje je Hristos Svojom smrću zadobio za njega. Nasuprot tome, onaj što se uzdržavao zbog brata, očuvao je pravdu koja i vodi u večno Carstvo.
 
18. Koji ovim služi Hristu, ugodan je Bogu i ljudima vredan.
 
Ovde nagoveštava da su savršeni prekorevali slabe usled slavoljublja. Ako, kaže, želiš da ti se ljudi dive, podstakni ih na to ne toliko savršenstvom, koliko mirom, i drugim vrlinama. Upravo time treba služiti i ugađati Bogu, a ne time što jedeš svinjsko meso.
 
19. Starajmo se, dakle, za ono što doprinosi miru, i uzajamnom napretku.
 
O miru je govorio nesavršenom, zato što ovaj nije imao mir. O uzajamnom napretku govorio je savršenom, da ne bi pokolebao brata, sablažnjavajući ga. Uostalom, rekavši: uzajamnom, uputio je svoje slovo i jednom i drugom. Time, što je najpre pomenuo mir a zatim napredak, pokazao je, da je bez mira teško napredovati.
 
20. Ne ruši delo Božije zbog jela.
 
Delom Božijim naziva spasenje brata. Ne narušavaj, dakle, ono, što je za njega zadobio Bog, i to radi hrane, odnosno, radi neuzdržavanja od svinjskog mesa, kako bi i ti zadobio korist.
 
Jer je sve čisto; nego je zlo za čoveka, koji jede sa spoticanjem.
 
Pošto je strogo zapretio savršenom, uplašio se da će se slabi utvrditi u rđavim pomislima. Zato se opet okreće dogmatu (= učenju vere) i kaže da je sve čisto, ali da je zlo za onoga, koji jede s nečistom savešću i nakon što se sablaznio. Naime, ako bi nesavršeni, koji je svinjsko meso smatrao za nečisto, počeo da ga jede pod prinudom, pretrpeo bi veliku štetu. Zato si dužan da ga najpre uveriš da je sve čisto.
 
21. Dobro je ne jesti mesa i ne piti vina i ne činiti ono, na šta se brat tvoj spotiče, ili sablažnjava, ili slabi.
 
Ti, kaže, prisiljavaš brata da jede ono, što se ne usuđuje da okusi, a ja kažem da si ti dužan da se uzdržavaš od svega što sablažnjava brata, ne zato što je to zlo, nego zato, što se on sablažnjava.
Rečju: spotiče pokazao je, da je on oslepljen, jer se slepi spotiču. Sablažnjava se pak kao lakomislen a slabi kao maloveran. Sve to privlači snažnijeg da pomogne bratu, kao potpuno slabom.
 
22. Ti imaš veru? Imaj je sam za sebe pred Bogom.
 
Ovde potajno nagoveštava da je savršeni usled slavoljublja ispoljavao svoje savršenstvo. Kaže: „Ti hoćeš da mi pokažeš da si savršen u veri u pogledu hrane, verujući da je sve dobro i čisto? Ne pokazuj to meni, nego se zadovolji svedočenjem svoje savesti pred Bogom, Kojem to pokazuješ.“
 
Blažen je onaj ko ne osuđuje sebe za ono, što nađe za dobro.
 
Iako drugi ne vide tvoje blaženstvo, budi zadovoljan samim sobom, ako ne osuđuješ samoga sebe i ako te tvoja savest ne osuđuje u onome, što si izabrao. Razumi to samo u pogledu ovog predmeta, tj. u pogledu hrane.
 
23. A koji sumnja, osuđen je ako jede, jer ne čini po veri; a sve što nije od vere, greh je.
 
Ko sumnja, kaže, i ko se nije ubedio da jede, taj samoga sebe osuđuje. Zašto? Ne zato, što je hrana nečista, nego zato, što nije uveren da je ona čista i misli da ju dotiče kao nečistu. Ko nije ubeđen i ne veruje da je hrana čista, nego ju jede s nečistom savešću, taj, naravno, greši.
 
24. A Onome koji vas može utvrditi po evanđelju mojemu i propovedi Isusa Hrista, po otkrivenju tajne o kojoj se ćutalo od večnih vremena, 25. A sad objavljene i kroz spise proročke, po zapovesti večnoga Boga, obznanjene svima neznabošcima za poslušnost veri, 26. Jedinome premudrome Bogu kroz Isusa Hrista, Njemu slava u vekove. Amin.
 
Završavanje saveta molitvom svagdašnji je običaj apostola Pavla. Tako postupa i sada. On se moli za nesavršene, i ne samo da ih rečima poučava, nego i u molitvama traži pomoć od Boga. Veza među rečima je sledeća:
Onome koji vas može utvrditi kroz Isusa Hrista slava u vekove. Amin. Koji vas može utvrditi. Vas, slabe i kolebljive. Na koji način?
Po evanđelju mojemu, tj. da biste održali ono, čemu vas poučavam. Moje evanđelje i propoved Isusa Hrista jedno su isto, jer to nije naše učenje, nego Njegovi zakoni.
Po otkrivenju tajne. Znak je najveće časti to, što smo postali učesnici u tajni, tj. u stvari koja je odavno predodređena, ali je sada objavljena kroz proročke spise. Zašto se nečega plašiš, slabi? Da jedenjem svinjskog mesa ne odstupiš od zakona? Međutim, sva Pisma obznanjuju tu tajnu, koja uvodi nerazlikovanje hrane. To se čak savršava prema zapovesti večnog Boga. Tvoja dužnost je da ne protivurečiš, nego da veruješ i da se pokoriš Bogu, jer vera zahteva poslušanje a ne znatiželju. Osim toga, tako veruju svi narodi, jer je ta tajna svima postala poznata. Kako to da ti i dalje ropski služiš zakonu? Jedinom premudrom Bogu rekao je zato, da bi Boga razlikovao od anđela i nas, ali nipošto i od Sina, jer je premudrost Očeva – Sin. Dakle, slava Onome, Koji je otkrio tajnu, a ne zakonu kojem ti i dalje pribegavaš, pazeći na razliku u hrani.
Reči: Kroz Isusa Hrista mogu se, kao što je rečeno, sjediniti na sledeći način:
Koji nas može utvrditi kroz Isusa Hrista. Međutim, one se mogu razumeti i ovako: otkrivenoj svim narodima kroz Isusa Hrista, jer je tajnu narodima otkrio Onaj isti, Koji je i učenike poslao da nauče sve narode.

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Pomaže Bog.Gde mogu kupiti ovu knjigu?

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *