NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJA POSLANICE RIMLJANIMA

TUMAČENJA POSLANICE RIMLJANIMA

 

TUMAČENJA POSLANICE RIMLJANIMA
 

 
TRINAESTA GLAVA
 
1. Svaka duša da se pokorava vlastima koje vladaju.
 
Izloživši slušaocima dovoljno pouka o moralu i naučivši ih da budu blagonakloni čak i prema neprijateljima, izlaže i ovo savetovanje, poučavajući svaku dušu – bilo da je sveštenik, monah ili apostol – da se pokori starešinama (upraviteljima), jer to ne potkopava blagočešće. Apostol ovaj savet izlaže s ciljem da pokaže da Evanđelje ne poučava izdaji ili nepokornosti vlastima, nego blagorodnom mišljenju i potčinjavanju.
 
Jer nema vlasti da nije od Boga, i vlasti što postoje od Boga su ustanovljene.
 
Šta to govoriš? Zar je svakog starešinu postavio Bog? „Ne, ja to ne govorim“, odgovara. Ja sada ne govorim o svakom starešini pojedinačno, nego o samom starešinstvu. To, što postoji starešinstvo, i što jedni upravljaju a drugi su potčinjeni, i što se viši ne mešaju sa nižima, ja nazivam delom premudrosti Božije.
Nije rekao: „nema starešine“, nego: nema vlasti da nije od Boga. Prema tome, kažem, rasuđujem o samom predmetu, tj. o vlasti. Slično tome, kada Premudri govori: Od Gospoda je razumna žena (Priče Sol. 9; 14), on ne govori da Bog sjedinjuje svakoga koji stupa u brak, nego da je brak ustanovio Sam Bog. Dakle, ma koju vlast da razmatram – bilo da je to vlast oca nad sinom, muža nad ženom ili sve ostale, pa čak i one koje postoje među životinjama, tj. među pčelama, ždralovima ili ribama – sve su one ustanovljene od Boga.
 
2. Zato ko se protivi vlasti, protivi se uredbi Božijoj, a koji se protive primiće osudu na sebe.
 
Da verujući ne bi mogli da kažu: „Ti nas ponižavaš, jer sgarešinama potčinjavaš one, koji treba da dobiju Carstvo nebesko“ pokazuje da se onaj, što se potčinjava vlastima, potčinjava i Bogu ili pak, što je daleko strašnije, da se onaj, što se protivi vlastima, protivi i Bogu Koji je ustanovio starešinstvo. Onaj što se protivi biće, dakle, kažnjen i od Boga i od ljudi. On je to nagovestio rekavši: Koji se protive, primiće osudu na sebe.
 
3. Jer starešine nisu strah za dobra dela, nego za zla. Hoćeš li pak da se ne bojiš vlasti? Čini dobro, i imaćeš pohvalu od nje.
 
Čega se plašiš i od čega strahuješ? Zar će te starešina kuditi ako činiš dobro? Zar je on strašan za tebe, ako revnuješ na vrlini? Naprotiv, ako činiš dobro, starešina će te pohvaliti. On je toliko daleko od toga da te zastrašuje da te čak i hvali.
 
4. Jer je (starešina) sluga Božiji, tebi na dobro.
 
On, kaže, sadejstvuje volji Božijoj. Na primer, Bog ti savetuje da budeš celomudren, a starešina to isto propisuje zakonima. Bog ti savetuje da ne budeš koristoljubiv i lopov, dok je starešina postavljen za sudiju takvima. Prema tome, starešina nam je pomoćnik u dobrim delima, ako mu se predamo.
 
Ako li zlo činiš, boj se, jer ne nosi mača uzalud.
 
To znači da naš strah ne uzrokuje starešina nego naši poroci, zbog kojih i mač starešine, odnosno vlast, kažnjava. Starešina, kaže, ne nosi uzaludno mač, nego ga nosi zato, da bi kažnjavao poročne.
 
Jer je Božiji sluga, osvetnik, da izlije gnev na onoga koji zlo čini.
 
Kad starešina hvali vrlinu, on ispunjava volju Božiju. I kada upotrebi mač, opet je sluga Božiji, koji štiti vrlinu i progoni porok. Mnogi čine dobro ne toliko zbog straha Božijeg, koliko zbog straha od starešina. Usled toga, kada starešina štiti vrlinu i kažnjava porok, on je sluga Božiji.
 
5. Zato je potrebno pokoravati se ne samo zbog gneva, nego i zbog savesti.
 
Neophodno ti je, kaže, da se pokoriš ne samo zato da ne bi, kao nepokoran, iskusio gnev Božiji i gnev starešine i bio izložen nepodnošljivoj kazni, nego i zato, da se ne bi pokazalo da si nesavestan i neza-hvalan Dobročinitelju. Starešinstva obezbeđuju državama velika dobročinstva. Njima se podržava naše blagostanje, i da ona ne postoje, odavno bi se sve srušilo zbog toga, što bi jači progutali slabije. Neka te, kaže, tvoja sopstvena savest ubedi da poštuješ starešine, koje ti obezbeđuju toliko dobara.
 
6. Jer zbog toga i poreze plaćaše.
 
Ti, kaže, sam svedočiš da ti starešina čini dobra dela zato što mu daješ nagradu, očigledno kao onom koji promišlja o tebi. Mi od početka ne bismo plaćali porezu, kad ne bismo znali da ćemo na taj način imati koristi od starešina, koji neumorno bdiju umesto nas dok smo mi slobodni od briga o tome.
 
Jer su službenici Božiji, koji se time stalno bave.
 
Zato je i Bogu ugodno da platimo porezu Njegovim službenicima. Bog hoće da u građanskom društvu bude mirno, da se živi vrlinski i da se pobeđuje porok. Starešine u tome i služe volji Božijoj, budući da se brinu o opštem spokojstvu i neumorno se staraju da mi živimo u miru i tišini. Ako pak neko upotrebi starešinstvo za zlo, to ne govori ništa protiv koristi od samog starešinstva.
 
7. Podajte, dakle, svakome što ste dužni: kome porezu – porezu, kome carinu – carinu, kome strah – strah, kome čast – čast.
 
Zahvalnost starešinama je, kaže, tvoja neizbežna dužnost. Svakome, kome su poverena različita starešinstva, podaj što si dužan: kome sleduje poreza, tj. opšta poreza, tome plati porezu; kome sleduje zemljarina, podaj mu zemljarinu. Nemojte, međutim, davati samo novac. Podajte i strah, tj. poštovanje, strahopoštovanje i doličnu počast. Zbog toga i dodaje: kome čast – čast.
Postoje pak dve vrste straha. Jedno je strah, kakav osećaju prestupnici, i to je strah koji potiče od nečiste savesti. Taj strah je apostol još ranije odbacio. Postoji međutim, i drugi strah, koji oni što ljube osećaju pred onima koje ljube. Taj strah je najviši stepen poštovanja, kao što je rečeno: Nema oskudice onima koji ga se boje (Ps. 33; 10) i Strah Gospodnji je čist i ostaje u vek veka (Ps. 18;10). Pod ovim sgrahom se podrazumeva strahopoštovanje.
 
8. Ne budite nikome ništa dužni, osim da ljubite jedan drugoga.
 
Druge dugove, kaže, podajte. Međutim, nikad nemojte poželeti da otplatite ljubav, i neka ona bude vaš stalni dug. Ako bližnjem svagda pokazuješ ljubav, nemoj ni pomišljati da sutra možeš da ga zapostaviš. Naprotiv, svagda imaj na umu da imaš jedan dug – da ljubiš bližnjeg. Jer koji ljubi drugoga ispunio je zakon.
 
9. Jer ono: ne čini preljubu, ne ubij, ne ukradi, ne svedoči lažno, ne poželi i bilo koja druga zapovest ispunjava se u ovoj reči: Ljubi bližnjeg svojega kao sebe samoga.
 
Ko ljubi bližnjeg, ispunio je zakon. Svaki je dužan da ljubi bližnjeg zato, što od njega i od ljubavi prema njemu dobija toliko dobročinstava da ispunjava vasceli zakon. Nije rekao: „dopunjuje se“, nego: ispunjava se, tj. u toj zapovesti se sažeto sadrže sve ostale, jer je početak i kraj vrline – ljubav. Osim toga, zakon zahteva ljubav u višem stepenu: Ljubi, kaže, bližnjeg kao sebe samoga.
Naš Gospod zahteva još više i savetuje da bližnjeg ljubimo više nego same sebe, jer nas uči da jedni za druge položimo dušu (v. Jn. 15; 13).
 
10. Ljubav ne čini zla bližnjemu; ljubav je, dakle, punoća zakona.
 
Pokazuje da ljubav poseduje i jedno i drugo savršenstvo. Kad kaže da ljubav ne čini zla bližnjem označava da je ona uzdržavanje od zla, a rečima: Ljubav je punoća zakona ukazuje da je ona tvorenje dobra. Dakle, ljubav u nama stvara vrlinu, na koju ukazuje zakon, u svoj njenoj punoti.
 
11. I ovo tim pre što znate vreme, da je već čas da ustanemo od sna.
 
Dužni ste, kaže, da veoma visoko cenite ljubav, a kroz nju i sve ostale vrline. Nastupilo je takvo vreme. Blizu je dan vaskrsenja, blizu je dan suda, i mi moramo da se probudimo iz sna i nerada i da budemo spremni za dela dostojna vaskrsenja.
 
Jer nam je sada spasenje bliže nego kad poverovasmo.
 
Verovatno je da su oni na početku, nakon svog preobraćanja, bili revnosniji i da su zatim, tokom vremena, ohladneli. Zbog toga kaže:“ Sada smo bliže budućem veku“, jer njega podrazumeva pod spasenjem. Nazvao ga je tako s njegove bolje strane, jer on za grešnike nije spasenje, nego propast. Približavajući se budućem životu, dužni smo da izoštrimo (pojačamo) svoju pažnju. O tome govori i u nastavku.
 
12. Noć poodmače, i dan se približi.
 
Odnosno, noć će se uskoro okončati. Na primer, pretpostavimo da se noć sastoji od dvanaest časova. Kad prođe deset časova, kažemo da je noć poodmakla, umesto da je prošla i da se približila kraju. Noć označava sadašnji vek, jer se u njemu mnogi nalaze u tami, i život svakoga je prekriven tamom. Dan označava budući vek, kako zbog svetlosti praved-nika, tako i zato što će se tada otkriti tajne svih. U Evanđelju se danom naziva sadašnji vek, jer u njegovo vreme treba delati. Noć pak označava (u Evanđelju) budući vek, jer tada niko ne može da dela (v. Jn. 9; 4).
 
Odbacimo, dakle, dela tame i obucimo se u oružje svetlosti.
 
Delima tame je nazvao grešne postupke, kao nešto što je teško, povezano s mnogim nepogodnostima i izloženo hiljadama opasnosti, čak i u sadašnjem veku. Oružjem svetlosti nazvao je vrlinske postupke, jer one, koji ih poseduju, slično oružju štite od opasnosti, i čine ih svetlim kao oružje svetlosti. Rečima: odbacimo i obucimo se pokazao je lakoću i jednog i drugog, tj. i udaljavanja od rđavih dela i obraćanja ka vrlini. Kao što nije teško skinuti (odbaciti) odeću i obući drugu, tako se može i udaljiti od poroka i prigrliti vrlina.
 
13. Da hodimo (da se ponašamo) ioššeno (dolično) kao po danu.
 
Prethodno je rekao: dan se približio. Sada pokazuje da je on već nastupio i uči nas da se u njemu dolično ponašamo. Doličnošću je privlačio one, koji su uživali slavu među narodom. Nije rekao: „ponašajte se“, nego: da se ponašamo, i tako svoj savet učinio priličnijim. Ništa nije tako nakazno kao greh, niti ma šta uzrokuje toliko prijatnosti kao vrlina.
 
Ne u pirovanju i pijanstvu.
 
Ne zabranjuje da se pije, nego da se pije neumereno. Ne zabranjuje upotrebu vina, nego pijanstvo. Pirovanje podrazumeva pijančenje sjedinjeno s uvredama, što se takođe naziva i nedoličnošću u pijanstvu.
 
Ne u razvratu i bestidnosti.
 
Pošto je prethodno govorio o pijanstvu, sada govori o zlu koje od njega proishodi, jer razvrat potiče od pijanstva. Ovde se pak ne zabranjuje (zakonito) opštenje sa suprugom, nego blud.
 
Ne u svađi i zavisti.
 
Ugasivši zlo koje se rađa od požude, sada gasi i zlo, koje se rađa zbog gneva. Ništa u toj meri ne raspaljuje požudu niti tako rasplamsava gnev, kao pijanstvo i raspuštenost u pijanom stanju. Od zavisti potiče razdor i svađa jer onaj, koji zavidi drugome, dolazi i do svađe. Zbog toga je, odbacivši svađu, došao i do njenog početka, tj. do zavisti. Svađu i zavist pominje zajedno s razvratom zbog toga, što od razvrata potiču prekori i rušenje domova.
 
Nego se obucite u Gospoda Isusa Hrista.
 
Skinuvši sa nas grehovnu odeću, ukrašava nas i oblači, ali ne vi-še u oružje svetlosti nego – šta još može više da nas prestraši – čini da naša odežda bude Sam Vladika. Onaj, koji je obučen u tu odeću, poseduje svaku vrlinu.
 
Staranje za telo ne pretvarajte u pohote.
 
Ne zabranjuje brigu o telu, nego pohote. Brinite se, kaže, o telu, zbog zdravlja, a ne zbog ispraznosti. Kad bi upalio plamen i rasplamsao peć na svoju štetu, to više ne bi bilo staranje. Staraj se samo o tome, da imaš zdravo telo; za ono, što je iznad toga, nemoj da se staraš i ne rasplamsavaj telesne pohote, nego svu svoju brigu obrati ka duhovnom.

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Pomaže Bog.Gde mogu kupiti ovu knjigu?

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *