NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJA POSLANICE RIMLJANIMA

TUMAČENJA POSLANICE RIMLJANIMA

 

TUMAČENJA POSLANICE RIMLJANIMA
 

 
DVANAESTA GLAVA
 
1. Molim vas, dakle, braćo, radi milosti Božije, da date telesa svoja u žrtvu živu, svetu, ugodnu Bogu, kao svoje duhovno bogosluženje.
 
Pošto je dovoljno besedio o dogmama, prelazi, najzad na učenje o moralu. Budući da je ukazao na neizrecivi domostroj o nama i na dobrotu Božiju, moli milošću Božijom, tj. predstavlja kao da moli sama milost Božija, da se bar nje zastide i da ne pokazuju ništa, što bi nje bilo nedostojno. Za šta moli?
Za to da predamo svoja tela, tj. da ih damo u borbu. Tako se obično izražavaju u običnom govoru: vojskovođa je dao vojsku u rat. Drugačije rečeno, mi smo dužni da svoje udove predamo Bogu kao caru, besprekorne i neporočne, kakvi i dolikuju caru. Pored toga, mi smo dužni da ih damo kao žrtvu živu, jer kad ih umrtvljujemo, tada živimo po duhu. Judejska žrtva nije, dakle, ugodna Bogu. Zar Meni, rečeno je, treba mnoštvo vaši žrtava (v. Isa. 1; 12)? Bog, međutim, zahteva žrtve verujućih, tj. slovesno služenje.
Prinesite Bogu žrtvu hvale (Ps. 115; 8) i Žrtva hvale proslaviće Me (ps. 49; 23), rečeno je na drugom mestu. Slovesno služenje se ne sastoji samo u tome da se Bogu obraćamo posredstvom reči, nego i u tome da živimo kao hrišćani, da u nama ne caruje nikakva beslovesna strast, nego da svim upravlja um, da svaki za samoga sebe bude arhijerej koji će zaklati svako zlo što se krije unutar njega, zamišljajući da svagda stoji pred Bogom i da, slično prvosvešteniku koji stoji ispred žrtvenika Božijeg, drhti od straha zbog svakog dejstva i svake reči.
 
2. I ne saobražavajte se ovome veku, nego se preobražavajte obnovljenjem uma svoga…
 
Predlaže nam način na koji možemo da savršavamo slovesno služenje. On se sastoji u tome, da se ne saobražavamo ovom veku, jer u njemu nema ničega stalnog i postojanog. Naprotiv, sve je u njemu privremeno i ima samo spoljašnje obličje (shlca) a ne ipostas (ličnost ili postojanu suštinu). Ne upodobljujte se, kaže ovom veku, koji nema postojanu suštinu, odnosno, ne pomišljajte na ono, što se u njemu nalazi.
Nego se preobražavajte obnovljenjem uma vašega, tj. svagda se obnavljajte. Da li si sagrešio? Da li je ovetšala tvoja duša? Obnovi je. Malo si se popravio? Postaraj se, da se sve više i više popravljaš, i ti ćeš postati nov, svagda se preobražavajući u bolje. Zapazi da je svet nazvao spoljašnjim obličjem, označavajući time da se on lako može uništiti i da je privremen.
Naprotiv, vrlinu je imenovao kao stvaran oblik, pošto ona poseduje prirodnu lepotu i nisu joj potrebne spoljašnje maske i ukrasi. Svet ima spoljašnje obličje da bi nas uveo u zabludu, dok vrlina pokazuje svoj stvarni lik, bez maske. Zbog toga smo dužni da se svagda preobražavamo prema vrlini, da obnavljamo sebe od zla na dobro i od manje vrline ka većoj.
 
Da iskustvom poznate štaje dobra i ugodna i savršena volja Božija.
 
Rekavši nam da se svagda obnavljamo i da postajemo novi, pokazuje kakva je korist od obnovljenja uma. Ono je, kaže, korisno da biste poznali štaje dobraiugodna i savršena volja Božija. Onaj, koji je ovetšao umom, ne zna u čemu se sastoji volja Božija, ne zna da Bog hoće da živimo u smirenoumlju, da ljubimo siromaštvo, da plačemo i ispunjavamo sve ostalo što nam je od Boga zapoveđeno. Naprotiv, onaj čiji je um obnovljen, zna u čemu se sastoji volja Božija, i to zna upravo onako, kao što su to znali Judejci koji su se pridržavali zakona. Volja Božija je bio i zakon, ali ne blaga, ugodna i savršena. On (zakon) zbog toga i nije dat kao glavna volja, nego kao (volja) prilagođena slabosti Judejaca.
Savršena, blaga i ugodna volja Božija jeste Novi Zavet. Uostalom, saglasno sa sv. Vasilijem Velikim, možeš to i tako da razumeš. Mnogo je onoga, što hoće Bog: nešto hoće radi dobročinstva prema nama, i to se naziva blagim (dobrim), budući da je ispunjeno blagošću (dobrotom). Nešto hoće stoga, što su Ga razgnevila naša sagrešenja: to nazivamo zlom, jer nas ogorčuje, iako je njegov cilj – dobro. Prema tome, ono što Bog hoće radi našeg dobra i mi smo dužni da podražavamo, dok ono, što pobuđuje osećanje žalosti, ne bi trebalo da činimo. Mi nismo sluge zla, nego su to nečisti duhovi. Zbog toga, kao prvo, otkrij volju Božiju i vidi da li je ona blaga, a zatim, kada to doznaš, osmotri da li je ta volja i ugodna Bogu. Naime, postoji mnogo tog dobrog koje nije ugodno Bogu, jer se savršava ili nepravovremeno, ili pak od strane onog lica, koje ne bi trebalo to da čini.
Na primer, dobro je kad kadimo Bogu; međutim, kada je to učinio Ozija, to Bogu nije bilo ugodno (v. 2. Dnevn, 26; 16). Isto tako, bilo je dobro da učenici doznaju tajne, ali nije bilo ugodno da ih doznaju pre vremena: Sada ne možete nositi (Jn. 16; 12). Kad se pokaže da je nešto dobro i ugodno, postaraj se da bude savršeno i bez nedostataka, upravo onakvo, kakvo se zahteva, i bez odstupanja od toga. Na primer, davati treba iskreno (Rimlj. 12; 8), tj. izdašno. Međutim, ukoliko se to čini sa škrtošću, onda davanje nije potpuno saglasno s onim, što se od njega zahteva.
 
3. Jer kroz blagodat koja mi je data, govorim svakome koji je među vama: da ne misli o sebi više nego što valja misliti.
 
Budući da je bio smirenouman, Pavle nikada nije smatrao da su njegove reči dovoljne nego, da bi ih potvrdio, pominje ili milosrđe Božije ili blagodat. Ja, kaže, ne iznosim ove reči sam od sebe, nego od Boga, kako me je savetovala blagodat Njegova. Ne mislite o sebi više, nego što valja misliti, kaže on svakome, i prostom čoveku i starešini.
Prevashodno rasuđuje o smirenoumlju i podražava Gospoda, Koji je počeo od onog: Blaženi siromašni duhom (Mt. 5; 3). Smisao njegovih reči je sledeći: treba misliti, odnosno imati uzvišenu misao, ali zato da bismo mislili o nebeskom i da bismo se uzdizali nad zemaljskim, a ne zbog toga da bismo se preuznosili nad bližnjima. To znači: misliti o sebi više nego što valja misliti.
 
Nego da misli celomudreno (u srpskom prevodu: smirenoumno).
 
Razumnost nismo dobili zbog toga da bismo je pretvorili u preuznošenje, nego da bismo je pretvorili u celomudrenost, odnosno u smirenoumlje. Tako govori da bi pokazao da je umišljeni izgubio razum i sišao s uma, dok smirenoumni ima zdrave misli, zbog čega se i naziva celomudrenim.
 
Svaki po meri vere kako mu je Bog udelio.
 
Rekavši da ne bi trebalo da imamo visoko mišljenje o sebi, sada pokazuje da o sebi treba misliti skromno, pomišljajući da je Bog svakome udelio meru vere. Kako su zbog duhovnih darova mnogi pali u preuznošenje, kaže da o sebi treba misliti skromno, jer je Bog svakome udelio meru vere. Ništa ne zavisi od tvog uspeha, nego predstavlja božanstveni dar: bilo da je veliko ili malo, Bog ga je podario. Darovima ovde naziva onu veru, kojom su tvorili čuda. Postoje, naime, dve vrste vere; jedna pripada nama, na primer: vera tvoja spasla teje (Mt. 9; 22), a druga je dar Božiji, To je ona vera, koja tvori čuda, na primer: Ako imate vere koliko zrno gorušičino, reći ćete Gori ovoj: pređi odavde tamo, i preći će, i ništa vam neće biti nemoguće (Mt. 17; 20).
 
4. Jer kao što u jednom telu imamo mnoge ude, a svi udi nemaju isti posao, 5. Tako smo mnogi jedno telo u Hristu, a pojedinačno udi smo jedni drugima.
 
Primerom tela i udova ruši veliku nadmenost preuznošenja. Telo je jedno, ali ima različite udove, koji vrše različite radnje. Isto tako i mi, verujući, činimo jedno telo u Hristu kao Glavi, dok smo pojedinačno jedan drugome udovi, ne samo mali za velike, nego i veliki za male. Prema tome, ne preuznosite se jedni pred drugima jer ste, kao udovi, jedni drugima potrebni.
 
6. Imamo pak različite darove po blagodati koja nam je data: ako je proroštvo, neka je po meri vere.
 
Nije rekao da imamo veće ili manje, nego različite darove. Tako i samim imenovanjem smiruje nadmene! Osim toga, ne naziva ih vrlinama, nego darovima. To što si dobio, kaže, jeste dar Božiji, a ne tvoje delo: to ti je podarila blagodat. Dakle, da bi smirio nadmene, kaže da je to dato od Boga i naziva ga darom. S druge strane, da bi podstakao lenjive pokazuje da za dobijanje darova i mi nešto prinosimo i kaže: Ako je proroštvo, nekaje po meri vere.
Iako je to blagodat, ona se nije jednostav-no izlila, nego se izliva onoliko, koliko može da obuhvati sasud vere, koji joj je ponuđen. Zašto na samom početku pominje proroštvo? Možda i bez nekog posebnog razloga, ali verovatno zbog toga što su se neki gordili tim darom. Ako su se gordili, zašto ih Bog nije lišio tog dara? Radi koristi ljudi i radi naše pouke, da one, koji imaju darove, ne bismo osuđivali onda, kada greše.“ Ako ga Ja“, govori Bog,“ ne lišavam Svoje blagodati, ko si onda ti, da unižavaš onoga, koji poseduje dar?“
 
7. Ako je služba, neka je u služenju.
 
Postoji služba i poseban dar u crkvenom činu, kakva je služba sedmorice đakona. Ovde, međutim, pod rečju služba podrazumevaj svako duhovno delo uopšte. Ma kakvu službu da si dobio, kaže, ostani u njoj i ne traži ništa više. Ne preuznosi se pred drugima, i budi zadovoljan onim, što si dobio.
 
Učiteljstvo, neka je u učenju.
 
Ako službu shvatimo u opštem smislu, u nastavku se nabrajaju njeni vidovi. Ako se pak pod tim podrazumeva posebna (đakonska) služba, zapazi kako je najpre pomenuo niže a zatim naveo više, tj. učiteljstvo, ne vodeći računa o poretku. Samim tim nas poučava da se ne gordimo i ne preuznosimo onim, što nama izgleda više.
 
8. Ako je tešitelj, neka teši.
 
I uteha predstavlja jedan vid učiteljstva. Pod učenjem uopšte podrazumeva se rasuđivanje o svakom predmetu, dok uteha podrazumeva umirenje rečima one duše, koja je pomućena žalošću ili gnevom. Neka, dakle, tešitelj teši i tvori svoje delo, i neka se ne preuznosi pred drugima.
 
Koji daje, neka daje iskreno; koji upravlja, neka je revnostan.
 
Govoreći o učiteljstvu i utehi, odnosno o onome što se odnosi na brigu o dušama, sada govori i o telesnom, kao o onome što zauzima drugo mesto. Iskrenošću naziva izdašnost, velikodušnost, i, prema tome, poučava da se daje izdašno. Naime, nikakva vrlina nije vrlina, ukoliko se ne savršava na doličan način. Iako su imale ulje, devojke ga nisu imale dovoljno, zbog čega su i bile odbačene (v. Mt. 25). Upravitelj je takođe dužan da svoju službu izvršava brižljivo i marljivo. Upravljanje znači pomaganje rečju i delom onome, kojem je potrebna pomoć. Budući da je govorio o podeli imetka i da, pri tom nemaju svi (imetka) u izobilju, dodaje: ako si starešina, budi to na drugi način, i pomaži, ali revnosno, onima koji oskudevaju.
 
Koji čini milostinju, neka čini radosno.
 
Prethodno je rekao da treba davati iskreno i izdašno. Mnogi, me-đutim, iako daju, čine to prinudno i sa žaljenjem. Zbog toga poučava da davanje treba da bude bez žaljenja, pa čak i sa zadovoljstvom i radošću. Trebalo bi da se raduješ, što za malu cenu dobijaš nebo. Shvati kakva je razlika između onoga koji daje i dobročinitelja. Daje onaj koji deli milostinju od onoga što je dobio od drugoga, a dobročinitelj je onaj koji daje od svog nasleđa.
 
9. Ljubav da ne bude liiemerna.
 
Pokazuje čime se upotpunjuje sve, što je prethodno rečeno i kaže: Ljubav da bude nelicemerna. Takva je istinska ljubav, a sa njom će se sve lako savršiti: dobročinitelj će rado činiti dobra dela i pružati bližnjem kao i samome sebi. Upravitelj će revnosno upravljati, boreći se za bližnjeg kao za samoga sebe, itd.
 
Mrzeći zlo, držite se dobra.
 
Prethodno je govorio o ljubavi. Međutim, kako se događa da i ljubav bude štetna, kao, na primer, među ljudima koji su se dogovorili da pljačkaju, apostol dodaje: mrzeći zlo (dosl. odvraćajući se od zla) tj. mrzeći zlo od sveg srca, jer predlog „šgo“ ukazuje na silnu i mržnju svim srcem. Mnogo je onih koji, iako ne čine zlo, čeznu za tim. Zato, kaže, zahtevam da se zlo mrzi svim srcem, kako bi se duša očistila. Pošto sam vam naložio da ljubite jedni druge, nemojte misliti da vas tobože podstičem da jedno drugome pomažete i u rđavim delima. Sasvim suprotno, želim da vam bude tuđe ne samo svako rđavo delo, nego i svaka duševna sklonost ka njemu. Nije dovoljno samo da se udaljite od zla, nego je potrebno i da se privežete za tvorenje dobra. Zbog toga kaže: Držite se dobra, tj. neka vas ka njemu vodi sklonost i ljubav.
U tom smislu je i Bog, sjedinjujući muškarca i ženu, rekao: Prilepiće se k ženi svojoj (1. Mojs. 2; 24).
 
10. U bratoljublju budite jedni prema drugima nežni.
 
Ja sam vas, kaže, poučio ljubavi i vama je sasvim prirodno da to ispunite, jer ste vi braća, rođeni od jedne utrobe, tj. od kupelji krštenja. Prema tome, samim tim ste obavezni da ljubite jedan drugoga, jer kao znak i projava bratstva služi prijateljstvo, a prijateljstvo se stvara i utvrđuje bratoljubljem.
 
Čašću činite jedni druge većim od sebe.
 
Uči ih kako da sačuvaju bratoljublje, odnosno, poštujući jedan drugoga i uzajamno ukazujući počasti, jer činiti drugoga većim od sebe znači: preduhitrite jedan drugoga u ukazivanju časti.
 
11. U revnosti ne budite lenji.
 
Budući da, na prvi pogled, mnogi iskreno poštuju i ljube jedni druge ali da ne pružaju ruke prema njima, poučava ih da se brinu jedni o drugima i da samim delima pomažu bližnjima.
 
Budite duhom vatreni.
 
Pretpostavlja se prigovor: „Kako nam je moguće da u revnosti ne budemo lenji?“ Ako, odgovara, budemo plamteli duhom, tj. ako budemo usrdni i revnosni. Zapazi takođe da je budite duhom vatreni izrečeno posle nabrajanja mnogih vidova vrline. Onaj, koji je ispunio navedeno, privlači blagodat Duha i rasplamsava se Njegovim ognjem.
 
Gospodu služite.
 
Kad si bratoljubiv, kad imaš ljubav i ostale vrline o kojima je prethodno govoreno, tada služiš Gospodu, jer On na sebe primenjuje ono, što ti činiš za brata.
 
12. Budite u nadi radosni.
 
Kako je ono što apostol zahteva nešto veliko i teško, sada poučava onome, što čini da ispunjenje bude lako: on poučava dejstvovanju u nadi, jer nada čini dušu odvažnijom i hrabrijom u opasnostima.
 
U nevolji budite trpeljivi.
 
Nada se odnosi na budućnost. Ti, međutim, i u sadašnjosti, kaže, možeš da zadobiješ veliko dobro, jer te trpljenje u nevolji čini trpeljivim i opitnim.
 
U molitvi (budite) postojani.
 
To, misli se – molitva, znači veliku pomoć u izvršavanju svega, što je prethodno pomenuto. On nije jednostavno rekao:“molite se“, nego: budite u molitvi postojani. Ako u ovom trenutku ništa ne dobijaš, budi postojan i dostići ćeš ono što želiš.
 
13. Pomažite svetima u potrebama (dosl. Učestvujte u potrebama svetih).
 
Prethodno je rekao: Koji čini milostinju, neka čini radosno i neka svima uopšte otvori ruku. Sada pak poučava o milostinji prema verujućima, jer njih naziva svetima. Nije rekao: „pomažite svetima“, nego: Učestvujte u potrebama. Time pokazuje da je ta pomoć kupovina i opšta korist: ti daješ novac, a oni ti uzvraćaju nebom. Osim toga, nije rekao: „u velikim izdacima“, nego: u potrebama, kako biste udovoljili potrebama svetih. Kako da nisu surovi i slični zverima oni, koji ne pomažu svetima u njihovim (neophodnim) potrebama?
 
Budite gostoljubivi (dosl. Revnujte na gostoljublju).
 
Nije rekao: „Budite gostoljubivi“, nego:revnujte na gostoljublju. Time nas poučava da ne iščekujemo kada će siromasi doći kod nas nego da sami priteknemo k njima i da ih sami dovedemo kod nas, kao što su činili Avraam i Lot.
 
14. Blagosiljajte one koji vas gone, blagosiljajte a ne kunite.
 
Posle učenja o bratoljublju i o ljubavi prema svojima, iznosi, najzad, pouku i o tome, kako bi trebalo da se ponašamo prema neprijateljima. Nije rekao: „ne opominjite se uvrede“, nego: blagosiljajte, a zatim je dodao: ne kunite, kako ne bismo proklinjali, nego samo blagosiljali. Ko blagosilja one, što ga progone Hrista radi, pokazuje da on s radošću trpi zbog Ljubljenog. Onaj pak koji proklinje pokazuje da se ne raduje i otkriva da ne ljubi Onoga, zbog kojeg ga progone.
 
15. Radujte se s radosnima, i plačite s onima koji plaču.
 
Potreban je snažan duh, ne samo da ne bismo zavideli, nego i da bismo se radovali s radosnima. To pokazuje dušu, koja je u potpunosti slobodna od zavisti. Ovo znači daleko više nego plakati s onima koji plaču, jer na plač podstiče i sama priroda, privlačeći ka sastradanju. Poučava nas, dakle, i jednom i drugom, tj. i sastradanju, i raspoloženju kojem je tuđa zavist, prema svima pa čak i prema progoniteljima.
 
16. Budite jedne misli među sobom.
 
Opet rasuđuje o smirenoumlju jer je bilo prirodno što je u Rimu, kao u prestonici, bila prisutna bolest gordosti. Smisao izrečenoga je sledeći: „Smatraš li sebe velikim čovekom? Onda i brata smatraj takvim. Ti podozrevaš da je on mali i niskoga srca? Iznesi takav sud i o sebi. Na taj način ćeš smiriti svoje preuznošenje i nećeš ga se gnušati kao da si, tobože, bolji od njega, nego ćeš početi da ga poštuješ kao ravnog sebi i kao samoga sebe.
 
Nemojte gordo misliti, nego se družite sa smirenima.
 
Poučava kako se može ispuniti ono, što je prethodno rečeno, odnosno: ako ne budemo gordo mislili i ako se budemo družili sa smirenima, ako počnemo da podražavamo unižene i prezrene, tj. ako budemo snishodili i prilagođavali se njima.
 
Ne smatrajte sami sebe mudrim.
 
Ne mislite da ste u svemu dovoljni sami sebi i da vam nisu potrebni saveti drugih ili onih, koji vam nagoveštavaju šta bi trebalo činiti. Mojsej je besedio sa Bogom, pa se i pored toga savetovao sa svojim tastom.
 
17. Nikome ne uzvraćajte zlo za zlo.
 
Ako prekorevaš drugoga zbog toga što je učinio zlo, zašto ga podražavaš i sam činiš zlo? Nije rekao: „nemoj činiti zlo verujućem“, nego: nikome, bez obzira da li je on neznabožac ili neko drugi.
 
Nastojte dobro činiti pred svima ljudima.
 
Ne govori tako zbog toga, što mi živimo za slavoljublje, nego da ne bismo davali povoda da nas prekore oni, koji žele da to učine. Zahteva da živimo bez sablazni i bez spoticanja, jer je mnogo onih koji motre na nas i na sve ono što se nas tiče.
 
18. Ako je moguće, koliko do vas stoji, budite u miru sa svima ljudima.
 
Prekrasno je rekao: Ako je moguće, koliko do vas stoji. Ponekad je nemoguće biti u miru, na primer, kad se vodi borba za blagočešće ili za uvređene. Prema tome, savetuje: ispunjavaj svoju obavezu i nikome nemoj dati priliku za neprijateljstvo i pometnju. Ako vidiš da vređaju blagočešće, odvažno ustani i bori se za istinu. Nemoj se, međutim, boriti protiv čoveka, nego protiv bezbožništva. Što se tiče čoveka, na njega se sažali i poštedi ga. Na taj način će biti moguće i ono, što se ranije činilo kao nemoguće. Što se tebe tiče, ti si u miru s njim, a bitku vodiš jedino s bezbožništvom.
 
19. Ne činite osvetu za sebe, ljubljeni, nego podajte mesto gnevu Božijem, jerje špisano: Moja je osveta, Ja ću vratiti, govori Gospod.
 
U odnosu na one, koji vas vređaju, podajte, kaže, mesto gnevu Božijem. Ako se budete svetili za same sebe, Bog se neće svetiti za vas. Ako pak oprostite, Bog će se strožije osvetiti. Navodi i svedočanstvo, kojim potvrđuje svoje reči. Govori to radi utehe malodušnima, jer oni ništa drugo ne žele, nego da vide kako su njihovi neprijatelji kažnjeni zbog njih.
 
20. Ako je, dakle, gladan neprijatelj tvoj, nahrani ga. Ako je žedan, napoj ga; jer to čineći, zgrnućeš živo ugljevlje na glavu njegovu.
 
Ovde se od vas zahteva najviši stepen mudroljublja. Šta ja kažem, rasuđuje, da bi trebalo da živite u miru? Zapovedam čak da im činite dobra dela. Rekao je: Zgrnućeš živo ugljevlje na glavu njegovu, snishodeći prema malodušnosti uvređenih, jer je čoveku najprijatnije da vidi kako je kažnjen njegov neprijatelj.
Time kao da kaže: „Da li želiš da se osvetiš? Čini mu dobro, i tako ćeš mu se mnogo jače osvetiti.“ Zato je i rekao: Zgrnućeš živo ugljevlje na glavu njegovu, označavajući time veliku kaznu. U tom smislu je i prethodno govorio: Dajte mesta gnevu Božijem.
 
21. Ne daj da te zlo pobedi, nego pobedi zlo dobrim.
 
Ovde pokazuje da neprijatelje ne smemo hraniti uz misao da ćemo na taj način na njih privući veću kaznu. Smisao rečenoga je sledeći: Ne daj da te zlo pobedi, odnosno, ne čini to u nameri da se osvetiš i ne podražavaj onoga, koji čini zlo (jer to znači biti pobeđen), nego se trudi da ga pobediš svojim dobročinstvima i da ga odvratiš od zlobe. Ono, dakle, što je prethodno rekao, govorio je u nameri da ukrepi malodušne, a sada je izložio ono savršenije.

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Pomaže Bog.Gde mogu kupiti ovu knjigu?

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *