NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJA DELA APOSTOLSKIH

TUMAČENJA DELA APOSTOLSKIH

 

TUMAČENJA DELA APOSTOLSKIH
 
ČETVRTA GLAVA
 
1. A dok oni govorahu narodu, naiđoše na njih sveštenici i vojvoda hrama, i sadukeji, 2. Srdeći se što oni uče narod i javljaju u Isusu vaskrsenje iz mrtvih, 3. I digoše na njih ruke, i metnuše ih u zatvor do ujutru, jer već beše veče.
 
Apostoli nisu još odahnuli od prethodnih iskušenja a već ih snalaze druga. Gledaj, kako su se ustrojavali događaji. U početku su svi apostoli zajedno bili ismejani, a zatim dospevaju u opasnost, ali ne svi odjednom. Prethodno su se opravdali na narodnim zborovima i nakon toga satvori-li veliko čudo. Zatim su, postavši po Božijem dopuštenju hrabriji, počeli da prihvataju podvige. Obrati pažnju na napredovanje Judejaca u lukavstvu i bestidnosti.
Ranije su, u Hristovom prisustvu, tražili čoveka koji će Ga izdati a sada već sami polažu ruke, postavši posle krsta drskiji i bestidniji. A sa njima, kaže, i vojvoda hrama. To je zbog toga, da bi takvim okolnostima ovom postupku dali obeležje javne optužbe, i prikazali ga kao tuđi a ne kao svoj. Oni se svagda trude da tako postupe. I metnuše ih u zatvor do ujutru. Tako su Judejci postupali s apostolima i motrili na njih, želeći da ih obeshrabre. Međutim, proteklo vreme je apostole učinilo neustrašivijima.
 
4. A mnogi od onih koji čuše reč poverovaše, i dostiže broj ljudi oko pet hiljada.
 
Šta je to? Zar nisu videli da su se apostoli opravdali pa su ih, bez obzira na to, svezali? Kako su oni poverovali? Vidiš li očigledno dejstvovanje Božije? I bilo je potrebno da se to dogodi, kako bi oni, koji su poverovali, poticali od onih slabijih. Podstaknuta božanstvenim Duhom, Petrova beseda je bacila seme u dubinu misli i dotakla se same njihove duše. Sveštenici su ih svezali pred narodom kako bi posmatrače učinili plašljivijima. Međutim, dogodilo se suprotno. Apostole su ispitivali pojedinačno, iz straha da njihova odvažnost ne ostavi utisak na slušaoce.
 
5. I bi sutradan da se skupiše knezovi njihovi i starešine i književnici u Jerusalim. 6. I Ana prvosveštenik i Kajafa i Jovan i Aleksandar i koliko ih god beše iz roda prvosvešteničkoga. 7. I postavivši ih u sredinu pitahu: Kakvom silom ili u čije ime učiniste vi ovo? 8. Tada Petar, napunivši se Duha Svetoga, reče im: Knezovi narodni i starešine Izrailjeve, 9. Ako nas danas ispitujete zbog dobročinstva bolesnom čoveku, kako on ozdravi, 10. Neka je na znanje svima vama, i svemu narodu Izrailjevu, da u ime Isusa Hrista Nazarećanina, kojega vi raspeste, kojega Bog podiže iz mrtvih, Njime stoji ovaj pred vama zdrav.
 
Osim drugih nepravdi prema apostolima, oni (kneževi, starešine, književnici i judejski arhijereji), nisu očuvali čak ni ono što je zakon zahtevao. Obrati pažnju i na mnoštvo arhijereja, iako bi po zakonu trebalo da bude samo jedan, i da to ostane dok je živ. I ovoga puta su svom delu dali oblik suda, da bi zahtevali od apostola da odgovaraju pred nepravednim sudom. Raspitivali su se kojom silom i u čije ime to čine, iako su i sami znali, jer su apostole i zadržali zbog tog imena, jer ih je mučila njihova propoved o vaskrsenju u Hristu. Zbog čega ih, dakle, ispituju?
Očekivali su da se apostoli uplaše suda i mnoštva i da se odreknu svojih reči. Mislili su da će time ispraviti stvar. Pogledaj kako zlonamerno ispituju: Kojim imenom, kaže, učiniste ovo? Štaviše, priželjkivali su da apostoli proglase iscelenje za svoje delo a ne za delo sile Hristove. Pogledaj, pak, u kakvu su teškoću stavili apostole. Oni nisu želeli ni da budu izgovorene reči – iscelenje hromoga, jer ne kažu šta zapravo, nego: učiniste ono. Knezovi narodni i starešine Izrailjeve.
Pogledaj kakva je to filosofija. Tamo, gde postoji potreba, Petar ih strogo prekoreva. Ovde ih je pak nazvao počasnim imenima. Međutim, kada je prešao na samu stvar, ne odstupa od doličnog razobličenja, posredno napominjući da su se zbog takvih stvari svagda sporili na sudu i bili ogorčeni. Ono što je rekao, jeste zapravo sledeće: „Pre bi trebalo da nas ovenčate zbog toga i da nas proglasite za dobročinitelje. Mi smo međutim, mučeni, neka je na znanje svima vama i svemu narodu Izrailjevu da u ime Isusa Hrista, itd, a što je posebno teško palo Judejcima. Upravo to im je i govorio Hristos, odnosno, ono što ste slušali ušima, o tome propovedajte po domovima.
U Ime Isusa Hrista Nazarećanina. Ne mislite, kaže, da mi prikrivamo Njegovu postojbinu. Ne, mi i postojbinu objavljujemo. I to nije sve: mi i stradanja Njegova ispovedamo i vaskrsenje propovedamo. Kojega vi raspeste. Izgovorio je i reči koje su mogle da preplaše Judeje. Šta misliš, kakva se rana zadaje tim rečima?
 
11. On je kamen koji vi zidari odbaciste, a koji postade Glava od ugla; i nema ni u jednom drugom spasenja. 12. Jer nema drugoga Imena pod nebom danoga ljudima, kojim bismo se mogli spasti.
 
Takav je, tj, brižljivo je isprobavan onaj kamen, koji je postao glava ova dva naroda, sjedinjena kroz Njega u jedinstveno zdanje Crkve, tj. onih koji su poverovali među Judejcima i vascelog neznaboštva koje je poverovalo.
I nema drugoga kojim bismo se mogli spasti. Ovde se obznanjuju i uzvišene istine. Čim je nastupio čas da poučava, pominje i proroštva. Kad je nastupio trenutak da se odvažno progovori, izlagali su samo svoje misli. Kad nije postojalo ništa, što bi moglo da dejstvuje na slušaoce u cilju njihovog popravljanja, ali kad je trebalo smelo obznaniti istinu, tada oni (apostoli) nisu štedeli reči. Petar se sada nije ni plašio da će ih prestrašiti. Zato i nije postupio onako, kao što je postupao u drugim slučajevima, upravljajući svoju besedu i prilagođavajući se nji-ma, radi njihovog spasenja. Poznato vam je, kaže, da to Ime nije darovano samo nama, nego svima, jer su Judejci priznavali vaskrsenje. ali ravnodu-šno i detinjasto.
 
13. A videći smelost Petrovu i Jovanovu, i znajući da su ljudi neuki i prosti, divljahu se, a prepoznaše ih i da su bili s Isusom. 14. No gledajući isceljenog čoveka gde stoji s njima, ne mogahu ništa reći protiv.
 
Neko može da bude neuk ali ne i prost, i može da bude prost ali ne i neuk. Ovde se međutim, podudarilo i jedno i drugo (tj. neukost i prostota). Zbog toga su se Judejci i divili dok su Petar i Jovan govorili i besedili. Odakle su oni znali (da su Jovan i Petar takvi)? Na osnovu reči samog Petra i Jovana. Ne kaže jednostavno (pisac Luka): prepoznaše ih, nego: prepoznaše ih i da su bili s Isusom, u vreme Njegovih stradanja, jer su tada samo oni bili s Njim. Judejci su ih tada videli skrušene i ponižene, i zato ih je zaprepastila ta neočekivana promena. Onaj, koji tada nije mogao da podnese pogled ljubopitljive sluškinje, sada dolazi među same arhijereje i u Sinedrion, i odvažno govori.
 
15. Onda im zapovediše da izađu iz Sinedriona, pa se savetovahu među sobom. 16. Govoreći: Šta ćemo činiti ovim ljudima? Jer znamenito čudo što se dogodi kroz njih očigledno je svima koji žive u Jerusalimu, i ne možemo poreći. 17. Ali da se ne bi dalje širilo po narodu, da im stroo zapretimo da nikome od ljudi više ne Govore o Imenu ovome. 18. I dozvavši ih zapovediše im da ništa ne govore niti uče o Imenu Isusovu. 19. A Petar i Jovan odgovarajući rekoše im: Sudite, je li pravo pred Bogom da slušamo vas više nego Boga? 20. Jer mi ne možemo da ne govorimo ono što videsmo i čusmo. 21. A oni zapretivši im otpustšie ih, ne nalazeći ništa kako bi ih mučili, i to zbog naroda, jer svi hvaljahu Boga za ovo što se dogodilo. 22. Jer više od četrdeset Godina beše onome čoveku, na kojem se dogodi ovo čudo ozdravljenja.
 
Zašto ih sveštenici ne vode kod Pilata, nego im sami sude? Zato što su se stideli i crveneli zbog pređašnjeg, i plašili su se da apostoli ne optuže njih.
 
23. A kad ih otpustiše, onidođoše svojima ijaviše šta imrekoše prvosveštenici i starešine. 24. A kad oni čuše, jednodušno podigoše Glas Bogu i rekoše: Gospode, Ti koji si stvorio nebu i zemlju i more i sve što je u njima, 25. Ti si ustima Davida, sluge Svojega, rekao: Zašto se bune neznabošci, i narodi pomišljaju zaludne stvari? 26. Ustadoše carevi zemaljski i knezovi sabraše se zajedno na Gospoda i Pomazanika (Hrista) Njegovog. 27. Jer se zaista sabraše u ovome Gradu na Svetoga Sina Tvojega Isusa, kojega si pomazao, Irod i Pontijski Pilat sa neznabošcima i s plemenima Izrailjevim, 28. Da učine ono što ruka Tvoja i savet Tvoj unapred odredi da bude.
 
I javiše. Nisu, međutim, javili usled častoljublja, nego da bi pokazali očigledna znamenja blagodati Hristove. Gospode, Ti, Bože, Koji si stvorio. Pogledaj koliko su celishodne apostolske molitve. Kad su od Gospoda tražili da im ukaže na čoveka sposobnog za apostolsko služenje, molili su se ovako: Ti, Gospode, poznavaoče srdaca sviju… (Dela ap. 1; 24). Sada, kad je bilo potrebno da zatvore usta protivnicima, prizivaju: Gospode, Ti, Bože, koji si stvorio nebo i zemlju…
Međutim, mnogi među jereticima dele Božanstvo, govoreći da je jedan Bog, Tvorac sveta a drugi – Otac Hristov. Zbog toga dele i Pismo i kažu da je Stari Zavet napisao Tvorac sveta a Novi – Otac Hristov. Sledeći dalje svoje bezbožno mišljenje, tvrde da su i ti bogovi i njihovo pisanje protivni jedni drugima; oni koji pribegavaju Gospodu jesu neprijatelji Tvorca sveta i nalaze se u boljem stanju nego oni ljudi koji mu (Tvorcu sveta) pritiču. Dakle, ljudi Tvorca sveta su po svom predubeđenju neprijatelji Hrista i Njegovog učenja.[1]
Zbog toga sveti apostoli, iskorenjujući ovu jeres, svojom molitvom omogućuju da razumemo da su i Tvorac sveta i Otac Spasiteljev jedan isti Bog, Koji je podario oba Zaveta. Ti si ustima Davida, sluge Svojega rekao: Zašto se bune neznabošci, i narodi pomišljaju zaludne stvari? Ukazujući na ovo proročanstvo, kao da traži od Boga da ispuni sporazum i istovremeno se teši da neprijatelji smišljaju zaludne stvari.
 
29. I sad, Gospode, pogledaj na njihove pretnje, i daj slugama Tvojim da sa svakom smelošću Govore reč Tvoju. 30. Pružajući i Ti ruku Svoju na isceljivanje, da bivaju znaci i čudesa imenom Svetoga Sina Tvojega Isusa. 31. I pošto se oni pomoliše Bogu, zatrese se mesto Gde bejahu sabrani i ispuniše se svi Duha Svetoga, i Govorahu reč Božiju sa smelošću.
 
Da učine ono što ruka Tvoja i savet Tvoj unapred odredi da bude (st. 28), odnosno, nisu oni u samima sebi imali takvu silu, nego Ti, Gospode, Koji za sve daruješ saglasnost i sve dovodiš do kraja. Ti, kao dobri i mudri umetnik, neprijateljska dela obraćaš u ispunjenje Tvoje volje, jer su se oni (sveštenici i ostali Judejci) ponašali kao neprijatelji, a učinili su ono, što je Tebi bilo ugodno. Šta znači izraz: ruka Tvoja! Mislim da taj izraz ovde izražava silu i volju. On ima isto značenje kao i izraz: „dovoljno je samo da Ti hoćeš“, jer niko unapred ne određuje ono što Ti ustanovljuješ. Pogledaj sada… Zapazi da oni nisu rekli: „Porazi ih i zbaci.“ Nego šta su rekli?
Pogledaj na njihove pretnje, i daj slugama Svojim da sa svakom smelošću govore reč Tvoju… I pošto se oni pomoliše Bogu, zatrese se mesto gde bejahu sabrani. Bilo je to svedočanstvo o poseti Božijoj i znamenje da su oni uslišani. Ponekad to biva znamenje gneva, a ponekad znamenje posete Božije. Apostoli se nisu molili da budu izbavljeni od podnošenja teškoća, nego za uspeh svoje propovedi. Međutim, zašto je Bog potresao dom? Da bi na one, koji prete, naveo strah a apostole okrepio. Budući da je to bio tek početak propovedi, bilo je neophodno čuvstveno znamenje. Dakle, mesto se zatreslo i još više utvrdilo apostole.
I ispuniše se svi Duha Svetoga, tj. rasplamsali su i razgoreli u sebi blagodatni dar.
 
32. A u naroda koji poverova beše jedno srce i jedna duša; i nijedan ne Govoraše za imanje svoje da je njegovo, nego im sve beše zajedničko. 33. I apostoli s velikom silom davahu svedočanstvo o vaskrsenju Gospoda Isusa Hrista, i blagodat velika beše na svima njima. 34. Jer niko među njima ne beše u oskudici, pošto svi koji imađahu njive ili kuće prodavahu i donošahu novce od prodanoga. 35. I polagahu pred noge apostolima, i davaše se svakome prema potrebi koju je imao.
 
Jedno srie… Srce i duša označavaju ovde jedno isto. S velikom silom davahu (apostoli) svedočanstvo o vaskrsenju Gospoda Isusa Hrista. Ističe ih (pisac, evanđelista Luka) kao ljude kojima je nešto povereno i o tome govori kao o njihovoj obavezi. Upravo to znači izraz: davahu svedočanstvo. Niko među njima ne beše u oskudici. Zbog toga i jeste velika blagodat, jer niko ne beše u oskudici, tj, usled posebne velikodušnosti onih, što su prodavali svoja imanja, nije bilo nijednog ubogog. Oni nisu davali jedan deo, tako da drugi deo zadrže za sebe, nego su davali sve. Davali su to ne kao nešto svoje, nego kao nešto, što nije njihovo, i svi verujući kao da su se hranili u jednom domu.
Koji prodavahu donošahu novce od prodanoga… To svedoči o velikoj časti i velikom blagočešću davalaca, jer se nisu usuđivali čak ni da predaju u ruke, nego su polagali pred noge apostola i tako učinili da oni (apostoli) budu gospodari darovanog i da ga oni raspodeljuju. ne izdržavajući se kao od sopstvenog nego kao od zajedničkog. To je i darovatelje izbavljalo od slavoljublja, dok je onima, što su dobijali, predstavljalo dvojaku radost – i olakšanje siromaštva i oslobađanje od stida.
 
36. A Josija, prozvani od apostola Varnava, što znači sin utehe, Levit rodom sa Kipra, 37. Imao je njivu, i prodavši je donese novce i položi pred noge apostolima.
 


 
NAPOMENE:

  1. Ovakva učenja karakteristična su za mnogobrojne gnostičke sekte, u kojima je napravljen neprirodan spoj hrišćanskog otkrovenja, judaizma i elemenata preuzetih iz paganskih religija. Neke od njih podvlače načelo dualizma, čiji se koreni mogu pratiti do persijske, zoroastrinske religije.
Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Kad sam bio u Atini gledajući ruševine drevne grčke „kulture“, došao mi je u glavu izraz „rekvijem u kamenu“. A danas posle 2000 godina, reči Hristove izgovorene iz ustiju Svetog Pavla odjekuju večno žive između ruševina bezbožničke „kulture i istine“. Ko ima uši……..ko ima oči……

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *