NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJA DELA APOSTOLSKIH

TUMAČENJA DELA APOSTOLSKIH

 

TUMAČENJA DELA APOSTOLSKIH
 
TREĆA GLAVA
 
1. A Petar i Jovan iđahu zajedno gore u hram u deveši čas molitve.[1] 2. I bejaše neš čovek hrom od utrobe matere svoje, kojega nošahu i polagahu svaki dan pred vrata hrama koja se zovu Krasna,[2] da prosi milostinju od onih koji ulaze u hram. 3. Ovaj videvši Petra i Jovana da hoće da uđu u hram, zatraži milostinju. 4. A Petar pogledavši na njega s Jovanom reče: Pogledaj na nas! 5. A on ih pažljivo gledaše, očekujući da od njih nešto dobije. 6. A Petar reče: Srebra i zlata nemam, nego što imam to ti dajem: U Ime Isusa Hrista Nazarećanina ustani i hodi! 7. I uze Ga za desnicu i podiže. I odmah se utvrdiše njegova stopala i gležnji.
 
Ova dva apostola su u svemu projavljivali veliko jednomislije. Petar daje znak Jovanu (v. Jn. 13; 24), zajedno prilaze grobu (Jn. 20; 3). Petar Jovanu kaže da upita Hrista: Ko bi to bio? (v. Jn. 13; 24). Onaj, koji je pisao ovu knjigu, propušta ostala (znamenja) a govori o onom znamenju, koje je uticalo na sve. Zašto su odlazili u svetilište? Zar su oni još uvek živeli na judejski način? To nije moglo biti. Oni su tako postupali zbog snishođenja i radi koristi za narod.
Pogledaj, kako su se oni stalno molili i kako su u devetom času bili na zajedničkom moljenju. Da bi dao izveštaj o onome što opisuje, pisac pominje tačno mesto i vreme. Ako je tako, zašto onda ne pominje ime hromoga? Zato, što apostoli nisu ni znali njegovo ime, budući da tog čoveka uopšte nisu poznavali. To se, možda, tako dogodilo i stoga, da se ne bi ispostavilo da oni iscelenja savršavaju kao znak blagodarnosti i usled pristrašća, i da niko, pa čak ni oni najbezočniji ljudi, ne bi mogli da posumnjaju da je reč o obmani, da posumnjaju da su tobože iz blagodarnosti prema apostolima neki od njihovih poznanika izmislili iscelenja koja su navodno bila satvorena nad njima samima.
Kako to da, nakon iscelenja, nisu doznali ime hromoga? Zato što nisu imali vremena da se zanimaju za ono, što ne donosi nikakvu korist. Meni se čini da mnogi nisu znali ime tog čoveka i da su ga, zbog prirode njegove bolesti, jednostavno nazivali hromim, jer je njegova bolest bila tako primetna i tako poznata da su, kad je neko čuo da se govori o hromom – bez obzira na to, što je možda, bilo i drugih hromih – odmah zamišljali ovog hromog. Kako su, međutim znali da je on hrom od majčine utrobe? Na osnovu široko raširene glasine, po zajedničkom svedočanstvu, jer su ga svi znali zbog njegovog neprestanog obitavanja u hramu. Apostoli su to mogli da doznaju i od njega samog, nakon njegovog iscelenja. Zašto ga nisu doveli kod Hrista da ga On isceli? Možda neki od revnosnih posetilaca hrama nisu verovali u Hristova iscelenja. Nisu ga odveli ni kod apostola, bez obzira što su ih viđali kako ulaze i što su, naravno, znali kakva su čuda oni savršavali.
Srebra i zlata nemam. Nije rekao: „Nemam kod sebe“, kao što mi obično govorimo, nego je rekao: „Nemam uopšte“. Pogledaj, Jovan svagda ćuti, a Petar govori i za njega. I šta onda? Budući da nemaš srebra, ostavljaš čoveka koji prosi bez ikakve pažnje? Ne, nego: Što imam, to ti dajem, kaže Petar. Tako je postupao i Hristos, isceljujući često bolesne jednom jedinom rečju, a često, kad je bio okružen ljudima slabe vere, i dodirom, da se ne bi pokazalo da se ono, što se dogodilo (iscelenje), dogodilo samo po sebi. I uze ga, kaže se, m podiže ga. Taj način iscelenja je ukazivao na vaskrsenje, jer je bio praobraz vaskrsenja.
 
I odmah se utvrdiše stopala njegova i gležnji. 8. I skočivši stade, i hođaše, i uđe s njima u hram hodeći i skačući i hvaleći Boga. 9. I vide ga sav narod gde ide i hvali Boga. 10. A poznadoše Gada to beše onaj što milostinje radi seđaše kod Krasnih vrata hrama i ispunšie se čuđenja, i behu van sebe od onoga što mu se dogodi.
 
Hodao je i skakao, tj. ispitivao je sebe da bi se što je moguće više uverio da je zaista ozdravio. Budući da je iscelenje bilo neobično i iznad očekivanja, prirodno je bilo da i on sam posumnja u pogledu samoga sebe. Neki kažu da on nije ni znao da hoda i da je zato pomerao noge kao da skače. Pogledaj, on se ne smiruje. To je jednim delom zbog zadovoljstva a drugim zato da bi zatvorio usta (zlobnima) i sprečio da to iscelenje smatraju za obmanu. Najzad, skakao je i zbog toga da ne bi bilo nikoga, ko ne bi znao za taj događaj. Po svom raspoloženju i po svojoj ljubavi prema apostolima (Petru i Jovanu), a možda i zbog osećanja blagodarnosti prema njima ili pak iz želje da im učini što veće zadovoljstvo, on se nije odvajao od njih. Ovo se čudo pak savršilo u hramu zbog toga, da bi bilo što korisnije i spasonosnije (za narod).
 
11. A dok se isceljeni hromi držaše kod Petra i Jovana, sav narod zadivljen navali njima u trem koji se zvaše Solomonov.[3]12. A videći to, Petar se obrati narodu: Ljudi Izrailjci, što se čudite ovome ili šta gledate u nas, kao da smo svojom silom ili pobožnošću učinili da ovaj hodi? 13. Bog Avraamov i Isakov i Jakovljev, Bog otaca naših, proslavi Sina Svojega Isusa, koga vi predadoste, i odrekoste Ga se pred licem Pilatovim kada on presudi da Ga pusti. 14. A vi se odrekoste svet i pravednika i isprosiste čoveka ubicu da vam pokloni. 15. A Načalnika života ubiste, kojega Bog vaskrse iz mrtvih, čemu smo mi svedoci. 16. I radi vere u ime Njegovo, ovoga koga vidite i poznajete utvrdi Ime Njegovo i vera koja je od Njega podari mu ovo iscelenje pred svima vama.
 
Šta znači izraz: Isceljeni hromi držaše se Petra i Jovana?. Znači da se on plašio da ih napusti jer je mislio da će od svoje bolesti biti slobodan samo dotle, dok se bude držao njih i dok ih bude doticao. Osobito je tako razmišljao stoga, što ga je Petar iscelio uzevši ga za ruku i podigavši. Sve se dogodilo u tremu zato, što je od Solomonovog zdanja ostao samo taj trem. Naime, Navuhodonosor je porušio Solomonov hram a Kir Persijski ga je obnovio.
Ljudi Izrailjci, što se čudite ovome! Ova beseda, koja je upućena narodu, ispunjena je većom odvažnošću nego prethodna ali ne zbog toga što se u prethodnoj on plašio da smelo govori, nego zato što Judejci tada, kao ljudi lukavi i drski, nisu više mogli da izdrže takav ton. Zbog toga ih je, započevši prethodnu besedu, priklonio da obrate pažnju na sledeće reči: Ovo neka vam je na znanje, i saslušajte reči moje (Dela ap. 2; 14). Ovde mu više nisu potrebni takvi obrti, jer Judejci više nisu bili iznenađeni. On pažnju svih (prisutnih) obraća na znamenje, tako da su se ispunili strahom i zaprepašćenošću. Pogledaj, kako izbegava da govori o slavi samih aposgola. Za slušaoce, naime, nije ništa korisnije nego kad besednik ne samo da ništa ne govori o svojoj veličini, nego i svima drugima zabranjuje da govore o tome. Prezrevši slavu koju su mogli zadobiti kod ljudi, oni (apostoli) su se još više proslavili, pokazavši ljudima da ono što se dogodilo nije bilo ljudsko, nego božanstveno delo.
Bog otaca naših proslavi Sina Svojega, Isusa, ali se u besedi i dalje pridržava smirenja (Hristovog) i ukazuje drskost Judejaca umesto da je zaklanja, kao ranije. To čini zbog želje da deluje na njih, i to je utoliko više postigao, ukoliko je više isticao njihovu krivicu. Njega predadoste i odrekoste Ga se pred licem Pilatovim kada on presudi da Ga pusti. Ovde su dve optužbe protiv Judejaca: jedna se sadrži u tome što je Pilat, poreklom Jelin i čovek koji nije video nijedno znamenje i nije znao ni za jednog proroka, hteo da pusti Isusa, a druga u tome što vi, poreklom Judejci, narod odgajen među znamenjima i posvećen u proročanstva o Hristu, niste hteli da Ga oslobodite, iako je Pilat hteo.
Odrekoste se Sveca i Pravednika i isprosiste čoveka ubicu da vam pokloni. Rekavši da su oni (Judejci) umesto Hrista isprosili ubicu, Petar je u potpunosti objasnio njihovo delo, jer se time dokazuje da su imali mogućnost da Ga puste. Ako su oslobodili razbojnika, onda su utoliko pre mogli da otpuste nedužnog čoveka. Oni su pak oslobodili zločinca a ubili su Dobročinitelja, jer su ubili Načalnika života. Ako je On Načalnik života onda je, imajući život u Sebi i kao uzročnik Života, On Samoga Sebe i vaskrsao. Čemu smo mi svedoci. Više ne pribegava proroštvu nego, kako su mu poverovali, privodi za svedoke zbor apostola: Čemu smo, kaže, mi svedoci.
Utvrdi ime Njegovo. Rekavši: Radi vere u ime Njegovo on, popravljajući reč, kaže: Utvrdi ime Njegovo, jer je isceljeni poverovao zbog iscelenja. To znači: šta ja kažem, da je hromi čvrsto stao na noge, poverovavši u ime Hristovo? I pre nego što je poverovao, ime Hristovo već je bilo prizvano, već ga je utvrdilo, jer ono ima tako veliku silu i izliva tako izobilnu blagodat. Radi vere u Njega. A kakva je to vera, objašnjava Sam Gospod: Da poznaju Tebe jednoga istinitog Boga i koga si poslao, Isusa Hrista (Jn. 17; 3). Da neko ne bi rekao: „Ako je na taj način i samo prizivanje Njegovog imena utvrdilo, tj. ukrepilo hromoga, onda će iscelenje uslediti čak i kad bi neverni prizvali Njegovo ime, pa čak i kad bi prizvali to ime radi iscelenja neverujućeg čoveka“, Petar je dodao: Radi vere u ime Njegovo, odnosno, iako je to ime veliko i strašno, iako ono izliva iscelenja, potrebno je da duše koje se isceljuju budu dostojne takve milosti i da molitelji, koji posreduju za njih, budu u stanju da umilostive Darovatelja iscelenja. Ako onaj, koji traži iscelenje, namerava da ostane neverujući, iscelenje ni u kom slučaju neće uslediti tako lako. To ime neće savršiti svoje delo, ukoliko ga priziva neverujući. Sinovi Skevini ne samo da drugima nisu doneli nikakvu korist nego su i samima sebi naškodili (v. Dela ap. 19; 14). Iako su neki to objasnili drugačije nego što mi objašnjavamo, vera, koja je to satvorila, jedna je ista, jer nije rečeno: imenom Njegovim, nego: u ime Njegovo. Oni (apostoli), međutim, još nisu imali hrabrosti da se izraze na sledeći način: vera u Njega. Da bi u izrazu: Njega radi oslabio karakter krajnjeg uniženja, dodaje: Utvrdi Ga ime Njegovo.
Međutim, kako, s druge strane, taj izraz odiše karakterom veličine i savršenstva, on ga potvrđuje, sjedinivši veličinu s uniženjem i primenjuje to ili na vrstu događaja ili na raspoloženje i sposobnosti slušalaca. Karakter uniženja nose sledeći izrazi: radi vere u ime Njegovo i vera kojaje od Njega. Karakter veličine pak nose sledeće reči, koje je izgovorio Petar: utvrdi ime Njegovo. Ova izreka bi zbunila Judeje da je bila neposredno izrečena; međutim, ono što je rečeno na drugačiji način, bilo je za njih lako prihvatljivo.
 
17. I sad, braćo, znam da iz neznanja ono učiniste, kao i starešine vaše. 18. A Bog ono što je predskazao ustima sviju svojih proroka da će Hristos postradati, tako je i ispunio.
 
Pošto ih je snažno prekoreo, ponovo ublažuje svoje reči kako bi im omogućio da promene mišljenje. Da bi ih opravdao, istakao je dve okolnosti – jedna je njihovo neznanje a druga okolnost da je sve što je rekao, unapred bilo obznanjeno. Kako to da on (Petar) ne navodi svedočenja Pisma o Njegovom raspeću? Uostalom, on je i prethodno rekao: Po određenom savetu i promislu Božijem predanoga uzeste. I sada izlaže to isto, samo opširnije, govoreći: Ono što je predskazano ustima svi ju Svojih proroka. Neposredno svedočanstvo navodi zbog toga što su, zajedno s obznanjivanjem Judejcima krivice i kazne, izrečena i sva svedočanstva, kao na primer: Odrediše mu grob sa zločincima, ali na smrti bi s bogatima (Isa. 53; 9). Da bi ih utešio, kaže da su to učinili usled neznanja, i da je Bog tako ispunio. To je istovremeno i odgovor na reči svih njih, Judejaca, koje su oni, vređajući Ga, izgovarali čak i pod Krstom, odnosno, da Ga (Isusa) Bog izbavi ako Mu je po volji (v. Mt. 27; 43) i Ako si Sin Božiji, siđi sa krsta (Mt. 27; 40). Petar im nije izgovorio samo jedno a to je: „Nerazumni, to su bile prazne reči, jer je tako moralo da bude. Ako svi proroci svedoče o tome, onda je očigledno da se to (raspeće) nije dogodilo zbog nemoći Hristove nego zbog neopisive moći, prevelike vlasti i neizrecivog čovekoljublja.“
 
19. Pokajte se, dakle, i obratite se, da se očistite od grehova svojih. 20. Da dođu od lica Gospodnjeg vremena utehe, i da pošlje unapred naznačenog vam Isusa Hrista. 21. Kojega treba da primi nebo do vremena vaspostavljanja svega, o čemu je Bog govorio ustima svih svetih proroka svojih od vajkada.
 
Ne govori o onom pregrešenju Judejaca na koje su se drznuli u vreme raspeća, jer je prethodno rekao: I sad znam da iz neznanja ono učiniste, kao i starešine vaše (3; 17). Kakvo je značenje imalo, što je tamo rekao: I sad znam? Sada znam, kaže, tj, smatram za korisno da tako kažem, kako bih ustrojio vaše spasenje. Ili: „Sada znam da to učiniste iz neznanja, jer se mnogi od vas obraćaju i spasavaju.“ Očigledno je, naime, da govori onima među njima, koji su se već obratili i poverovali. Kako su to učinili iz neznanja? Kakvog neznanja ima u tome, što su isprosili slobodu za razbojnika i nisu prihvatili Onoga, za Kojeg je (Pilat) presudio da bude oslobođen nego su Ga, naprotiv, ubili? Međutim, on je govorio tako da bi im otvorio vrata preobraćanja. On stoga ne kaže: „Pokajte se, zbog onoga na šta ste se drznuli na dan Raspeća“, nego: Da se očistite od (ostalih) grehova svojih.
Tu, međutim, pokazuje da će oni biti izloženi mnogim nedaćama, jer se takva beseda može uputiti samo onome, kojem prestoje suze i koji očekuje neku utehu. Pogledaj, kako se postepeno približava cilju. U prvoj besedi ukazao je na Isusovo vaskrsenje i na Njegovo sedenje na nebesima. Ovde već ukazuje na Njegov slavni dolazak, koje naziva vremenom utehe jer, koja bi to još druga vremena mogla da budu vremena utehe ili vaskrsenja?
I apostol Pavle postavlja pitanje o tim vremenima kada kaže: Budući u ovom šatoru, uzdišemo opterećeni (2. Kor. 5; 4). Ako pak neko pod vremenom utehe misli da nazove vremena koja su usledila posle osvajanja Jerusalima, neće naići ni na kakvu prepreku, jer je i vremena nesreće i porobljavanja Judejaca Bog skratio zbog izabranih, odnosno da bi oni, što su poverovali, zadobili utehu i oslobodili se tog strašnog ugnjetavanja. I da pošalje unapred naznačenog vam Isusa Hrista.
Umesto da kaže: „Nebu je neophodno da Ga primi, jer je On Bog i mora svagda da sedi zajedno sa Ocem“, Petar kaže: Kojega trebada primi nebodo vremena… Pokazuje razlog zbog kojeg On ne dolazi sada, i kaže da sve mora da dođe do svog kraja: tada će On doći. Međutim, kako on kaže: Treba da Ga primi nebo! Zar Ga (Isusa) ono još nije primilo? Nesumnjivo da Ga je primilo. Zašto onda nije rekao:“ Kojega je nebo primilo?“ On tako govori kao čovek, koji besedi o prethodnim vremenima. Što se tiče izraza:“ do“ ili “ dok“, ti izrazi u Svetom Pismu ne izražavaju određeno vreme jer, kako bi onda trebalo razumeti sledeće reči, upućene Bogu: Ti jesi do veka! Dakle, smisao teksta je takav, da se mnogo od onoga što su proroci predskazali još nije ispunilo, nego da se ispunjava i da će se ispuniti do svršetka sveta, jer će Hristos, Koji se vazneo na nebesa obitavati tamo do svršetka sveta, i doći će sa silom, vaspostavljajući zatim sve što su predskazali proroci, odnosno, kad nastane kraj i kad se prekrati sve čuvstveno: tada će se Hristos uzvisiti iznad nebesa.
 
22. Jer Mojsej ocima reče: Gospod Bog vaš podignuće vam Proroka iz vaše braće, kao mene; njega poslušajte u svemu šta God vam kaže. 23. I biće da će se svaka duša, koja ne posluša tog Proroka, istrebiti iz naroda. 24. A i svi proroii od Samuila i dalje koji Govoriše, takođe najaviše ove dane. 25. Vi ste sinovi proroka i zaveta koji učini Bog s ocima vašim Govoreći Avraamu: U semenu tvom blagosloviće se sva plemena na zemlji. 26. Vama prvo Bog podigavši Sina Svojega Isusa posla Ga da vas blagoslovi i odvrati svakoga od zlih dela vaših.
 
Rekao je: proroka kao što sam ja. Izraz: kao što samja ne bi trebalo shvatiti u smislu prirode nego u smislu dejstva. Dakle, Mojsej je sebe upodobio Hristu ne po prirodi (suštini) nego po dejstvima. Naime, ako je izraz: kao što sam ja upotrebio u smislu prirode, onda nije vaskrsao jedan nego mnogi. Gospod Bog vaš podignuće vam Proroka.
Prorokom je po Svojoj ljudskoj prirodi nazvan Emanuil, posrednik između Boga i ljudi, kao što je to svojevremeno bio i Mojsej. Upodobljujući ga u prenesenom smislu Mojseju, ja dopuštam sebi čak i da Ga nazovem Mojsejem, dopuštam sebi da istinu uporedim sa senkom. Hristos se rađa u Vitlejemu, Mojsej je rođen u Egiptu. Mojsej je Izrailjac, kao što je to i Isus po telu. Mojsej je od svešteničkog roda, dok je Isus posredstvom Djeve od Davidovog roda.
U vreme Mojsejevo bio je faraon, a u Isusovo vreme Irod. Faraon ubija novorođenčad, Irod pogubljuje decu (mladence). Jedan ubija decu muškog pola, drugi čini to isto. Mojsej se spasava posredstvom majke, posredstvom Majke i zajedno s Majkom spasen je i Hristos, Istrebiće se iz naroda. Budući besmrtna, čovečija duša nikad ne može potpuno da se istrebi nego pada iz nekog dobrog stanja, u kakvo je pre bila postavljena. Tako je i Juda istrebljen, tj. isključen iz zbora apostola. Dakle, budući da je duša besmrtna, pod njenim istrebljenjem podrazumevamo lišavanje onih blaga, kakva bi okusila da je živela bogougodno. Vi ste sinovi proroka… Kaže: sinovi proroka, umesto da kaže: „Ne bi trebalo niti da očajavate niti da mislite da ste lišeni obećanja.“ Vi ste sinovi proroka, jer su oni vama govorili i što se vas radi sve to savršilo. A šta znači: sinovi zaveta! To je rečeno umesto: naslednici, ali ne naslednici koji su samo pribrojani, nego onakvi, kakvi su sinovi. Sinovi – rekao je između ostalog i zbog toga, da bi pokazao da su oni naslednici po usinovljenju. Dakle, ako vi to sami hoćete, vi ste naslednici.
Zbog toga Petar kaže: Vi ste sinovi proroka i zaveta Isusovog, kojega posla Bog da vas blagoslovi. Poslao Ga je (Bog) i drugim narodima, ali Ga je vama, koji ste Ga raspeli i ubili, poslao ranije. Kada? Samo sa krsta? Ne, nego i posle toga, i posle Vaskrsenja. Zbog toga Petar i kaže: Vama prvo Bog podigavši Sina Svojega Isusa posla… Šta da satvori?
Da vas blagoslovi i spase, ako i vi sami zaista poželite da se odvratite od vaših grehova.
 


 
NAPOMENE:

  1. Oko tri sata popodne
  2. Krasna vrata su bila izlivena od bakra i vodila su u žensko dvorište, koje se sa istočne strane približavalo unutrašnjem dvorištu hrama.
  3. Solomonovim tremom se nazivala istočna strana spoljašnje kolonade, koja je okruživala hram s njegovim dvorištima. Prvi, Solomonov hram bio je srušen još oko 586. g. pne, a drugi, Zorovaveljev, podignut je nakon povratka Jevreja iz vavilonskog ropstva. Ovaj, drugi hram, postradao je u vreme Antioha Eupatora, o čemu se govori u 1. Knjizi Makavejskoj. Pljačkanja i uništavanja hrama nastavila su se i u doba rimskog osvajanja. Hram o kojem je ovde reč bio je treći, tzv. Irodov hram, za koji Josif Flavije kaže da je bio „najčudesnija građevina na svetu“. Ovaj hram je do temelja srušen i zapaljen u vreme judejske pobune, u doba Vespazijana. Dragoceni hramovni ukrasi odneti su u Rim i predstavljeni su u reljefu na Titovom slavoluku.
Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Kad sam bio u Atini gledajući ruševine drevne grčke „kulture“, došao mi je u glavu izraz „rekvijem u kamenu“. A danas posle 2000 godina, reči Hristove izgovorene iz ustiju Svetog Pavla odjekuju večno žive između ruševina bezbožničke „kulture i istine“. Ko ima uši……..ko ima oči……

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *