NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJA DELA APOSTOLSKIH

TUMAČENJA DELA APOSTOLSKIH

TUMAČENJA DELA APOSTOLSKIH
 
PREDGOVOR SVETOG OCA JOVANA ZLATOUSTOG
ZA KNJIGU DELA SVETIH APOSTOLA
 
Mnogima, a ne samo nekim pojedincima, nisu poznati ni sama knjiga, ni onaj koji ju je sastavio i napisao. Zbog toga sam smatrao za potrebno da se prihvatim njenog tumačenja, imajući za cilj kako da poučim neuke tako i da ne dopustim da takvo blago ostane nepoznato i skriveno, jer nam pronicanje u takvo mudroljublje, u tako ispravno učenje (dogmate), a posebno u ono, što je savršio Duh Sveti, može doneti korist koja nije ništa manje od one, kakvu imamo od Evanđelja. Prema tome, nećemo zane-mariti ovu knjigu nego ćemo je, naprotiv, najbrižljivije izučiti, jer se u njoj može videti kako su se na delu ispunila ona obećanja Hristova koja su sadržana u evanđeljima. U njoj se takođe može videti i istina što blista u samim delima, i promena na bolje do koje je došlo u učenicima a koju je Duh Sveti satvorio nad njima. U njoj se mogu pronaći dogmati koje niko ne bi tako jasno razumeo kad ova knjiga ne bi postojala. Bez nje bi ostala skrivena suština našeg spasenja, i neki od dogmata našeg učenja i neka od pravila za život ostali bi nepoznati.
Međutim, veći deo sadržaja ove knjige čine dela apostola Pavla, koji se potrudio više od ostalih. Razlog za to je i činjenica da je pisac ove knjige, blaženi Luka, bio Pavlov učenik. Njegova ljubav prema uči-telju vidi se u mnogo čemu, ali posebno u tome što se on nije razdvajao od svog učitelja i što ga je stalno sledio, dok su ga Dimas i Ermogen napustili – jedan je pošao u Galatiju a drugi u Dalmaciju. Saslušaj šta sam Pavle govori o Luki: Luka je sam kod mene (2. Tim. 4; 10). Uputivši poslanicu Korinćanima, opet govori o njemu: Njega hvale po svim irkvama zbog propovedanja evanđelja (2. Kor. 8; 18), a takođe i kada kaže: Javio se Kifi, zatim Dvanaestorici…, prema evanđelju koje i primiste (1. Kor. 15; 5,1), podrazumevajući pod tim njegovo (Lukino) evanđelje. Prema tome, niko neće pogrešiti ako ovaj Lukin trud (knjigu Dela apostolskih), bude povezao s Njim. Kada pak kažem: s Njim, ja mislim na Hrista.
Ako pak neko kaže: zašto Luka, budući uz Pavla do kraja njegovog života, nije sve opisao, odgovorićemo da je za revnosne dovoljno i to, što se on uvek zaustavljao na onome što je posebno potrebno i da pisa-nje knjiga nije bilo prevashodna briga apostola, budući da su mnogo toga predali i bez pisanja. Sve, međutim, što se nalazi u ovoj knjizi, dostojno je divljenja, a posebno prilagodljivost apostola koju im je savetovao Duh Sveti, pripremajući ih za delo domostroja. Zbog toga su, tako mnogo pripovedajući o Hristu, manje govorili o Njegovom božanstvu a više o Njegovom očovečenju (vaploćenju), o Njegovim stradanjima, Vaskrsenju i Vaznesenju.
Cilj, kojem su oni stremili, bio je da slušaoce navedu da poveruju da je On vaskrsao i vazneo se na nebo. Kao što se i Sam Hristos trudio da dokaže da je došao od Oca, tako je i Pavle prevashodno nastojao da dokaže da je Hristos vaskrsao, vazneo se i otišao Ocu od Kojeg je i došao. Naime, ako Judejci ranije nisu poverovali da je On došao od Oca, onda bi im sve Hristovo učenje – nakon što su mu dodata kazivanja o Njegovom Vaskrsenju i Vaznesenju na nebo – izgledalo daleko neverovatnije. Zbog toga ih Pavle neprimetno i postepeno vodi ka razumevanju uzvišenijih istina. U Atini Pavle naziva Hrista čovekom i ništa više ne dodaje, ali to nije bilo bez cilja: ako su i Samog Hrista, kad je On govorio o Svojoj jednakosti s Ocem često hteli da kamenuju i govorili da huli na Boga, teško da bi to učenje mogli da prihvate od ribara, i to nakon Njegovog raspeća na Krstu.
I zašto da govorimo o Judejcima, kad su i sami učenici Hristovi, slušajući učenje o uzvišenijim stvarima, bivali pometeni i sablažnjeni? Zbog toga je Hristos i govorio: Još vam imam mnogo Govoriti, ali sada ne možete nositi (Jn. 16; 12). Ako oni nisu mogli da nose – oni, koji su toliko vremena proveli s Njim, koji su bili pričasni neizrecivim tajnama i videli tolika čudesa, kako su onda pagani, odrekavši se žrtvenika, idola, žrtava, mačaka i krokodila (jer se u tome i sastojala paganska religija) i ostalih bezbožnih obreda, mogli odjednom da prihvate uzvišenu besedu o (hrišćanskim) dogmatima? Na koji način su Judejci, svakodnevno čitajući i slušajući sledeću izreku iz Zakona: Čuj, Izrailju: Gospod je Bog naš jedini Gospod (5. Mojs. 6; 4) i Nema Boga osim Mene (5. Mojs. 32; 39), koji su, pored toga, videli Hrista na krstu i, što je najvažnije, koji su Ga raspeli i položili u grob a nisu videli Njegovo vaskrsenje – na koji su način ti ljudi, slušajući da je taj isti čovek Bog i da je jednak Ocu, mogli da se ne zbune i da potpuno ne otpadnu, i to lakše i brže od svih ostalih?
Zbog toga ih apostoli postepeno i neprimetno pripremaju, pokazujući pri tom veliko umeće prilagođavanja, pri čemu su oni sami dobijali sve obilniju blagodat Duha i imenom Hristovim tvorili i veća čuda od onih, koja je tvorio Hristos, kako bi na ovaj ili onaj način podigli one što leže na zemlji i u njima pobudili veru u reč o vaskrsenju. Zbog toga je ova knjiga prevashodno dokaz vaskrsenja jer su, poverovavši u vaskrsenje, ljudi lako prihvatali i sve ostalo. Svaki, koji temeljno prouči ovu knjigu, reći će da ovo prevashodno čini njen sadržaj i sav njen cilj.
Saslušajmo najpre sam njen početak.
 

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Kad sam bio u Atini gledajući ruševine drevne grčke „kulture“, došao mi je u glavu izraz „rekvijem u kamenu“. A danas posle 2000 godina, reči Hristove izgovorene iz ustiju Svetog Pavla odjekuju večno žive između ruševina bezbožničke „kulture i istine“. Ko ima uši……..ko ima oči……

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *