NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJA DELA APOSTOLSKIH

TUMAČENJA DELA APOSTOLSKIH

 

TUMAČENJA DELA APOSTOLSKIH
 
DVADESET SEDMA GLAVA
 
1. I kako bi odlučeno da otplovimo u Italiju, predadoše i Pavla i neke druge sužnje kapetanu ćesareve čete, po imenu Julije. 2. A kad uđosmo u lađu adramitsku s namerom da plovimo u azijska mesta, otisnusmo se; s nama beše Aristarh, Makedonac iz Soluna. 3. Drugi dan pristadosmo u Sidon. A Julije čovekoljubivo postupajući prema Pavlu dopusti mu da odlazi prijateljima da bi se starali o njemu.
 
S nama beše Aristarh. To, što je Aristarh bio prisutan i što je Pavlov saputnik, bilo je veoma korisno, jer je trebalo da u Makedoniji izvesti o svemu što se dogodilo Pavlu.
A Julije čovekoljubivo postupajući prema Pavlu. Bilo je sasvim prirodno da vodi i podržava Pavla, kojeg su mučili okovi i strah. Pogledaj, kako pisac ne skriva ni to, da je i Pavlu bila potrebna briga drugih.
 
4. I odande krenuvši plovismo ispod Kipra, pošto vetrovi behu suprotni. 5. I preplovšši pučinu kilikijsku i pamfilijsku, dođosmo u Miru Likijsku. 6. I onde našavši kapetan lađu aleksandrijsku koja plovi u Italiju, ukrca nas u nju. 7. Plovivši pak mnogo dana sporo, i jedva došavši prema Knidu, jer nam vetar ne dade, doplovismo pod Krit kod Salmone. 8.I s mukom ploveći pored obale, prispesmo u neko mesto koje se zove Dobra pristaništa blizu kojega beše grad Laseja.
 
Lađa aleksandrijska, kaže. Verovatno da su se i oni uputili u Aziju da bi obavestili o onome, što se dogodilo Pavlu, kao što je Aristarh obavestio Makedoniju.
 
9. Pa kako prođe dosta vremena i već plovljenje ne beše bez opasnosti, jer i post već beše prošao, savetovaše Pavle, 10. Govoreći im: Ljudi, vidim da će plovljenje biti s mukom i velikom štetom, ne samo za tovar i za lađu, nego i za živote naše.
 
Jer i post već beše prošao… Mislim da ovde govori o judejskom postu, jer je Pavle otplovio mnogo vremena posle Pedesetnice, tako da su u granice Krita stigli gotovo pred zimu. Da bi pokazao da ne prorokuje, nego da govori prema dosetljivosti, izražava se ovako: Vidim.., jer mu ne bi odmah poverovali u slučaju da je to rekao kao prorok.
 
11. Ali kapetan više verova kormilaru i vlasniku lađe, nego Pavlovim rečima. 12. A pošto pristanište ne beše zgodno za zimovnik, savetovahu mnogi da se odvezu odande, ne bi li kako mogli doći do Finika, da zimuju u tom pristanšitu kritskom koje gleda prema jugozapadu i severozapadu. 13. I kad dunu jug, mišljahu da im se želja ispuni, pa podignuvši kotvu plovljahu pokraj Krita.
 
Ali kapetan više verova kormilaru i vlasniku lađe. Kapetan je to učinio s pretpostavkom da bi više trebalo slušati ljude vične plovidbi nego putnika, koji nije iskusan u tom delu. Na taj način, to je bila greška razmišljanja a ne greška sudbine.
 
14. Ali ne zadugo potom dunu nasuprot njemu buran vetar koji se zove severoistočnjak. 15. I kad zahvati lađu i ona se ne mogaše vetru protšiti, prepustismo se valovima da nas nose. 16. A kad prođosmo mimo jednog ostrva koje se zove Klauda, jedva mogosmo uzdržati čamac. 17. Koji izvukavši, upotrebiše pomoćna sredstva i podvezaše lađu, pa bojeći se da ne udare na sprud, spustiše jedra i tako dalje plovljahu.
 
U Pismu ne bi trebalo stalno tražiti precizne izraze. Na primer, „protiviti se“ je izraz koji je priličniji u odnosu na čoveka, nego u odnosu na lađu.
 
18. A kad nam veoma dosađivaše bura, sutradan izbacivahu tovare. 19. I trećega dana svojim rukama izbaiismo alat lađarski. 20. A kad se ni sunce ni zvezde mnogo dana ne pojaviše, i bura ne mala navali, beše najzad izgubljena svaka nada da ćemo se spasti. 21. Pošto se dugo nije jelo, to Pavle stade među njih i reče: Trebaše, dakle, o ljudi, poslušati mene, i ne otiskivati se od Krita, pa izbegnuti ovu muku i štetu. 22. I evo sada vam savetujem da budete raspoložeš, jer nijedna duša od vas neće propasti, osim lađe. 23. Jer ove noći stade preda me anđeo Boga čijijesam i kojem služim, 24. Govoreći: Ne boj se, Pavle! Ti moraš izići pred ćesara; i evo, Bog ti je darovao sve koji plove sa tobom. 25. Zato, ljudi, budite raspoloženi, jer verujem Bogu da će tako biti kao što mi je rečeno. 26. Mi ćemo, dakle, biti izbačeni na neko ostrvo. 27. A kad bi četrnaesta noć i mi plovismo po Adriji, oko ponoći pomisliše lađari da se približavaju nekoj zemlji. 28. I izmerivši dubinu nađoše dvadeset hvati. I malo prošavši, opet izmeriše i nađoše petnaest hvati. 29. Onda bojeći se da kako ne udare na podvodne sšene, baiiše sa krme četiri kotve, pa se moljahu da svane dan. 30. A kad lađari gledahu da pobegnu sa lađe, i spustiše čamac u more izgovarajući se kao da hoće sa pramt da spuste kotve, 31. Reče Pavle kapetanu i vojnicima: ako ovi ne ostanu na lađi, vi se ne možete spasti. 32. Tada vojnici odrezaše konopce na čamcu i pustiše ga te pade. 33. A još pre svitanja dana, moljaše Pavle sve da jedu, govoreći: Danas je četrnaesti dan kako čekate, i bez jela provodite, ništa ne okusivši.
 
I evo sada vam savetujem da budete raspoloženi. Posle tako dugotrajne bure, obraća im se bez prekora i sa željom da mu ubuduće veruju. Ono, što se dogodilo, pokazuje se kao svedočanstvo o istinitosti onoga, što je on rekao. Zatim predskazuje dve stvari, odnosno, da će lađa pro-pasti i da će se oni, koji su na njoj, spasti i biti izbačeni na ostrvo.
Evo, Bog ti je darovao sve, koji plove sa tobom. Dakle, da tu nije bio Pavle, svi koji su se nalazili na lađi morali bi da poginu. Zbog toga je lažno ono, što je rekao Homer:
 
Nijedan čovek pak nije od smrti umak’o, mislim,
bio on rđa il’ junak, kad majka jednom Ga rodi.
(Ilijada, 6; 488, prevod M. Đurić; doslovno: Sudbinu, mislim, nije izbeg’o nijedan zemnorodni,
ni čovek hrabar, ni plašljiv, koji god se na svet rodio.)
 
Homer time označava da se ne može izbeći smrtni usud, koji zajedno s čovekovim rođenjem određuje i čas čovekove smrti. Međutim, ako je svima bilo određeno da poginu, sudeći na uobičajeni način, trebalo je da pogine i Pavle, koji je bez hrane proveo na moru četrdeset dana!
Lažno umovanje kaže: Sudbinu nije izbego’o ni čovek hrabar, ni plašljiv… Pismo kaže nešto sasvim drugačije, odnosno: Pravednik se spasava iz očigledne opasnosti. Dakle, Bog je Pavlu podario duše, dok su lađa i sve što je na njoj propali. Na taj način se i ovog puta zbog pravednika spasavaju i bezbožnici. Događa se, takođe, da bezbožnik zbog svog bezbožništva pogine i pre vremena, kao što kaže Propovednik: Ne budi bezbožan, i ne budi okrutan; zašto bi umro kad nije tvoje vreme (Knj. prop. 7; 17).
Tada vojnici odrezaše konopce na čamcu. Bog je ustrojio da na početku ne veruju Pavlu i da mu zatim poveruju, proverivši opitom njegove reči, kako se i dogodilo. Pogledaj: kapetan veruje Pavlu, jer dopušta da propadne lađa; lađari još nisu verovali, ali su poverovali kasnije, jer su to bili grubi i neosetljivi ljudi.
 
34. Zato vas molim da uzmete hrane, jer je to za vaše spasenje. A nijednome od vas neće pasti dlaka s Glave. 35. I rekavši ovo, uze hleb i zablagodari Bogu pred svima i, prelomivši, stade jesti. 36. Onda se svi oraspoložiše, pa i sami uzeše hranu. 37. A u lađi bejaše nas duša svega dvesta sedamdeset i šest. 38. Pošto se pak nasitiše jela, olakšaše lađu izbacivši pšenicu u more. 39. A kad nastade dan, ne prepoznaše zemlju, ali ugledaše neki zaliv sa peskovitom obalom na koju rešiše, ako bude moguće, da izvuku lađu.
 
Pavle je počeo da jede zato, da ne bi umro od gladi. Bogu je zablagodario zbog svega što se dogodilo. Uze hleb i zablagodari Bogu. Evharistijski čin nas poučava da govorimo to isto: „Blagodarim Ti, Bože, jer si nas udostojio…“
 
40. I odvezavši kotve pustiše u more i odrešiše ujedno i užad na krmama, pa raširivši malo jedro prema vetru upraviše obali. 41. A kada naiđoše na morski sprud, nasukaše lađu; i pramac se zari i ostade nepomičan, a krma se razbijaše od sile talasa. 42. Vojnici se tada dogovoriše da pobiju sužnje, da koji ne ispliva i ne utekne. 43. Ali kapetan, želeći sačuvati Pavla, spreči njihovu nameru i zapovedi onima koji mogu plivati da prvi iskoče i iziđu na zemlju. 44. A ostali, jedni na daskama a drugi na nečem od lađe. I tako svi iziđoše živi na zemlju.
 
Užad su popustili kad je nastao dan. Tokom dana nasukala se i lađa da oni, koji su bili na njoj, ne bi umrli od straha i da bi videli ispunjenje proroštva. Trebalo bi primetiti da se ubijanje drugog čoveka izvršava dobrovoljno i da sudbina ne može da spreči izvršavanje ubistva. Tako su se i vojnici dobrovoljno odlučili na delo ubistva i hteli da mu pristupe; međutim, poslušavši kapetana, odustali su – opet dobrovoljno – od svoje namere. Oni su mogli i da ne poslušaju kapetana, jer ih je bilo mnogo i sila je bila na njihovoj strani.
Međutim, volja i slobodna želja čine ono što hoće i ne čine ono što neće.

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Kad sam bio u Atini gledajući ruševine drevne grčke „kulture“, došao mi je u glavu izraz „rekvijem u kamenu“. A danas posle 2000 godina, reči Hristove izgovorene iz ustiju Svetog Pavla odjekuju večno žive između ruševina bezbožničke „kulture i istine“. Ko ima uši……..ko ima oči……

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *