NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJA DELA APOSTOLSKIH

TUMAČENJA DELA APOSTOLSKIH

 

TUMAČENJA DELA APOSTOLSKIH
 
DVADESET PETA GLAVA
 
1. A Fest onda, stupivši na dužnost u pokrajini, iziđe posle tri dana iz Kesarije u Jerusalim. 2. Tada se pojaviše pred njim prvosveštenik i prvaci judejski protiv Pavla, i moljahu ga. 3. Tražeći uslugu protiv njega, da ga pošalje u Jerusalim, stvarajući zasedu da ga ubiju na putu. 4. A Fest odgovori da se Pavle drži u Kesariji, i da će on sam uskoro onamo otići. 5. Koji, dakle, mogu od vas, reče, neka pođu sa mnom, pa ako ima kakva krivica na tome čoveku, neka ga tuže.
 
Sa Drusilom ženom svojom. Budući Judejka ona se, protivno zakonu, udala za Jelina ili je, možda, iako Judejka, udajom postala Jelinka. Zbog toga je ona, želeći da preobrati muža i da ga učini pridošlicom, i njemu predala svoju veru.
Uplaši se Feliks. Pavlove reči imale su toliku snagu, da se čak i zapovednik uplašio.
Zato Ga je i dozivao često i razgovarao s njim. Vidiš li kakvom istinitošću odiše ono što je napisano? Često je pozivao Pavla, ali ne zato što mu se divio ili što je odobravao njegove reči, nego zato što se nadao da će mu dati novac.
 
6. A pošto provede kod njih ne više od deset dana, siđe u Kesariju, i sutradan sede na sudijsku stolicu i zapovedi da dovedu Pavla. 7. Kada Ga pak dovedoše, stadoše unaokolo Judejci koji bejahu došli iz Jerusalima i mnoge i teške krivice iznošahu na Pavla, kojih ne mogahu dokazati. 8. A on se branjaše: Ni Zakonu judejskome, ni hramu, ni ćesaru, šta sagreših. 9. Ali Fest, hoteći Judejiima učiniti po volji, odgovori Pavlu i reče: Hoćeš li da ideš gore u Jerusalim i onde da ti sudim za ovo? 10. A Pavle reče: Ja stojim na sudu ćesarevu, gde i treba da mi se sudi. Judejcima ništa nisam skrivio, kao što ti najbolje znaš. 11. Ako li sam skrivio ili učinio nešto što zaslužuje smrt, ne marim umreti; ako li ništa nema od onoga za što me ovi optužuju, niko me ne može njima predati. Ćesara prizivam! 12. Tada Fest, pogovorivši se sa savetnicima, odgovori: na ćesara si se pozvao, ćesaru ćeš poći.
 
Ni Zakonu judejskome… Evo jasnog i otvorenog iskaza: ja sam, kaže Pavle, u svemu ostao čist, nisam sagrešio ni protiv Boga, ni protiv za-kona, ni protiv čoveka, ni protiv crkve (hrama), tj, nikada nisam sramotio judejske hramove, podignute od kamena, iako znam i propovedam da Bog ne obitava u rukotvorenim hramovima. Isto tako, nikada nisam ražalostio savest Judejaca vređajući njihove sveštenike, iako više ne marim za judejske prvosveštenike. Izraz: Ja stojim na sudu ćesarevu, znači: hoću da idem u Rim kod ćesara, i da mi se tamo sudi. Zahtevam to, kaže, od tebe.
 
13. A pošto prođe nekoliko dana, Agripa car i Vernikija siđoše u Kesariju da pozdrave Festa. 14. I budući da onde boraviše mnogo dana, izloži Fest caru Pavlovu stvar govoreći: Jednoga čoveka ostavio je Feliks kao sužnja. 15. Povodom kojega, kad ja bejah u Jerusalimu, pojaviše se prvosveštenici i starešine judejske zahtevajući da se on osudi.
 
Agripa car. Agripa je bio ili carev namesnik u istočnim provincijama, pa su ga zbog toga nazivali carem, ili je, možda, i on sam bio car na Istoku, u vreme dok je Neron vladao na Zapadu i imao rezidenciju u Rimu. Naziv „ćesar“ na rimskom (latinskom) jeziku znači „car“, jer su se svi rimski carevi, dok su bili carevi, nazivali ćesarima (cezarima). Ti nazivi, međutim, nisu bili njihova lična imena. Primetio sam to stoga da neko, na osnovu tog opšteg naziva, ne bi pomislio da se u vreme jednog istog cara i Gospod rodio i Pavle umro. Kako pokazuje hronolo-gija, Gospod se rodio u vreme ćesara Avgusta,[1] a umro je nakon trideset dve godine, u vreme Tiberija Avgusta.[2] Pavle je mučenički postradao u vreme Nerona,[3] trideset dve godine nakon smrti Gospoda. Irod je bio carski namesnik, i zbog toga su ga nazivali carem.
 
16. Ja im odgovorih da nije običaj Rimljana da se preda neki čovek na smrt pre nego se optuženi suoči sa onima koji ga tuže i nedobije priliku za odbranu od optužbe. 17. A kada se oni ovde sastadoše, nikakva odlaganja ne učinih, no sutradan sedoh na sudijsku stolicu i zapovedih da dovedu čoveka. 18. Oko njega stadoše tužioci i nijedne krivice koju ja pretpostavljah ne iznesoše.
 
Nije običaj Rimljana. Odatle je jasno da je Pilat, predavši Isusa Judejcima, učinio to sa zločinačkim ciljem, jer je on i sud Božiji i rimski zakon prezreo u toj meri da bi, predavši nevinu krv na smrt, ugodio ubicama, iako je za tako protivzakonit postupak bio odgovoran pred rimskim carem, koji ga je i poslao za starešinu u granicama Jerusalima.
Oko njega stadoše tužioci i nijedne kriviie ne iznesoše. Tužioci su ga klevetali, ali ništa nisu mogli da dokažu; njihova kleveta i drskost izgledali su sumnjivo, i razmatranje dela ništa nije potvrdilo.
 
19. Nego imahu protiv njega nekakva pitanja o svojem veroispovedanju, i o nekome Isusu koji je umro, za kojega Pavle tvrđaše da je živ. 20. A ja u nedoumici po ovome sporu rekoh da li bi hteo ići u Jerusalim i tamo da mu se sudi za ovo. 21. Kada pak Pavle zatraži da ga čuvamo do presude Avgustove, zapovedih da ga čuvaju dokle ga pošaljem ćesaru. 22. A Agripa reče Festu: I sam bih želeo čuti toga čoveka. A on reče: Sutra ćeš Ga čuti. 23. Sutradan pak, kad Agripa i Vernikija dođoše sa velikim sjajem i uđoše u sudnicu sa zapovednicima i najuglednijim ljudima grada, i kada Fest zapovedi, dovedoše Pavla. 24. I reče Fest: Agripa care i svi ljudi koji ste s nama, pogledajte ovoga čoveka zbog kojega je sve mnoštvo Judejaca i u Jerusalimu i ovde navaljivalo na mene vičući da ne treba više da živi.
 
I o nekom Isusu. Prirodno je što kaže: o nekom Isusu, jer je to bio čovek na vlasti i nije obraćao pažnju na Gospoda.
A ja u nedoumici po ovome sporu… Razmatranje takvog dela ostavilo je sudiju u nedoumici,jer je ta stvar prevazilazila njegovo razumevanje.
Do presude Avgustove. Avgustom, isto kao i ćesarem, nazivaju cara; njega nazivaju i gospodarom.
 
25. A ja doznavši da on nije nišša učinio što zaslužuje smrt, a i on sam uloži priziv svetlome ćesaru, odlučih da ga pošaljem. 26. Za njega nemam šta pouzdano pisati gospodaru. Zato ga privedoh pred vas, a osobito preda te, Agripa care, da bih, po učinjenom ispitivanju, imao šta pisati. 27. Jer mi se čini nerazumno sužnja poslati, a krivice njegove ne navesti.
 
Nije ništa učinio što zaslužuje smrt. Najzad, i sam sudija svedoči o Pavlu da nije kriv; međutim, on nije oslobodio Pavla. Gospod je ustrojio da Pavle prizove ćesara (a bilo je neophodno da se oni, koji su prizvali ćesara, pošalju u Rim), kako bi se ispunilo predskazanje samog Pavla, odnosno: Valja mi i Rim videti (19; 21).
Pogledaj kako Pavle, napustivši sve, i roditelje i vaspitače, dolazi u Rim čist od svake sumnje.
 


 
NAPOMENE:

  1. Oktavijan Avgust (27 pre Hrista – 14 posle Hrista), rimski imperator. Nakon što je veštom politikom postepeno ukinuo republiku i prigrabio svu vojnu i političku vlast, postao je apsolutni gospodar Rima. U tom periodu, Rimljani su najčešće ratovali na Zapadu, dok su na Istoku postizali uglavnom diplomatske uspehe. Pošto je u to doba država doživela ekonomski prosvat i oporavila se od dugogodišnjih građanskih ratova, u rimskoj istoriografiji je vreme Avgustove vladavine veličano kao „zlatni vek“.
  2. Rimski car Tiberije (14-37 g.) bio je usvojenik i naslednik Oktavijana Avgusta. Na vlast je došao kada mu je bilo već pedeset godina, kao veoma iskusan vojskovođa i diplomata. Tacit ga karakteriše kao podozrivog, licemernog, svirepog i nepoverljivog.
  3. Lucije Domocije Neron (54-68 g.), rimski car, poznat po svojoj neuravneteženosti i surovosti. Period njegove vladavine pratile su zavere u Rimu i pobune u provincijama. Između ostalog, tada je počela i pobuna u Judeji, kao i surovi progoni hrišćana koji su optuženi da su spalili Rim. Najzad, protiv nerona su se pobunili i pretorijanci (gardisti) koji su ga proterali iz Rima i primorali da izvrši samoubistvo.
Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Kad sam bio u Atini gledajući ruševine drevne grčke „kulture“, došao mi je u glavu izraz „rekvijem u kamenu“. A danas posle 2000 godina, reči Hristove izgovorene iz ustiju Svetog Pavla odjekuju večno žive između ruševina bezbožničke „kulture i istine“. Ko ima uši……..ko ima oči……

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *