NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJA DELA APOSTOLSKIH

TUMAČENJA DELA APOSTOLSKIH

 

TUMAČENJA DELA APOSTOLSKIH
 
DVADESET ČETVRTA GLAVA
 
1. A posle pet dana siđe prvosveštenik Ananija sa starešinama i sa retorom nekim Tertulom, koji optužšie Pavla upravniku. 2. A kad ga dozvaše, poče njega Tertul tužiti govoreći: 3. Da pod tobom živimo u velikom miru, i da se pravice ovom narodu čine tvojim staranjem, priznajemo sa svakom zahvalnošću svagda i svuda, plemeniti Felikse! 4. Ali da ti mnogo ne dosađujem, molim te da nas ukratko saslušaš po tvojemu snishođenju.
 
U sudniidž Irodovoj. Značajno je, da je u Kesariji postojala Irodova sudnica (pretorija).
Koji optužšie Pavla upravniku. Ponovo u rečima nešto nedostaje da bi se iskazala punoća misli, koja bi trebalo da bude sledeća: oni su podneli pisanu tužbu protiv Pavla.
Da pod tobom živimo u velikom miru. Vidiš, kako od samog početka nastoji da pohvalama prikloni sudiju na svoju stranu i kako se trudi da Pavla prikaže kao novatora i buntovnika.
 
5. Jer nađosmo ovog čoveka da je kuga, i da podiže bunu protiv svih Judejaca po celom svetu, i da je kolovođa Nazarejske jeresi. 6. Koji pokuša i hram da oskrnavi; njega i uhvatismo i htedosmo da mu sudimo po zakonu našemu. 1. Ali dođe Lisija zapovednik i sa velikom silom ote ga iz naših ruku i posla tebi. 8. Zapovedivši da njegovi tužioci dođu k tebi; od njega možeš sam, ispitavši ga, doznati o svemu onome, zašto ga mi tužimo. 9. A i Judejci se saglasiše govoreći da je to tako.
 
Pripadati nazarejcima smatralo se za sramnu stvar; Tertul zato unižava Pavla i s te strane, jer je Nazaret bio ništavan grad. Nazarejce naziva jereticima, kao da je i takva sekta postojala kod Judejaca. Tertul je, međutim, bio Jelin; zato je i besedio i optuživao Pavla.
 
10. A Pavle odgovori kad mu uiravnik dade znak da govori: znajući da si već mnogo godina pravedni sudija ovom narodu, sa većim raspoloženjem sebe branim. 11. Ti možeš doznati da nema više od dvanaest dana kako ja iziđoh u Jerusalim da se pomolim Bogu. 12. I niti me zatekoše u hramu, niti u sinagogama, niti u gradu da se s kim prepirem ili da stvaram uzbunu u narodu. 13. Niti oni mogu dokazati ono, za šta me sada optužuju. 14. A ovo ti priznajem, da tim Putem, koji oni nazivaju jeres, ja služim Bogu otačkom, verujući svemu onome što je napisano u Zakonu i Prorocima. 15. Imajući nadanje na Boga da će biti vaskrsenje mrtvima, i pravednicima i grešnicima, koje i sami svi čekaju.
 
Toliko sam, kaže Pavle, daleko od toga da podižem pobunu, da sam u Jerusalim došao radi poklonjenja. Zaustavlja se na toj misli zato, što je ona predstavljala snažan dokaz njegove nevinosti.
Ja služim Bogu otačkom, verujući… Kada i nakon priziva da bude Hristov apostol Pavle kaže da služi Bogu otačkom, on time pokazuje da je Bog Starog i Novog Zaveta jedan isti Bog. Putem naziva veru ili predanje.
 
16. Zbog toga pak i sam se trudim da imam čistu savest pred Bogom i ljudima. 17. I posle mnogo godina došao sam da donesem milostinju narodu svome i da prinesem žrtve. 18. U tome nađoše me očišćena u hramu, ne sa svetinom niti sa bukom, 19. Neki Judejci iz Azije koji su trebali doći preda te da se tuže ako imaju što na mene. 20. Ili ovi sami neka kažu, ako su našli na meni kakvu krivicu, kada sam stajao pred Sinedrionom. 21. Osim ove jedne reči koju uzviknuh stojeći među njima: Za vaskrsenje mrtvih vi mi danas sudite.
 
Zbog toga pak i sam se trudim da imam čistu savest. Savršenu vrli-nu projavljujemo onda, kad ljudima ne dajemo povod za sablazan i kad nastojimo da pred Bogom budemo neporočni.
Ovi sami neka kažu, ako su našli nameni kakvu krivicu tj. ako su našli nepravdu na zboru, kada je načinjena tužba. O tome, da ja govorim istinu, svedoče oni isti koji me optužuju. Neizbegavanje klevetnika i spremnost da se svakome da odgovor jeste nesumnjivi znak pravednosti. U početku su se vređali i zbog toga, što ja propovedam vaskrsenje iz mrtvih, jer se nakon te propovedi lako moglo prisajediniti i ono, što se odnosi na Hrista, odnosno, da je On vaskrsao.
 
22. A kada Feliks ču ovo, odgodi im, znajući vrlo dobro za ovaj Put, i reče: Kada dođe Lisija zapovednik, izvideću vašu stvar. 23. I zapovedi kapetanu da se Pavle čuva, i da mu se učini olakšanje, i da se nijednom od njegovih bliskih ne zabranjuje služiti mu i dolaziti k njemu.
 
Odgodi im. Namerno je odložio ovu stvar, tj. ne zato da bi je izučio, nego da bi udaljio Judejce i da bi olakšao Pavlu, jer nije hteo da ga kažnjava zbog njih.
Znajući vrlo dobro za ovaj Put, reče: kada dođe Lisija… Naučen iz Starog Zaveta onome, što se odnosilo na Hrista, Feliks je dobro poznavao Pavlovu veru, ali ga nije oslobodio usled čovekougađanja, kao što je rečeno u nastavku.
Hoteći Judejcima učiniti na volju. Možda je mislio i da će od Pavla dobiti novac. Feliks je znao za ono što se odnosilo na Hrista, jer je imao ženu Judejku, od koje je često slušao o tome.
 
24. A posle nekoliko dana dođe Feliks sa Drusilom, ženom svojom koja beše Judejka, i dozvavši Pavla slušaše od njega o veri u Isusa Hrista. 25. A kad on govoraše o pravdi i uzdržanju i o budućem sudu, uplaši se Feliks i odgovori: Idi za sada, a kad uzimadnem vremena pozvaću te. 26. Ujedno se pak nadao da će mu Pavle dati novca da bi ga pustio, zato ga je i dozivao često i razgovarao s njim. 27. A kad se navršiše dve godine, dođe Feliksu za naslednika Porkije Fest. A Feliks, hoteći Judejcima učiniti na volju, ostavi Pavla u sužanjstvu.

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Kad sam bio u Atini gledajući ruševine drevne grčke „kulture“, došao mi je u glavu izraz „rekvijem u kamenu“. A danas posle 2000 godina, reči Hristove izgovorene iz ustiju Svetog Pavla odjekuju večno žive između ruševina bezbožničke „kulture i istine“. Ko ima uši……..ko ima oči……

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *