NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJA DELA APOSTOLSKIH

TUMAČENJA DELA APOSTOLSKIH

 

TUMAČENJA DELA APOSTOLSKIH
 
DVADESET TREĆA GLAVA
 
1. A Pavle uperi pogled na Sinedrion i reče: Ljudi braćo, ja sam sa svom dobrom savesti živeo pred Bogom do samoga ovoga dana. 2. A prvosveštenik Ananija zapovedi onima što stajahu do njega da ga biju po ustima. 3. Tada mu reče Pavle: Tebe će Bog biti, zide okrečeni! I ti sediš te mi sudiš po zakonu, a nasuprot zakonu zapovedaš da me biju. 4. A oni što stajahu unaokolo rekoše: Zar prvosveštenika Božijega vređaš? 5. A Pavle reče: ne znadoh, braćo, daje prvosveštenik, jer je pisano: Ne govori zlo starešini naroda svoga.
 
A Pavle uperi oči na Sinedrion. Više ne govori ni narodu ni gomili.
Ja sam sa svom dobrom savesti živeo, tj. ne vidim u svojim postupcima da sam u bilo čemu kriv pred vama i da sam dostojan ovih okova.
I ti sediš te mi sudiš po zakonu, i nasuprot zakonu zapovedaš da me biju. Prestupajući zakon, tj. budući kriv za bezakonje, kao da kaže: budući dostojan mnogih kazni.
Zar prvosveštenika Božijega vređaš? Ne znadoh, daje prvosveštenik… Kao što je rekao: I ti sediš te mi sudiš po zako-u? Pavle se pretvara da ne zna; to, međutim, nije bilo štetno, nego korisno za slušaoce. Međutim, ja sam potpuno uveren da Pavle nije znao da je Ananija prvosveštenik, jer je on (Pavle) tek nedavno stigao u Jerusalim, nije se viđao s Judejcima i Ananiju je ugledao među mnogim drugim licima. Uostalom, među mnogim i različitim licima, prvosveštenik je bio neprimetan.
Zidom okrečenim naziva ga stoga što, iako je Ananija uzimao blistavi lik čoveka koji navodno štiti zakon i sudi po zakonu, njegove misli su bile bezakonite. Pavle usled toga i razobličava njegov lice-merni izgled spoljašnje naklonosti prema zakonu.
 
6. A Pavle shvativši da je jedan deo sadukeja a drugi fariseja, povika u Sinedrionu: Ljudi braćo, ja sam farisej, sin farisejev, za nadu i za vaskrsenje mrtvih meni se sudi. 7. A kad on ovo reče, nastade raspra među farisejima i sadukejima, i razdeli se narod. 8. Jer sadukeji govore da nema vaskrsenja, ni anđela, ni duha, a fariseji priznaju oboje.
 
Ja sam farisej. Opet govori na ljudski način, ali je svugde preispunjen blagodaću. On ih, međutim, ni ovde ne obmanjuje, jer je po precima farisej. Kako Judejci nisu hteli da kažu zbog čega ga optužuju, on smatra da je prinuđen da to sam kaže: Za nadu i za vaskrsenje mrtvih meni se sudi, i opravdava se samom njihovom optužbom i klevetom. Budući da su bili nerazumni, sadukeji, možda, nisu znali ni za Boga, i zbog toga ne veruju da će biti vaskrsenja. Fariseji pak ispovedaju i jedno i drugo.
Međutim, sadukeji ne priznaju tri tvrdnje (vaskrsenje, postojanje anđela i postojanje duha). Kako onda pisac kaže: oboje? Tako što su duh i anđeo jedno. Osim toga, rečju: oboje (i jedno i drugo) podrazumeva sva tri predmeta. Najzad, spise neobrazovanih ljudi i ribara ne bi trebalo meriti merom prekrasnog spoljašnjeg doterivanja, kojom se odlikuju dela obrazovanih pisaca, jer se iz toga rađaju jeresi.
 
9. I nastade velika vika, i ustavši književnici od strane fariseja prepirahu se govoreći: Nikakvo zlo ne nalazimo na ovome čoveku; ako li mu to govori duh ili anđeo, ne ratujmo protiv Boga. 10. A kada nastade velika svađa, pobojavši se zapovednik da Pavla ne rastrgnu, zapovedi da siđu vojnici i da ga otrgnu od njih i odvedu u logor.
 
Ako li mu pak Govori duh ili anđeo… Nešto nedostaje za punoću misli. Ne znamo, kaže, da li mu duh ili anđeo došaptava sadržaj besede. Ako je to rekao neki od fariseja, onda reči: govori mu duh ili anđeo treba razumeti na sledeći način: evo, on govori o vaskrsenju; očigledno da mu je duh ili anđeo predao učenje o vaskrsenju.
Pobojavši se zapovednik… Bojao se da ne rastrgnu Pavla, jer je ovaj rekao da je Rimljanin, i on bi dospeo u veliku opasnost zbog toga. Najzad, ugrabili su ga vojnici, ja mislim kao svoje vlasništvo.
 
11. A iduće noći stade Gospod pred njega i reče: Budi hrabar, Pavle, jer kao što si svedočio za Mene u Jerusalimu, tako ti valja i u Rimu svedočiti. 12. Kada pak svanu dan, učiniše neki od Judejaca zaveru i zakleše se da neće ni jesti ni piti dokle ne ubiju Pavla. 13. A beše ih više od četrdeset koji tu zaveru učiniše. 14. Ovi pristupšie prvosvešteniku i starešinama i rekoše:
 
Stade Gospod pred njega, jer je Gospod Utešitelj u nedaćama. Međutim, On se Pavlu nije javio pre nego što je ovaj dospeo u opasnost (jer nas Gospod krepi i posredstvom nedaća), i nakon Svog javljanja blagovoleo je da spase njegov život ljudskim sredstvima.
 
Zakletvom se zaklesmo da nećemo ništa okusiti dok ne ubijemo Pavla. 15. Sada, dakle, vi sa Sinedrionom kažite zapovedniku da ga sutra svede k vama, kao da biste hteli doznati bolje o njemu, a mi smo spremni da ga ubijemo pre nego se on približi.
 
Zakletvom se zaklesmo. Umesto da kaže: oni su rekli da se odriču vere u Boga, ukoliko ne učine to, što su naumili. Na taj način su, dajući lažno obećanje, pod zakletvom kao varalice; da im je uspelo da ubiju Pavla, oni bi opet bili pod kletvom, kao ubice, ili bi ih Bog predao anatemi.
 
16. A sin sestre Pavlove, čuvši za ovu zasedu, dođe i uđe u logor i javi Pavlu. 17. Pavle pak, dozvavši jednog od kapetana, reče: Ovo momče odvedi zapovedniku, jer ima nešto da mu javi. 18. A on ga uze i dovede zapovedniku, i reče: Sužanj Pavle dozva me i zamoli da tebi dovedem ovo momče koje ima nešto da ti kaže. 19. A zapovednik uzevši ga za ruku i otišavši nasamo, pitaše ga: Šta je to što imaš da mi javiš? 20. I reče: Judejci se dogovoriše da te zamole da sutra svedeš Pavla njima u Sinedrion, kao da bi hteli nešto tačnije ispitati o njemu. 21. Ali ih ti nemoj poslušati, jer ga vrebaju njih više od četrdeset ljudi koji su se zakleli da neće ni jesti ni piti dokle ga ne ubiju; i sad su gotovi, i čekaju tvoje obećanje. 22. Zapovednik onda otpusti momče zapovedivši mu: Nikome ne kazuj da si mi ovo javio. 23. I dozvavši dvojicu od kapetana, reče: pripremite dvesta vojnikada idu u Kesariju, i sedamdeset konjanika, i dvesta strelaca, po trećem času noći. 24. I neka dovedu konje da posade Pavla i sprovedu ga živa do Feliksa upravnika.
 
A sin sestre Pavlove čuvši za ovu zaveru… Prema Božijem ustrojstvu, dogodilo se da Judejci nisu primetili kako je on mogao da ih čuje. Pavle se ponovo spasava zahvaljujući ljudskoj opreznosti, jer on sve, čak i zapovednika, ostavlja u neizvesnosti, da se stvar ne bi otkrila. Ne bi trebalo osuđivati Pavla zbog toga, što je strahovao od opasnosti. To svedoči jedino o slabosti njegove prirode (jer je bio čovek), i treba da posluži kao pohvala njegovoj volji. Iako se plašio udaraca i smrti, on zbog tog straha nije učinio ništa nedostojno sebe.
 
25. I napisa pismo sa ovakvom sadržinom: 26. Klaudije Lisija, moćnome upravniku Feliksu pozdravlje. 27. Čoveka ovoga uhvatiše Judejci i htedoše da ga ubiju; ja pak dođoh sa vojnicima i oteh ga, doznavši da je Rimljanin. 28. I želeći doznati uzrok za koji ga optužuju dovedoh ga u njihov Sinedrion. 29. I nađoh da ga optužuju za pitanja zakona njihovog, i da nema nikakve krivice koja zaslužuje smrt ili okove. 30. Kada mi je pak prijavljena zavera Judejaca protiv ovog čoveka, odmah ga poslah tebi, zapovedivši i njegovim tužiocima da pred tobom kažu šta imaju na njega. Budi zdravo! 31. Tada vojnici, kao ššo im se zapovedi, uzeše Pavla i odvedoše ga noću u Antipatridu. 32. A sutradan, ostavivši konjanike da idu s njim, vratiše se u logor. 33. I oni došavši u Kesariju i predavši pismo upravniku, izvedoše i Pavla pred njega. 34. A upravnik pročitavši pismo, zapita iz koje je on oblasti, i doznavši da je iz Kilikije reče: 35. Saslušaću te kada stignu i tvoji tužioci.
 
Nema nikakve krivice koja zaslužuje smrt… Evo i pisma, koje je napisano i u njegovu odbranu i kao optužba Judejaca. Pogledaj, Pavla za nevinog ne priznaju Judejci, nego inoplemenici, kao što je i Pilat smatrao da je nevin Hristos.
I zapovedi da Ga čuvaju u Irodovoj sudnici.

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Kad sam bio u Atini gledajući ruševine drevne grčke „kulture“, došao mi je u glavu izraz „rekvijem u kamenu“. A danas posle 2000 godina, reči Hristove izgovorene iz ustiju Svetog Pavla odjekuju večno žive između ruševina bezbožničke „kulture i istine“. Ko ima uši……..ko ima oči……

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *