NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJA DELA APOSTOLSKIH

TUMAČENJA DELA APOSTOLSKIH

 

TUMAČENJA DELA APOSTOLSKIH
 
DVADESET DRUGA GLAVA
 
1. Ljudi, braćo i oci, čujše sada moju odbranu pred vama. 2. A kad čuše da im se jevrejskim jezikom obrati, nastade još veća tišina. I reče:
 
Stade na stepenicama. U velikoj meri mu je pogodovalo i samo mesto, odnosno, to što je govorio stojeći na visini i budući svezan. Vide ti Pavla vezanog okovima kako govori narodu – šta se može uporediti sa tim prozorom? Kako se on nije prestrašio, gledajući toliko mnoštvo uznemirenog naroda!
Izraz: Oci je znak uvažavanja, a izraz: braćo ukazuje na srodstvo. Zapazi da je njegova beseda daleko od laskanja i da je preispunjena krotkošću. Nije rekao: „gospodari“, nego: „braćo“, što je bilo posebno ugodno narodu. Ja vam, kaže, nisam tuđi, i nisam protiv vas.
A kad čuše da im se jevrejskim jezikom obrati… Vidiš li, kako je na njih dejstvovalo to, što je govorio istim jezikom kao i oni? Oni su pokazivali neku vrstu poštovanja prema tom jeziku.
 
3. Ja sam čovek Judejac, rođen u Tarsu kilikijskom, vaspitan u ovome gradu kod nogu Gamalilovih, naučen tačno Zakonu otačkom; i bejah revnitelj Božiji kao što ste vi svi danas. 4. Ja ovaj Put progonih do smrti, vezujući i predajući u tamnice i ljude i žene. 5. Kao što će mi posvedočiti i prvosveštenik i sve starešine…
 
Takvim početkom postavlja put za besedu. Ja sam, kaže, čovek Judejac: njima je to bilo najprijatnije da čuju. Međutim, da ne bi pomislili da je on Judejac samo po narodnosti ali ne i po veri, dodaje:
Vaspitan u ovome gradu. Pokazuje svoju veliku brigu za veru time što je, napustivši svoju daleku i slavnu otadžbinu, poželeo da ovde izuči Zakon. Ne kaže jednostavno: „kod Gamalila“, nego: kod nogu Gamalilovih, ukazujući time na stalnu i neoslabelu privrženost i pažnju i na veliko poštovanje prema tom čoveku.
Naučen tačno Zakonu otačkom – ne običnom zakonu, nego Zakonu otačkom. Dakle, šta to znači? Ti si izvrsno izučio Zakon, ali ga ne štitiš i ne voliš?
Bejah revnitelj. Pošto je Pavle izrekao sebi dosta pohvala, uopštava besedu: Kao što ste svi vi danas. Međutim, obrati pažnju i na to, na koliko se svedoka on poziva: na starešine i na prvosveštenika, kao i na gradske žitelje. Do tih reči, on ima svedoke, ali za sadržaj besede, koji je zatim usledio, nije više bilo svedoka.
 
Od kojih poslanice primih na braću u Damasku, i iđah da i one što bejahu onamo svezane dovedem u Jerusalim da budu kažnjeni. 6. A kad iđah i približih se Damasku, dogodi mi seda iznenadno oko podne zablista oko mene velika svetlost sa neba. 7. I padoh na zemlju, i čuh glas koji mi govori: Savle, Savle, zašto me goniš? 8. A ja odgovorih: Ko si Ti, Gospode? A On mi reče: Ja sam Isus Nazarećanin, kojega ti goniš.
 
Da ne bi pomislili da je to izmišljotina, Pavle pokazuje da je sve činio po ljubavi i revnosti a ne zbog slavoljublja.
 
9. A oni koji bejahu sa mnom videše svetlost i biše ustrašeni, ali ne čuše glasa koji mi govoraše. 10. A ja rekoh: Šta da činim, Gospode? A Gosiod mi reče: Ustani i idi u Damask, i tamo će ti se kazati o svemu što ti je određeno da činši.11. I pošto ja obnevideh od slave svetlosti one, povedoše me za ruku oni koji bejahu sa mnom, i tako uđoh u Damask. 12. A neki Ananija, čovek pobožan po Zakonu, posvedočen od sviju Judejaca koji žive u Dsšasku, 13. Dođe k meni, stade i reče mi: Savle, brate, progledaj! I ja u taj čas pogledah u njega.
 
Videše svetlost. To je bilo sa ciljem, jer je jedino on trebalo da čuje onaj glas. Budući da osrednji (prosečni) ljudi više veruju očima, oni, koji su bili sa Savlom, samo su videli svetlost i ustrašili se, ali glas nisu čuli. Ta svetlost nije ostavila toliki utisak na njih, koliki na Savla, zbog čega je njega, a ne njih, i lišila vida. Međutim u vreme dok se svetlost izlivala na njega, i njima je bilo dopušteno da je gledaju, ako to požele. Meni se čini, da oni nisu poverovali prema posebnom božanstvenom ustrojstvu, odnosno, da bi bili takvi svedoci događaja, kakvima Judejci neće moći da ne poveruju.
Povedoše me za ruku oni koji bejahu sa mnom, i tako uđoh u Damask. Na ovom mestu je izvanredno pomenut grad, kako bi Judejci doznali da je Savle bio progonitelj. Pavle prepliće svedočenja lica sa svedočenjem okolnosti, koje su se dešavale njemu i drugima. Svedoci su sveštenici, starešine i saputnici. O činjenicama svedoče i okolnosti, a ne samo ličnosti. Svedok je Ananija, čovek sa strane, kao i sama okolnost, tj. vid.
 
14. A on mi reče: Bog otaca naših izabra te da poznaš volju Njegovu, i da vidši Pravednika, i da čuješ Glas iz usta Njegovih.
 
Prekrasno je rekao: Bog otaca, da bi pokazao da oni nisu Judejci nego otpadnici od Zakona i da njihovi postupci ne potiču od revnosti po Bogu. Otvoreno govori tako snažno, jer, ako je Isus Pravednik, onda su oni prestupnici.
 
15. Da Mu budeš svedok pred svima ljudima za ovo što si vidio i čuo. 16. I sada šta oklevaš? Ustani i krsti se, i speri grehe svoje, prizvavši Ime Gospodnje. 17. A dogodi mi se kada se vratih u Jerusalim i dok se moljah u hramu da dođoh u zanos. 18. I videh Njega koji mi govori: Pohitaj i iziđi brzo iz Jerusalima, jer neće primiti svedočanstva tvojega za Mene.
 
Da Mu budeš svedok, iz tog razloga što Ga nećeš izdati, i što nećeš zaboraviti ono, što si video i čuo.
Ovo, što si video i čuo. Gospod ubeđuje Savla posredstvom i jednog i drugog čula, tj. i posredstvom vida i posredstvom sluha.
Da Mi budeš svedok pred svima ljudima, ne samo pred sunarodnicima, nego i među inoplemenicima, jer svedoci i jesu svedoci upravo zbog toga, što ne svedoče pred onima koji znaju, nego pred onima koji ne znaju. To je, međutim, i veliko proroštvo i, pogledaj, ono se ispunilo, jer je Pavle svojim delima, svojim stradanjima i svojim rečima uistinu postao svedok svim ljudima.
 
19. A ja rekoh: Gospode, sami znaju da sam ja bacao u tamnice i tukao po sinagogama one koji veruju u Tebe. 20. I kad se prolivaše krv Stefana, svedoka tvojega, i sam bejah prisutan i pristajah š smrt njegovu, i čuvah haljine onih koji Ga ubijahu. 21. Ireče mi: Idi, jer ću te Ja poslati daleko među neznabošce. 22. A oni Ga slušahu do ove reči, pa podigoše glas govoreći: Uzmi sa zemlje takvoga, jer on ne treba da živi!
 
Zašto je rekao: Sami znaju! Rekao je to ne da bi protivurečio Hristu, nego u želji da razume tako neshvatljivu stvar. Hristos mu, međutim, nije objašnjavao, nego mu je samo rekao da ide.
I kada prolivahu krv Stefana, itd. Podsetio ih je na jedno surovo ubistvo. Kad ih je Stefan u to vreme razobličavao, oni to nisu mogli da podnesu.
 
23. I kad oni vikahu i zbacivahu haljine i bacahu prah u vazduh, 24. Naredi zapovednik da ga odvedu u tabor, i reče da ga bijenjem ispitaju da bi doznao za kakvu kriviiu tako vikahu na njega. 25. I kad ga pritegoše kajišima, reče Pavle kapetanu koji onde stajaše: Čoveka Rimljanina, i neosuđena, zar vam je dozvoljeno da bijete? 26. A kad to ču kapetan, pristupi zapovedniku i javi govoreći: Pazi šta ćeš činiti, jer ovaj čovek je rimski građanin. 27. A zapovednik pristupivši reče mu: Kaži mi jesi li Rimljanin? A on reče: Da. 28. A zapovednik odgovori: Ja sam za veliku cenu ovo građanstvo dobio. A Pavle reče: Ja sam se i rodio u njemu. 29. Onda odmah odstupiše od njega oni što htedoše da ga ispituju, a i zapovednik se uplaši kada doznade da je Rimljanin i što ga beše svezao.
 
Da bi doznao za kakvu krivicu. Međutim, trebalo je da od njih dozna, budući da su vikali, da njih upita, šta su podozrevali u Pavlovim rečima. Međutim, zapovednik jednostavno ugađa vlastima i čini njima na vo-lju, jer se nije brinuo o tome da postupi što pravednije, nego kako da utiša njihov gnev, makar i nepravedan.
Čoveka Rimljanina i neosuđena… Pavle nije slagao, kada je rekao da je on Rimljanin. Njegov otac je, radi ugleda, kupio sebi ovo građanstvo za novac, jer su oni, koji bi se udostojili da nose ovo ime, uživali velike počasti. Pavle to kaže da se, u slučaju njegovog kažnjavanja, ne bi odnosili prema njemu s prezirom. Ako bi ga kaznili, stvar bi krenula drugačijim tokom i njega bi ubili. Sada pak, iako ne zbog drugog razloga nego samo zbog toga što je Rimljanin, ne samo da ga nisu kaznili, nego su ga i pustili. Pavle navodi dva prestupa u njegovom kažnjavanju: prvi je taj, što su hteli da ga kazne bez suda, a drugi taj, što su hteli da kazne Rimljanina. Zbog toga su se još više uplašili.
A Pavle reče: A ja sam se i rodio u njemu. Pogledaj, i njegov otac je bio Rimljanin. I pre nego što se Pavle rodio, Kilikija je bila pod vlašću Rimljana. Zbog toga je njegovom ocu, kada je prešao pod njihovu vlast, bilo neophodno da bude Rimljanin. Saglasno proročanstvu, Pavle je bio svezan u Jerusalimu, i ispunila se proročka reč. Šta se zatim dogodilo? Zapovednik je odvezao Pavla i odveo ga kod Judejaca. Prema tome, nije laž da je on Rimljanin. Zapovednik se zbog toga i uplašio, jer je on bio Rimljanin i čovek plemenitog roda.
 
30. Sutradan pak želeći da pouzdano dozna zašto ga optužuju Judejci, pusti ga iz okova i zapovedi da dođu prvosveštenici i sav Sinedrion njihov, pa svede Pavla i postavi ga pred njima.

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Kad sam bio u Atini gledajući ruševine drevne grčke „kulture“, došao mi je u glavu izraz „rekvijem u kamenu“. A danas posle 2000 godina, reči Hristove izgovorene iz ustiju Svetog Pavla odjekuju večno žive između ruševina bezbožničke „kulture i istine“. Ko ima uši……..ko ima oči……

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *