NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJA DELA APOSTOLSKIH

TUMAČENJA DELA APOSTOLSKIH

 

TUMAČENJA DELA APOSTOLSKIH
 
DVADESETA GLAVA
 
1. A kad se utiša metež, dozva Pavle učenike i utešivši ih oprosti se s njima, i iziđe da ide u Makedoniju. 2. I pošto prođe one krajeve i posavetova ih mnogim poukama, dođe u Jeladu. 3. I ostade tamo tri meseca; a kako Judejci stvoršie zaveru protiv njega kada je hteo otputovati u Siriju, on namisli da se vrati preko Makedonije. 4. I pođe s njim do Azije Sosipatar Pirov iz Verije, i Solunjani Aristarh i Sekund, i Gaj iz Derve i Timotej, i Tihik i Trofim iz Azije. 5. Ovi otišavši napred čekahu ga u Troadi. 6. A mi otplovismo posle dana beskvasnih hlebova iz Filipa, i dođosmo njima u Troadu za pet dana, i ostadosmo tamo sedam dana.
 
Utešio ih je mnogim rečima, jer im je posle pobune bila potrebna velika uteha.
 
7. A u prvi dan nedelje, kad se sabraše učeniidž da lome hleb, beseđaše im Pavle, jer nameravaše sutradan da otide, i produži besedu do ponoći. 8. I bejahu mnoge sveće u gornjoj sobi gde se bejasmo sabrali.
 
U prvi dan nedelje. Tada je bio praznik Pedesetnice i dan vaskrsenja.
Do ponoći. Pavle ni noću nije mirovao, nego je tada još više besedio, pošto je to bilo vreme dokolice. Pogledaj, koliko je dugo govorio, čak i posle večere.
 
9. A seđaše na prozoru jedan mladić, po imenu Evtih, obuzet dubokim snom; pošto Pavle dugo govoraše, on, savladan od sna, pade dole s trećega sprata, i digoše ga mrtva.
 
Opteretivši snom slušaoca, đavo je narušio praznik. Mladić je tokom noći sedeo na prozoru, jer je bila velika njegova želja za slušanjem. Dostojno je divljenja što on, iako mladić, nije bio bezbrižan i što, obremenjen snom, nije otišao, niti se uplašio da bi ga mogli gurnuti. On nije zaspao zbog nemarnosti, nego zbog zahteva prirode.
 
10. A Pavle sišavši pade na nj, i zagrlšši ga reče: Ne uznemiravajte se, jer je duša njegova u njemu. 11. Onda iziđe gore pa, prelomivši hleb i pričestivši se, dugo govoraše sve do zore, i tako otide. 12. A mladića dovedoše živog, i utešiše se ne malo. 13. A mi dođosmo ranije u lađu i otplovismo u As, da bismo odande uzeli Pavla.
 
Duša je njegova u njemu. Nije rekao: „Ustaće, ja ću ga vaskrsnuti.“ Obrati pažnju na njegovo smirenje i na njegovu želju da uteši. Tako beše zapovedio, hoteći sam da ide pešicie.
 
14. A kad se sastade s nama u Asu, uzesmo Ga i dođosmo u Mitilinu. 15. I odande otplovismo i stigosmo sutradan naspram Hiosa; a idućega dana približismo se Samosu i zastadosmo u Trogiliji, pa sledećega dana dođosmo u Milit.
 
Hoteći sam da ide pešice. Sam je pošao pešice, prepuštajući njima ono što je lakše a za sebe izabravši ono što je teže, i uz to ih mnogo poučavajući i privikavajući da se rastanu s njim.
 
16. Jer Pavle odluči da prođe mimo Efes da se ne bi zadržao u Aziji, jer hitaše, ako bi mu bilo moguće, da o Pedesetnici bude u Jerusalimu.
 
Vidiš da Pavle, i pored želje i nastojanja, često nije postizao ono što je želeo, da ne bismo pomislili da je on bio iznad čovečije prirode. Sveti i veliki ljudi, bili su iste prirode kao i mi, ali ne i iste volje, zbog čega su i imali obilje blagodati.
 
17. Iz Milita pak posla u Efes i dozva starešine crkvene (prezvitere) 18. I kad dođoše k njemu, reče im: Vi znate od prvogadana kada dođoh u Aziju, da bejah sa vama sve vreme, 19. Služeći Gospodu sa svakim smirenjem i mnogim suzama i napastima koje me snađoše od zavera Judejaca. 20. Da nisam izostavio ništa što je korisno da vam ne objavim i da vas poučim javno i po domovima. 21. Svedočeći i Judejcima i Jelinima pokajanje pred Bogom i veru u Gospoda našega Isusa Hrista .
 
Sa svakim smirenjem. Ne prosto „sa smirenjem“, nego sa svakim smirenjem(smirenoumljem),jer postojimnogo vidova smirenja (smirenoumlja): smirenje u rečima, smirenje u delu, smirenje u odnosu na starešine, smirenje u odnosu na potčinjene.
Dozva starešine irkvene. Mnogima je nepoznat običaj Pisma, posebno Novog Zaveta, da episkope naziva prezviterima (crkvenim starešinama) i prezvitere episkopima. To se, međutim, vidi i iz ovog mesta, i iz Poslanice Titu, a takođe i iz Poslanice Filipljanima. Takođe bi mogli da doznamo, da li to sledi, makar i kao zaključak, i iz Prve poslanice Timoteju. Iz knjige Dela apostolskih možemo se ubediti u to, jer je napisano sledeće: Iz Milita pak posla u Efes i dozva starešine irkvene (prezvitere). Nije rečeno da je dozvao episkope, ali je zato kasnije dodato: Duh Sveti vas postavi za episkope, da napasate Crkvu Gospoda i Boga (st. 28).
U Poslanici Titu kaže: Da postavši po svim gradovima starešine (prezvitere), kao što ti ja zapovedih (Tit. 1; 5), a u Poslanici Filipljanima piše: Pavle i Timotej, sluge Isusa Hrista, svima koji su u Filipima, s episk-pima i đakonima (Filiplj. 1; 1).
Nisam izostavio ništa što je korisno da vam objavim. Ko što je skrivanje nečega obeležje zavisti, tako je i kazivanje svega obeležje nerazboritosti, zbog čega i dodaje: što je korisno.
 
22. I sad evo, ja svezan Duhom idem u Jerusalim, ne znajući šta će mi se u njemu dogoditi. 23. Osim da Duh Sveti u svakome gradu svedoči, govoreći da me okovi i nevolje čekaju. 24. Ali se ni za što ne brinem, niti marim za svoj život, samo da završim put svoj s radošću i služenje koje primih od Gospoda Isusa: da posvedočim evanđelje blagodati Božije.
 
Ja svezan Duhom. Reč „svezan“ trebalo bi odvojiti zarezom, kako bi proistekla sledeća misao: „Idem u Jerusalim, budući svezan, ne doznavši prethodno od Duha šta će biti sa mnom.“ Osim toga, da neko ne bi pomislio da on pod tim podrazumeva okove i utamničenje, i da bi pokazao da ide dobrovoljno, dodaje: U svakome gradu svedoči, govoreći da me okovi i nevolje čekaju.
Primećujemo da proroci ne znaju sve, nego samo ono što im saopšti Duh Sveti. Predskazavši kao prorok o svemu što će se dogoditi s njim, i o tome da će se među Efescima naći i loši vernici i jeretici, Pavle kaže da jedno ne zna – kakav će biti kraj svega toga. Objavivši mu sve, Gospod je jedino to sakrio od njega, odnosno, šta će se dogoditi s njim posle okova i nevolja. To se desilo zbog toga da se, znajući da će biti progonjen, ne bi pogordio i pao zbog gordosti. Sveti Duh ga je ostavio u sumnji da bi, plašeći se telesne nemoći, molio Boga da ga izbavi od iskušenja.
Da me okovi i nevolje čekaju. Znam da me čekaju iskušenja, ali kakva su iskušenja, to ne znam, jer bi to bilo nepodnošljivo. Zašto onda ideš, ako te čekaju okovi i nevolje? Da bih bio okovan Hrista radi i da bih Njega radi umro.
 
25. I evo sad ja znam da više nećete videti moga lica vi svi među kojima prolazih propovedajući Carstvo Božije. 26. Zato vam svedočim u današnji dan da sam čist od krvi sviju. 27. Jer ne propustih da vam objavim svu volju Božiju.
 
Da sam čist od krvi sviju. Čist sam, kaže, u krvi sviju, ako se uspa-vate i ako vas pogubi ubica duša, jer sam ja ispunio obavezu učitelja.
Ne propustih da vam objavim svu volju Božiju. Znači, ko ne govori svu istinu Božiju, taj je kriv za krv, tj. za ubistvo. Čini se, da se opravdava, ali on ih zapravo primorava da budu oprezni.
 
28. Pazite, dakle, na sebe, i na sve stado u kome vas Duh Sveti postavi za episkope da napasate Crkvu Gospoda i Boga koju steče krvlju Svojom.
 
Pazite na sebe i na sve stado, jer se spasonosna korist ne sastoji samo u tome da ispravljamo druge (da propovedajući drugima, kaže apostol, ne budem sam odbačen – 1. Kor. 9; 27), niti u tome, da se brinemo samo o sebi, jer je takav samoljubiv. Takav, naime, traži samo svoju korist i sličan je onome, što je svoj talant zakopao u zemlju.
Pazite na sebe, ne zbog toga, što spasavanje samoga sebe treba pretpostaviti spa-avanju stada, nego zbog toga što, kada pazimo na sebe, od toga i stado ima koristi.
U kome vas Duh Sveši postavi za episkope. Vi ste, kaže, rukopoloženje dobili od Duha. Značajno je da one, koje je prethodno nazvao prezviterima, ovde naziva episkopima. To je ili zbog toga što su i prezviteri obavezni da motre (nadziru) na slovesno stado Crkve, da motre da neko ne oslabi u veri, da nekoga ne muči glad ili žeđ i da li je nekome potrebna pouka ili razobličenje, kao što zapoveda sam Pavle (prekori, zapreti, uteši), ili pak apostol episkopima ovde i naziva episkope.
Koju steče krvlju svojom. Veoma važne stvari bile su u opasnosti, kad Gospod nije poštedeo ni sopstvenu krv. Da bi se pomirio s neprijateljima, On je prolio čak i sopstvenu krv: ti pak možeš da ih sačuvaš sada, kad su postali prijatelji.
 
29. Jer ja znam to da će po odlasku mome ući među vas grabljivi vuci koji ne štede stada; 30. I između vas samih ustaće ljudi koji će govoriti naopako da odvlače učenike za sobom. 31. Zato pazite i opominjite se da tri Godinedan i noć ne prestajah poučavati sa suzama svakoga od vas.
 
Dvostruko zlo: s jedne strane je ono, čega neće biti, a sa druge – to što će drugi napadati, i pri tom – što je posebno gorko – među vama samima. Strašno je, kada dođe do bratoubilačkog rata.
Da odvlače učenike za sobom. Cilj jeretika je da narod privuku ne Gospodu nego sebi, kako bi laskali svom slavoljublju, jer oni, koje su privukli, počnu da nose ime ovog ili onog jeretika. Tako od Manesa potiču manihejci, od Arija – arijanci i drugi vidovi jeresi. Eto šta znači: da odvlače učenike za sobom. Zbog toga Pavle unapred ih sprečavajući u tome, ućutkuje i prekoreva one koji kažu: Ja sam Pavlov, ja sam Apolosov (1. Kor. 1; 12).
 
32. A od sada braćo, predajem vas Bogu i reči blagodati Njegove, koja može nazidati i dati vam nasledstvo među svima osvećenima. 33. Srebra, ili zlata, ili ruha, ni od koga ne zaželeh. 34. Sami znate da potrebama mojim i onih koji su sa mnom poslužiše ove ruke moje.
 
Savet završava molitvom. Pošto ih je najpre silno uplašio, evo i utehe, da ne bi bili sasvim prestrašeni. Sada vas, kaže, predajem Bogu i reči blagodati Njegove.
Srebra, ili zlata, ili ruha… Nije rekao: nisam uzimao, nego: nisam čak ni poželeo. Još je uzvišenije ono, što sledi u nastavku: Sami znate da potrebama mojim i onih koji su sa mnom poslužiše ove ruke moje. Istinska milostinja je davanje od sopstvenog rada. Međutim, obrati pažnju na to da je radio čovek koji je neprestano besedovao, i danju i noću.
 
35. Sve vam pokazah da se tako valja truditi i pomagati nemoćnima, i opominjati se reči Gospoda Isusa koju On reče: Blaženije je davati nego primati.Ne možete se sakrivati iza neznanja. Ja sam vam samim delom poka-ao da se morate truditi i zapamtiti ove reči Gospoda Isusa. Međutim, gde je Gospod ovo rekao? Možda su to apostoli usmeno predali, ili se to pak jasno može zaključiti. Jedan je stepen – odreći se svega, drugi – obez-bediti sebi najnužnije, treći – obezbediti ne samo sebi, nego i drugima, a četvrti – ne uzimati ni onda, kada propovedaš i imaš mogućnosg da uzmeš. Nije, međutim, rečeno, da je uzimanje rđavo delo, nego da je bolje ne uzimati.
 
36. I ovo rekavši, kleče na kolena svoja sa svima njima i pomoli se Bogu. 37. I nastade veliš plač sviju i grleći Pavla celivahu ga. 38. Osobito rastuženi zbog reči koju je kazao da oni neće više videti lica njegova; i otpratiše ga u lađu.
 
Neophodno je da primetiš da onaj, koji se rastaje, treba sa svima prisutnima da klekne na kolena i da se pomole, pa tek onda da ode. Snaga njihove naklonosti prema Pavlu vidi se iz reči: grleći Pavla celivahu ga, jer su ga poslednji put grlili i jer su od njegove poslednje besede osetili silnu ljubav i prijateljstvo.

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Kad sam bio u Atini gledajući ruševine drevne grčke „kulture“, došao mi je u glavu izraz „rekvijem u kamenu“. A danas posle 2000 godina, reči Hristove izgovorene iz ustiju Svetog Pavla odjekuju večno žive između ruševina bezbožničke „kulture i istine“. Ko ima uši……..ko ima oči……

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *