NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJA DELA APOSTOLSKIH

TUMAČENJA DELA APOSTOLSKIH

 

TUMAČENJA DELA APOSTOLSKIH
 
PETNAESTA GLAVA
 
1. I neki sišavši iz Judeje učahu braću: Ako se ne obrežeše, po običaju Mojsejevu, ne možete se spasti. 2. A kad nastade raspra, i ne malo raspravljanje Pavla i Varnave s njima, odrediše da Pavle i Varnava i drugi neki idu gore u Jerusalim apostolima i prezviterima za ovo pitanje. 3. A oni onda otpraćeni od Crkve prolažahu kroz Fenikiju i Samariju kazujući o obraćanju neznabožaca, i pričinjavahu veliku radost svoj braći. 4. A kad dođoše u Jerusalim, behu primljeni od Crkve i od apostola i od prezvitera i objaviše sve što učini Bog sa njima, i kako otvori neznabošcima vrata vere.
 
Vidiš li da su apostoli bili izloženi i spoljašnjim i unutrašnjim ispitivanjima? Nije se jednostavno govorilo o neophodnosti obrezanja, nego: „ako se ne obrežete, ne možete se spasti“. Pavle pak nije rekao: „Zašto sada to? Zar ne zaslužujem poverenje nakon što sam satvorio tolika znamenja“, nego je prosudio da zbog njih otputuje u Jerusalim.
Kako to da u poslanici Galatima kaže: Niti iziđoh u Jerusalim onima, koji su bili apostoli pre mene (1;17)? Prvi put u Jerusalim nije došao sam, nego su ga tamo poslali drugi; drugi put je stigao tamo ne da bi se poučio, nego da bi svom mišljenju priklonio i druge, jer je on sam od početka bio onog mišljenja koje je zatim ustanovio i sabor apostola, odnosno, da obrezanje nije potrebno. A kako se tada nekim hrišćanima poteklim iz judaizma tada učinilo da rešavanje ovog pitanja ne mogu da povere isključivo Pavlu i kako su svoje poglede obraćali ka apostolima koji su bili u Jerusalimu, Pavle je i pošao tamo. Nije, međutim, pošao da bi se poučio nečemu boljem, nego s namerom da one, koji su govorili suprotno, ubedi da i apostoli, koji su bili u Jerusalimu, rešavaju to pitanje saglasno njemu i Varnavi.
 
5. Onda ustadoše neki od jeresi farisejske koji su poverovali, govoreći da ih valja obrezati i zapovediti da drže Zakon Mojsejev. 6. A apostoli i prezviteri sabraše se da izvide ovo mišljenje. 7. A posle mnogog razmatranja ustade Petar i reče im: Ljudi braćo, vi znate da Bog od prvih dana izabra među nama da iz mojih usta čuju neznabošii reč evanđelja i da veruju. 8. I Bog koji poznaje sria, posvedoči im davši im Duha Svetoga kao i nama, 9. I niko ne postavi nikakve razlike između nas i njih, verom očistivši srš njihova. 10. Sada, dakle, zašto kušate Boga, i hoćete da nametnete učenicima jaram na vrat, koji ni oci naši ni mi ne mogosmo nositi? 11. Nego verujemo da ćemo se spasti blagodaću Isusa Hrista kao i oni. 12. Onda umuče sve mnoštvo, i slušahu Varnavu i Pavla koji kazivahu kolike znake i čudesa učini Bog među neznabošcima preko njih.
 
Neki od jeresi farisejske. Verujući, koji nisu došli iz neznaboštva nego iz judaizma, zahtevali su da oni, što su primili veru, budu obrezani i da ispunjavaju ostale zapovesti Zakona, vezane za čovekovu telesnu prirodu. S njima, koji su rasuđivali na osnovu drevnog zakona, nisu se saglasili ostali učenici, iako su i oni sami bili obrezani, jer su se starali da odluku ne donesu prema svojoj želji, nego na opštu (zajedničku) korisg.
Apostoli i prezviteri sabraše se da izvide ovo mišljenje. Iz ovoga mesta se može zaključiti da su apostoli imali neko posebno dostojanstvo, prema kojem su bili više od prezvitera, jer bi ih u protivnom Luka označio istim imenom kao prezvitere.
Ljudi braćo, vi znate. Zapazi da blagodat za rešavanje tog pitanja dobija Petar, u kojem su se i do tog doba zadržali elementi judaizma.
Vi znate, kaže on. Možda su se ovde nalazili i oni, koji su ga nekada optuživali zbog Kornilija, a možda i oni, koji su s njim ušli u Kornilijev dom. On ih zbog toga i poziva kao svedoke.
A šta znači izraz: Izabra među nama? To znači: u Palestini, ili: u vašem prisustvu. Rečima: Iz mojih usta pokazuje da je kroz njega govorio Bog, i da u tome nije bilo ničega ljudskog.
Bog, koji poznaje srca, posvedoči im… Ukazuje im na duhovno svedočanstvo.
Sada, dakle, zaššo kušaše Boga, i hoćeše da nametnete učenicima jaram? Tamo, gde vera očišćuje grehe koji ishode iz srca, ne postoji nikakva razlika među verujućima, bez obzira da li su Judejci ili Jelini. To očišćenje je zamenilo obrezanje; umesto telesnog obrezanja, daruje se obrezanje duhovno, koje verom u Hrista očišćuje i tajne grehove.
Šta znače reči: Zašto kušate Boga? To znači: kao da Bog nema moć da čoveka spase po veri, ili: zašto ne verujete Bogu? Uvođenje zakona je znak neverja. Svima je poznato da je zakon opterećivao Izrailjce. To su i učenici priznali. I Sam Spasitelj nam je ukazao na to, govoreći: Hodite k Meni svi koji ste umorni i ttovareni i Ja ću vas odmoriti (Mt. 11; 28). Umornima i natovarenima naziva one, koji su bili pod zakonom. Sebe pak naziva krotkim, a to nije bilo svojstvo zakona. Postoji i mesto, koje je slično ovome: Blagodaću ste spaseni. Prema tome, zakon je ranije spasavao one, koji su očuvali sve što je u zakonu zapisano. Sada pak blagodat Gospodnja, i bez očuvanja zakona, spasava kroz veru.
 
13. A kad oni zaćutaše, odgovori Jakov Govoreći: Ljudi braćo, čujte me! 14. Simeon (Simon) objasni kako se Bog pre pobrinu da od neznabožaca uzme narod za Ime Svoje. 15. I sa ovim se saglašavaju reči Proroka, kao što je napisano: 16. Potom ću se vratiti, i sazidaću dom Davidov, koji je pao, i njegove razvaline popraviću, i podignuću ga. 17. Da potraže ostali ljudi Gospoda i svi neznabošci, na koje je prizvano Ime Moje, govori Gospod koji tvori sve ovo; 18. Bogu su poznata od postanja sveta sva dela njegova. 19. Zatoja smatram da se ne prave teškoće onima od neznabožaca koji se obraćaju Bogu. 20. Nego da im se napiše da se čuvaju od nečistota idolskih i od bluda i od udavljenoga i od krvi (i ono što njima nije milo drugima da ne čine). 21. Jer Mojsej ima od davnih vremena u svim gradovima one koji ga propovedaju, pošto se u sinagogama čita svake subote. 22. Tada nađoše za dobro apostoli i prezviteri sa svom Crkvom da izaberu između sebe ljude i da ih pošalju u Antiohiju s Pavlom i Varnavom, Judu zvanoga Varsava, i Silu, ljude istaknute među braćom. 23. I napisaše rukama svojim ovo:
 
Odgovori Jakov, Govoreći. Ovaj Jakov je bio episkop, zato i govori posle Petra. Obrati pažnju i na njegovu mudrost: svoju besedu on potvrđuje i novim svedočanstvom i starozavetnim proročanstvom.
Simeon objasni. To je onaj Simeon, koji u Lukinom evanđelju prorokuje: Sada otpuštaš slugu Svojega, Gospode (Lk. 2; 29).
Od neznabožaca uze narod za Ime Svoje. Gospod nije blagovoleo da od neznabožaca uzme narod jednostavno, nego za Ime Svoje, odnosno, u ime Svoje slave.
I sa ovim se saglašavaju reči Proroka. Simeon je bio poznat, kao čovek blizak po vreme nu, ali nije uživao poverenje kao ljudi iz drevnosti. Zbog toga Jakov navodi i drevno proroštvo: Potom ću se vratiti i sazidaću dom Davidov koji je pao. Pad je bio tako veliki, da se činilo da je nepopravljiv. Šta to znači? Zar je bio obnovljen Jerusalim? Zar nije još više razo-ren? O kakvom obnavljanju govori ovo proroštvo? O obnavljanju posle Vavilonskog ropstva, kada je Jerusalim ponovo dobio važnost.
Zato ja smatram da se ne prave teškoće, tj. da se ne kvari započeto delo. Ako ih je Bog prizvao i ako takve obaveze kvare taj priziv, mi se protivimo Bogu. Govori sa vlašću: Ja smatram. Međutim, zapoveda im da se čuvaju od idolskih nečistota, itd. Iako se ta upozorenja tiču čulnih stvari, ona su bila neophodna. Zbog toga je Jakov prevashodno i odvraćao verujuće od njih.
Mojsej ima od davnih vremena… Do Spasiteljevog dolaska, Mojseja su svake subote čitali samo u sinagogama; međutim, nakon Njegovog dolaska, nesmetano su ga čitali i u crkvama Hristovim, to se vidi odatle, što se on neprestano čita sve do današnjeg dana. Osim toga, da se starozavetno štivo nije čitalo u crkvama, apostol ne bi tako bezrazložno napisao u Poslanici Galatima: Kažite mi, vi koji hoćete pod zakonom da budete, zar ne slušate zakon (Gal. 4; 21)?
 
Apostoli i prezviteri i braća pozdravljaju braću iz neznabožaca koja su u Antiohiji i Siriji i Kilikiji. 24. Pošto čujemo da neki izašavši od nas uznemiriše vas rečima, i smutiše duše vaše govoreći da se obrezujete i da držite Zakon, što im mi ne zapovedismo, 25. Zato mi sabrani jednodušno, nađosmo za dobro da vam pošaljemo izabrane ljude sa našim dragim Varnavom i Pavlom, 26. Ljudima koji su predali duše svoje za Ime Gospoda našega Isusa Hrista. 27. Poslasmo, dakle, Judu i Silu, da vam i oni to isto usmeno kažu.
 
Zato mi sabrani jednodušno, jer su svi tako odredili i pišu to nakon brižljivog rasuđivanja. Značajno je da se ni Petar ni Jakov nisu odvažili da odluku o obrezanju donesu bez vascele Crkve, iako su to smatrali za potrebno. Međutim, ni svi zajedno ne bi to prihvatili na same sebe, da nisu bili ubeđeni da je tako blagougodno i Duhu Svetome. Da izaslanstvo Jude i Sile ne bi bilo znak nezadovoljstva Pavlom i Varnavom, usledila je pohvala:
Ljude koji su predali duše svoje za Ime našeg Gospoda Isusa Hrista.
 
28. Jer ugodno bi Svetome Duhu i nama da nikakvo breme više ne mećemo na vas osim ovoga što je neophodno. 29. Da se čuvate od žrtava idolskih i od krvi i od udavljenoga i od bluda (i što nećete da se čini vama ne činite drugima); od ovoga ako se čuvate dobro ćete činiti. 30. Oni, dakle, koje otpremiše, dođoše u Antiohiju, i sabravši narod predadoše poslanicu. 31. A kad pročišaše, obradovaše se utehi. 32. A Juda i Sila, koji behu i sami proroci, dugom besedom utešiše braću i utvrdšie. 33. I pošto provedoše onde neko vreme, otpustiše ih braća s mirom apostolima. 34. No Sila nađe za dobro da ostane onde, a Juda se sam vrati u Jerusalim. 35. A Pavle i Varnava boravljahu u Antiohiji učeći i propovedajući sa mnogima drugima reč Gospodnju. 36. Posle pak nekoliko dana reče Pavle Varnavi: hajde da se vratimo i da obiđemo braću našu po svim gradovima u kojima objavljšasmo reč Gospodnju, da vidimo kako su. 37. A Varnava htede uzeti sa sobom Jovana zvanoga Marko. 38. A Pavle zahtevaše da onoga koji ih je napustio u Pamfššji i koji nije išao sa njima na delo na koje su poslani ne uzimaju sa sobom.
 
Ugodno bi Svetome Duhu, da ne bi pomislili da je to čovečije delo. Što se tiče onoga što je dodato: i nama, učinjeno je to stoga da bi doznali svi, da su i oni, obrezani, upravo takvog mišljenja u pogledu pitanja o obrezanju.
Osim onoga što je neophodno. Pokazuje da nema ničega što bi nedostajalo verujućima. Naprotiv, njima je dovoljno da se čuvaju od žrtava idolskih, itd.
Izrazom: da se čuvaju od udavljenoga zabranjuje se ubistvo.
I sabravši narod predadoše poslanicu. Napredovanje učenika – to je uteha za učitelje.
Hajde da se vratimo i da obiđemo… Trebalo bi primetiti, da je dužnost rukovoditelja bila da se brinu o onima koje su prosvetlili evanđelskom svetlošću, da ispitaju da li su zdravi verom, da li hramaju i da li bi ih trebalo ispraviti.
 
39. Tako nasta ljutnja, i Varnava uzevši Marka otplovi na Kipar. A Pavle izbravši Silu otide, predan od braće blagodati Božijoj. I prolažaše kroz Siriju i Kilikiju utvrđujući Crkve.

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Kad sam bio u Atini gledajući ruševine drevne grčke „kulture“, došao mi je u glavu izraz „rekvijem u kamenu“. A danas posle 2000 godina, reči Hristove izgovorene iz ustiju Svetog Pavla odjekuju večno žive između ruševina bezbožničke „kulture i istine“. Ko ima uši……..ko ima oči……

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *