NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJA DELA APOSTOLSKIH

TUMAČENJA DELA APOSTOLSKIH

 

TUMAČENJA DELA APOSTOLSKIH
 
SADRŽAJ KNJIGE DELA APOSTOLSKIH
 
Ova knjiga se naziva Dela apostolska zbog toga što u sebi sadrži dela (svih) apostola zajedno. Lice, koje pripoveda o tim delima, jeste evanđelista Luka,[1] koji je i napisao ovu knjigu. Budući rodom iz Antiohije,[2] a po zanimanju lekar, on je bio saputnik ostalih apostola a posebno apostola Pavla, tako da piše o onome što sasvim osnovano zna. U toj knjizi pripoveda i o tome kako se Gospod vazneo na nebo uz pojavu anđela, a zatim i o silasku Svetog Duha na apostole i na sve koji su tada bili prisutni. Pripoveda i o izboru Mateja umesto izdajnika Jude, o izboru sedmorice đakona, o Pavlovom obraćanju i o onome što je on pretrpeo. Osim toga, on kazuje i o tome kakva su čuda satvorili apostoli pomoću molitve i vere u Hrista i o Pavlovom putovanju u Rim.
Prema tome, Luka govori o apostolskim delima i čudima koja su satvorili. Čuda koja on opisuje su sledeća:
 
1. Petar i Jovan imenom Gospodnjim isceljuju hromoga od rođenja, koji je sedeo pred takozvanim Krasnim vratima;
2. Petar razobličuje Ananiju i njegovu ženu Sapfiru jer su utajili deo od onoga što su obećali Bogu, zbog čega su istog časa umrli;
3. Petar isceljuje oduzetoga Eneju;
4. Petar u Jopi vaskrsava umrlu Tavitu (Srnu);
5. Petar vidi sasud koji silazi s neba, ispunjen raznim životinjama;
6. Petrova senka isceljuje bolesnike kada padne na njih;
7. Petra kao sužnja u tamnici oslobađa anđeo, tako da ga stražari i ne primete dok Irod, kojeg su izjedali crvi, ispušta dušu;
8. Stefan tvori znamenja i čudesa;
9. Filip u Samariji izgoni mnoštvo duhova i isceljuje hrome i oduzete;
10. Dok se približava Damasku, Pavle ima viđenje i istog trenutka postaje propovednik Evanđelja;
11. Filip na putu susreće evnuha koji čita i krštava ga;
12. Pavle u Listri imenom Gospodnjim isceljuje hromoga od rođenja;
13. Pavle u viđenju biva pozvan u Makedoniju;
14. Pavle u Filipama isceljuje ženu (devojku) koja je bila obuzeta pogađačkim duhom;
15. Pavle i Sila bivaju zatočeni u tamnicu i na noge im stavljaju okove; međutim, tokom noći se događa zemljotres i njihovi okovi spadaju;
16. Na bolesne i đavoimane polažu ubruse sa Pavlovog tela i oni bivaju isceljeni;
17. Evtiha, koji je u Troadi pao s prozora i umro, Pavle vaskrsava govoreći: Duša je njegova još u njemu;
18. Pavle na Kipru osuđuje vračara Elimu i ovaj vračar oslepi;
19. Na putu za Rim, Pavla i sve one koji su s njim bili na lađi zahvata četrnaestodnevna bura. Kad su svi očekivali smrt, Gospod se javio Pavlu i rekao: Tebe radi podariću im život, i svi su se spasli;
20. Kad se Pavle iskrcao sa lađe, ujela ga je zmija i svi su mislili da će umreti. Međutim, kako je ostao nepovređen, svi su ga smatrali za boga;
21. Pavle na ostrvu polaganjem ruku isceljuje (oca) poglavara Publija koji je stradao od srdobolje i isceljuje još mnogo bolesnika.
 


 
NAPOMENE:

  1. Podaci koji su se sačuvali o evanđelisti Luki veoma su oskudni. Kao što navodi bl. Teofilakt, poticao je iz neznabožačke antiohijske porodice – verovatno Grk – i najpre je primio judaizam. Bio je veoma obrazovan, a po zanimanju je bio lekar. Njegovo poznavanje medicine ispoljilo se u brižljivim i tačnim opisima bolesti i iscelenja, koji su zabeleženi u njegovom Evanđelju. Predanje pominje da je on bio jedan od Sedamdesetorice i da se upravo njemu i Kleopi javio vaskrsli Gospod (v. Lk. 24; 13-33). Apostol Pavle ga pominje kao svog saputnika, koji ga je pratio tokom drugog i trećeg apostolskog putovanja i bio mu velika uteha u vreme rimskog sužanjstva (v. Kol. 4; 11-14). Posle pogubljenja sv. apostola Pavla, Luka je nastavio da propoveda evanđelje, pa je i sam postradao mučeničkom smrću u Ahaji. Tu su ga neznabošci obesili na maslinovo drvo. Prema oceni istoričara drevne (antičke) književnosti, ovaj pisac Evanđelja i Dela apostolskih bio je jedan od najboljih pisaca svoga vremena. Osim toga, u crkvenom predanju sačuvalo se svedočanstvo da je evanđelista Luka bio i živopisac i da je naslikao prvu ikonu Presvete Bogorodice, kao i ikone sv. apostola Petra i Pavla. Najzad, evanđelista Luka je jedini autor neke biblijske knjige, bilo Starog, bilo Novog Zaveta, koji nije bio Jevrejin.
  2. Grad u Siriji, nekadašnja prestonica Selevkida. Sirija je još u doba Pompeja postala rimska provincija. U to vreme, tj. 60-tih god pne, sastavni deo provincije Sirije činila je i Judeja. Nalazeći se na obali Oronta, Antiohija je bila jedan od najvažnijih centara ove provincije, koja je sačuvala dosta od stare, feničanske kulture. Ovde su cvetali zanatstvo i trgovina, a zatim su je u 3. veku osvojili Persijanci. Prema svedočenju Dela apostolskih, ubrzo posle Kornilijevog preobraćanja i u Antiohiji je obrazovana hrišćanska opština, sastavljena od verujućih, koji su došli iz neznaboštva. Ovde je najpre boravio apostol Varnava, a zatim mu se pridružio i apostol Pavle. U Delima apostolskim je naglašeno da su se verujući najpre ovde počeli nazivati hrišćanima.

 

 

 

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Kad sam bio u Atini gledajući ruševine drevne grčke „kulture“, došao mi je u glavu izraz „rekvijem u kamenu“. A danas posle 2000 godina, reči Hristove izgovorene iz ustiju Svetog Pavla odjekuju večno žive između ruševina bezbožničke „kulture i istine“. Ko ima uši……..ko ima oči……

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *