NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJA DELA APOSTOLSKIH

TUMAČENJA DELA APOSTOLSKIH

 

TUMAČENJA DELA APOSTOLSKIH
 
ČETRNAESTA GLAVA
 
1. A dogodi se i u Ikoniji da oni isto tako uđu u sinagogu judejsku, i govore tako da poverova veliko mnoštvo Judejaca i Jelina. 2. A Judejci koji ostaše nepokorni podbuniše i razdražiše duše neznabožaca na braću. 3. Ali oni ostadoše dosta vremena, govoreći smelo o Gospodu, koji posvedočavaše reč blagodati Svoje, dajući da bivaju znaci i čuda rukama njihovim.
 
Da oni isto tako uđu… Nisu postali bojažljivi, nego su opet ušli u sinagogu. Svojim besedama obično su se obraćali kako Judejcima, tako i Jelinima.
A Judejci koji osšaše nepokorni podbuniše i razdražiše duše neznabožaca na braću. Pobunili su i neznabošce, jer se nisu zadovoljili time, što su se sami pobunili. Apostoli, međutim, nisu izašli iz sinagoge, jer ih nisu izgonili, nego su se samo prepirali (sporili) s njima.
Ostadoše dosta vremena, govoreći smelo. Smelost je poticala od apostolske predanosti delu propovedi. To, što su oni koji su ih slušali poverovali, bilo je posledica čuda. Tome je, međutim, donekle doprinela i sama odvažnost apostola.
 
4. A mnoštvo gradsko se podeli, i jedni bejahu s Judejcima a drugi s apostolima. 5. Kad pak navališe i neznabošci i Judejci s poglavarima svojim da ih ruže i kamenuju. 6. Shvativši to oni pobegoše u gradove likaonske, Listru i Dervu i u okolinu njihovu, 7. I tamo propovedahu evanđelje.
 
A mnoštvo gradsko se podeli. Dogodilo se ono, o čemu je govorio Hristos: Ne mislite da sam došao da donesem mir na zemlju; nisam došao da donesem mir, nego mač (Mt. 10; 34).
Shvativši to, oni pobegoše. Nema ničega čudnog u tome, što sveti beže od ljudi koji spletkare pro-tiv njih i misle da je bolje da se udalje od bitke koju su, saglasno navedenom svedočanstvu, smatrali za nedozvoljenu.
 
8. A neki čovek u Listri seđaše nemoćan u nogama, budući hrom od utrobe matere svoje, i nikada ne beše hodio. 9. Ovaj slušaše Pavla gde govori, koji pogledavši na njega i videvši da ima veru da će ozdraviti 10. Reče snažnim glasom: Tebi govorim u ime Gospoda Isusa Hrista, uspravi se na noge svoje! 11. A kad vide narod šta Pavle učini, podiže glas svoj govoreći likaonski: Bogovi postadoše slični ljudima i siđoše k nama. 12. I nazivahu Varnavu Zevsom[1] a Pavla Hermesom,[2] jer on vođaše reč.
 
Reče snažnim Glasom. Zašto snažnim glasom? Da bi narod poverovao. Što se tiče reči: pogledavši na njega i videvši da ima veru da će ozdraviti, čini mi se da tim rečima izražava misao da je Pavle pronikao u njegovu dušu, jer je na ono, što je govorio Pavle, pažnju mogla da obrati samo filosofska (tj. mudroljubiva) duša.
I on skoči, i hođaše. To, što je hromi skočio, predstavlja dokaz potpunog iscelenja.
A kad vide narod šta Pavle učini… Zapazi, s jedne strane, prostodušnost neznabožaca, a sa druge zlobu Judejaca. Prvi su apostole poštovali kao bogove a drugi su ih progonili kao rušitelje poretka.
I nazivahu Varnavu Zevsom a Pavla Hermesom. Vidiš li da su Jelini imali običaj da od ljudi načine bogove? Zapamti kakav je početak idolosluženja da bi znao da odgovoriš kada upitaju: odakle idolosluženje? Upravo na taj način su Jelini i u slučaju apostola od ljudi načinili bogove. I đavo je, na početku, nastojao da uvede ljude u to bezbožništvo, govoreći: Bićete kao bogovi (1. Mojs. 3; 5). I kako mu to tada nije uspelo, on sve do danas nastoji na tome, svugde se starajući da uvede mnogoboštvo.
 
13. A žrec Zevsa što bejaše pred gradom njihovim, dovede junce, i donese vence pred vrata, i s narodom htede da prinese žrtvu. 14. A kad čuše apostoli, Varnava i Pavle, razderaše haljine svoje, i uskočiše među narod vičući i govoreći: 15. Ljudi, šta to činite? I mi smo kao i vi smrtni ljudi, koji vam blagovestimo da se od ovih ništavnih stvari obratite Bogu živome, koji stvori nebo i zemlju i more i sve što je u njima; 16. Koji u prošlim naraštajima beše pustio sve narode da idu svojim putevima; 17. Mada ipak ne ostavi sebe neposvedočena, čineći dobro, dajući nam s neba dažd i godine rodne, puneći srca naša jelom i veseljem. 18.I ovo govoreći jedva umiriše narod da ne prinose žrtve (nego da svaki ide svojoj kući).
 
Razderaše haljine svoje. Pogledaj: oni su svugde čisti i tuđe im je slavoljublje. Ne samo da ne teže za slavom, nego ju i udaljuju od sebe, kada ih proslavljaju. Tako je i Petar govorio: Šta Gledate u nas, kao da smo svojom silom ili pobožnošću učinilida ovaj prohoda (Dela ap. 3; 12)? I ovi apostoli govore to isto, ali oni postupaju i s nekom posebnom strogošću: Razderaše haljine svoje i uskočiše…
I mi smo kao i vi smrtni ljudi. Mi smo ljudi, kaže, ali smo više od idola, jer su oni mrtvi. Vidiš li kakav su običaj imali Jelini, da od ljudi načine bogove? I u njihovim knjigama, gde je opisana njihova drevna istorija, pronaći ćeš da je Zevs, budući čovek, učinio sebe bogom govoreći da je on bog. Isto tako su i mnoge od rimskih i makedonskih careva nazivali božanstvenima. Zato nema nikakve osnove da se ne veruje drevnim kazivanjima o tome, da su neki od naroda bili obmanuti i da su neke od ljudi nazivali bogovima, kao što su se i ovi ljudi obmanuli u pogledu Varnave i Pavla. I Simona maga su žitelji Samarije nazivali velikom silom Božijom. Budući da Pavle nije izgovorio ime Isusovo i nije rekao: „U ime Gospoda Isusa Hrista stani uspravno“, pretpostavili su da su oni bogovi a ne sluge Božije.
Razderaše haljine svoje… Judejci su imali običaj da razderu svoje haljine kada bi čuli bogohulne reči. Kada je Hristos govorio da je On Sin Božiji, Kajafa je razderao haljinu, govoreći da Hristos huli na Boga. Kako je ono, što se sada dogodilo, na neki način bilo bogohuljenje, apostoli su, sledeći judejski običaj, učinili to isto. Taj običaj je odbačen zbog toga, što nije bio propisan zakonom. I Gospod je govorio Judejcima, kad bi postupali na sličan način: Obratite se Meni svim srcem svojim, i posteći, i plačući, i tužeći, i razderite srca svoja a ne haljine svoje (Joil 2; 12-13).
Koji u prošlim naraštajima beše pustio sve narode da idu svojim putevima. Pustio ih je, kaže, ali još ne kaže zbog čega ih je pustio, jer se prevashodno zaustavlja na onome, što je uistinu bilo neophodno, i nigde još ne pominje Hristovo ime.
Mada ipak ne ostavi Sebe neposvedočena, jer je u svakom pokolenju tvorio takva dela, koja su ljude rukovodila ka pravdi. Ne vršeći nasilje nad slobodnom voljom, Gospod je svim ljudima dopustio da idu po sopstvenom nahođenju. On Sam je, međutim, savršavao takva dela, iz kojih su oni, kao slovesna bića, mogli da poznaju Stvoritelja. Kao Njegove svedoke apostol pominje čak i dažd što pada svake godine.
 
Dok oni onde boravljahu i poučavahu, 19. Dođoše iz Ikonije i An-tiohije Judejci (i prepirući se javno sa njima, nagovoršie narod da odustane od njih tvrdeći da ništa istinito ne govore, nego sve lažu), i podbunivši masu kamenovaše Pavla i izvukoše ga izvan grada misleći da je umro. 20. A kad se oko njega skupiše učeniii, ustade i uđe u grad, i sutradan iziđe s Varnavom u Dervu. 21. I propovedajući evanđelje gradu onome i pridobivši mnogo učenika, vratiše se u Listru i Ikoniju i Antiohiju, 22. Utvrđujući duše učenika i savetujući ih da ostanu u veri, i da nam kroz mnoge nevolje valja ući u Carstvo Božije. 23. I rukopoložiše im prezvitere za svaku Crkvu, pa pomolivši se Bogu s postom, predadoše ih Gospodu u koga verovaše. 24. I prošavši Pisidiju, dođoše u Pamfiliju, 25. I Govorivši reč Gospodnju u Pergi, siđoše u Ataliju, 26. I odande otploviše u Antiohiju, odakle bejahu predani blagodati Božijoj na delo koje izvrššie. 27. A kad dođoše i sabraše Crkvu, kazaše sve što učini Bog s njima, i kako otvori neznabošcima vrata vere. 28. I ostaše onde ne malo vremena s učenicima.
 
Nagovoriše narod. Pogledaj mahnitost Judejaca: prodrli su u narod, koji je apostolima ukazao takvu čast, i ubedili ga da kamenovanjem ubije Pavla. Izvan grada su ga izvukli zato, što su se plašili. Pri tom su se starali samo da unište propoved. Međutim, da li uviđaš Pavlovu ognjenu revnost? Nakon što su ga izbacili izvan grada, on ponovo dolazi u taj isti grad. Želeo je da pokaže da, ako se u sličnim slučajevima i udaljavao, onda je to činio zbog toga što je bio dužan da zaseje reč Božiju a ne da rasplamsava gnev.
Jer nam kroz mnoge nevolje valja ući u Carstvo Božije. Pogledaj, bez truda i nevolje niko ne može da se opravda. Zato je vrata, koja vode u Carstvo nebesko, Gospod i nazvao uskim i tesnim, tj. prepunim teskobe. U Carstvo nebesko, međutim, ne vodi svaka nevolja i teskoba koja nas sustigne, nego samo nevolja zbog vere u Boga.
Rukopoložiše im prezvitere. Poučavajući postu za vreme iskušenja, postom su pratili i hirotonije. Na Kipru pak nisu postavili prezvitere, kao ni u Samariji, jer se ova nalazila u blizini Jerusalima i apostola. I u samoj Antiohiji učvrstila se reč Božija. Ovde je onima, koji su nedavno poverovali, a posebno onima od neznabožaca, kojima je bila neophodna pouka, bila potrebna i velika podrška. Obrati pažnju na to da su Pavle i Varnava imali episkopski čin, jer nisu rukopolagali samo đakone, nego i prezvitere.
A kad dođoše (u Antiohiju) i sabraše Crkvu, kazaše sve šta učini Bog s njima. Apostol ne kaže: „šta su oni učinili“ nego: šta učini Bog s njima.
Kako otvori neznabošcima vrata vere. Otvaranjem vrata naziva učenje, koje su neznabošci prihvatili posredstvom apostola.
I ostaše onde ne malo vremena s učenicima. Budući da je grad bio veliki, bili su mu potrebni učitelji.
 


 
NAPOMENE:

  1. Zevs – vrhovno božanstvo starih Grka, koji je zavladao Olimpom nakon što je svrgnuo svog oca Hronosa. On je božanstvo munje i groma, gospodar bogova i ljudi. U rimskoj mitologiji, njegov ekvivalent je Jupiter.
  2. Hermes ili rimski Merkur, u narodu je bio jedno od najpoštovanijih božanstava antičkog sveta; prvobitno božanstvo trgovine, a kasnije i putovanja, pronalazaštva, besedništva, pa čak i magijskih veština. Verovalo se da je on Zevsov lični glasnik, ali i glasnik božanstva podzemnog sveta, Hada i Persefone.
Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Kad sam bio u Atini gledajući ruševine drevne grčke „kulture“, došao mi je u glavu izraz „rekvijem u kamenu“. A danas posle 2000 godina, reči Hristove izgovorene iz ustiju Svetog Pavla odjekuju večno žive između ruševina bezbožničke „kulture i istine“. Ko ima uši……..ko ima oči……

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *