NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJA DELA APOSTOLSKIH

TUMAČENJA DELA APOSTOLSKIH

 

TUMAČENJA DELA APOSTOLSKIH
 
JEDANAESTA GLAVA
 
1. A čuše apostoli i braća koji bejahu u Judeji da i neznabošci primiše reč Božiju.
 
Zapazi ikonomiju Božiju. Bog nije dopustio da Petrova reč bude okončana i da se krštenje savrši prema Petrovoj zapovesti. Međutim, čim je (Bog) video da je njihova misao ispunjena divljenjem, da je postavljen temelj pouci i da su potpuno poverovali da je krštenje otpuštanje grehova, Duh je sišao. Pri tom su počeli da govore na raznim jezicima, što je zaprepastilo sve sabrane. Bog je, međutim, u tome blagovremeno ustrojio veliku apologiju (odbranu) Petru.
Zar može ko zabraniti vodu da se ne krste! Zar je bilo potrebe za vodom, kad je na njih sišao Duh Sveti? Ja ću objasniti to veliko tajinstvo. U tome se potpuno izražavaju božanstveni simvoli: grob i umiranje, vaskrsenje i život. Kao što je nama lako da zaronimo i da izronimo, tako je i Bogu lako da sahrani starog i da pokaže novog čoveka. To se događa tri puta zbog toga, da bi ti naučio da se sve to savršava silom Oca i Sina i Svetoga Duha.
A da ono što je rečeno nije samo prosta dosetka, poslušaj Pavla koji kaže: Tako se s Njim pogrebosmo kroz krštenje u smrt (Rim. 6; 4) i Naš stari čovekrazape se sa Njime (Rim. 6; 6) i Postadosmo sjedinjeni sa oblikom smrti Njegove (Rim. 6; 5).
 
2. I kad uziđe Petar u Jerusalim, prepirahu se s njim oni iz obrezanja. 3. Govoreći: Ušao si neobrezanim ljudima i jeo si s njima. 4. A Petar im otpoče kazivati po redu govoreći: 5. Ja bejah u gradu Jopi na molitvi, i videh u zanosu viđenje: nekakav sasud silažaše kao veliko platno sa četiri kraja i spuštaše se s neba i dođe do mene. 6. Zagledavši u njega pažljivo, razmotrih i videh četvoronožne životinje zemaljske i zverinje i gmizavie i ptice nebeske. 7. I čuh glas koji mi govori: ustani, Petre, zakolji i jedi. 8. A ja rekoh: Nipošto, Gospode, jer ništa pogano ili nečisto nikada ne uđe u moja usta. 9. I odgovori mi glas sa neba po drugi put: Što je Bog očistio, ti ne pogani! 10. A ovo bi triput, i uze se opet sve na nebo.
 
Vidiš li koliko su oni bili revnosni u odnosu na Zakon? Nisu se postideli ni Petrovog dostojanstva, ni čudesa koja su se dogodila, ni one prekrasne pripreme koja je načinjena radi prihvatanja reči, nego su počeli da rasuđuju o takvim sitnicama. Rasuđivali su oni koji su dolazili iz obrezanja a ne apostoli. Nipošto. I ne kažu: „Zašto si propovedao“, nego: „Zašto si jeo?“ Petar se nije zaustavio na toj sitnici, nego je utvrdio na onome što je imalo veliki značaj. Ako su, kaže, oni zadobili Duha, kako onda da im to ne predam? Tom odbranom (apologijom) pokazao je da on ništa nije uzrokovao, nego da je uvek i svagda svemu uzrok Bog Kojem on sve i pripisuje. On (Bog) mi je pokazao sasud, a ja sam prigovorio. I opet je On rekao, ali ja ni tada nisam poslušao. Duh je zapovedio da pođe. Išao sam i nisam žurio, niti sam odmah savršio kršgenje, nego je opet sve savršio Duh.
I čuh glas koji mi govori. I to, što se pojavila plašganica, bilo je dovoljno da ga uveri. Tome se, međutim prisajedinio i glas: Ustani, Petre, zakolji i jedi. A ja rekoh: Nipošto. Vidiš li, kaže (Petar), da sam ja učinio svoje? To je odbrana (apologija) protiv onoga, što su rekli: Ušao si i jeo si s njima. On se brani, umesto da iskoristi svoje dostojanstvo učitelja jer, ukoliko im je krotkije odgovarao, utoliko ih je više umirivao.
 
11. I gle u taj čas tri čoveka stadoše pred kućom u kojoj bejah, poslani iz Kesarije k meni. 12.A Duh mi reče da idem s njima ne premišljajući ništa. A dođoše sa mnom i ovih šestoro braće, i uđosmo u kuću čovekovu 13 I on nam kaza kako vide anđela u kući svojoj koji je sšao i rekao mu: Pošalji ljude u Jopu i dozovi Simona zvanoga Pešra, 14. On će ti kazati reči kojima ćeš se spasti ti i sav dom tvoj.15. A kad ja počeh govoriti, siđe Duh Sveti na njih, kao i na nas u početku. 16. Tada se setih reči Gospodnje kako govoraše: Jovan je krstio vodom, a vi ćete krstiti Duhom Svetim. 17. Ako im, dakle, Bog dade jednak dar kao i nama koji poverovasmo u Gospoda IsusaHrisša, ko bejah ja da bih mogao sprečiti Boga? 18. A kad čuše ovo zaćutaše, i slavljahu Boga govoreći: Zaista i neznabošcima dade Bog pokajanje za život. A dođoše sa mnom i ovih šestoro braće.
 
Nije mogao da kaže ništa, što bi više ispoljilo njegovo smirenje nego ove reči, kojima se pozvao na svedočenje braće. On ne ponavlja ono, što je anđeo rekao Korniliju: Tvoja molitva i tvoja milostinja, ne pripoveda o pravednosti toga čoveka i ne kaže da je on postupio tako, jer ga je Duh poslao, da mu je Bog zapovedio, pozvavši ga tamo posredstvom anđela, nego potvrđuje ovim rečima, jer je i to samo po sebi bilo nesumnjivi dokaz. Ne zadovoljavajući se onim šgo je prethodno rečeno, pominje izreku Gospodnju: Vi ćete krstiti Duhom Svetim. Ništa se novo, kaže, nije dogodilo, osim onoga što je On predska-zao. Nije, kažu, bilo potrebno i da krstiš; krštenje je, međutim, već bilo izvršeno. On pak ne kaže:“ Zapovedio sam da se krste“, nego pokazuje da on nije učinio ništa. Ono, kaže, što smo imali mi, dobili su i oni.
Ako im, dakle, dade jednak dar kao i nama. Da bi ih ućutkao, kaže: jednak dar. Bog ne dopušta, kaže on, da oni dobiju manje, ako je dao jednak dar svima, koji su poverovali. I ne kaže: „kao vama“,nego: „kao nama“. „Zašto ih vi smatrate nedostojnim, kada ih mi nazivamo zajedničarima?“
Ko bejah ja da bih mogao sprečiti Boga! Braneći se od onih što su ga optuživali, on ih strogo i teško postiđuje. Nisam ja, kaže, mogao to da zabranim. Od tih reči postali su krotki i zaćutali su. Vidiš li da je, zbog Petrove besede, sve bilo dobro, jer im je ispripovedao šta se dogodilo? Od tog doba, i neznabošcima su se konačno otvorila vrata (za ulazak u Crkvu).
 
19. Oni međutim, koji se rasejaše od nevolje, koja nasta zbog Stefana, prođoše sve do Finikije i Kipra i Antiohije, ne propovedajući reč nikome do samo Judejcima. 20. A neki od njih bejahu Kiprani i Kirinejci, koji upavši u Antiohiju Govorahu jelinistima propovedajući Evanđelje o Gospodu Isusu. 21. I ruka Gospodnja bejaše s njima: i veliki broj ih poverova i obrati se Gospodu. 22. A dođe reč o njima do ušiju Crkve u Jerusalimu, i poslaše Varnavu da prođe sve do Antiohije. 23. Kad ovaj dođe i vide blagodat Božiju, obradova se i moljaše sve da iskrenim srcem ostanu u Gospodu; 24. Jer beše čovek blag i pun Duha Svetoga i vere. I obrati se mnogi narod Gospodu. 25. Varnava pak iziđeu Tars da potraži Savla, i kada ga nađe, dovede ga u Antiohiju. 26. I oni se cele godine sastajaše sa Crkvom, i učiše mnogi narod; i najpre u Antiohiji učeniš biše nazvani Hrišćani.
 
Progoni hrišćana su učinili veliku uslugu hrišćanstvu, jer onima, koji ljube Boga, sve pomaže na dobro (Rimlj. 8; 28). Kad su ubili Stefana, kad se Pavle dva puta nalazio u opasnosti i kad su apostoli bili bičeva-ni, neznabošci su primani (u Crkvu).
To kaže i Pavle: Vama je najpre trebalo da se govori reč Božija, ali pošto je odbacujete i ne smatrate sebe dostojnima… evo obraćamo se neznabošiima.
Govorahu jelinistima. Kaže „jelinistima“ i naziva ih tako možda zbog toga, što nisu znali jevrejski. Izraz: ruka Gospodnja bejaše s njima pokazuje da su oni tvorili čuda. Vidiš li zašto su i sad bila potrebna čuda? Da bi verovali.
I poslaše Varnavu da prođe sve do Antiohije. Zašto o tome nisu pisali Pavlu, nego su poslali Varnavu? Zato što još nisu znali za vrline toga čoveka.
Jer beše čovek blag (dobar) i pun Duha Svetoga i vere. Nema isto značenje kada kažemo da je blag (dobar) Bog i da je blag (dobar) čovek. Bog je dobar po suštini, budući da je početak i izvor svakog dobra. Čovek nije dobar po suštini, nego zbog vrlina.
Varnava pak iziđe u Tars da potraži Savla. Bio je veoma dobar, prostodušan i smiren čovek (Varnava). Da potraži, kaže, borca i vojskovođu.
I oni se celu godinu sastajaše sa Crkvom, i učiše mnogi narod. Nije mala pohvala za grad da se on pre svih ostalih, tokom takvog vremena, naslađivao njegovim rečima.
I najpre u Anšiohiji učenici biše nazvani Hrišćani. To govori o uspehu Pavlove propovedi, jer je on hrišćanstvo uzdigao na takvu visinu da se hrišćanima moglo dati ime koje je postalo njihovo obeležje. Ponegde je poverovalo tri, ponegde pet hiljada, a ponegde takvo mnoštvo. Nije postojalo ništa slično, i hrišćane su jednostavno nazivali ljudima “ ovoga puta“. Ovde su se najpre udostojili toga imena. Značajno je, da se Antiohija zbog toga, što su tamo hrišćani prvi put nazvani tim imenom, udostojila glavnog starešinskog prestola.
 
27. A u te dane siđoše iz Jerusalima proroci u Antiohiju. 28. I ustavši jedan od njih, po imenu Agav, predskaza duhom veliku glad koja je imala biti po ielom svetu, koja i bi za Klaudija ćesara. 29. A učenici odlučišeda svaki od njih, koliko koji mogaše, pošalje, na pomoć braći koja življahu u Judeji. 30. Ovo i učiniše poslavši starešinama preko ruke Varnavine i Savlove.
 
Proroci. U kom smislu Hristos kaže: Zakon i proroci su do Jovana (Mt. 11; 13)? On govori o onim prorocima, koji su predskazali Njegov dolazak.
Predskaza duhom. Da ne bi pomislili da je do gladi došlo zato, što se javilo hrišćanstvo. Duh Sveti to predskazuje, jer je to i Hristos predskazao. Glad nije morala da se pojavi zbog odluke izrečene ranije, nego se pojavila usled zla koje je naneto svetim apostolima. Kako se zlo nastavljalo, javila se velika glad, predskazujući Judejcima nesreće koje će se dogoditi.
A učenici odlučiše da svaki od njih, koliko koji mogaše, pošalje. Pogledaj: za njih i glad postaje povod za spasenje, prilika za milosrđe. Pogledaj, oni istovremeno postaju verujući i donose plodove (dostojne vere) i to ne samo bližnjima, nego i dalekima.
Poslaše starešinama. Odatle postaje jasno da su apostoli imali dostojanstvo starešina, iako su se nalazili na stepenima đakona i episkopa.

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Kad sam bio u Atini gledajući ruševine drevne grčke „kulture“, došao mi je u glavu izraz „rekvijem u kamenu“. A danas posle 2000 godina, reči Hristove izgovorene iz ustiju Svetog Pavla odjekuju večno žive između ruševina bezbožničke „kulture i istine“. Ko ima uši……..ko ima oči……

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *