NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJA DELA APOSTOLSKIH

TUMAČENJA DELA APOSTOLSKIH

 

TUMAČENJA DELA APOSTOLSKIH
 
DESETA GLAVA
 
1. A u Kesariji neki čovek, io imenu Kornilije, kapetan čete koja se zvaše Italijanska, 2. Pobožan i bogobojazan sa celim domom svojim, kojije činio mnoge milostinje narodu i molio se stalno Bogu, 3. Vide na javi u viđenju, oko devetog časa dana, anđela Božijega gde uđe k njemu i reče mu: Kornilije! 4. A on, pogledavši na njega i uplašivši se, reče: Šta je, Gospode? A on mu reče: Molitve tvoje i milostinje tvoje uziđoše na spomen pred Bogom. 5. I sad pošalji ljude u Jopu i dozovi Simona prozvanoga Petra. 6. On gostuje u nekoga Simona kožara, čija je kuća kod mora. (On će ti kazati reči kojima ćeš se spasti ti i sav dom tvoj.) 7. A kad otide anđeo koji je govorio Korniliju, on dozva dvojicu od ukućana svojih ijednog pobožnog vojnika od onih koji bejahu stalno uz njega. 8. I kazavši im sve posla ih u Jopu.
 
Taj (Kornilije) nije bio niti Judejac, niti od onih koji su pod zakonom, ali je živeo isto kao i mi. Evo, već je dvoje dostojanstvenika (tj. ljudi koji uživaju počasti) poverovalo (u Hrista), Etiopljankin rizničar (uškopljenik) i ovaj.
Pobožan i bogobojazan sa celim domom svojim. Poslušajmo ovo i mi; mi se ne brinemo ni o svojim ukućanima, a on se brinuo čak i o svojim vojnicima.
Kapetan čete (kohorte) koja se zvaše Italijanska. On predstavlja tog čoveka i daje iscrpne podatke o njemu, da niko ne bi rekao da Pismo greši u odnosu na istoriju. Trebalo bi znati da se četa sastojala od dve stotine vojnika a kustodija od šezdeset.
Vide na javi u viđenju, oko devetog časa dana, anđela Božijega gde uđe k njemu. Vidi anđela da bi u potpunosti uverio Petra. Ili, bolje rečeno, ne nego zbog druge, slabije u veri.
U deveti čas, kad je napustio brige i nalazio se u tišini i spokoju. Budući da istinsko Oko i veliki Sudija zna da su i velika dela bez vere mrtva, On šalje anđela koji rukovodi delima, da bi se ovenčali verom oni što se dobro podvizavaju. Kornelije je zbog viđenja osetio strah, ali umeren, tek da pobudi (njegovu pažnju).
Reči anđela su zatim poništile strah: Molitve tvoje i milostinje tvoje uziđoše na spomen pred Bogom. Zapazi da se milostinja uznosi na najviše nebo (dosl. na nebo nebesa i da se zaustavlja pred samim Carskim prestolom. Obrati pažnju i na anđela: on na početku uzvisuje i uznosi njegove (Kornilijeve) misli ka višnjem, a zatim govori i ono, što kaže u nastavku: I sad pošalji ljude u Jopu i dozovi Simona prozvanoga Petra. On gostuje u nekoga Simona kožara. Da ne bi pošli kod nekoga drugog, on tog čoveka ne određuje samo po imenu, nego i prema mestu (na kojem se nalazi).
Njegova je kuća kod mora. Apostoli su odabirali mesta udaljena od gradova; oni su ljubili pustinju i bezmolvije. Šta ako se dogodi da postoji i drugi Simon kožar? Evo znaka: on živi kod mora. Anđeo nije rekao zašto je potrebno da to učini, kako ga ne bi preispunio radošću.
Dozva dvojicu od ukućana svojih i jednog pobožnog vojnika. Pogledaj, nije uzalud rečeno da su to bili ljudi koji su se stalno nala-zili uz njega.
I kazavši im sve, posla ih u Jopu. Zapazi njegovu skromnost. Nije rekao: „Pozovite mi Petra“, nego im je sve ispričao, kako bi gatime podstakao da dođe kod njega. Smatrao je nedoličnim da ga poziva silom svog dostojanstva, i zato je sve ispričao (svojim izaelanicima).
 
9. A sutradan dok oni putovahu i približavahu se Gradu, iziđe Petar na ravni krov doma da se pomoli Bogu oko šestoga časa. 10. I ogladne, i htede da jede, i kad mu oni gotovljahu, naiđe na njega zanos (istupljenje). 11. I vide nebo otvoreno i sasud nekakav Gde silazi iz njega, kao veliko platno zavezano na četiri kraja i spušta se na zemlju. 12. U kome bejahu sve četvoronožne životinje na zemlji, i zverinje, i gmizavci, i ptice nebeske. 13. I dođe mu glas: Ustani, Petre, zakolji i jedi. 14. A Petar reče: Nipošto, Gospode, jer nikad ne jedoh bilo šta pogano ili nečisto. 15. I opet glas njemu podrugi put: Što je Bog očistio, ti ne pogani! 16. I ovo bi triput, i sasud se opet uznese na nebo.
 
Pogledaj kako Duh upravlja vremenom i čini da se stvari ne dešavaju ni pre, ni kasnije. Izađe Petar na ravni krov doma da se pomoli Bogu oko šestog časa, tj, na usamljenom mestu i u tišini, kao na krovu. I naiđe na njega zanos, i vide nebo otvoreno. Zanos označava i zaprepašćenje (kada se vidi čudo, ali i ono stanje kada je čovek uzdignut izvan čula. On je, naravno, imao neko duhovno sozercanje.
I sasud nekakav gde silazi na njega, kao veliko platno. Među apostolima, Petru je prvom bilo potrebno božanstveno otkrovenje o prizivu neznabožaca, jer on nije znao da obrezanje i neobrezanje ne čine razliku u pogledu vere. On, naravno, nije jasno znao ono što je Gospod rekao – da će, kad se otkrije služenje verom, toj veri biti poučeni i neznabošci. Nije to znao sve do onog vremena, dok mu neizreciva volja Njegova posredstvom otkrovenja (viđenja) nije otkrila ovu tajnu, s jedne strane primerom plaštanice, a sa druge time što je i neznabošcima zbog vere (tj. nakon što su poverovali) predata blagodat Svetoga Duha, ubedivši ga da u Hristu nema razlike između Judejca i Jelina.
Zavezano na četiri kraja, i spušta se na zemlju. Četiri kraja ukazuju na četiri stihije (na četiri elementa), Sasud koji se pojavio označava naj-grublji (najprizemniji) svet, a različite životinje su simvoli stanja u kojima se ljudi nalaze. Simvol čitave vaseljene bio je taj neobrezani čovek (Kornilije), jer on nije imao ništa zajedničko s Judejcima. Svi bi počeli da ga (Petra) optužuju kao prestupnika zakona, i zato Duh ustrojava da on ima zaštitu. Zbog toga i prigovara anđelu, jer je dužan da u potpunosti očuva zakon. Dakle, to je ustrojeno zato, da ga ne bi optužili. Možda je on, priklonivši kolena, imao viđenje. Ono što se dogodilo bilo je božanstveno delo, tj. ono što je video sa nebesa. Bio je u stanju zanosa (istupljenja) i otuda je slušao glas, pa je tri puta ispovedio da su tamo nečiste životinje. To, što je sasud sišao sa neba i što se tamo uzneo, veliki je dokaz čistote.
Ovo se, dakle, dogodilo zbog onih, kojima će ubuduće tumačiti, jer je on sam (Petar) čuo (zapovest Gospodnju): Na put neznabožaca ne idite. Ako je čak i Pavlu bilo potrebno obrezanje i prinošenje žrtava, onda je utoliko bilo potrebnije tada, na početku propovedi, dok su još bili veoma slabi. Nije o svima rekao da su pogani i nečisti, nego samo o onima za koje je zakon rekao da su pogani i nečisti. Izobrazivši obličje Svoje Crkve, Bog je rekao da ona ništa ne smatra za nečisto, jer je čoveku čisto sve, što prima s blagodarnošću i blagoslovom Božijim. Ako se ova zagonetka i odnosila na prizivanje neznabožaca, odnosno, ako je ukazivala da neobrezane ne treba smatrati poganima i nečistima, Petrova reč se ipak ne odnosi na ljude nego na životinje, koje su prema Mojsejevom zakonu bile zabranjene.
Životinje izobražavaju ljudske osobine, a iz Petrovog viđenja je očigledno da su se u sasudu, koji je sišao sa neba, nalazile sve vrste životinja: i gmizavci, i ptice, i četvoronošci. Kazivanje prikriveno izobražava da se oni, koji treba da se obrate u veru nalaze pod vlašću raznih grehova. Oni su se upodobili ili četvorono-šcima po surovosti ili gmizavcima prema zatrovanosti ili pticama prema lakoći i nepostojanosti svoje prirode. Pri tom se zmije prihvataju kao simvol fariseja i sadukeja a lisica za simvol Iroda; konji, u kojima je rasplamsana strast za polnim zbližavanjem, upodobljuju se sladostrasnicima, a ovce nezlobivim ljudima. Koza je simvol nedruželjubivih i nedarežljivih ljudi, a ježevi su simvol bogatih. Gospod je o njima rekao da njihovo trnje (tj. bodlje) guši reč i čini je besplodnom.
I opet glas k njemu podrugi put: Što je Bog očistio, ti ne pogani. Čini se kao da glas govori njemu, Petru, iako glas govori Judejcima. Ako je ovaj učitelj zaslužio prekor, onda su ga utoliko pre zaslužili oni.
 
17. A dok se Petar u sebi pitaše šta bi bilo viđenje koje vide, i gle, ljudi poslani od Kornilija raspitavši se za dom Simonov, stadoše pred vrata. 18. I zovnuvši pitahu da li gostuje ovde Simon zvani Petar. 19. I dok Petar razmišljaše o viđenju, reče mu Duh: Evo tri čoveka traže tebe. 20. Nego ustani i siđi i idi s njima ne premišljajući ništa, jer sam ih Ja poslao.
 
Šta bi bilo viđenje. Plaštanica označava zemlju, a životinje koje su se nalazile na njoj neznabošce. Izreka: zakolji i jedi, označava da i oni treba da priđu Hristu; to, što se ponavlja tri puta, označava krštenje. Dakle, istinski smisao viđenja ukazuje mu na veru u Trojicu, isto kao što i vera u Trojicu označava istinsko bogopoštovanje (beoaerekh).
I Gle, ljudi poslani od Kornilija. Ti ljudi dolaze blagovremeno, da bi razrešili nedoumicu. Hristos je i Josifu dozvolio da se najpre uplaši, pa mu je tek onda poslao anđela, jer duša lako prihvata oslobađanje od pređašnje nedoumice. Osim toga, on nije bio dugo u nedoumici, niti se ona ranije probudila, nego upravo u ono vreme kad su pitali da li on tu gostuje.
I dok Petar razmišljaše o viđenju, reče mu Duh: Evo tri čoveka traže tebe. I to služi kao Petrova odbrana pred učenicima, da bi videli da je on razmišljao ali da je bio poučen da ne rasuđuje (o onom što je video).
Nego ustani i siđi i idi s njima, jer sam ih Ja poslao. Velika je vlast Duha, jer ono što čini Bog Otac, to isto čini i Sveti Duh. Anđeo je rekao: Molitve tvoje i milostinja tvoja, da bi pokazao da je odatle poslat; Duh ne čini tako, nego (kaže): Ja sam ih poslao. Prema tome, morao je da se povinuje Duhu.
 
21. A Petar sišavši ljudima poslanim njemu od Kornilija reče: Evo, ja sam taj koga tražite. radi čega ste došli? 22. A oni rekoše: Kornilije kapetan, čovek pravedan i bogobojazan, na dobrom glasu kod svega naroda judejskog, primio je zapovest od anđela svetoga da te pozove u svoj dom i da čuje reči od tebe. 23. Onda ih pozva unutra i ugosti. A sutradan ustavši pođe s njima, i neki od braće koji behu iz Jope pođoše s njim. Ja sam taj.
 
Na samom početku je priznao da je on taj, kojeg traže, pa tek onda pita za razlog njihovog dolaska, kako bi ili odmah bio spreman da pođe ili da ih, ukoliko to nije potrebno, ugosti u domu. Poslanici izgovaraju pohvalu Korniliju, kako bi ubedili Petra da mu se javio an đeo. Starešinstvo nad narodom nalazi se u rukama blagočestivog čove-ka, koji se svojim delima pokazao da je dostojan toga. Istina, događa se da se oni, koji imaju vlast, i sablazne o nju; međutim, ako toga ne bi bilo, čega onda ne bi bilo?
Da te pozove u dom svoj. Nije nas, kaže, poslao da bi te nipodaštavao, nego zato, što mu je tako zapoveđeno. Nije ga, dakle, nipodaštavao. Dobro je što se Petar od početka prijateljski odnosi prema tim ljudima. To, što su s njim pošli neki iz Jope, dogodilo se prema ikonomiji, da bi zatim bili svedoci onda, kad je Petru trebalo da se opravda.
 
A Kornilije ih čekaše, sazvavši rodbinu svoju i bliske prijatelje. 25. A kad Petar ulažaše, srete ga Kornilije, i padnuvši pred noge njegove pokloni se. 26. A Petar ga podiže govoreći: Ustani, i ja sam samo čovek. 27. I s njim razgovarajući uđe, i nađe mnoge koji se behu sabrali.
 
Bio je to slavan čovek, i imao je dom u slavnom gradu. Sazvavši rodbinu svoju. To je svojstvo sasvim blagočestivog prijatelja jer je on, posedujući tolika dobra, sve učinio zajedničarima i bliskim prijateljima. Bli-skim prijateljima su nazvani zbog toga, što se on mogao pouzdati u njih kad bi se pred njim našao trud (i briga) o tolikom broju potčinjenih. Mislim da su se i rođaci i prijatelji hranili njegovom hranom. Pogledaj, kako je bio uveren da će Petar pouzdano doći. To je zbog toga, što mu se anđeo nije javio u snu nego u vreme dok je bio budan, i tokom dana.
Petar ga podiže govoreći: Ustani, i ja sam samo čovek. Time on poučava i ostale i prinosi blagodarenje Bogu, pokazujući svoje smirenje. Pogledaj kako ih najpre poučava tome da nemaju visoko mišljenje o sebi.
 
28. I reče im: Vi znate kako je zabranjeno čoveku Judejcu družiti se ili dolaziti inoplemeniku; ali meni Bog pokaza da nijednoga čoveka ne treba zvati poganim ili nečistim. 29. Zato i dođoh bez pogovora čim sam pozvan. Pitam vas, dakle, radi čega ste me pozvali? 30. A Kornilije reče: Pre četiri dana ja postih do ovoga časa, i u deveti čas bejah na molitvi u kući svojoj; i gle, čovek stade preda me u haljini sjajnoj. 31. I reče: Kornilije, uslišena je molitva tvoja i milostinje tvoje biše spomenute pred Bogom. 32. Pošalji, dakle, u Jopu, idozovi Simona koji je prozvan Petar; on gostuje u kući Simona kožara pored mora; kada on dođe, reći će ti. 33. Onda odmah poslah tebi, i ti si dobro učinio što si došao. Sada, dakle, svi mi stojimo pred Bogom da čujemo sve što ti je od Boga zapoveđeno.
 
Vi znate, kako je zabranjeno. Odmah rasuđuje o čovekoljublju Božijem i pokazuje da im je Bog podario velike darove. Istovremeno govori o velikim stvarima, i govori sa smirenjem. Budući da nije rekao: „Ljudi, došli smo kod vas iako smatramo nedoličnim da se nekome približavamo“, nego: „Vi znate da je Bog izdao zapovest prema kojoj se druženje ili dola-zak kod inoplemenika smatra za bezakonje; međutim, meni Bog pokaza da ni jednog čoveka ne treba zvati poganim ili nečistim“.
Značajno je, da je Sam Bog zapovedio hrišćanskom narodu da ne naziva poganim ili nečistim nijednog čoveka nego da živi pored njega, jer postoji nada da će i takvi s velikom silom poverovati u Hrista.
Pitam vas, dakle, radi čega ste me pozvali. Petar je već o svemu slušao od vojnika, ali želi da to i oni ispovede i postanu pokorni u veri.
U deveti čas bejah na molitvi, kaže. Šta to znači? Čini mi se da je u njegovom životu vreme bilo raspoređeno precizno i po određenim danima. Zbog toga je i rekao: Pre četiri dana. Pogledaj koliko je silna molitva. Kad je uznapredovao u blagočešću, tada mu se javio anđeo, i to je bio jedan dan. Kad je Kornilije uputio izaslanike, i to je jedan dan; dok su oni išli, takođe je prošao jedan dan. To je, dakle, četvrti dan od trećega časa, kad se molio.
I gle, čovek stade preda me. Ne kaže: „anđeo“, nego: „čovek“,toliko je on bio daleko od gordosti. Pogledajte misao koja odatle proističe: pogledajte, kako je on bio dostojan svega toga.
Sada, dakle, svi mi stojimo pred Bogom. Nije rekao: „pred čovekom“, nego: pred Bogom. Dakle, potrebno je da se s pažnjom slušaju sluge Božije.
 
34. A Petar otvorivši usta reče: Zaista vidim da Bog ne gleda ko je ko. 35. Nego je u svakom narodu mio Njemu onaj koji Ga se boji i tvori pravdu. 36. Reč koju posla sinovima Izrailjevim, blagovesteći mir kroz Isusa Hrista: Onje Gospod sviju. 37. Vi znate reč koja se zbila po svoj Judeji, počevši od Galileje, posle krštenja koje propovedaše Jovan: 38. Za Isusa iz Nazareta, kako Ga pomaza Bog Duhom Svetim i silom, koji prolažaše čineći dobro i isieljujući sve mučene od đavola, jer Bog beše s Njim. 39. I mi smo svedoii svega što učini u zemlji Judejskoj i u Jerusalimu. Njega i ubiše, obesivši na drvo. 40. Ovoga Bog vaskrse treći dan, i učini da se On javi. 41. Ne svemu narodu nego nama, svedocima unapred izabranima od Boga, koji s Njim jedosmo i pismo po Njegovu vaskrsenju iz mrtvih. 42. I zapovedi nam da propovedamo narodu i svedočimo da je On određeni od Boga Sudija živih i mrtvih. 43. Za Njega svedoče svi proroci da će Imenom Njegovim primiti oproštenje greha svako, ko veruje u Njega.
 
Zaista vidim, odnosno, da Bog ne gleda na osobine lica, nego na različitost dela. Time što govori jasno pokazuje da Bog, kojega se bojao Kornilije, i o kojem se poučio iz Zakona i Proroka, radi kojega je i tvorio milostinju, uistinu jeste Bog. Njemu je nedostajalo poznanje o Sinu. Pogledaj kako on ne dopušta da se preuznese njegova misao.
U svakom narodu, kaže, da ti ne bi pomislio kako neznabošci pripadaju odbače-nima. Koji tvori pravdu. Izraz: pravdu upotrebljen je umesto izraza: svaku vrlinu. Nije rekao: „u svakom narodu spašće se onaj, koji čini pravdu, nego: mio je, odnosno, dostojan toga da bude mio.
Reč koju posla sinovima Izrailjevim. Daje prednost sinovima Izrailjevim. To govori i radi prisutnih, da bi ih ubedio.
Kako Ga pomaza Bog Duhom Svetim, pri čemu podrazumeva Njegovu ljudsku prirodu. Budući da je On unizio Samoga Sebe i uistinu postao pričastan našoj krvi i telu (v. Jevr. 2; 14), za Njega se kaže da kao čovek prima ono, što kao Bog poseduje po prirodi. On to ne prima za Samoga Sebe nego za nas, kao što i u početku kroz Njega sve postade. Bolje rečeno, budući da je On Bog Logos, sve je to Njegovo sopstveno.
Izraz: Isceljujući sve mučene od đavola ukazuje da je đavo mnoge osakatio, jer su i mnoge telesne povrede poticale od njega. Njega i ubiše, obesivši na drvo. Opet govori o Njegovom uniženju. Po-kazujući da je On od Boga poslat, kaže (apostol Petar) da je On i ubijen. Da ti nešto ne bi smatrao za neumesno, pogledaj kako oni nikada ne skrivaju učenje o krstu, nego uporedo sa ostalim izlažu i način (smrti).
Njega i ubiše, kaže, obesivši na drvo. Nama, svedocima izabranima. Iako ih je izabrao Sam Hristos, izrazom: izabranima i to pripisuje Bogu Ocu.
S Njim jedosmo i pismo po Njegovu vaskrsenju iz mrtvih. Pogledaj čime potvrđuje (istinu) vaskrsenja. Zašto Vaskrsli (Isus Hristos) nije satvorio nikakvo čudo, nego je jeo i pio? Zato što je samo Vaskrsenje bilo veliko čudo. Pri tom nije moglo postojati veće čudo od onoga, da je On jeo i pio.
Da svedočimo. Da jasno svedočimo, kaže, kako ne bi pali u neznanje.
Za Njega svedoče svi proroci. Ma koji prorok da je, kaže, govo-rio o otpuštanju grehova, svi oni su govorili da će biti otpušteni u Isusu. Tako i Isaija u Njegovo ime kaže: Ja sam brišem tvoje prestupe i greha tvojih ne pominjem (Isa. 43; 25). Ne kaže da je On Sin Božiji nego ono, što ih je više uplašilo, i blagovremeno ih priprema pominjući proroke, jer su oni uživali veliku slavu. Međutim, kad ih je jednom pokolebao strahom, on izgovara snishodljive (popustljive) reči koje, uostalom, nisu njegove nego proročke. Dakle, ono što zastrašuje govori on sam, a ono što je prožeto krotkošću izgovara u ime proroka.
 
44. Dok Petar još govoraše ove reči, siđe Duh Sveti na sve koji slušahu reč. 45. I zadiviše se verni iz obrezanja koji dođoše s Petrom, da se i na neznabošce izlio dar Duha Svetoga. 46. Jer ih slušahu gde govore jezike i veličaju Boga. Tada odgovori Petar: 47. Zar može ko zabraniti vodu da se ne krste oni koji primiše Duha Svetoga kao i mi? 48. I zapovedi im da se krste u Ime Isusa Hrista. Tada ga moliše da ostane kod njih nekoliko dana.

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Kad sam bio u Atini gledajući ruševine drevne grčke „kulture“, došao mi je u glavu izraz „rekvijem u kamenu“. A danas posle 2000 godina, reči Hristove izgovorene iz ustiju Svetog Pavla odjekuju večno žive između ruševina bezbožničke „kulture i istine“. Ko ima uši……..ko ima oči……

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *