NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJA DELA APOSTOLSKIH

TUMAČENJA DELA APOSTOLSKIH

 

TUMAČENJA DELA APOSTOLSKIH
 
SEDMA GLAVA
 
1. A prvosveštenik reče: Je li to tako? 2. A on reče: Ljudi braćo i oci, čujte! Bog slave javi se ocu našem Avraamu kad beše u Mesopotamiji, pre nego što se doseli u Haran. 3. Ireče mu: Iziđi iz zemlje svoje i od roda svojega i iz doma oca svojega, i dođi u zemlju koju ću ti pokazati. 4. Tada iziđe iz zemlje Haldejske, i doseli se u Haran; i odande, po smrti oca njegova, preseli Ga u ovu zemlju, u kojoj sada vi živite. 5. I ne dade mu nasledstva u njoj š stope, i obeća da će je dati u posed njemu i semenu njegovom posle njega, dokle još nemaše deteta. 6. A Bog reče ovako: Seme tvoje biće došljaci u zemlji tuđoj, i porobiće ga i zlostavljaće ga četiri stotine godina. 7. I narodu tome kome će robovati, Ja ću suditi, reče Bog.
 
I dok se oni sami nisu brinuli zbog sopstvenih bogohulnih postupaka, njega su optuživali da svojim rečima huli. Svagda im je na umu Mojsej, i nisu se toliko brinuli o delima Božijim, koliko o propisima Mojsejevim. On (Stefan) na samom početku pobija njihovo mišljenje i dokazuje da ni hram ni običaji (obredi) nemaju značaja, da nisu nadmoćniji od (evanđelske) propovedi i da Bog teško i nemoguće čini lakim i mogućim. Zapazi ovo: beseda se upravo i sastoji u tome, što im govori da su se svagda naslađivali čovekoljubljem (Božijim) a da su svom Dobročinitelju uzvraćali suprotnim i težili nemogućem. Pokazuje takođe da je obećanje dato pre nego ta zemlja, pre obrezanja, pre žrtve i pre hrama – da oni tu zemlju, isto kao i obrezanje i Zakon, nisu dobili po zaslugama, nego da je zemlja bila nagrada za poslušanje; kada je dato obrezanje, obećanje još nije bilo ispunjeno, i sve su to bili praobrazi.
Prekrasno je na početku besede imenovao Boga kao Boga slave, jer je On proslavio unižene. Govori takođe da još nije bilo hrama a da se Avraam udostojio da vidi Boga, da su njegovi preci (Avraamovi) bili Persijanci i da su živeli na tuđoj zemlji. Zapazi kako on (Stefan) udaljuje njihove misli od telesnog (čuvstvenog), počevši od mesta, jer je i bilo reči o mestu. Ako je Bog – Bog slave, onda Njemu nije potrebno da ima slavu od vas posredstvom vašeg hrama. On je izvor svake slave i svakog dobra.
Iziđi iz zemlje svoje i od roda svojega. Kako to da Pismo kaže da je otac Avraamov poželeo da izađe (1. Mojs. 11; 31), a ovde se kaže da je Avraamu bilo rečeno: Izađi iz zemlje svoje! Odatle zaključujemo da je javljanje Boga Avraamu uticalo i na njegovog oca i da je on poželeo da izađe (iz zemlje Haldejske). Međutim, on (Stefan) samim tim dokazuje da oni (Judejci) nisu deca Avraamova jer je onaj, koji je napustio i otadžbinu i rodbinu pokazao poslušanje, dok su oni neposlušni. I ne dade mu nasledstva u njoj ni stope. Pogledaj, kako ih besedom o (obećanoj) zemlji navodi (na istinu). Zašto mu je nije dao? Zato što je ta zemlja bila praobraz druge (zemlje).
I obeća da će je dati. Primećuješ li da nije bez razloga ponovio: Ne dade, kaže, nego obeća da će dati?. Ako je on (Avraam) bio stranac i pridošlica, i ako je nakon izvesnog vremena trebalo da se preseli, kako je onda mogao da poseduje tu zemlju? Dakle, njegovo nasleđe (Avraamovo) sačuvalo se kroz njegovo seme, a to je Hristos, jer će s Njim (Hristom) carevati i sveti, prema reči Pisma: Kada dođe u slavi Oca Svojega, carujući nad svim narodima (v. Mt. 16; 27. i 25; 31). I semenu njegovom posle njega, dok on još nemaše deteta.
Ponovo ukazuje da Bog ima silu da nemoguće učini mogućim, jer je rečeno da će gospodarem Palestine učiniti onoga, koji je bio u Persiji i nalazio se na tako dalekom rastojanju. Tu se sadrži i ukazivanje na veliko čovekoljublje Božije i na veliku veru Avraamovu, jer izraz: dok on još nemaše de-teta pokazuje njegovu (Avraamovu) pokornost i veru iako ga je ono, što se s njim tada događalo, priklanjalo suprotnom mišljenju. Naime, ni tada, kada je došao, a ni posle toga, nije imao ni stope one zemlje. Pogledaj, za koliko je godina dato obećanje i koliko je postojao njegov praobraz? Nikada, međutim, nije postojao praobraz žrtve, niti je postojao praobraz obrezanja. Ovim se takođe pokazuje da je Bog dopuštao da Izrailjci trpe nedaće, iako ni u čemu nisu skrivili. I porobiće ga i zlostavljaće ga četiri stotine godina.
Ono što je napisano u Knjizi Izlaska, ne protivureči ovom mestu. Tamo je rečeno: I beše da posle četiri stotine i trideset godina izađe sila Gospodnja po svoj zemlji egipatskoj (u srpskom prevodu: Iziđoše sve vojske Gospodnje iz zemlje misirske, 2. Mojs. 12; 41), a ovde se kaže: Posle četiri stotine godina. Trebalo bi, međutim, zapamtiti da nije rečeno: izašli su kad se napunilo četiri stotine godina, nego da je rečeno približno posle četiri stotine godina, čime se ne isključuje i ostalih trideset godina. Dvadeset pet godina – od sedamdeset pete do stote Avraamove godine, šezdeset Isaakovih godina, devedeset jedna Jakovljeva godina, sto deset Josifovih godina, sto četrdeset četiri godine u Egiptu – to je sve zajedno četiri stotine i trideset godina. Međutim, kaže se: Zlostavljaće ga četiri stotine godina, i potom će izaći, i služiće Mi na ovom mestu. U izrazu: potom može se videti ukazivanje i na tih trideset godina.
I narodu tome, kome će robovati, Ja ću suditi, reče Bog. Oni, koji su ih zlostavljali, nisu to činili nekažnjeno. Jevreji su trpeli gorko i teško ropstvo, jer Egipćani nisu na njih gledali kao na sluge nego kao na protivnike i neprijatelje.
 
A potom će izaći, i služiće Mi na ovom mestu. I dade mu zavet obrezanja, i tako rodi Isaaka i obreza ga u osmi dan, i Isaak Jakova, i Jakov dvanaest praotaid. 9. A praoci pozavideše Josifu i prodadoše ga u Egipat, i Bog bejaše snjim 10.I izbavi ga od svih nevolja njegovih, i dade mu milost i premudrost pred Faraonom, carem egipatskim, i postavi ga poglavarem nad Egiptom i svim domom njegovim. 11. A dođe glad na svu zemlju Egipatsku i Hanaansku i nevolja velika, i ne nalažahu hrane oci naši. 12. A Jakov čuvši da ima pšenice u Egiptu posla prvi put oie naše. 13. I kad dođoše drugi put, kaza se Josif braći svojoj, i rod Josifov posta poznat Faraonu. 14. A Josif posla i dozva ot svojega Jakova i svu rodbinu svoju, sedamdeset i pet duša. 15. I siđe Jakov u Egipat, i skonča, on i oci naši. 16. I prenesoše ih u Sihem, i položiše u Grob koji kupi Avraam za novce od sinova Emora Sihemljanina.
 
Potomcima se daju obećanja a precima nedaće. Obrezivanje okrajka tela ocima je zakonom zapoveđeno zbog toga, što je Avraam izašao iz zemlje Haldejske. Prema običajima njihovih otaca, Haldejcima je, isto kao i Miđanima i Persijancima, bilo dopušteno da se žene majkama i sestrama. Na taj način, Avraam se obrezuje u znak odricanja od takvog telesnog mešanja i poriče nezakonite rođačke brakove. Neki tvrde da je Avraamu i njegovim potomcima obrezivanje bilo dopušteno zbog toga da bi bilo očigledno da će se od njih po telu roditi Hristos. Mi, među-tim, znamo da je u Starom Zavetu obrezanje bilo praobraz i da je u sebi sadržalo prasliku spasonosnog krštenja, jer je odbacivanjem jednog telesnog delića označavalo odricanje od života po telu, čineći obrezane sinovima Božijima.
I tako rodi Isaaka, i obreza ga u osmi dan. Isaak, a odatle i Judejci, obrezivali su se u osmi dan. Ismail[1] je obrezan sa trinaest godina, zbog čega se i njegovi potomci, Ismaelićani, kako kaže Josif (Flavije), obrezuju sa trinaest godina.
I prodadoše Ga u Egipat. Iako nije imao nikakve krivice pred braćom, oni su tako rđavo postupili s njim, i to u vreme kad im je doneo hranu. Svojim postupkom su potpomogli proroštvu a da to ni sami nisu znali. I nevoljno su postali uzročnici njegovog blagostanja, premda posle mnogih iskušenja. Na sebe su pak navukli veliki strah i nepodnošljiv stid, iako Josif nije pamtio zlo i ništa strašno nije smišljao protiv njih nego je, naprotiv, nahranio njih, izmučene glađu, i predstavio ih faraonu.
I skonča i on i oci naši, i prenesoše ih u Sihem. Avraam sa svojom porodicom i patrijarsi pogrebeni su u Sihemu koji se, možda, nazivao „Sikema“. Avraam je sam kupio to mesto, da bi sahranio Sarru.
I položiše ih u grob. Kada je to rekao, Stefan je pokazao da Avraam sve do pogreba nije bio gospodar zemlje.
 
17.I kako se približavaše vreme obećanja, za koje se Bog zakle Avraamu, narod se uveća i umnoži u Egiptu. 18. Dok ne nasta drugi car nad Egiptom, koji ne znaše Josifa. 19. Ovaj postupi lukavo sa rodom našim, zlostavljaše oce naše da bašju decu svoju da ne ostaju u životu. 20. U to vreme se rodi Mojsej i beše mio Bogu, i bi tri meset Gajen u domu oca svojega. 21. A kada je bio izbačen, uze ga kći faraonova i odgaji Ga sebi za sina. 22. I nauči se Mojsej svoj mudrosti egipatskoj, i beše silan u rečima i u delima. 23. A kad mu se navršavaše četrdeseta godina, dođe mu na srceda obiđe braću svoju, sinove Izrailjeve. 24. I videvši nekoga gde mu se čini nepravda, uze ga u odbranu i osveti ugnjetavanoga ubivši Egipćanina. 25. A mišljaše onda braća njegova razumeju da im Bog njegovom rukom daje spasenje; ali oni nerazumeše. 26. A sutradan pojavi se među njima dok su se tukli i stade ih miriti govoreći: Ljudi, vi ste braća, zašto činite nepravdu jedan drugome? 27. A onaj što činjaše nepravdu bližnjemu odgurnu ga rekavši: Ko tebe postavi za starešinu i za sudiju nad nama? 28. Ili hoćeš i mene da ubiješ kao što si juče ubio Egipćanina!
 
Izraz: Kako se približavalo vreme obećanja ne ukazuje na to da su se oni umnožili tokom četiri stotine godina, nego da je trebalo da se približi kraj, jer je proteklo četiri stotine i više godina u Egiptu. Narod se uveća i umnoži se u Egiptu. Ako u vezi s Josifom začuđuje to, što su ga braća prodala i što ih je, iako prodat, izbavio (od gladi), onda još više začuđuje što je car odgajao onoga, koji će potkopati njegovu vlast (tj. Mojseja). Onaj, kojeg je trebalo da ubije lice što ga je osudilo na smrt, vaspitavan je i othranjen da bi svrgnuo hranitelja.
Izraz: Da bacaju decu svoju da ne osšaju u životu, nagoveštava da on (car) nije želeo da se ubijanje mladenaca izvršava javno. Zapazi i ovo: obećanje Božije učvršćivalo se posredstvom onih istih okolnosti, posredstvom kojih je đavo svim silama nastojao da ga potkopa. Izrailj je bio zlostavljan, ali se uvećavao i množio. Zbog toga je Mojsej primljen da bude odgajen i vaspitavan u carskom domu, ali je pobegao odatle. Međutim, u vreme bekstva biva udostojen viđenja, i njemu se poverava rukovođenje naroda. Na taj način, Bog ustrojava da i onaj, što je prodat kao sluga, postane car tamo gde je bio sluga.
Što se tiče izraza beše mio Bogu, on je upotrebljen umesto: „beše ugodan (Bogu)“. Bačenog Mojseja je podigla faraonova kći. Roditelji su ga rodili i videli da je dete prekrasno, jer je blagodat procvetala u njemu. Videvši da je dete prekrasno, poštedeli su ga. Međutim, uplašili su se zapovesti i sakrili ga. Strah je pobedio, i zbog straha su odlučili da bace dete. Međutim, zbog osećanja roditeljske samilosti (sastradanja) upotrebili su lukavstvo (nastoje da mimoiđu zapovest): načinili su kovčeg, koji je podražavao Nojev. Prizvavši Boga Nojevog, bacili su kovčeg s detetom u reku, da bi se istovremeno i potčinili zapovesti i spasli dete. I evo, oni bacaju, a Bog podstiče faraonovu kćerku, koja nije znala za to, da izađe na reku. Ništa ne znajući, ona je izašla, i pronašla ono, što nije tražila. Mojsej je bio spasen simvolima opšteg spasenja Crkve: kovčeg je bio od drveta, drvo je poticalo iz vode, i spasao se beznadežni. Ona, koja je uzela Mojseja, nije bila Judejka, nego paganka i Egipćanka.
I nauči se Mojsej svoj mudrosti egipatskoj. Ni Mojsej, ni Ananija, ni Danilo, ni oni koji su bili s njima, ne bi dobili tuđinsko vaspitanje, da ih nužda i nasilje despota nisu prisilili na to, iako im ono ni najmanje nije bilo potrebno. Možda će neko reći da je ovo vaspitanje bilo dobro za iskorenjivanje egipatskih zabluda. Ubivši Egipćanina, Mojsej se osvetio za onoga, kojega je Egipćanin ugnjetavao. On Egipćanina nije ubio u jarosti niti ga je ubio zbog gneva, nego zbog revnosti (po Bogu). Iako je to bilo ubistvo, ono nije ubistvo. Evo šta je čuo Fines, kada je dvoje ubio jednom rukom: I probode ih oboje.., i odvrati Gnev Božiji, i presta pogibija (4. Mojs. 25; 5-11). To, što je učinio Mojsej, bilo je nerazrešiva zagonetka, jer je to bilo znamenje da će Bog kroz Mojseja pogubiti Egipćane i spasti Izrailjce.
Mojsej mišljaše da braća njegova razumeju da im Bog njegovom rukom daje spasenje. Uostalom, pokroviteljstvo Božije bilo je očigledno iz samih dela. Oni, međutim, i pored toga nisu razumeli. A sutradan pojavi se među njima dok su se tukli i stade ih miriti. Pogledaj kako blagonaklono govori onaj, ko je ispoljio takav gnev protiv Egipćanina: Ljudi, vi sše braća, zaššo činiše nepravdu jedan drugome! Obrati pažnju na odgovor: Ko tebe postavi za starešinu i sudiju nad nama? To su one iste reči, koje su zatim uputili Hristu. U duhu Judejaca je da za dobro plate uvredom.
 
29. A Mojsej pobeže zbog ove reči, i posta došljak u zemlji Madijamskoj, gde rodi dva sina. 30. I kad se navrši četrdeset godina, javi mu se u pustinji Gore Sinajske anđeo Gospodnji u plamenu ognjenom u kupini. 31. A kada Mojsej vide, divljaše se viđenju. Kada pak on pristupi da razmotri, bi glas Gospodnji njemu: 32. Ja sam Bog otaca tvojih, Bog Avraamov, Bog Isaakov i Bog Jakovljev. A Mojsej se uplaši i ne smijaše da pogleda. 33. A Gospod mu reče: Izuj obuću sa nogu svojih, jer je mesto na kojem stojiš sveta zemlja. 34. Gledajući videh muku naroda Mojega koji je u Egiptu, i čuh njihovo uzdisanje, i siđoh da ih izbavim, i sad hodi da te pošaljem u Egipat.
 
A Mojsej pobeže. Međutim, to njegovo bekstvo nije narušilo domostroj Božiji, jer je rečeno: I kad se navrši četrdeset Godina, javi mu se anđeo Gospodnji. Javio mu se kad je Mojsej bio u bekstvu, kada se nije nadao da će se vratiti, budući da je već imao dva sina. Zapazi i ovo: anđelom, kao i čovekom, naziva (Stefan) Sina Božijeg. Anđeo se njemu (Mojseju) ne javlja u hramu, niti u samoj pustinji, nego u kupini. Mojsej biva udostojen i glasa: Ja sam, kaže glas, Bog otaca tvojih, anđeo Velikog saveta… Izuj obuću sa nogu svojih, jer je mesto na kome stojiš sveta zemlja. Mesto je sveto radi javljanja Hristovog i dostojno je većeg divljenja nego ono, na kojem se nalazila Svetinja nad svetinjama, jer tamo nikada nije bilo takvog viđenja. U nastavku se vidi i velika briga Božija, jer se kaže: Gledajući videh muku naroda Mojega.
 
35. Ovoga Mojseja, kojega se odrekoše rekavši: Ko tebe pospavi za starešinu i sudiju? – toga Bog posla za starešinu i izbavitelja rukom Anđela koji mu se javi u kupini. 36. Ovaj ih izvede učinivši čudesa i znake u zemlji egipatskoj i u Crvenom moru i u pustinji četrdeset godina. 37. Ovoje Mojsej koji reče sinovima Izrailjevim: Gospod Bog vaš podignuće vam proroka iz braće vaše, kao mene, Njega poslušajte. 38. Ovo je onaj što beše u irkvi u pustinji sa Anđelom, koji mu je govorio na Gori Sinajskoj, i sa ocima našim; koji prima reči žive,daihnama dade. 39. Kojega ne htedoše poslušati oci naši nego ga odbaciše, i okrenuše se sriem svojim prema Egiptu, 40. Rekavši Aaronu: Načini nam bogove koji će ići pred nama, jer sa ovim Mojsejem, koji nas je izveo iz zemlje Egipatske, ne znamo šta mu se dogodi. 41. I u dane one načiniše tele i prinesoše žrtvu idolu, i radovahu se delima ruku svojih.
 
Onoga Mojseja, koji je svoj život izložio opasnosti i kojega su Izrailjci bez razloga ostavili i odbacili, Bog je uzdigao i poslao rukom Anđela koji mu se javio u kupini. Onaj, kojega Stefan naziva anđelom, Mojsej je video i nazvao Bogom.
Ovo je Mojsej koji reče sinovima Izrailjevim: Gospod Bog vaš podtnuće vam proroka iz braće vaše, kao mene, tj. kojega ćete, slično kao i mene, napustiti zbog onoga, zbog čega je trebalo da Mu ukažete počast. Faraon je hteo da ubije Mojseja, kao što je Irod hteo da ubije Gospoda, pa se Gospod spasao u Egiptu. I jedan i drugi (i faraon i Irod) smišljali su zlo protiv mladenca, i jedan i drugi su izdali zapovest, ali ni jedna ni druga zapovest nisu naišle na pokornost. Ovo je onaj što beše u irkvi u pustinji, sa Anđelom koji mu je govorio… Reči koje su pred nama pokazuju nam da ljudi ne postaju lošiji ili bolji u zavisnosti od mesta. Oni, o kojima se govori, već su bili izvan Egipta, ali su svojim raspoloženjem još bili u Egiptu i u pomislima nisu napuštali egipatske običaje, kao što je i rečeno u Evanđelju: Gde je vaše blago, tamo će biti i srce vaše. Mnogi, budući još na zemlji, sabiraju blago na nebu, jer je tamo i njihovo srce. Iako su bili na nebu, anđeli koji su prekršili zapovest Božiju bili su naklonjeni onome, što je na zemlji, za čim je usledilo i njihovo svrgavanje na zemlju.
Koji prima reči žive… Živima se ovde nazivaju reči posebne vrste ili proroštva, čije se značenje objašnjava uobičajenim rečima, jer prorok Jezekilj kaže: Zato im i ja dadoh uredbe nedobre (Jezek. 20; 25). Imajući u vidu ove reči proroka, on (Stefan) naziva proročke reči živim rečima. Načini nam bogove – ne Boga, nego bogove. I u dane one načiniše tele. Isto se kaže i kod Davida: Načiniše tele kod Horiva. Na Horiv nije ukazao bez cilja, nego nameravajući da pokaže krajnje bezumlje Izrailjaca: ovde se Bog javio Mojseju, a oni su ovde načinili idole i prinosili im žrtve.
 
42. A Bog se okrenu od njih i predade ih da služe vojsii nebeskoj, kao što je pisano u knjizi Proroka: Eda što zaklano i žrtve prinesoste mi za četrdeset Godina u pustinji, dome Izrailjev? 43. I prihvati se čador Molohov, i zvezdu boga vašega Remfana, kipove koje načiniste da im se klanjaše; i preseliću vas dalje od Vavilona. 44. Oš naši imahu šator svedočanstva u pustinji, kao što zapovedi Onaj što govori Mojseju da ga načini po obrascu koji beše video. 45. Njega i nasledivši oci naši unesoše sa Isusom Navinom pri zauzššnju zemlje neznabožaš, koje progna Bog ispred liid otaia naših, sve do dana Davidovih. 46. Koji nađe blagodat pred Bogom i moljaše da nađe stan Bogu Jakovljevu. 47. A Solomon mu sazida dom. 48. Ali Svevišnji ne živi u rukotvorenim hramovima, kao što govori prorok: 49. Nebo Mi je presto a zemlja podnožje nogama Mojim; kakav ćete Mi dom sazidati, Govori Gospod, ili kojeje mesto za počivanje Moje? 50. Nije li ruka Moja stvorila sve ovo?
 
Izreka: predade ih da služe postavljena je umesto: dopusti da služe, kao što je i kod apostola Pavla rečeno: predade ih Bog u pokvaren um (Rimlj. 1; 28) umesto:“dopusti da budu predati“. Prema tome, on kaže: Judejci su strastveno želeli da umesto Tvorca služe tvorevinu, i Bog ih je kroz proroke često prekorevao za takvu samovolju. Kako su bili uporni, dopustio im je da učine ono što žele. Izreka: Odvrati se od njih postavljena je umesto: odvrativši se od drugog htenja, jer je jedno što projavljuje htenje Božije, a drugo je ono što se događa po dopuštenju. Njegovo htenje je isto što i ustanovljenje zakona: Gospodu Bogu svojemu klanjaj se i Njemu jedinome služi (Lk. 4; 8). Međutim, istrajnima u bezbožništvu dopustio je (da u njemu i ostanu), jer On neće da Mu služe po nužnosti, kako ne bi ugnjetavao onoga, koji ima slobodnu volju. Što se tiče izraza: vojsci nebeskoj, neki misle da znači isto što i: anđelima (Ako je reč kazana preko anđela, v. Jevr. 2; 2). Luka, međutim, ne govori o anđelima, nego o zvezdama, kojima su oni (Judejci) ukazivali poštovanje, odnosno, o teletu koje je zamenilo Dennicu (Lucifer) i o mesecu kao carici neba. Ta reč se upotrebljava gotovo svugde, gde se govori o nebeskim svetilima.
Eda šta zaklano i žrtve prinesoste Mi, dome Izrailjev? Zapazi da On na početku kaže da su žrtve najpre prinosili Njemu Samom a zatim idolima. To je zato, što se do tada nigde ne pominje reč „žrtva“, nego samo zapovesti i žive reči. On to svedočanstvo ne pominje bez razloga, nego da bi im pokazao da nije bilo potrebe za žrtvama. On kaže: Eda šta zaklano i žrtve prinesoste mi, umesto: „Ne možete reći da prinosite žrtve idolima zbog toga, što ste ih pri-nosili Bogu. Naprotiv, vi ste njima u početku prinosili žrtve, i to u pustinji, gde sam vas posebno štitio. Usled toga, ako sam rekao da će taj hram biti srušen a obredi i žrtve promenjeni, Ja nisam rekao ništa novo. Naime, još Mojsej o kojem, kako se čini, imate visoko mišljenje, tokom četrdeset godina niti je prinosio žrtve niti podizao hramove. To nije činio ni David, iako ste već posedovali ovu zemlju, koja vam je data u nasleđe. I proroci o njima govore kao o nepotrebnima. Kako onda vi, za svoje opravdanje, možete da se pozivate na Mojseja, kada ste ga se odrekli i vi i vaši oci (v. Dela ap. 7; 35. i 39)? I prihvatiste čador Molohov, i zvezdu boga vašega Remfana. Božanstveni Mojsej se udaljio na goru da bi dobio Zakon dok su oni, Izrailjci po krvi, stali ispred Aarona i rekli mu: „Načini nam bogove.“
Prema tome, oni su u pustinji načinili tele, i to tele bilo je očigledan idol. Postepeno su načinili i mnoge druge idole. Posebno su bili predani poklonjenju zvezdama. Osim teleta, oni su prihvatili i Molohov čador (skiniju, šator). Kad su podigli skiniju (čador), postavili su u nju idola i nazvali ga Molohom. To je moavski idol. On je, po uzoru na Dennicu, imao proziran kamen na gornjem delu čela. Reč Moloh u prevodu znači “ njihov car“. Tako je tumače Akila i Teodotion. Dennicin lik su uradili umetnici. Dakle, prihvatiste čador Molohov, tj. čador vašeg cara. Kakav je to bio car?
Zvezdu boga vašega Remfana, čije ime u prevodu znači „pomračenje“ ili „oslepljenje“. Oni su se, dakle, poklanjali Dennici, kao zvezdi koja se javlja pre pojave sunčevog sijanja. Uostalom, tim poklonicima se nije dogodilo oslepljenje ili Remfan zbog toga što zvezda uzrokuje takvo oslepljenje, nego što je poklonjenje zvezdi postalo uzrok takvog pomračenja. I preseliću vas dalje od Vavilona. Prorok je rekao: Preseliću vas dalje od Damaska (Amos 5; 27). Luka pak kaže: dalje od Vavilona, ili zato što sledi izlaganje Jevreja, ili zato što je Vavilon granica damaskinske zemlje. Sedamdesetorica tumača kažu: dalje od Damaska. Oci naši imahu šator svedočanstva u pustinji. Oni su ga imali zbog toga, da bi imali svedočanstvo Božije. Nazivaju ga skinijom svedočanstva, tj. čuda i zapovesti. Kao što govori Onaj što govori Mojseju. Skinija je bila ustanovljena na gori i prenosila se kroz pustinju, tj. nije se nalazila na jednom mestu. Ako je onaj, koji je s Mojsejem govorio na gori i bio anđeo, svejedno je govorio u ime Božije. Mnogo sličnog tome može se naći u Svetom Pismu. Tako se u Knjizi Izlaska kaže da je anđeo rekao Mojseju: Mojseju, Mojseju, ne idi ovamo (2. Mojs. 3; 2,4,5). Nešto kasnije, taj anđeo kaže: Ja sam Bog otaca vaših, Bog Avraamov (2. Mojs. 3; 6) i slično.
 
51. Tvrdovrati i neobrezani srcem i ušima, vi se svagda protivite Duhu Svetome; kako oci vaši, tako i vi. 52. Kojega od proroka ne proteraše oci vaši? I pobiše one koji predskazaše dolazak Pravednika, kojega sada vi izdajnici i ubice postadoste. 53. Vi koji primiste Zakon naredbama anđelskim, i ne održaste.
 
Zašto onaj, koji je do tada krotko govorio narodu, upotrebljava grube reči? Zato, što je uvideo da oni ne obraćaju pažnju na ono što se govori.
Vi se svagda protivite Duhu Svetome. Ne samo sada, nego svagda. Time je pokazao da je ono, što je rekao, bilo od Duha Svetoga, a posebno onda, kad se približavao njegov smrtni čas. On je to znao, jer je bio ispunjen Duhom Svetim. On je pokazao veliku i nepokolebivu smelost. To, što im je rekao, nisu bile njegove, nego reči proroka.
Svagda se, kaže, protivite. Kad Bog nije hteo da postoje žrtve, vi ste prinosili žrtve. Kada je zatim hteo da ih prinosite, vi ih niste prinosili. I opet, kad je postojao hram, vi ste služili idolima. Kada pak On hoće da se odreknete hrama, vi činite sasvim suprotno. Pri tom nije rekao: „protivite se Bogu“, nego: protivite se Duhu Svetome, jer nema nikakve razlike između Boga i Duha.
Kako su se vaši oci protivili, tako se protivite i vi. Pokazuje da tog zla više ima u njima, jer se od predaka prenosilo i na njih. Tako je činio i Hristos, jer su se silno hvalili svojim precima. Kojega od proroka ne proteraše oci vaši! Ako su vaši očevi ubijali te vesnike, a budući da se isuviše gordite svojim precima, onda nije ništa čudno što ćete ubiti i mene jer propovedam Onoga, Kojeg su oni blagovestili, a vi se isuviše gordite svojim precima. O dolasku Pravednika. Govoreći: Pravednika, pokazuje da su Ga oni nepravedno ubili. Ako je On pravedan, onda su oni, što su Ga ubili, veoma nepravedni. Naziva Ga pravednim, jer to ni oni nisu mogli da poreknu, budući da Ga nigde nisu osudili kao nepravednog. Kako bi inače za takvo nešto mogli da osude Onoga, Koji ni krov nad glavom nije imao? Stefan im, međutim, predočava dva vida prestupa: ubistvo i izdaju, jer kaže: Vi izdajnici i ubice postadoste, vi koji primiste Zakon naredbama anđelskim, i ne održaste, tj. ono što su anđeli naredili i što im je predato od Onoga, Koji se javio u kupini. Pokazuje da se oni ne pokoravaju ni Bogu ni anđelima, ni prorocima, ni Duhu.
 
54. Kad ovo čuše razjariše se vrlo u srcima svojima, i škrgutahu zubima na njega. 55. A on, pun Duha Svetoga, pogleda na nebo i vide slavu Božiju i Isusa gde stoji s desne strane Bogu. 56. I reče: Evo vidim nebesa otvorena i Sina Čovečijega gde stoji s desne strane Bogu.
 
Ako su Judejci hteli da ga ubiju (Stefana), zašto ga nisu odmah ubili? Zato što su hteli da nađu dobar izgovor za svoju drskost: uvreda, koju im je naneo, nije bila dobar izgovor za njegovo ubijanje. Pored toga, ono što su smatrali za uvredu nije bila lična uvreda, nego je to bilo razobličenje onoga što su (Judejci) učinili prorocima. Oni nisu hteli da se o njima misli da su ga ubili zbog onoga, što se odnosilo na njih lično, kao (i kad su na smrt osudili) Hrista, nego da su ga ubili zbog bezbožništva. Njima nije bilo dovoljno da sebe oskrnave ubistvom, nego su se nadali i trudili da oskrnave i čast ubijenoga. Plašili su se da on ne zadobije opšte poštovanje, ukoliko ga ubiju zbog uvrede njih samih.
I Isusa gde stoji s desne strane Bogu. Stajanje označava čvrstinu i nepokolebivost. To su i oni dopuštali, jer su tada već smatrali da On stoji.
 
57. A oni povikavši iza glasa zatisnuše uši svoje i navališe jednodušno na njega. 58. Pa izbacivši ga izvan grada stadoše ga kamenovati. A svedoci metnuše haljine svoje kod mladića po imenu Savla. 59. I kamenovahu Stefana, koji se moljaše Bogu i govoraše: Gospode Isuse, primi duh moj! 60. Onda kleče na kolena i povika iza glasa: Gospode, ne uračunaj im greh ovaj! I ovo rekaviš, usnu.
 
Ono što su (Judejci) učinili sa Hristom, učinili su i ovde. Kao što je On rekao: Videćete Sina Božijega gde sedi s desne strane (v. Mt. 26; 64), a oni su to nazvali bogohuljenjem i napali Ga, tako su učinili i ovde. Međutim, tamo su pocepali svoje haljine a ovde su zatvorili uši.
Izbacivši ga izvan grada stadoše ga kamenovati. Kako se pokazalo da nisu u stanju da prekinu Ogefanovu besedu, oni su ga kamenovali. Čak i da je govorio neistinu, trebalo je da ga otpuste kao bezumnoga. Ako je pak govorio istinu, trebalo je da se zapitaju. Ubili su ga tako što su ga izveli izvan grada, kao što je učinjeno i sa Isusom.
A svedoci metnuše haljine svoje kod nogu mladića po imenu Savla. Svedocima naziva one, koje su istakli (s ciljem) da iznesu lažno svedočenje protiv njega. Time on nagoveštava dve okolnosti: prvo, da su i oni, koje su smatrali svedocima, bili spremni da počine ubistvo kad su skinuli odeću da bi slobodno i nesmetano bacali kamenje, a drugo, da je onaj, koji će kasnije postati propovednik vaseljene, i sam tada saučestvovao u ubistvu i da je na taj način u njemu došlo do neke božanstvene, zadivljujuće i čoveku nesvojstvene promene. Izreka: Gospode Isuse, primi duh moj, jeste izreka onog što poučava i pokazuje im da on neće umreti.
I kamenovahu Stefana. Opravdanje se savršava verom u Hrista. Čovečija priroda se u Njemu obogatila oslobađanjem od greha i podarila nam novo pravo, zbog kojeg duše više ne idu u ad nego, kao i ranije, bivaju poslate u ruke Boga Živoga. Znajući sve to, Stefan je rekao: Gospode Isuse, primi duh moj. I blaženi Petar piše: Zato i oni koji stradaju po volji Božijoj, neka njemu kao vernom Sazdatelju povere duše svoje u dobročinstvu (1. Petr. 4; 19).
Onda kleče na kolena i povika iza glasa: Gospode, ne uračunaj im greh ovaj! Ne samo da se prosto moli, nego se moli usredsređeno, jer je Bog dopustio da njegova duša sve do tog trenutka ostane u telu. Zapazi ovaj glas i neizmernu trpeljivost u stradanjima. Time pokazuje da ono, što im je ranije rekao, nije rekao usled gneva, nego da bi ih pobudio, razobličio i prekoreo.
 


 
NAPOMENE:

  1. Sin kojeg je praotac Avraam dobio sa robinjom, Misirkom (Egipćankom) Agarom (v.Mojs. 16. i 21.)
Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Kad sam bio u Atini gledajući ruševine drevne grčke „kulture“, došao mi je u glavu izraz „rekvijem u kamenu“. A danas posle 2000 godina, reči Hristove izgovorene iz ustiju Svetog Pavla odjekuju večno žive između ruševina bezbožničke „kulture i istine“. Ko ima uši……..ko ima oči……

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *