NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJA DELA APOSTOLSKIH

TUMAČENJA DELA APOSTOLSKIH

 

TUMAČENJA DELA APOSTOLSKIH
 
PETA GLAVA
 
1. A neki čovek, po imenu Ananija, sa ženom svojom Sapfirom prodade imanje. 2. I sakri od novaca sa znanjem i žene svoje, i donevši jedan deo položi pred noge apostolima. 3. A Petar reče: Ananija, zašto ispuni satana srce tvoje da slažeš Duhu Svetome i sakriješ od novaš što uze za njivu? 4. Kad je bila u tebe, ne beše li tvoja? I kad je prodade, ne beše li u tvojoj vlasti? Zašto si takvu stvar metnuo u srce svoje? Nisi slagao ljudima nego Bogu. 5. A kad ču Ananija reči ove, pade i izdahnu; i veliki strah obuze sve koji čuše ovo. 6. I ustavši mladići uzeše ga i iznesoše, te sahraniše.
 
Josija… čini mi se da to nije ona ličnost koja se pominje zajedno s Matijom (1. gl, 23. stih), jer se onaj naziva i Justom a ovaj Varnavom, što znači „sin utehe“. Takođe mi se čini da je ovaj drugi dobio takav nadimak zbog svoje vrline. Na koji je način on mogao da bude Levit i Kipranin? To se dogodilo zato, što je zakon već bio narušen, i što su se Leviti preseljavali u tuđe zemlje, gde su izvlačili korist za sebe.
Nameravajući da ispripoveda o onome, što se dogodilo Ananiji i Sapfiri, i želeći da pokaže da su oni sagrepšli, pisac najpre pominje čoveka koji je postupio po pravdi. Bez obzira na mnoštvo lica koja su tako postupila (tj. prodavala imanje i novac predavali apostolima), bez obzira na tako velika znamenja i na takvo obilje blagodati, Ananija iz svega toga nije izveo nikakvu pouku i privukao je na sebe propast. Začuđujuće je to, što je sagrešenje počinio u saglasnosti sa ženom, i niko drugi nije bio očevidac prodaje. Eto odakle se kod tog nesrećnika pojavila misao da postupi onako, kako je postupio. Neki se pitaju zašto je kažnjen Ananija, ako je satana ispunio njegovo srce? Zato, što je on sam tome bio uzročnik (da satana ispuni njegovo srce), jer je on sam sebe pripremio da prihvati satanino dejstvo i da se ispuni njegovom silom.
Kad je bila u tebe, ne beše li tvoja! Zar su verujući usled nasilja nosili svoju imovinu apostolima? Zar vas mi privlačimo protivno vašoj volji? Zašto si takvu stvar metnuo u srce svoje! U tom jednom slučaju dogodila su se tri znaka. Jedan se sastojao i što je on (Petar) doznao ono, što je bilo potpuno tajno, drugi u tome što je odredio Ananijino duševno raspoloženje a treće u tome što je Ananija i na samu zapovest bio lišen života.
Mnogi od bezbožnih, ukazujući na ono što se dogodilo Ananiji i Sapfiri, osuđuju vrhovnog apostola zbog njegove smrti. Ta optužba se, međutim, ne odnosi na Petra, nego na Duha Svetoga Koji ih je pravedno kaznio. Petar ih je samo razobličio zbog laži, a života ih je oboje, kao podjednako grešne, lišio Duh Sveti, Koji ima vlast nad životom i smrću. To isto se mora reći i o Sapfiri, jer nju nije ubio Petar. Međutim, kako je njihovo pregrešenje bilo delo i jednog i drugog, Sudija je podjednako kaznio i jedno i drugo. Zbog toga je Petar, znajući za to i svagda obaveštavan od Duha Svetoga, i izrekao takve reči, primljene od Duha Svetoga.
 
7. A kad prođe tri časa, uđe žena njegova, ne znajući šta se dogodilo. 8. A Petar je upita: Kaži mi, jeste li za toliko prodali njivu? A ona reče: Da, za toliko. 9. A Petar joj reče: Zašto se dogovoriste da iskušate Duha Gospodnjega? Gle, noge onih koji tvoga muža sahraniše pred vratima su, a tebe će izneti. 10. I odmah pade kraj nogu njegovih i izdahnu. A mladići ušavši nađoše je mrtvu, pa je iznesoše i sahraniše kod muža njezina. 11. I veliki strah obuze svu Crkvu i sve koji čuše ovo.
 
A kad prođe oko tri časa. Prošla su tri časa, a žena još ne beše doznala (za to, šta se dogodilo s mužem), i niko od prisutnih nije joj o tome govorio. Začudivši se tome, pisac je izložio i jedno i drugo, tj. i o tome da su prošla tri časa, i o tome da je ona ušla, ne znajući za ono, što se dogodilo. Zapazi da ju Petar nije pozivao ali da ju je očekivao, kako bi došla kad hoće i dajući joj vremena da se pokaje (da promeni mišljenje). To, što se niko nije usudio da joj kaže šta se dogodilo, desilo se zbog straha pred učiteljem i iz poslušnosti pred njim.
Kaži mi, jeste li za toliko prodali njivu! On je hteo da je spase, jer je njen muž bio začetnik greha. Zbog toga joj i daje vremena da se opravda i pokaje, govoreći: Kaži mi, jeste li za toliko prodali njivu!
Možda će neko prigovoriti da je Petar prema njima surovo postupio. Međutim, gde je tu surovost? Ako je onaj, koji je protivno zakonu prikupljao drva bivao kamenovan, onda utoliko pre mora da bude kažnjen kradljivac sveštenih stvari, budući da je to bio svešteni novac. Zašto je ona pala pored Petrovih nogu? Zato što je stajala pored njega. A stajala je pored njega zato da bi, ukoliko se pokaje mogla da se ispovedi, ne stideći se onih koji bi je mogli čuti. Nađoše je mrtvu, pa je iznesoše i sahraniše. Pogledaj: više ne strahuju od zakona zato što će se dotaći nečeg nečistog, nego su neposredno i bez ikakve opreznosti doticali mrtve. Obrati pažnju i na to, da su apostoli među svojima strogi, dok se među tuđima uzdržavaju od kažnjavanja. I jedno i drugo je prirodno.
Uzdržavanje od kažnjavanja bilo je potrebno zbog toga, da neko ne bi pomislio kako oni strahom od kazne prisiljavaju ljude da se, protivno njihovoj želji, obrate istinitoj veri. Kažnjavanje svojih bilo je pak potrebno zbog toga da onima, koji su se već obratili u veru i bili udostojeni nebeskog učenja i duhovne blagodati, ne bude dopušteno da postanu prezreni ljudi i kradljivci sveštenih predmeta, a posebno da se to ne dogodi na samom početku. To bi poslužilo kao povod za vređanje njihove propovedi. I veli-ki strah obuze svu irkvu. Ovi su (Ananija i Sapfira) bili kažnjeni, dok je drugima to poslužilo na korist. Iako su ranije postojala znamenja, nije bilo ovolikog straha. Istina je, dakle, da se Gospod poznaje u tvorenju sudova.
 
12. A rukama apostolskim bivahu mnogi znaci i čudesa u narodu; i bejahu svi jednodušno u hramu Solomonovom. 13. Od ostalih pak niko ne smede da im se pridruži, ali ih narod hvaljaše. 14. I sve se više umnožavahu oni koji verovahu u Gospoda, mnoštvo ljudi i žena. 15. Tako da su na ulice iznosili i bolesnike i polagali na posteljama i nosilima, da bi kad prođe Petar bar senka njegova osenila kojega od njih. 16. A sticaše se i mnoštvo naroda iz okolnih gradova u Jerusalim donoseći bolesne i od nečistih duhova mučene, i svi se isceljivahu.
 
Od vremena kad su počeli da ih se plaše (apostola), Petar i ostali apostoli tvorili su još veća čudesa. Bejahu u tremu Solomonovom. Nisu boravili kod kuće, nego u hramu. Budući da je pisac rekao: u tremu Solomonovom, i da se ti ne bi čudio na koji je način narodna gomila to dopuštala, on kaže da niko nije smeo da im se pridruži, ali da su zato ljudi, tj. judejski narod, hvalili apostole. Tako su i na ulice iznosili bolesnike. U Hristovo vreme se nije događalo da su i od same senke bolesnici na ulicama dobijali iscelenje.
Niko ne smede da im se pridruži. Na koji način se u tom slučaju savršavalo isceljenje? Bilo je to delo Onoga, Koji je rekao: Ko veruje u Mene, dela koja Ja tvorim i on će tvoriti, i veća od ovih će tvoriti (Jn. 14; 12). Sa svih strana narastalo je divljenje apostolima: i od verujućih, i od isceljenih, i od kažnjenih, i zbog njihove odvažnosgi u vreme propovedi, i zbog vrlinskog i besprekornog života. To divljenje nije poticalo samo od čuda nego i zbog toga što su i sam život i vrline tih ljudi bili uistinu veliki i apostolski.
 
17. Ali se podiže prvosveštenik i svi koji bejahu s njim, sekta sadukejska, i ispuniše se zavisti. 18. I digoše ruke svoje na apostole, i baciše ih u opšti zatvor. 19. A anđeo Gospodnji otvori noću vrata tamnice, izvede ih i reče: 20. Idite i stanite u hramu, pa govorite narodu sve reči ovoga života. 21. A oni, čuvši to, uđoše ujutru u hram, i učahu. Pošto pak dođe prvosveštenik i koji bejahu s njim, sazvaše Sinedrion i sve starešine sinova Izrailjevih, i poslaše u tamnicu da ovedovedu. 22. A kad sluge otidoše i ne nađoše ih u tamnici, onda se vratšie i javiše, 23. Govoreći: Tamnicu nađosmo čvrsto zaključanu i čuvare gde stoje pred vratima, ali kad otvorismo, unutra nijednoga ne nađosmo. 24. A kad čuše ove reči sveštenik i vojvoda hrama i prvosveštenici, bejahu u nedoumici šta se to dogodilo s njima. 25. A neko dođe i javi im Govoreći: Eno oni ljudi što ih baciste u tamnicu stoje u hramu i uče narod.
 
Šta znači: Podiže se prvosveštenik? To znači da je bio uzrujan i uznemiren zbog onoga, što su govorili. Ovoga puta napadaju apostole s većom ozlojeđenošću, ali ne počinju odmah da im sude, misleći da će ih opšti zatvor više zastrašiti.
Pogledaj kako se ustrojava život apostola. Najpre žalost zbog Vaznesenja Hristovog, a zatim radost zbog silaska Svetoga Duha, i opet žalost zbog ljudi koji su im se rugali, i opet radost zbog umnožavanja verujućih i zbog znamenja (čuda). Sledi opet žalost zbog utamničenja (Petra i Jovana, v. 4; 3), ali opet i radost usled opravdanja. Najzad, sada je zbog blistanja i znamenja opet bila radost, a zbog arhijereja i onih što su ih zatvorili – žalost. Može se reći da je njihov život isti, kao i život svih koji žive po Bogu. Anđeo Gospodnji otvori noću vrata od tamnice. Anđeo ih je izveo na njihovu radost i na korist Judejaca.
 
26. Tada otide vojvoda s momcima idovede ih ne na silu, jer se bojahu naroda da ih ne pobije kamenjem. 27. A kad ih dovedoše, postaviše ih pred Sinedrion, i zapita ih prvosveštenik, Govoreći: 28. Nismo li vam strogo zabranili da ne učite o Imenu ovom? A vi ste, eto, napunili Jerusalim vašim učenjem, i hoćete da bacite na nas krv ovoga Čoveka. 29. A Petar i apostoli odgovarajući rekoše: Bogu se treba pokoravati više nego ljudima. 30. Bog otaca naših vaskrse Isusa, kojega vi ubiste obesivši na drvo. 31. Njega Bogdesnicom Svojom uzvisi za Načalnika i Spasitelja, da dade Izrailju pokajanje i oproštenje grehova. 32. I mi smo Njegovi svedoci ovih reči, i Duh Sveti kojega Bog dade onima koji se Njemu pokoravaju.
 
Trebalo je da se posle toga uplaše Boga, Koji je apostole čuvao kao ptiće od njihovih ruku. I dvostruko osiguranje tamnice, tj. i pečat i ljudi (tj. stražari), i sve, uopšteno, bilo je dovoljno da ih ubedi da je ono, što se dogodilo, bilo dejstvovanje sile Božije. Oni pak kažu: Nismo li vam strogo zabranili…? I šta ako ste zabranili? Da su se oni (apostoli) tada saglasili s vama i odlučili da vam se pokore, onda bi vaši sadašnji zahtevi bili pravedni. Ako su pak oni tada rekli da se neće pokoriti, kakav je smisao vaših sadašnjih zahteva?
Hoćete da bacite na nas krv ovoga Čoveka. Još uvek misle da je On (Hristos) običan čovek. Govoreći na taj način, žele da time pokažu da je zabrana bila neophodna zbog njih i da su oni tako naredili, štedeći svoj život. Osim toga, govorili su tako da bi gomilu razjarili protiv apostola.
Bogu se treba pokoravati više nego ljudima. Apostoli odgovaraju bez ozlojeđenosti, kako zbog toga što su bili učitelji, tako i zbog toga što se nisu gnevili na Judeje nego su ih sažaljevali, imajući u vidu da treba da ih oslobode obmane i pometnje.
I mi smo Njegovi svedoci ovih reči. Kakvih? Onih, kojima je Gospod zapovedio otpuštanje (grehova) i pokajanje. O vaskrsenju više nije bilo reči. A da Gospod daruje otpuštanje, svedoci smo mi i Duh Sveti, Koji nikako ne bi ni sišao, da prethodno nisu bili otpušteni gresi. Pogledaj kako apostoli, nakon što su pome nuli zlodela, govore o otpuštanju (grehova), pokazujući da su njihovi postupci zasluživali smrt i da ono, što su oni dobili, kao da su dobili od dobročinitelja.
Što se tiče izraza: Njega Bog uzvisi za Načalnika i Spasitelja, oni su ga upotrebili tako, što su sve pripisali Ocu, kako neko ne bi pomislio da je Sin tuđ Ocu. Zašto pak arhijereji i ostali nisu odmah doznali da su apostoli izašli iz tamnice? Zato da bi, budu-ći neko vreme u nedoumici, lakše mogli da shvate i razumeju, da je to bilo dejstvovanje božanstvene sile.
I Duh Sveti kojega Bog dade onima, koji se Njemu pokoravaju. Nisu rekli: “ Duh Sveti, kojega je Bog dao nama“, nego: „kojega Bog dade onima koji se Njemu pokoravaju.“ Time istovremeno ispoljava smirenje i otkriva velike istine. Osim toga, objavljuje da bi i oni sami (Judejci) mogli da zadobiju Duha, Upravo zbog toga je Bog i dopustio da apostoli budu odvedeni na sud, kako bi i sami Judejci bili na dobitku ali i sami apostoli zadobili još veću odva-žnost i kako bi svi uopšte dobili pouku.
 
33. A kad oni to čuše, razjariše se veoma i dogovarahu se da ih pobiju. 34. Ali ustade u Sinedrionu jedan farisej po imenu Gamalilo, zakonik, poštovan od svega naroda, i zapovedi da apostole malo udalje napolje. 35. Pa im reče: Ljudi Izrailjci, dobro pazite šta ćete činiti sa ovim ljudima. 36. Jer pre ovih dana ustade Tevda govoreći da je on nešto veliko; uz njega pristade ljudi brojem oko četiri stotine; on bi ubijen, i svi koji ga slušahu raziđoše se i propadoše.
 
Drugi su se zbunili slušajući apostole, a oni (arhijereji i oni s njima) razjariše se i dogovarahu se da ih pobiju. Što se tiče Gamalila, to je bio Pavlov učenik. Zaista se treba začuditi kako on, budući zakonik i čovek razboritog uma, do tog doba nije poverovao. To je zbog toga, što ni Pavle još nije poverovao.
Dobro pazite šta ćete činiti sa ovim ljudima. Obrati pažnju na mudro prilagođavanje reči – na to kako ih je on (Gamalilo) odmah bacio u strah. Da ne bi posumnjali kako i on deli njihove (apostolske) misli, razgovara s njima (Judejcima) kao sa ljudima istih ubeđenja i ne prigovara isuviše oštro nego koristi sledeće reči: Pazite šta ćete činiti… Pre ovih dana… Navodi dva primera i ne pominje stare nego nedavne događaje, jer je ono, što je bilo nedavno, snažnije u ubeđivanju. Zbog toga je, ukazujući na njih, Gamalilo rekao: Pre ovih dana… Znajući i za druge primere, on se zadovoljio da pomene ova dva (Tevdu i Judu Galilejca, v. st. 37), jer će pred dvojicom svedoka prestati svaki prigovor. Ne kaže ko ga je ubio, nego kaže da su se svi razbežali.
O Tevdi govori i Josif Flavije u devetnaestoj knjizi O judejskim starinama, a govori i Jevsevije u drugoj knjizi Crkvene istorije. Evo njegovih reči: „U vreme namesništva Fada, jedan lažni učitelj, po imenu Tevda, ubeđivao je narod da uzme svoju imovinu i da pođe s njim na reku Jordan. Govorio je o sebi da je prorok, tvrdeći da će raseći reku i učiniti ju prohodnom, i time je mnoge obmanuo. Uostalom, Fad nije dopustio da ostvare svoju nerazumnu misao, nego je poslao odred ko-njice, koji je mnoge od njih pobio a mnoge žive zarobio, dok je samom Tevdi odrubio glavu i doneo je u Jerusalim.“
 
37. Posle ovoga ustade Juda Galilejac u dane popisa i odvuče dosta naroda za sobom; on takođe pogibe, i svi koji ga slušahu rasturiše se. 38. I sad vam kažem: prođite se ovih ljudi i ostavite ih; jer ako bude od ljudi ova namisao ili ovo delo, propašće. 39. No, ako je od Boga, ne možete ga uništiti, da se kako i bogoborci ne nađete. 40. Onda ga poslušaše, i dozvavši apostole izbiše ih i zabraniše da govore o Imenu Isusovom, i otpustiše ih. 41. A ovi onda odoše iz Sinedriona, radujući se što se udostojiše da podnesu sramotu za Ime njegovo. 42. I svaki dan u hramu i po domovima ne prestajahu da uče i da propovedaju evanđelje o Isusu Hristu.
 
Kažu da je u vreme Pilata došlo do ustanka Galilejaca, koje je privuklo učenje Jude Galilejca. Judino učenje se sastojalo u sledećem: on je govorio da nikoga ne bi trebalo zvati gospodarem, niti radi časti niti radi mudroljublja, i da tako ne bi trebalo zvati čak ni cara. Mnogi od njegovih sledbenika bili su izloženi žestokim kaznama jer ćesara (cezara) nisu nazivali gospodarem, kao i zbog njihovog učenja da Bogu ne treba prinositi nikakve druge žrtve osim onih, ustanovljenih u Mojsejevom zakonu.
Sledeći to učenje, oni su zabranjivali da se prinose žrtve za spasenje cara i rimskog naroda. Prirodno je da je Pilat uznegodovao protiv Galilejaca i što je naredio da se u vreme, kad oni budu prinosili, po njihovom mišljenju zakonite žrtve, budu ubijeni i oni sami, tako da se zajedno sa prinetim žrtvama mešala i krv onih, koji su ih prinosili, a što se vidi iz Lukinog Evanđelja.
Prođite se ovih ljudi. Ukazujući na primere propalih lažnih učitelja, Gamalilo im savetuje da pomisle i na sebe, odnosno: pazite da u svom nastojanju da pogubite druge ne budete i sami pogubljeni jer, onaj koji ide protiv onoga, što je Bogu ugodno, ne pogubljuje protivnika, nego samoga sebe. Ako je ovo delo od ljudi, zar je to onda vaša stvar? Ako je pak od Boga, onda ga ni pored sveg svog staranja nećete uništiti. On nije rekao da je to delo od Boga, ali nije rekao niti da je ono od ljudi. Da je rekao da je od Boga, arhijereji i ostali s njima počeli bi da negoduju. Da je pak rekao da je od ljudi, predao bi apostole u njihove ruke.
Takvim mudrim ustrojavanjem besede Gamalilo ih je primorao da sačekaju njeno okončanje. Pogledaj, on nije rekao:“ Ako ne propadne, onda je od Boga“, nego: „Ako je ono od Boga, neće propasti.“ Oni, koji su ga poslušali, učinili su to stoga, što nije govorio pred apostolima. Kako to da su Judejci izbili apostole, ako su ga poslušali? Poslušali su ga u tom smislu, što su odusgali od namere da ih ubiju, iako su to želeli. Zatim su odustali od te svoje želje, ali su ih izbili, udovoljavajući svom gnevu

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Kad sam bio u Atini gledajući ruševine drevne grčke „kulture“, došao mi je u glavu izraz „rekvijem u kamenu“. A danas posle 2000 godina, reči Hristove izgovorene iz ustiju Svetog Pavla odjekuju večno žive između ruševina bezbožničke „kulture i istine“. Ko ima uši……..ko ima oči……

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *