Tруд ка смирењу

Питање:
Помаже Бог Оци, Имам једно питање везано за смирење. Мучи ме ситуација у којој се изнова у периодима, макар на пар месеци налазим. Ради се о томе да када се нађем на извесном духовном путу, који имам осећај да сам успела да зацртам, дођу искушења вандуховна која поремете иоле неки труд за миром. Себе сматрам особом која има динамичну природу иако наизлед повучену. Због чега наилазим на следећи проблем. Сваки пут када се трудим да идем још један степеник ка смирењу, свим средствима које знам, после извесног времена хвата ме нервоза, и тежња моје живахне природе да буде живахна! То често не мора да буде у неком лошем смислу, али некада и јесте. Да ли се треба супростављати својим природним нагонима, нарочито ако видимо да нису увек лоши, а опет видимо да ће нас сигурно, “са закашњењем” и то можда, водити ка смирењу. Обзиром да сам покушала себе да “укротим”, некада и екстремно – одвајањем од света, мењањем навика итд., често сам правила више штете него користи, јер сам наметала себи нешто што можда није било природно у том тренутку за лествицу мог духовног живота. Имате ли неки савет за мене, обзиром да већ имам 26 година. Око мене вршњаци постају зрелији, одговорнији, смиренији, а код мене као да то мало касни. Треба ли себе ипак силити ка тим вредностима, ако видимо да оне не долазе природно, или споро? Да ли је то знак да нешто не радимо добро? И, да ли овакве мисли јесу опасност за упадање у униније и окривљавање себе и колико је то опасно. Опростите на превише и компликованих питања. С Богом, сестра
Јелена


Одговор:
Бог ти помого Јелена, Смирење је једна велика особина коју морамо правилно да схватимо. Ако хоћеш да стекнеш смирење, испуњавај јеванђелске заповести и тада ће заједно са њима у твоје срце да се усељавају свето смирење то јест особине Господа нашег Исуса Христа. Јер смирење је узвело Господа на крст.
Кажеш да твој труд ка смирењу понекад не уроди плодом.
Преданост вољи Божјој и захвалност Богу за све што се догоди, олакашавају сваку ситуацију и уче нас да из ње извлачимо душевну корист. Смирење иде одмах уз подвиг односно оно пружа готово исти успех као и подвиг. Смирење је корисно само по себи, а подвиг без смирења, не само да не доноси никакав плод, него доноси још и штету јер уводи у високо мишљење о себи и у осуђивању ближњих. У данашње време Бог дарује спасење више посредством смирења, него ли посредством подвига, уз умножавање слабости подвиг је данас нарочито опасан јер силно прети осудом, а смирење, буди убеђена никада не пропада. Саме слабости и греси кад их постанемно свесни и кад се покајемо погодују смирењу. Нека над свима нама буде воља Божја јер Он зна боље од нас шта нам је корисно, и како рече један свети отац, смирење је потпуна преданост Богу уз крајње неповерење према себи. С поштовањем
о. Драган

Comments are closed.