Троје је што свједочи на небу

Питање:
Помаже Бог, оче Србољубе. Благословите. Да ли бисте могли када нађете времена да ми одгонетнете речи “Троје је што свједочи на небу: Отац, Слово и Дух Свети. И троје је што свједочи на земљи: Дух, вода и крв; и троје је заједно”. Надам се да ћемо бити у прилици да се исправимо и боље Вас угостимо у Чачку у скорије време. Хвала и велики поздрав из Чачка.
Горданa


Одговор:
Драга Горданa, Неки су мислили да је овај стих касније додан да би побио анти-тринитарне јереси (погрешна учења која су негирала Једног Бога у Три Лица, Оца и Сина и Светога Духа, као на пр. данас Јеховини сведоци) . Спор који се водио око тога, познат је у Библијској науци као “Comma Johanneum”.
Међутим, овај текст је био познат и св. Кипријану Картагинском (+258) , који га цитира, као и Светим Оцима који су живели пре Никејског сабора (325) . Он сведочи да су Апостоли Христови и Црква од почетка јасно веровали у Свету Тројицу.
Дискусија о томе се водила у мају и јуну о.г. и на Верујем.орг: http: //forum.verujem.rs/index.php? topic=11011.0
Тамо су навођена разна тумачења: Neki misle da je poslanica uperena protiv tzv. doketa koji su nijekali u Kristu božansko-ljudsku stvarnost i učili da je Krist samo prividno imao tijelo. Drugi smatraju da poslanica pobija ebionite koji su zastupali misao da je Isus samo prorok, a ne Bog. Zato se u poslanici emfatički ističe stvarnost Utjelovljenja (4, 2) i da je Isus Krist, tj. Mesija (2, 22; 5, 1) i Sin Božji (4, 15; 5, 5) . Općenitije se drži da se poslanica osvrće na najranija gnostička strujanja koja su se širila među kršćanima Male Azije, kako to znamo iz Pavlovih poslanica Efežanima i Kološanima.
5, 6—8: s vodom i krvlju označuju dva odlučna događaja u otkupi-teljskom životu i djelu Kristovu: krštenje na Jordanu i smrt na križu (Iv 19, 34) . Prema Iv 1, 33; 14, 17; 15, 26 sl Duh Sveti jest svjedok Kristov: on svjedoči da je Isus Krist, tj. Mesija, i da je Sin Božji. Time Ivan pobija Cerinta (2, 21—22) , koji je dijelio u Kristu čovještvo i božanstvo; dokete, koji su nijekali čovještvo utjelovljenoga Sina Božjega; ebionite, koji su odbacivali Kristovo božanstvo.
Као и тумачење о. Јустина, који на о овом тексту сведочи: “Јер је троје што сведочи на небу: Отац, Логос и Свети Дух: и ово је троје једно – οἱ τρεῖς ἕν εἰσι”. – Ето целе истине о Тројичином Божанству, разумски недокучљиве, али емпирички дате. Божанска стварност је безгранично и дубља и шира и вишља од свих људских способности мишљења, сазнања и осећања. То је и природно, кад је и сама вештаствена стварност овог земаљског, материјалног света несхватљиво шира и дубља и пространија од људског сазнања. Сам живот, као стварност коју ми жива људска бића доживљујемо, много је и шири и дубљи и вишљи од људске логике и разума, иако је то наша најнепосреднија и најстварнија стварност. Од огромног, свестраног океана живота тек нешто-нешто залази у људске сићушне капиларе сазнања. А сам океан се прелива и разлива кроз ко зна какве бескрајности и бесконачности. Ово у највећој мери важи за живот и божанске стварности Пресветог Тројичног Божанства. О Њему знамо колико нам је конкретно, емпиријски дано. А дано нам је врло много оваплоћењем Бога Логоса и борављењем Духа Светог у Богочовечанском телу Цркве. Дано нам је од Тросунчаног Божанства све што треба о Њему да знамо, и од Њега да имамо, како бисмо своје људско биће спасли греха, смрти и ђавола, и кроз свете тајне и свете врлине одвели га божанском савршенству: охристовљењу, одуховљењу, обожењу; једном речју: отројичењу. Да је Бог Тролично Биће, то је стварност коју људи непрестано доживљавају у Цркви, јер непрестано живе од Оца кроз Сина у Духу Светом. То је истина свестрано у Богочовеку откривена, а у Цркви потпуно остварена. О томе сведочи сав благодатни, али увек стварни, живот Цркве. И то сведочи материјалним, опипљивим, очигледним чињеницама, које су земаљски стварне и логички неоспориве. О њима благовести свети Благовесник 5, 8: “И троје је што сведочи на земљи: дух, и вода, и крв; и троје је у једно – οἱ τρεῖς εἰς τὸ ἕν εἰσιν”. То је троје постало савршено једно најпре у Богочовеку: Бог, вечни Дух, постао је човек, сјединио се са телом и крвљу; и показао да је прави човек, савршен човек само у потпуном сједињењу са Богом. То је Господ Христос не само за себе био, него ради васцелог рода људског: претворивши себе у Цркву, Он је дао свима људима све потребне силе помоћу којих могу, ако хоће, да себе постепено преображавају у савршена људска бића живећи Богочовеком и у Богочовеку, нарочито у светој тајни Причешћа. Јер свето Причешће и није друго до света Тајна у којој се Бог конкретно и стварно оваплоћује у човека. На тај начин човек добија најстварније и најубедљивије сведочанство: да је човек – прави човек кроз сједињење са Богом, кроз живот у Богу, кроз стално оваплоћавање у себи светих, божанских, благодатних сила Божјих.”
Поздравља те, О. Срба

Comments are closed.