NASLOVNA » PITANJE PASTIRU, Post » Trimir

Trimir

Pitanje:
Blagoslovi Oče, evo približavamo se Bogu hvala postu spasa, pa me interesuje kako bi iѕgledao trimir u građanstvu po Vašem mišljenju
Miša


Odgovor:
Bog te blagoslovio Mišo! Ja bih između građanstva i laosa ipak izabro ovo drugo, jer on govori o crkvenom čoveku. Evharistijskom čoveku. U građanstvu ne znam kako bi izgledao taj termin, jer pre svega on je za Tipik prvih dana Velikog posta malo nejasan. Postoji eklisijalni čovek i on po toj njegovoj crkvenosti ostvaruje svoj post, u kojem on dobija svoj savršeni smisao. Gladovanja Crkva ne traži, i ona su besmislena i izvan pravoslavnog shvatanja posta i potrebne njegove crkvenosti. Doksloška Crkva u prva „tri dana“ Velikog posta njega opisuje milostinjom i dobrim delima, pa tek onda sporedno napominje na uzdržavanje od hrane. Tipik ne sadrži taj bogoslužbeni i najviši stepen učenja o postu, nego on uređuje tehnikalije našeg crkvenog života. Da, on govori o uzdržanju sa minimalnim konzumiranjem hrane ali ne savetuje da se uopšte ne jede. Mene brine nešto drugo. Zašto ljudi beže iz „sveta“ stim što žele da ostanu u njemu (svetu) . Upravljaju se monaškim tipikom u otsustvu monaške crkvenosti? Mislim da teški fizički radnici koji po ideji rade za bližnjeg (društvo) ne treba „prva tri“ dana da ne jedu ništa, jer i oni ulažu sveg sebe radi drugog i opšteg dobra. Seljak na njivi ne treba tako da posti, osim ako nema svoju ličnu želju i potrebu za ostvarenje takvog podviga. Šta je bitno za prvu nedelju posta? Bogoslužbeno preživljavanje posta, još od vaskrsnog popodneva kada bogoslužbeni post počinje velikim prokimenom posle „Svejte tihi“, i kada se hram (crkva) presvlači u pokajničku boju – u crno. Bitno je da cela parohija prisustvuje večernji i tako svaki čovek stvori sebi mogućnost da zatraži oproštaj od odnih koje je on uvredio. To je prvi plodni korak blagodatnog preživljavanja posta, i od toga neće nas osloboditi nejedenje čak do svete Pashe! Parohijska crkva bi trebala da služu jutrenje i večernje (bez velikih skraćivanja) , kao i veliko povečerije sa pokajnim kanonom sv. Andreja Kritskog. I sve tako do prve Pređeosvećene liturgije na kojoj svi ljudi koji su priustvovali ovim službama imaju pravo da se i pričeste. Post u otsustvu ove crkvenosti je niži stepen, i on je pojmljiv samo onda kada smo sprečeni da prisustvujemo ovim bogosluženjima što je za „pravoslavni zemlju“ malo nepojmljivo. Ili više nismo pravoslavna zemlja koja izlazi u susret svom crkvenom pravoslavnom narodu? Velika je šteta što naš čovek ne razume bogosluženje koje jedino tainstveno čuva istine naše svete vere i prenosi znanje, pa i to o postu. Barem da su knjige prevedene? Velika je šteta! oLjuba

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *