Свети МАКСИМ Исповедник
ПИТАЊЕ VIII
И опет шта вели свети Јован (речима) „Бог је светлост“ (1.Јован, 1,5) те „Ако у светлости ходимо као што је и Он сам у светлости (био)“ (1.Јован, 1,7)? Како то да каже да је, као различито у различитом, наша светлост у Његовој?
ОДГОВОР:
Суштином је Бог светлост, ка којој и у којој (праведни) светлост постају. Сви свети богољубљем својим у њој учествујући светлосни постају, док Он као светлост јесте, из свог човекољубља у томе учествујући. Ако смо, дакле, врлином и сазнањем у светлости Божијој која сам је Бог који као светлост бива, тада је Он светлост у светлости нашој. Јер природа је Божија светлост, коју сами подражавајући, ликом одражавајући Прволик, светлост постајемо. Понајвише Бог и Отац је светлост, (понајвише) у светлости разјашњени бивају Син и Дух Свети и никако друго, другачије или различито светлост не бива, већ само на овакав тројасан начин.
ПИТАЊЕ XIV
Шта значи: „И више поштоваше и служише твари него Творцу“? (Рим. 1,26) Шта је то поштовање, а шта је служење?
ОДГОВОР:
Поштовање је вером поклоњење Богу, служење је делом послушање (Њему). Поштовање, то јест верништво је над твари поклоничко узношење човеково ка Творцу и његово одбацивање демонске вере; служење је ка Њему брижно привођење наших (до тада) блудних дела. Нашом смо вером поштоватељи Божији, ревновање наше и служење води нас просветљењу: врлином тако усавршавамо заједничко живљење.
ПИТАЊЕ XLVI
У чему је разлика између огледала и загонетке? (види 1. Кор. XIII, 12)
ОДГОВОР:
Огледало је, по дефиницији, свест о делању посве уобличеном спрам одраза Добра, при чему ће од прочишћености (самог) мишљења зависити (јасноћа) виђења Бога (као највичег Добра); то јест, оно је делатно стање у коме су све врлине међусобно сједињене у (за њих) обједињујућем лику Божанском. Загонетка је у домену природног созерцатељно познање божанских логоса, где су они (логоси) надумно присутни. Огледало је, напросто, стање наговештености будуће врлине, што је достојни пројављују спрам Прволика уобличивши се. У огледалу је (заправо) садржано очитовање циља практичне философије, док нам загонетка указује на то како је надумно познање праобразног.
Сва досадашња добра у поређењу са оним будућим (тек само) су одрази њихових логоса. Она су (значи) иконе (свог) стварног Праобраза, још увек немајући свој лик до краја остварен. И сва су садашња узвишена знања, у поређењу са оним будућим, загонетка и то загонетка која (свакако) казује истину, ипак не откривајући је онаквом каква ће се она у будућности пројавити. Због тога су и врлина и познање непрекидно напредовање, а сам је Праобраз том познању садржан у загонетци. У овоме је (дакле) разлика између огледала и загонетке: огледало одражава циљ практичног, а загонетка исказује тајну созерцатељног.
Превод са грчког
Петар Јевремовић
Извор:
Jacques Paul Migne, Patrologia Graeca, 1857–58, vol. 90, 284D-285A, 296D-297A, 420B-D
