NASLOVNA » MOLITVE, POKAJNE MOLITVE » Treće suzno moljenje Sv. Jefrema Sirina

Treće suzno moljenje Sv. Jefrema Sirina

Sredom uveče

Ljubav me tera da se obraćam Bogu, a nedostojnost me moja ubeđuje da ćutim. Mučna bolest prisiljava me da govorim, a gresi me nagone da ostanem u ćutanju. Duša moja boluje i oči moje čeznu za suzama.

Sagrešila si, dušo moja, pokaj se. Jer, evo, dani naši prolaze kao sen. Po strašnim i užasnim mestima ćeš poći. Ne odlaži zadugo, dan za danom, obraćenje svoje Gospodu, dušo moja. Sokruši se, dušo moja, sokruši se pri pomisli na sva ona blaga koja si dobila od Gospoda, a nisi ih sačuvala. Sokruši se, pri pomisli na sve ono što si učinila, a Bog je bio dugotrpeljiv prema tebi. Sokruši se, da na strašnom Sudu Hristovom ne bi bila predana najcrnjoj tami.

Teško meni grešnom! Jer ja po slabosti svojoj skvrnavih i vazda skvrnavim čistotu srca svoga. Nerad i lenjost posramiše smelost srca moga; zla želja upravlja mnome kao vlastelin robom i ja joj se, kao dete, odmah sa strahom povinujem. Ona me vodi u zabludu, a ja se naslađujem time. Teško meni, Gospode! Blagodat me Tvoja vuče u život, a ja više volim smrt. Ti se staraš da postanem jednak Anđelima, a ja, iz pokvarenosti svoje, unižavam sebe samog.

Umnožiše se gresi moji, Gospode, i neprestano se umnožavaju, i nema granice njihovom mnoštvu. I ko će me oplakivati, ili se moliti za mene? Ti jedini, Spasitelju moj, spreman na milost po blagosti Tvojoj, milosrdno pogledaj na mene očajnog. Kako da Te molim, Vladiko, kada su usta moja ispunjena zloslovljem? Ili kako da Te opevam, kada je savest moja nečista? Ili kako da Te zavolim, kada sam ispunjen strastima? Ili kako da u meni obitava istina, kada osramotih sebe lažju? Ili kako da Te prizivam, kada ne sačuvah zapovesti Tvoje?

Stekoh poznanje istine, a posle toga postadoh ubica i klevetnik. Prepirem se zbog sitnica, zavidan sam i surov prema susedima, gajim u sebi zle misli, nemilostiv sam prema sirotinji, gnevljiv, svadljiv, tvrdoglav, lenj i razdražljiv. Volim lepu odeću; još uvek u meni vršlja mnogo loših pomisli, osionosti, samoljublja, stomakougađanja, slastoljublja, slavoljublja, gordosti, zlonamernosti, raspravljanja, tajnog jedenja, malodušnosti, nepokornosti, negodovanja. Niko sam i ništa, a visoko mislim o sebi. Neprestano lažem, a gnevim se na lažljivce. Skvrnavim hram Božiji bludnim pomislima, a strogo osuđujem bludnike. Osuđujem one koji padaju, a sam neprestano padam. Osuđujem klevetnike i lopove, a ja sam i lopov i klevetnik. Idem svetla pogleda, iako sam sav nečist. U crkvama i za trpezom radujem se prvim mestima. Kad vidim inoka, razmećem se; kad vidim monaha, šepurim se. Trudim se da izgledam prijatno za žene, zadivljujuće za strance, pametno i razumno za srodnike, savršeno za razumne. Sa pobožnima se ophodim kao najmudriji, a nerazumne potcenjujem kao beslovesne. Ako sam uvređen, svetim se. Ako mi je ukazano poštovanje, osećam odvratnost prema onome koji mi to čini. Ako se od mene nešto s pravom traži, započinjem raspravu, a one koji mi govore istinu, smatram neprijateljima. Kada sam izobličen, ja se gnevim. Ako mi ne laskaju, bivam nezadovoljan. Neću da ispoštujem onoga koji je dostojan poštovanja, a sam, iako sam nedostojan, tražim počasti. Ne želim da opterećujem sebe, ali ako me neko ne usluži, gnevim se na njega. Ne idem sa onima koji rade, ali ako meni neko ne pomogne u poslu, klevetam ga. Za brata koji je u bolesti neću ni da čujem, smatrajući ga neskromnim, a ako je zdrav, onda mu se obraćam. Prezirem bolnoga, a ako sam ja bolestan, očekujem ljubav. Veće od sebe ne poštujem, a manje prezirem. Ako se uzdržim od nerazumne želje, uznosim se. Ako se trudim u bdenju, padam u mreže nepokornosti i protivurečenja. Ako se uzdržim od hrane, tonem u razmetljivost i nadmenost. Ako sam neumoran u molitvi, pobeđuju me razdražljivost i gnev. Ako u nekome vidim vrlinu, ne zadržavam pažnju na njemu. Prezreo sam sve svetske prijatnosti, ali ne odustajem od njenih sujetnih želja. Kada ugledam žene, obradujem se. Po spoljašnosti izgledam smireno, a u duši sam nadmen. Naizgled sam nekoristoljubiv, a u mislima patim od koristoljublja. I zašto da dužim? Naizgled sam se odrekao sveta, a na samom delu opet razmišljam o svetskom.

Za vreme službe bavim se razgovorima, prebiranjem pomisli, sujetnim sećanjima. Za vreme trpeze upuštam se u pustoslovlje. Pohlepan sam na poklone, uzimam učešće u tuđim posrnućima, upuštam se u pogibeljno suparništvo. Takav je moj život, i toliko toga lošeg suprotstavljam svome spasenju. I moja nadmenost i moje slavoljublje ne dozvoljavaju mi da razmislim o svojim ranama, da bih se izlečio. To su moji junački podvizi, sa takvim je mnoštvom grehova zaratio protiv mene neprijatelj, a ja bih, bednik, uz sve to da budem slavljen kao svetitelj. Živim u gresima, a hteo bih da me smatraju za pravednika.

Imam u svemu ovome samo jedno opravdanje lukavi me je naveo na to. Ali, to ni Adama nije opravdalo. Uvereni smo u to da je đavo nagovorio Kaina, ali ni on nije izbegao osudu. Šta ću činiti ako me poseti Gospod? Nikakvog opravdanja nemam za svoj nemar. Bojim se da i ja ne budem među onima koje je apostol nazvao sasudima gneva (Rim. 9, 22), koji će doživeti sudbinu sličnu đavoljoj, i koje Bog za njihovo prenebregavanje predade u sramne strasti (Rim. 1, 26). Bojim se, dakle, da i mene ne snađe takva odluka.

Ako želiš da spaseš mene nedostojnog, daj, Gospode, pokajanje meni grešnome. Oživi, Životodavče, gresima umrtvljenu dušu moju. Speri kamenu neosetljivost sa jadnog srca mog, i izvor skrušenosti daruj mi, Ti koji si nam izlio život iz životočnog rebra Svoga.

Ko neće uzdahnuti, ko neće proliti suze zbog moga ovakvog odricanja od sveta? Još ga se uistinu nisam ni odrekao, a mnome je već ovladala nadmenost. Još nisam ni okusio podvižništvo, a već sam vezan slavoljubljem. Još nisam video ni predvorje, a već maštam o tome šta je unutra. Još nisam stekao iskustva ni u počecima ispunjavanja vrlina, a već stavljam prigovore bratu. Još nisam došao do poznanja istine, a po gordosti svojoj poučavam druge.

Sve ti je, dušo, dao sveblagi Bog – znanje, pamet, razum, pa spoznaj, dakle, šta ti je od koristi. Kako misliš da preneseš svetlost bližnjemu, ako si i sam pomračen? Budi, dušo, sama sebi lekar, oplakujući bar svoju zaslepljenost. Nikakav izgovor nemaš za svoj nemar. Urazumi se, dušo, bdi, uzdiši i suze prolivaj, postom spiraj sa sebe teško breme grehova svojih.

Svevišnji Bože, Ti koji jedini imaš vlast nad životom i smrću, po velikom milosrđu Svome, daruj meni grešnome da u onaj čas Tvoga strašnog dolaska, pred strašnim prestolom Tvojim ne budem prekoren i osramoćen pred svim Anđelima, Arhanđelima, prorocima, apostolima, patrijarsima, mučenicima, podvižnicima i svim pravednicima koji će me tada videti. Još ovde, gde se naslađivah obmanom greha, urazumi me, Spasitelju moj, kao milosrdan i čadoljubiv Otac, a tamo mi oprosti kao nebeski Bog, jedini Bezgrešni. Svaki greh učinih, bednik, i sve prevaziđoh razvratom svojim. Zaslužujem kaznu, ali i kada počnem da prinosim pokajanje, ne nalazim u sebi suza.

Teško meni, kakvim ću očima ja grešni i nemarni pogledati na onaj strašni presto, na kome ćeš Ti, Gospode, sedeti i razobličavati ono što učinih. Znam da ćeš me Ti, Gospode, kao strašni Sudija, u slavu Božiju izobličiti.

Sav život svoj ja, bedni, rastočih bludno, neprestano se valjajući u blatu slastoljublja. Sve moje tajne padove i svu bezmernost grehova mojih znaš jedino Ti, Sazdatelju moj. Niko ne beše takvo obitalište greha kao ja, i niko toliko ne razgnevi dobrotu Tvoju, Vladiko, kao ja, sledeći stremljenja poroka. Ali Ti, kao more blagosti, osuši štetna mora grehova mojih. Ti, koji si bezdan milosrđa, sažeži bezdan grehova mojih. Ne uzvrati mi po zasluzi dela mojih, ne osudi me na oganj pakleni, jer neizdržljiv je gnev Tvoj, Gospode. Ko će, na kraju, istrpeti pretnje njegove? Jer se oganj neće ugasiti i crv neće uginuti.

Uplaši se, dušo, pretnje, odbaci teški san i pospanost strašne bezbrižnosti. Kraj je blizu i Sud je pred vratima. Šta će nas dočekati posle rastanka sa životom?

Dođite k meni, sveti i pravedni koji se podvizavaste podvigom dobrim, i oplakujte me kao mrtvaca, ili žalite za mnom kao za živim, ali već polumrtvim. Jer, pun sam stida i smelosti nemam, zbog grehova svesno učinjenih. Izlijte na mene milosrđe svoje, kao na zarobljenika, ili bolesnika pokrivenog gnojnim ranama. Milostivi budite meni, kao poverenici milostivog Boga, Spasitelja našeg, i umolite Ga da me obrati ne tražeći ništa za uzvrat, da se u času dolaska Njegovog ne bih pokazao nedostojnim, i da ne bih začuo onu strašnu odluku: Idi od mene ti koji činiš nepravdu, kažem ti, ne poznajem te.

Molim, dakle, Tebe, Svetlosti istinita, porode blagoslovenog Oca Tvoga, obrazu ipostasi Njegove, Tebe koji sediš s desne strane veličanstva Njegovog, nepostižni Sine Božiji, nedokučivi Hriste, pohvalo i radosti onih koji Te ljube, živote moj, svetlosti moja, Hriste moj, ne prezri mene uniženog, ne odbaci me prezrenog, jer je veoma ugodno neprijatelju mome kada očajavam u sebi zbog magle poroka kojom sam obuzet. Jedino se tome i raduje, kada vidi da me očajanje čini njegovim zarobljenikom. Ali Ti, po bolećivosti Svojoj, posrami njegovo nadanje, izvuci me iz zuba njegovih, izbavi me od lukavih namera njegovih, i od svega što započne protiv mene, jer se ustremio veoma. Prosveti me, Gospode, da otkrijem spletke protivnika i nenavidnika dobra, jer će mi staviti na put mnoštvo povoda za pad, i sablazni, i gubitke, i bogatstva, i rasejanost veka ovog, i plotsko zadovoljstvo, i dugovečnost ovoga života, nespremnost na podvige, lenjost za molitvu, san i telesni odmor za vreme psalmopojanja.

Koliko se neprijatelj trudi za moju propast, toliko se ja bedni predajem bezbrižnosti i nemaru. I što mi više mreža postavlja, ja sam sve nemarniji. Pažljiva budi, dušo, pobrini se za savest, ne gledaj na padove drugih, no bolje pazi na svoje. Ne gledaj na trun u oku brata i bližnjeg, već traži neprestano brvno u oku svome. Požuri, preduhitri, pomiri se sa Hristom, raspetim za tebe u telu. Ako sami sebe osuđujemo /ovde/, možda nećemo biti osuđeni tamo gde je osuda velika i bez kraja.

Milostiv budi meni, Gospode, po milosrđu Tvome, i spasi me jedino po blagosti Svojoj, molitvama Prečiste Vladičice naše Bogorodice i svih svetih Tvojih, jer si blagosloven u sve vekove. Amin

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *