Питање:
Поштовани оци, Ја живим на западу, и скоро сам ишла да продужим своју возачку дозволу. Једно основно и овдје “нормално” питање је, да ли бих ја хтјела да се на моју дозволу стави да сам “Орган донор”, тј. да се слажем у случају нечега да се моји витални органи дају онима којима треба. Нико не воли да размишља о томе, али да ли ми имамо право да донесемо такву одлуку? Како наша Православна вјера, наша Црква гледа на то, и извињавам се због овог питања, али морала сам неког да упитам! унапријед вам се много захваљујем
Жељкица
Одговор:
Драга Жељкице, У принципу, питање трансплантације органа спада у питање личне жртве за друге. Свако, према својим могуħностима и способностима, доноси личну одлуку о својој личној жртви. Јер, питања о личној љубави према ближњима и одговорности према другима, уопште нису једноставна. Осим тога, питање је сувише уопштено и принципијелно да бих са потпуном сигурношħу могао да дам тачан одговор. Јер, шта год да кажем, постоји опасност да то звучи као некакво правило за све врсте случајева који се могу догодити као последица стављања таквог одобрења у возачку дозволу. Наиме, да би трансплантација што боље успела, дешава се понекад да лекари узимају органе од људи на умору, то јест, од оних којима срце још куца и који су “технички” речено, још живи. Ко је тај који може повуħи сасвим прецизну и јасну “милиметарску” границу између живота и смрти? И то још у принципу, и унапред! Често лекар, који се нађе у ситуацији, по својој процени уради овако или онако. Не сумњам да лекар приступа са најбољим намерама и онако како најбоље може у датом тренутку. Али, грешке су могуħе. С друге стране, ми имамо речи самога Христа, да “веħе љубави од ове нема, него ако неко положи живот свој за пријатеље своје! ” Међутим, ако ово не посматрамо у светлу целокупног хришћанског учења и нашег односа према ближњима, и ако га поставимо у контекст данашњих техничких, медицинских могуħности, ове речи су врло широке. По питању личних одлука, свакоме остаје да одлучи сам за себе када, како и колико ħе се жртвовати за друге. То је лична одговорност и способност. А ево и претходног одговора на врло слично питање: http: //svetosavlje.org/pastir/index.php? qa=748
Поздравља те, о. Срба
