TRAGOM JEVANĐELSKOG PODVIGA

 

TRAGOM JEVANĐELSKOG PODVIGA
 

NARAVSTVENA PRAVILA
 
Pravilo 1. O pokajanju, o vremenu pokajanja i o njegovim svojstvima i plodovima.
Poglavlje 1. Oni koji veruju u Gospoda treba najpre da se pokaju, po propovedi Jovanovoj, i po propovedi samog Gospoda našeg Isusa Hrista. Jer, oni koji se sada ne kaju biće teže osuđeni nego oni pre Jevanđelja.
(Mt.4,17) Od tada poče Isus propovedati i govoriti: Pokajte se, jer se približilo Carstvo nebesko. (Mt.11,20-22) Tada poče Isus koriti gradove u kojima su se dogodila mnoga čudesa njegova, što se ne pokajaše: Teško tebi, Horazine! Teško tebi, Vitsaido! Jer da su u Tiru i Sidonu bila čudesa koja su se u vama dogodila, davno bi se sedeći u vreći i pepelu pokajali. Ali vam kažem: Tiru i Sidonu lakše će bitiu dan Suda nego vama, i ostalo.
Poglavlje 2. Sadašnje vreme je vreme pokajanja i otpuštanja grehova, a budućem veku [pripada] pravedni Sud.
(Mk.2,10) No da znate da vlast ima Sin Čovečiji na zemlji opraštati grehe. (Mt.18,18-19) Zaista vam kažem: Što god svežete na zemlji biće svezano na nebu, i što god razdrešite na zemlji biće razdrešeno na nebu. Opet vam zaista kažem: Ako se dva od vas slože na zemlji u bilo kojoj stvari za koju se uzmole, daće im Otac moj koji je na nebesima. (Jn.5,28-29) Jer dolazi čas u koji će svi koji su u grobovima čuti glas Sina Božijega, i izići će oni koji su činili dobro u vaskrsenje života, a oni koji su činili zlo u vaskrsenje suda. (Rim.2,4-6) Ili prezireš bogatstvo njegove dobrote i krotosti i dugotrpljenja, ne znajući da te dobrota Božija na pokajanje vodi? Nego svojom upornošću i nepokajanim srcem sabiraš sebi gnev za dan gneva i otkrivanja pravednoga suda Boga, koji će dati svakome po delima njegovim. (Dap. 17,30-31) Ali ne gledajući Bog na vremena neznanja, sad zapoveda svima ljudima svuda da se pokaju, jer je ustanovio dan u koji će suditi vaseljeni.
Poglavlje 3. Pokajnik treba da gorko plače. I ostalo što je svojstveno pokajanju on treba da čini od srca.
(Mt.26,75) I opomenu se Petar reči Isusove što mu je rekao: Dok petao ne zapeva, tri puta ćeš me se odreći. I izišavši napolje plakaše gorko. (2.Kor.7,6-7) Ali Bog koji teši ponižene, uteši nas dolaskom Titovim, a ne samo dolaskom njegovim, nego i utehom kojom se on uteši zbog vas, kazujući nam vašu čežnju, vaše jadikovanje, vaše revnovanje za mene. I zatim opet (st. 11): Jer gle, baš to što se vi po Bogu ožalostiste, kakvu brižljivost stvori u vama, pa pravdanje, pa nezadovoljstvo, pa strah, pa želju, pa revnost, pa kažnjavanje! U svemu pokazaste sebe čistim u ovoj stvari. (Dap.19,18-19) I mnogi od onih koji su poverovali, dolažahu te se ispovedahu i kazivahu dela svoja. A mnogi od onih koji se zanimahu čarolijama, sabraše knjige svoje i spaljivahu ih pred svima.
Poglavlje 4. Onima koji se kaju za spasenje nije dovoljno jedino udaljavanje od grehova. Neophodno je da pokažu i plodove dostojne pokajanja.
(Mt.3,7-10) A kad vide mnoge fariseje i sadukeje gde dolaze da ih krsti, reče im: Porodi aspidini, ko vama kaza da bežite od gneva koji ide? Rodite, dakle, rod dostojan pokajanja. I ne mislite i ne govorite u sebi: Imamo oca Avraama; jer vam kažem da može Bog i od kamenja ovoga podignuti decu Avraamu. A već i sekira kod korena drveću stoji; svako, dakle, drvo koje ne rađa dobra roda, seče se i u oganj baca.
Poglavlje 5. Po odlasku iz ovog života već više nema vremena za dobra dela. Bog je, naime, po svome dugotrpljenju, vreme sadašnjeg života odredio za delanje onoga što mu je ugodno.
(Mt.25,1-12) Tada će biti Carstvo nebesko kao deset devojaka koje uzeše svetiljke svoje i iziđoše u sretanje ženiku. A pet njih behu mudre i pet lude. Jer lude, uzevši svetiljke svoje, ne uzeše sa sobom ulja. A mudre uzeše ulje u posudama sa svetiljkama svojim. A budući da ženik odocni, zadremaše sve, i pospaše. A u ponoći stade vika: Evo ženik dolazi, izlazite mu u sretanje. Tada ustadoše sve devojke one i ukrasiše svetiljke svoje. A lude rekoše mudrima: Dajte nam od ulja vašega, jer se naše svetiljke gase. A mudre odgovoriše govoreći: Da ne bi nedostalo i nama i vama, bolje idite prodavcima i kupite sebi. A kad one otidoše da kupe, dođe ženik, i spremne uđoše s njim na svadbu, i zatvoriše se vrata. A posle dođoše i one druge devojke govoreći: Gospodaru, Gospodaru! Otvori nam. A on odgovarajući reče im: Zaista vam kažem, ne poznajem vas. (Lk.13,24-25) Borite se da uđete na uska vrata; jer vam kažem: mnogi će tražiti da uđu i neće moći. Kad ustane domaćin i zatvori vrata, i počnete napolju stajati i kucati u vrata govoreći: Gospode, Gospode, otvori nam! I odgovarajući reći će vam: Ne poznajem vas otkuda ste. (2.Kor.6,2-4) Evo sad je najpogodnije vreme, evo sad je dan spasenja! Nikako ni u čemu ne dajući spoticanje, da se služba ne kudi, nego se u svemu pokazujemo kao sluge Božije. (Gal.6, 10) Zato, dakle, dok imamo vremena, činimo dobro svima.
 
Pravilo 2. O tome da usrđe onih koji žele da ugađaju Bogu ne treba da se pomeša ni sa čim suprotnim, već da bude čisto.
Poglavlje 1. Oni koji se mešaju u dela koja su tuđa bogougađanju ne mogu biti u stanju da služe Bogu.
(Mt.6,24) Niko ne može dva gospodara služiti; jer ili će jednoga mrziti, a drugoga ljubiti; ili će se jednoga držati, a drugoga prezirati. Ne možete služiti Bogu i mamonu. (2.Kor.6,14-16) Ne uprežite se u isti jaram s nevernicima; jer šta ima pravednost sa bezakonjem; ili kakvu zajednicu ima svetlost s tamom? A kakvu saglasnost Hristos sa Velijarom? Ili kakav deo ima verni s nevernikom? I kakvo je slaganje hrama Božcjeg sa idolima?
Poglavlje 2. Onaj ko je stupio u poslušanje Jevanđelju treba najpre da se očisti od svake skverni tela i duha, kako bi postao blagougodan Bogu u delima svetinje.
(Mt.23,25-26) Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što čistite spolja čašu i zdelu, a iznutra su pune grabeža i nepravde. Fariseju slepi, očisti najpre iznutra čašu i zdelu da budu i spolja čiste. (2.Kor.7,1) Imajući, dakle, ovakva obećanja, o ljubljeni, očistimo sebe od svake nečistote tela i duha, tvoreći svetinju u strahu Božijem.
Poglavlje 3. Onaj ko je pristrasan prema bilo čemu sadašnjem ili u sebi trpi bilo šta od onoga što makar i najmanje odvlači od zapovesti Božije, ne može postati učenik Gospodnji.
(Mt.10,37-38) Koji ljubi oca ili mater eećma nego mene, nije mene dostojan; i koji ljubi sina ili kćer većma nego mene, nije mene dostojan. I koji ne uzme krst svoj i ne pođe za mnom, nije mene dostojan. (Mt.16,24-25) Ako hoće ko za mnom ići, neka se odrekne sebe, i uzme krst svoj i za mnom da ide. Jer ko hoće dušu svoju da sačuva, izgubiće je.
Pravilo 3. O ljubavi prema Bogu i o tome koje je njeno obeležje.
Poglavlje 1. Po svedočanstvu Gospoda prva i najveća zapovest u zakonu jeste: ljubiti Boga svim srcem, a druga – ljubiti bližnjeg kao samog sebe.
(Mt.22,37-39) A Isus im reče: Ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem seojim, i svom dušom svojom, i svim umom svojim. Ovo je prva i najveća zapovest. A druga je kao i ova: Ljubi bližnjega seoga kao samoga sebe.
Poglavlje 2. Ne ispunjavati zapovesti Hristove znači ne voleti Boga i Hrista Njegovog. Znak, pak, ljubavi jeste čuvanje zapovesti Hristovih, sa trpljenjem Hristovih stradanja, čak do smrti.
(Jn. 14,21; 24) Ko ima zapovesti moje i drži ih, to je onaj koji me ljubi. Ko mene ne ljubi, reči moje ne drži. (Jn.15,10) Ako zapovesti moje održite ostaćete u ljubavi mojoj, kao što sam ja održao zapovesti Oca moga i ostajem u ljubavi njegovoj. (Rim.8,35-37) Ko će nas rastaviti od ljubavi Hristove? Žalost ili teskoba, ili gonjenje, ili glad, ili golotinja, ili opasnost, ili mač? Kao što je napisano: Radi tebe nas ubijaju vazdan, smatraju nas ovcama za klanje. Aai u svemu ovome pobeđujemo kroz Onoga koji nas je zavoleo, i ostalo.
Pravilo 4. Šta znači (ukazivati) Bogu čast, a šta – beščašće.
Poglavlje. Poštuje i proslavlja Boga onaj ko ispunjava Njegovu volju. Njega, pak, beščasti onaj ko prestupa Njegov zakon.
(Jn.17,4) Ja te proslavih na zemlji; delo svrših koje si mi dao da izvršim. (Mt.5,16) Tako da se svetli svetlost vaša pred ljudima, da vide vaša dobra dela i proslave Oca vašeg koji je na nebesima. (Fil. 1,10-11) Da budete čisti i besprekorni na dan Hristov, puni plodova pravde kroz Isusa Hrista, na slavu i hvalu Božiju. (Rim.2,23) Zar ti koji se hvališ zakonom, prestupanjem zakona vređaš Boga?
Pravilo 5. O uzajamnoj ljubavi među (ljudima) i o njenim svojstvima.
Poglavlje 1. Onaj ko se očistio od svake mržnje prema [ljudima], treba da voli i neprijatelje. Za prijatelje, pak, kad ushte prilika, treba i dušu da polaže, imajući ljubav koju je prema nama imao Bog i Njegov Hristos.
(Mt.5,43-44) Čuli ste da je kazano: Ljubi bližnjega svoga, i mrzi neprijatelje svoga. A ja vam kažem: Ljubite neprijatelje svoje. I odmah zatim (st. 48): Budite vi, dakle, savršeni, kao što je savršen Otac vaš nebeski. (Jn.3,16) Jer Bog tako zavole svet da je Sina svoga Jedinorodnoga dao. (Jn.15,12-13) Ovo je zapovest moja: da ljubite jedni druge kao što ja vas ljubim. Od ove ljubavi niko nema veće, da ko dušu svoju položi za prijatelje svoje. (Lk.6,35-36) I bićete sinovi Svevišnjega, jer je on blag i prema nezahvalnima i zlima. Budite, dakle, milostivi kao i Otac vaš što je milostiv. (Rim.5,8) Ali Bog pokazuje svoju ljubav prema nama, jer još dok bejasmo grešnici, Hristos umre za nas. (Ef.5,1-2) Ugledajte se, dakle, na Boga kao deca voljena. I živite u ljubavi kao što je i Hristos nas ljubio i predao sebe za nas kao prinos i žrtvu Bogu na prijatan miris.
Poglavlje 2. Obeležje Hristovih učenika jeste uzajamna ljubav u Hristu.
(Jn.13,35) Po tome će svi poznati da ste moji učenici ako budete imali ljubav među sobom.
Poglavlje 3. Učiniti neku štetu bližnjemu, ili ga ožalostiti na štetu vere (čak i ukoliko bi postupak zbog osobitog razloga bio dozvoljen Pismom), znači nemati ljubavi prema bližnjem.
(Rim.14,15) Ako li se brat tvoj zbog jela žalosti, već ne postupaš po ljubavi; ne gubi jelom svojim onoga za koga Hristos umre.
Poglavlje 4. Po meri svojih sila Hrišćanin treba na svaki način da smekša onoga koji se ogorčio na njega.
(Mt.5,23-24) Ako, dakle, prineseš dar svoj žrtveniku, i onde se setiš da brat tvoj ima nešto protiv tebe, ostavi onde dar svoj pred žrtvenikom, i idi te se najpre pomiri sa bratom svojim, pa onda dođi i prinesi dar svoj. (1.Kor.4,12-13) Kad nas grde, blagosiljamo; kad nas gone, trpimo; kad hule na nas, molimo.
Poglavlje 5. Onaj ko voli u Hristu ponekad ljubljenog i ogorčuje na njegovu korist.
(Jn.16,5-7) A sada idem Onome koji me posla, i niko me od vas ne pita: kuda ideš? Ali zato što sam vam ovo kazao, žalost je ispunila srce vaše. No ja vam istinu govorim: bolje je za vas da ja odem. (2.Kor.7,7-9) Tako da se još više obradovah. Jer ako vas i ožalostih poslanicom, ne kajem se, ako se i kajah; jer vidim da ona poslanica, ako i za malo, ožalosti vas. Sada se radujem, ne što se ožalostiste, nego što se ožalostiste na pokajanje; jer se ožalostiste po Bogu, da ni u čemu ne budete oštećeni od nas.
Pravilo 6. O smelosti u ispovedanju Boga i Njegovog Hrista
Poglavlje. Bez straha i stida sa smelošću treba ispovedati Gospoda našeg Isusa Hrista i Njegovo učenje.
(Mt.10,27-28) Što vam govorim u tami, kazujte na vidiku; i što vam se šapće na uši, propovedajte sa krovova. I ne bojte se ošh koji ubijaju telo, a dušu ne mogu ubiti; nego se više bojte onoga koji može i dušu i telo pogubiti u paklu. (St. 32): Svaki koji prizna mene pred ljudima, priznaću i ja njega pred Ocem svojim koji je na nebesima. (Lk.9,26) Jer ko se postidi mene i mojih reči njega će se Sin Čovečiji postideti kada dođe u slavi svojoj i Očevoj i svetih anđela. (2.Tim.1,8) Ne postidi se, dakle, stradanja Gospoda našega, ni mene sužnja njegova, nego budi mi sastradalnik u jevanđelju. (2.Tim.2,3) Budi dobar vojnik Isusa Hrista.
 
Pravilo 7. O tome da ispovedanje Gospoda onima koji prestupaju Njegove zapovesti nije dovoljno za spasenje.
Poglavlje. Onaj ko spoljašnje ispoveda Gospoda i sluša Njegovo učenje, ali se ne povinuje Njegovim zapovestima, biće osuđen, čak i ako, po osobitom domostroju, ima duhovne darove.
(Mt.7,21-23) Neće svaki koji mi govori: Gospode, Gospode, ući u Carstvo nebesko; no koji tvori volju Oca moga koji je na nebesima. Mnogi će mi reći u onaj dan: Gospode, Gospode, nismo li u ime tvoje prorokovali, i tvojim imenom demone izgonili, i tvojim imenom čudesa mnoga tvorili? I tada ću im javno kazati: Nikad vas nisam znao; idite od mene vi koji činite bezakonje. (Lk.6,46) A što me zovete: Gospode, Gospode, a ne izvršujete što govorim, i ostalo. (Tit.1,16) Govore da znaju Boga, a delima ga se odriču; jer su gnusni i nepokorni i nesposobni za ma koje dobro delo.
 
Pravilo 8. O veri i o nesumnjivosti reči Gospodnjih.
Poglavlje 1. U razmišljanju o onome što je Gospod rekao ne treba dolaziti u kolebanje i sumnju, već nesumnjivo smatrati da je svaka reč Božija istinita i svesilna, čak i kad bi priroda uveravala o suprotnom. Jer, u tome je podvig vere.
(Mt. 14,25-31) A u četvrtu stražu noći otide k njima Isus hodeći po moru. I videvši ga učenici gde ide po moru, uznemiriše se govoreći: To je utvara; i od straha povikaše. A Isus im odmah reče govoreći: Ne bojte se, ja sam, ne plašite se! A Petar odgovarajući reče mu: Gospode, ako si ti, reci mi da dođem tebi po vodi. A on reče: Hodi! I izišavši iz lađe, Petar iđaše po vodi da dođe Isusu. No videći jak vetar uplaši se, i počevši tonuti, povika govoreći: Gospode, spasi me! I odmah Isus pruživši ruku uhvati ga, i reče mu: Maloverni, zašto posumnja?(]n.6,52-53) Judejci se pak prepirahu među sobom govoreći: Kako može ovaj dati nama telo svoje da jedemo? A Isus im reče: Zaista, zaista vam kažem: ako ne jedete telo Sina Čovečijega i ne pijete krvi njegove, nemate života u sebi. (Lk.1,13) A anđeo mu reče: Ne boj se, Zaharija, jer je uslišena molitva tvoja; i žena tvoja Jelisaveta rodiće ti sina, i nadenućeš mu ime Jovan. (Lk.1,18-20) I reče Zaharija anđelu: Po čemu ću ja to poznati? Jer ja sam star i žena je moja u godinama. I odgovarajući anđeo reče mu: Ja sam Gavrilo koji stojim pred Bogom, i poslan sam da ti govorim i da ti ovo blagovestim. I evo, bićeš nem i nećeš moći govoriti do onoga dana dok se to ne zbude, zato što nisi verovao mojim rečima koje će se ispuniti u svoje ereme. (Rim.4,19-22) I ne oslabivši verom ne pomisli na svoje već umrtvljeno telo, a beše mu negde oko sto godina, ni na umrtvljenost Sarine materice. I u obećanje Božije ne posumnja s neverovanjem, nego ojača u veri i dade slavu Bogu, I beše potpuno uveren da ono što Bog obeća, kadar je i učiniti. Zato mu se i uračuna u pravednost.
Poglavlje 2. Onaj ko ne veruje Gospodu u malome, utoliko pre neće verovati u velikom.
(Jn.3,12) Kad vam kazah ono što je zemaljsko pa ne verujete, kako ćete verovati ako vam kažem ono što je nebesko? (Lk.16,10) Koji je veran u najmanjem i u mnogome je veran; i ko je nepravedan u najmanjem i u mnogom je nepravedan.
Poglavlje 3. [Čovek] ne treba da se oslanja na sopstvena rasuđivanja i da odbacuje ono što je rekao Gospod, već treba da zna da su reči Gospodnje pouzdanije od ličnog uverenja.
(Mt.26,31-34) Tada im reče Isus: Svi ćete se vi sablazniti o mene ovu noć. A Petar odgovorivši reče mu: Ako se i svi sablazne o tebe, ja se neću nikad sablazniti. Reče mu Isus: Zaista ti kažem: Noćas, pre nego petao zapeva, tri puta ćeš me se odreći. (Mt.26,20-22) A kad bi uveče, sede za trpezu za Dvanaestoricom učenika. I dok jeđahu reče im: Zaista vam kažem: jedan od vas izdaće me. I ožalostivši se veoma, poče mu svaki od njih govoriti: Da nisam ja, Gospode? (Dap.10,13-15) I dođe mu glas: Ustani, Petre, zakolji i jedi. A Petar reče: Nipošto, Gospode, jer nikad ne jedoh bilo šta pogano ili nečisto. I opet glas njemu po drugi put: Što je Bog očistio, ti ne pogani! (2.Kor. 10,4-5) Obarajući pomisli i svaku oholost, koja ustaje protiv poznanja Božijega, i pokoravajući svaku pomisao na poslušnost Hristu.
 
Pravilo 9. O znanju i neznanju onoga što se nas tiče.
Poglavlje 1. Ne treba zanemarivati znanje koje se na nas odnosi. Naprotiv, sa pažnjom slušajući učenje Gospodnje, mi treba da razumevamo i ispunjavamo Njegovu volju.
(Mt. 15,15-18) A Petar odgovarajući reče mu: Rastumači nam priču ovu. A Isus reče: Eda li ste i vi još nerazumni? Zar još ne znate da sve što ulazi u usta ide u trbuh, i izbacuje se napolje? A što izlazi iz usta izlazi iz srca, i ono pogani čoveka. (Mt.13,19) Svakome koji sluša reč o Carstvu i ne razume, dolazi nečastivi i krade posejano u srcu njegovom; to je ono pored puta posejano. I zatim (st. 23): A posejano na dobroj zemlji, toje koji sluša reč i razume, koji, dakle, i rod rađa, i donosi jedan po sto, a jedan po šezdeset, a jedan po trideset. (Mk.7,14) I dozvavši sav narod reče im: Poslušajte me svi, i razumejte. (Ef.5,15-17) Dakle, pazite dobro kako živite, ne kao nemudri, nego kao mudri, koristeći vreme, jer su dani zli. Zbog toga ne budite nerazumni, nego shvatite šta je volja Gospodnja.
Poglavlje 2. Ne treba biti znatiželjan o onome što nas se ne tiče.
(Jn.13,27-28) I po zalogaju tada uđe u njega satana. Onda mu reče Isus: Što činiš, čini brže. A ovo ne razumede niko od onih što behu za trpezom zašto mu reče. (Dap.1,6-7) Onda oni koji behu sabrani pitahu ga govoreći: Gospode, hoćeš li u ovo vreme uspostaviti carstvo Izrailjevo? A on im reče: Nije vaše znati vremena i rokove koje Otac zadrža u svojoj vlasti.
Poglavlje 3. Onome koji ima usrđe da ugađa Bogu svojstveno je i druge da pita o onome što priliči.
(Mt.13,36) I pristupiše mu učenici govoreći: Protumači nam priču o kukolju na njivi. (Mt.19,16) I gle, neko pristugš i reče mu: Učitelji blagi, koje dobro da učinim da imam život večni? (Lk.3,7) Jovan pak govoraše narodu koji izlažaše da ih krsti: Porodi aspidini, ko vam kaza da bežite od gneva koji ide? I nešto niže (st. 10); I pitahu ga ljudi govoreći: Šta ćemo, dakle, činiti?Slično su pitali i mitari i vojnici. (Dap.2,37,) A kada čuše, ražali im se u srcu i rekoše Petru i ostalim apostolima: Šta da učinimo, ljudi braćo?
Poglavlje 4. Onaj koga pitaju treba da se potrudi da pruži dejstveni odgovor.
(Lk.10,25-28) I gle, zakotk neki ustade i kušajući ga reče: Učitelju, šta mi treba činiti da nasledim život večni? A on mu reče: Šta je napisano u Zakonu? Kako čitaš? A on odgovarajući reče: Ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svom snagom svojom, i svim umom svojim; i bližnjega svoga kao samoga sebe. A on mu reče: Pravo si odgovorio; to čini i živećeš. (Kol.4,6) Reč vaša da biva svagda u blagodati, solju začinjena, da znate kako treba svakome odgovoriti.
Poglavlje 5. Veća osuda očekuje one koji znaju, a ne čine. Uostalom, nije bezopasno ni grešiti iz neznanja.
(Lk. 12,47-48) A onaj sluga kojije znao volju gospodara svoga i nije pripravio niti učinio po volji njegovoj, biće mnogo bijen. A koji nije znao, pa je učinio što zaslužuje batine, biće malo bijen.
Pravilo 10. Kakav je ishod greha, a kakav zapovesti Božije?
Poglavlje 1. Ishod greha je – smrt.
(Jn.3,36) Ko veruje u Sina, ima život večni; a ako je neposlušan Sinu, neće videti života, nego gnev Božiji ostaje na njemu. (Rim.6,20-21) Jer kada bejaste robovi greha, slobodni bejaste od pravednosti. Kakav, dakle, plod imadoste tada od onoga čega se sada stidite? Jer je kraj onoga smrt. (St. 23): Jer je plata za greh smrt. (1.Kor.15,56) A žalac je smrti greh.
Poglavlje 2. Ishod zapovesti Božije je – život večni.
(Jn.8,51-50) Zaista, zaista vam kažem: Ko održi reč moju neće videti smrti vavek. (Jn.12,49) Nego Otac moj koji me posla on mi dade zapovest šta da kažem i šta da govorim. I znam da je zapovest njegova život večni. (Rim.6,22) A sad, oslobodivši se od greha i postavši sluge Božije, imate plod svoj osvećenje, a kraj život večni.
 
Pravilo 11. O sudovima Božijim i o strahu koji oni treba da saopštavaju.
Poglavlje 1. Ne treba biti nemaran prema sudovima Božijim, već ih se bojati, čak i kad se ne sprovode odmah.
(Mt.10,28) Nego se više bojte onoga koji može i dušu i telo pogubiti u paklu. (Lk. 12,45-46) Ako li reče sluga taj u srcu svome: Neće moj gospodar još za dugo doći; i stane biti sluge i sluškinje, i jesti, i piti, i opijati se; doći će gospodar toga sluge u dan kad ne očekuje, i u čas kad ne zna, i raseći će ga, i deo njegov metnuće s nevernicima. (Jn.5,14) Eto postao si zdrav, više ne greši, da ti se što gore ne dogodi. (Ef.5,6) Niko da vas ne zavarava praznim rečima;jer zbog toga dolazi gnev Božiji na sinove protivljenja.
Poglavlje 2. Onaj ko je posle prvih grehova urazumljen i udostojen oproštaja, sebi priprema teži sud gneva ukoliko opet sagreši.
(Jn.5,14) Potom ga nađe Isus u hramu i reče mu: Eto postao si zdrav, više ne greši, da ti se što gore ne dogodi.
Poglavlje 3. Kada izvesni [ljudi] potpadnu pod sud gneva Božijeg, ostali treba da se, uplašivši se, urazume.
(Lk.13,1-5) U to pak vreme dođoše neki i kazaše za Galilejce čiju krv Pilat pomeša sa žrtvama njihovim. I odgovarajući Isus reče im: Mislite li da su ti Galilejci bili grešniji od svih Galilejaca, kad su tako postradali? Nisu, kažem vam, nego ako se ne pokajete, svi ćete tako izginuti. Ili onih osamnaest što na njih pade kula u Siloamu i pobi ih, mislite li da su oni krivlji bili od svih ljudi što žive u Jerusalimu? Nisu, kažem vam, nego ako se ne pokajete, svi ćete tako izginuti. (Dap.5,5) A kad ču Ananija reči ove, pade i izdahnu; i veliki strah obuze sve koji čuše ovo. (1.Kor. 10,10-11) Niti ropćite kao što neki od njih roptaše, i izgiboše od istrebitelja. A sve ovo njima se događaše za primer, a napisa se za pouku nama, na koje dođe svršetak vekova.
Poglavlje 4. Često se samim poročnim delima dodaju i druga kao kazna za pređašnju nečastivost.
(Rim.1,28) I kako ne mariše da poznaju Boga, predade ih Bog u pokvarenum da čine štoje nepršščno. (2.Sol.2,10-11) Zato što ne primiše ljubav istine da bi se spasli, Bog će im poslati silu obmane, da veruju laži.
Poglavlje 5. Boga na milost ne priklanja mnoštvo grešnika, nego onaj koji mu ugađa, bilo da se radi o muškarcu ili o ženi.
(Lk.4,25-26) A vaistinu vam kažem: Mnoge udovice behu u Izrailju u vreme Ilije kada se nebo zatvori za tri godine i šest meseci, i bi velika glad po svoj zemlji. I nijednoj od njih ne bi poslan do u Sareptu Sidonsku ženi udovici. (1.Kor.10,1-5) A neću da ne znate, braćo, da oci naši svi pod oblakom bejahu, i svi kroz more prođoše, i svi se u Mojsija krstiše u oblaku i moru; i svi isto jelo duhovno jedoše; i svi isto piće duhovno piše; jer pijahu od duhovne stene koja ih je sledila, a stena beše Hristos. Ali većina od njih ne beše po Božijoj volji, jer biše pobijeni u pustinji.
 
Pravilo 12. O odbacivanju Božijih naloga i o protivrečenju drugima, ili o poslušnosti Božijoj volji i o njenom ispunjavanju.
Poglavlje 1. Svako protivrečenje, pa čak i ono koje je podstaknuto blagodušnim i pobožnim raspoloženjem, otuđuje od Gospoda. Svaku reč Gospodnju treba primati sa svakom nesumnjivošću.
(Jn.13,5-8) I poče prati noge učenicima i otirati ubrusom kojim beše opasan. Onda dođe Simonu Petru, a ovaj mu reče: Gospode, zar ti moje noge da opereš? Odgovori Isus i reče mu: Šta ja činim, ti sad ne znaš, ali ćeš posle razumeti. Reče mu Petar: Nikada ti nećeš oprati moje noge. Isus mu odgovori: Ako te ne operem, nemaš udela sa mnom.
Poglavlje 2. Ne treba slediti ljudska predanja do odbacivanja Božijih zapovesti.
(Mk.7,5-8) A potom pitahu ga fariseji i književnici: Zašto učenici tvoji ne žive prema predanju od starih, nego jedu hleb neumivenim rukama? A on odgovarajući reče im: Dobro je prorokovao Isaija za vas licemere, kao što je pisano: Ovaj narod usnama me poštuje, a srce im je daleko od mene. No zalud me poštuju, učeći učenjima propisanim od ljudi. Jer ostaviste zapovest Božiju, a držite se predanja ljudskoga.
Poglavlje 3. Bez izuzetka treba držati sve što je Gospod predao kroz Jevanđelja i Apostole.
(Mt.28,19-20) Idite, dakle, i naučite sve narode krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, učeći ih da drže sve što sam vam zapovedio. (Lk.1,6) A behu oboje pravedni pred Bogom, i življahu po svima zapovestima i uredbama Gospodnjim besprekorno. (Lk.10,16) Ko vas sluša mene sluša, i ko se vas odriče, mene se odriče. (2.Sol. 2,15) Tako dakle, braćo, stojte čvrsto i držite predanja, kojima ste naučeni, bilo našom rečju, bilo poslanicom.
Poglavlje 4. Svoju volju ne treba pretpostavljati volji Gospodnjoj. Naprotiv, pri svakom delu treba iskati volju Božiju i ispunjavati je.
(Jn.5,30) Jer ne tražim volju svoju no volju Oca koji me je poslao. (Lk.22,41-42) I kleknuvši na kolena moljaše se, govoreći: Oče, kad bi hteo da proneseš ovu čašu mimo mene! Ali ne moja volja, no tvoja neka bude! (Ef.2,3) Među kojima i mi svi živesmo nekada po željama tela svoga, čineći volju tela i pomisli, i bejasmo po prirodi deca gneva kao i ostali.
 
Pravilo 13. O spremnosti u svako vreme i o brzom usrđu onih koji se staraju da ugađaju Bogu.
Poglavlje 1. Znajući opasnost kašnjenja, svagda treba da smo trezveni i spremni za marljivo vršenje dela Božijih.
(Lk. 12,35-40) Neka budu bedra vaša opasana i svetiljke zapaljene, a vi slični ljudima koji čekaju gospodara svoga, kada će se vratiti sa svadbe da mu, čim dođe i kucne, odmah otvore. Blago slugama onim koje gospodar došavši nađe budne. Zaista vam kažem da će se opasati, i posadiće ih, i pristupiće te će im služiti. I ako dođe u drugu stražu, i u treću stražu dođe, i nađe ih tako, blago slugama onim. Ali ovo znajte: kad bi znao domaćin u koji će čas doći lopov, bdio bi, i ne bi pustio da mu potkopavaju kuću. I vi, dakle, budite spremni; jer u koji čas ne mislite, doći će Sin Čovečiji. (1.Sol.5,1-2) A o vremenima i rokovima, braćo, nije potrebno da vam se piše; jer vi sami dobro znate da će Dan Gospodnji doći kao lopov u noći. I nešto dalje (st. 6): Zato nemojmo spavati, kao i ostali, nego bdijmo i budimo trezni.
Poglavlje 2. Svako vreme treba smatrati pogodnim za marljivo vršenje onoga što je Bogu ugodno.
(Jn.9,4) Meni valja činiti dela Onoga koji me posla, dok je dan. (Fil.2,12) Tako, ljubljeni moji, kao što ste svagda bili poslušni, ne samo u mome prisustvu, nego mnogo više sada u odsustvu mome, gradite spasenje svoje sa strahom i trepetom.
Pravilo 14. O blagovremenosti svakog dela uzetog ponaosob.
Poglavlje. Ne treba mešati ono što među sobom nije srodno. Svakoj reči i svakom delu treba znati vreme koje mu odgovara.
(Mt.9,14-15) Tada mu pristupiše učenici Jovanovi govoreći: Zašto mi i fariseji postimo mnogo, a učenici tvoji ne poste? A Isus im reče: Eda li mogu svatovi biti žalosni dok je sa njima ženik? Nego će doći dani kada će biti otet o njih ženik, i onda će postiti. (Gal.4,31; 5,1) Tako, braćo, nismo deca robinje nego slobodne. Stojte, dakle, u slobodi kojom nas Hristos oslobodi, i ne dajte se opet u jaram ropstva uhvatiti.
 
Pravilo 15. O nadi na tuđe uspehe.
Poglavlje. Ne treba se nadati na tuđe uspehe, a zanemarivati svoje.
(Mt.3,8-9) Rodite, dakle, rod dostojan pokajanja. I ne mislite i ne govorite u sebi: Imamo oca Avraama.
 
Pravilo 16. O onima koji misle da se mogu okoristiti time što žive sa vrlinskim i bogougodnim ljudima, premda se sami ne ispravljaju.
Poglavlje. Oni koji žive sa bogougodnim ljudima, ali ne ispravljaju svoj način mišljenja, ne stiču nikakvu korist za sebe, premda naizgled žive kao i oni.
(Mt.25,1-4) Tada će biti Carstvo nebesko kao deset devojaka koje uzeše svetiljke svoje i iziđoše u sretanje ženiku. A pet njih behu mudre i pet lude. Jer lude, uzevši svetiljke svoje, ne uzeše sa sobom ulja. A mudre uzeše ulje u posudama sa svetiljkama svojim. Nešto niže On dodaje o ludim devojkama (st. 11-12): A posle dođoše i one druge devojke govoreći: Gospodaru, Gospodaru! Otvori nam. A on odgovarajući reče im: Zaista vam kažem, ne poznajem vas. (Lk.17,34-35; 37) Kažem vam: U onu noć dva će biti najednoj postelji, jedan će se uzeti a drugi ostaviti; dve će mleti zajedno, jedna će se uzeti a druga ostaviti. I odgovarajući rekoše mu: Gde, Gospode? A on im reče: Gde je trup onamo će se i orlovi sabrati.
 
Pravilo 17. Kako se treba ponašati u odnosu na sadašnje vreme?
Poglavlje. Mi treba da raspoređujemo svoja dela po znacima, koji su nam objavljeni u Pismu, prepoznajući sadašnje vreme.
(Mt.24,32-33) A od smokve naučite pouku: Kada se grane njene već podmlade i olistaju, znate daje blizu leto. Tako i vi kad vidite sve ovo, znajte da je blizu pred vratima. (Lk. 12,54-57) A i narodu govoraše: Kad vidite oblak gde se diže od zapada, odmah kažete: Dolazi pljusak; i biva tako. I kad vidite gde jugo duva kažete: Biće žega; i biva. Licemeri, lice neba i zemlje umete raspoznavati, a vreme ovo kako ne raspoznajete? (1.Kor.7,29-31) A ovo kažem, braćo, da je ostalo malo vremena: od sada i oni koji imaju žene neka budu kao da ih nemaju. I oš koji plaču kao da ne plaču, i koji se raduju kao da se ne raduju, i koji kupuju kao da ništa nemaju. I koji ovaj svet upotrebljavaju kao da ga ne upotrebljavaju; jer prolazi oličje ovoga sveta.
 
Pravilo 18. O tome kako i sa kakvim raspoloženjem treba da ispunjava zapovest Božiju onaj ko se brine o tom staranju.
Poglavlje 1. Zapovesti Božije treba ispunjavati onako kako je naredio Gospod. Jer, onaj ko greši u načinu delovanja nema pohvale od Boga, iako naizgled ispunjava zapovest.
(Lk. 14,12-14) A i onome što ga je pozvao reče: Kada daješ ručak ili večeru, ne zovi prijatelje svoje, ni svoju braću, ni rođake svoje, ni bogate susede, da ne bi i oni tebe pozvali i vratili ti. Nego kad činiš gozbu, zovi siromahe, bogalje, hrome, slepe: I blažen ćeš biti što ti oni nemaju čime vratiti; nego će ti se vratiti o vaskrsenju pravednih.
Poglavlje 2. Zapovest Božiju ne treba ispunjavati iz ugađanja ljudima ili zbog neke druge strasti, već sa ciljem da se ugodi Bogu i da se On proslavi.
(Mt.6,1-2) Pazite da milostinju svoju ne činite pred ljudima da vas oni vide: inače plate nemate od Oca svoga koji je na nebesima. Kada, dakle, daješ milostinju, ne trubi pred sobom, kao što čine licemeri po sinagogama da ih ljudi hvale. Zaista vam kažem: Primili su platu svoju. (1.Kor.10,31) Ako, dakle, jedete, ako li pijete, ako li što drugo činite, sve na slavu Božiju činite. (1.Sol. 2,4-6) Već kao što nasje Bog proverio da smo sposobni da nam se poveri jevanđelje, tako govorimo, a ne kao oni koji ugađaju ljudima, nego Bogu koji ispituje srca naša. Jer, kao što znate, nikada ne nastupismo radi laskanja, niti zbog pohlepe – Bog je svedok; ne tražeći slave od ljudi, ni od vas ni od drugih.
Poglavlje 3. Zapovesti Gospodnje treba ispunjavati sa dobrom savešću i sa dobrim raspoloženjem pred Bogom i pred ljudima. Jer, onaj ko tako ne čini biće osuđen.
(Mt.23,25-26) Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što čistite spolja čašu i zdelu, a iznutra su pune grabeža i nepravde. Fariseju slepi, očisti najpre iznutra čašu i zdelu da budu i spolja čiste. (Rim.12,8) Ako je tešitelj, neka teši; koji daje, neka daje iskreno; koji upravlja, neka je revnostan; koji čini milostinju, neka čini radosno. (Fil.2,14) Sve činite bez gunđanja i dvoumljenja. (1.Tim.1,5) A cilj zapovesti jeste ljubav od čista srca i savesti dobre. (1.Tim.1,19) Imajući veru i dobru savest, koju neki odbacivši pretrpeše brodolom vere.
Poglavlje 4. Za dobru savest u malom pravednim sudom se dobija veće.
(Mt.25,23) Dobro, slugo dobri i verni, u malome si bio veran, nad mnogim ću te postaviti; uđi u radost gospodara svoga. I nešto niže (st. 29): Jer svakome koji ima daće se, i preteći će mu; a od onoga koji nema, i što ima uzeće se od njega. (Lk.16,11-12) Ako, dakle, u nepravednom bogatstvu verni ne biste; ko će vam poveriti istinsko? I ako u tuđem ne biste verni, ko će vam dati vaše?
Poglavlje 5. Zapovesti Gospodnje treba ispunjavati sa nenasitom željom, neprestano žureći ka većem i većem.
(Mt.5,6) Blaženi gladni i žedni pravde, jer će se nasititi. (Fil.3,13-14) Braćo, ja za sebe ne mislim još da sam dostigao; jedno pak činim: što je za mnom zaboravljam, a stremim za onim što je preda mnom. I trčim prema cilju radi nagrade nebeskoga prizvanja Božijega u Hristu Isusu.
Poglavlje 6. Zapovesti Božije treba ispunjavati tako da se, po meri sila izvršioca, svi prosvećuju i Bog proslavlja.
(Mt.5,14-16) Vi ste svetlost svetu; ne može se grad sakriti kad na gori stoji. Niti se užiže svetiljka i meće pod sud nego na svećnjak, te svetli svima koji su u kući. Tako da se svetli svetlost vaša pred ljudima, da vide vaša dobra dela i proslave Oca vašeg koji je na nebesima. (Lk.8,16) A niko ne poklapa sudom svetiljku kad je zapali, niti je meće pod krevet, nego je postavlja na svećnjak da oni koji ulaze vide svetlost. (Fil.1,10-11) Da budete čisti i besprekorni na dan Hristov, puni plodova praede kroz Isusa Hrista, na slavu i hvalu Božiju.
 
Pravilo 19. O tome ko ometa i o tome ko susreće smetnje u ispunjavanju zapovesti Božijih.
Poglavlje 1. Ne treba smetati onome koji vrši volju Božiju, bez obzira da li za njom ide po zapovesti Božijoj ili po razumu. I onaj ko ispunjava zapovest ne treba da sluša onoga koji ga ometa (makar on bio i bližnji), već da se drži preduzete namere.
(Mt.3,13-15) Tada dođe Isus iz Galileje na Jordan Jovanu da ga ovaj krspgi. A Jovan branjaše mu govoreći: Ti treba mene da krstiš, a ti li dolaziš meni? A Isus odgovori i reče mu: Ostavi sada, jer tako nam treba ispuniti svaku pravdu. (Mt.16,21-23) Od tada poče Isus kazivati učenicima svojim da njemu valja ići u Jerusalim, i mnogo postradati od starešina i prvosveštenika i književnika, i ubijen biti, i treći dan da će ustati. I uzevši ga Petar poče ga odvraćati govoreći: Bože sačuvaj, Gospode; to neće biti od tebe! A on okrenuvši se reče Petru: Idi od mene, satano! Sablazan si mi, jer ne misliš što je Božije nego što je ljudsko. (Mk.10,13) I donošahu mu decu da ih se dotakne, a učenici zabranjivahu onima što ih donošahu. A videvši Isus uznegodova i reče im: Pustite decu neka dolaze meni, i ne branite im; jer je takvih Carstvo Božije.
(Dap.21,10-14) Dok smo onde boravili mnogo dana, siđe ozgo iz Judeje neki prorok po imenu Agav; i došavši k nama uze pojas Pavlov i veza svoje ruke i noge i reče: Tako govori Duh Sveti: čoveka koga je ovaj pojas, ovako će svezati u Jerusalimu Judejci, i predaće ga u ruke neznabožaca. A kada čusmo ovo, molismo ga i mi i meštani da ne ide gore u Jerusalim. A Pavle odgovori: Šta činite te plačete i cepate mi srce? Jer ja sam gotov ne samo da budem svezan nego i da umrem u Jerusalimu za ime Gospoda Isusa. A kad ga ne mogosmo odvratiti, umirismo se rekavši: Volja Gospodnja neka bude. (1.Sol.2,15-16) Koji ubiše i Gospoda Isusa i svoje proroke, i nas progoniše, i Bogu ne ugađaju, i protivnici su svima ljudima, sprečavajući nas da govorimo neznabošcima da bi se spasli; i kroz to zasvagda da navrše meru grehova svojih, ali ih na kraju sustiže gnev.
Poglavlje 2. Onoga ko zapovest Božiju ne ispunjava iz zdravog raspoloženja (i koji se, u krajnjoj meri, spoljašnje tačno drži učenja Gospodnjeg) ne treba ometati, budući da nikome ne čini štetu, već, naprotiv, nekima može biti i od koristi. Međutim, njemu treba savetovati da stekne i misao koja je dostojna dobrog dela.
(Mt.6,2-4) Kada, dakle, daješ milostinju, ne trubi pred sobom, kao što čine licemeri po sinagogama da ih ljudi hvale. Zaista vam kažem: Primili su platu svoju. A ti kad činiš milostinju, da ne zna levica tvoja šta čini desnica tvoja, da bi milostinja tvoja bila u tajnosti, i Otac tvoj koji vidi tajno, uzvratiće tebi javno. Slično je rečeno i o molitvi. (Mk.9,38-40) Odgovori mu Jovan govoreći: Učitelju, videsmo jednoga koji ne ide za nama; a tvojim imenom izgoni demone; i zabranismo mu, jer ne ide za nama. A Isus reče: Ne branite mu; jer nema nikoga koji bi imenom mojim čudo činio i mogao odmah zlo govoriti o meni. Jer ko nije protiv vas s vama.
(Fil.1,15-18) Jedni, doduše, iz zavisti i svađe propovedaju Hrista, a drugi od dobre volje; tako da jedni iz prkosa objavljuju Hrista s nečistom namerom, misleći da će naneti žalost mojim okovima. A drugi iz ljubavi, znajući da sam ovde za odbranu jevanđelja. Šta onda? Bilo kako mu drago, pritvorno ili istinski Hristos se propoveda; i tome se radujem, a i radovaću se.
 
Pravilo 20. O krštenju. Kakva je svrha i kakva sila krštenja?
Poglavlje 1. Oni koji veruju u Gospoda treba da se krste u ime Oca i Sina i Svetoga Duha.
(Mt.28,19) Idite, dakle, i naučite sve narode krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha. (Jn.3,3) Zaista, zaista ti kažem: ako se ko ne rodi odozgo, ne može videti Carstva Božijega. I još (st. 5): Zaista, zaista ti kažem: ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u Carstvo Božije.
Poglavlje 2. Kakva je svrha i kakva sila krštenja? Njime se krštavani menja u umu, reči i delu. Po danoj mu sili, on postaje ono što je Onaj koji ga je rodio.
(Jn.3,6-8) Što je rođeno od tela, telo je; a što je rođeno od Duha, duh je. Ne čudi se što ti rekoh: valja vam se roditi odozgo. Duh diše gde hoće, i glas njegov čuješ, a ne znaš ogukuda dolazi i ku da ide: tako je svaki koji je rođen od Duha. (Rim.6,11) Tako i vi smatrajte sebe da ste mrtvi grehu, a živi Bogu u Hristu Isusu, Gospodu našem. (Rim.6,3-7) Ili zar ne znate da svi koji se krstismo u Hrista Isusa, u smrt njegovu se krstismo? Tako se s njim pogrebosmo kroz krštenje u smrt, da bi, kao što Hristos ustade iz mrtvih slavom Očevom, tako i mi hodili u novom životu. Jer ako postadosmo sjedinjeni sa oblikom smrti njegove, onda ćemo i sa vaskrsenjem. Znajući ovo, da se stari čovek razape s Njime, da bi se uništilo telo grehovno, da više ne robujemo grehu. Jer ko umre oslobodi se od greha. (Kol.2,11-12) U Njemu vi i obrezani biste obrezanjem nerukotvorenim, odbacivanjem tela grehovnosti obrezanjem Hristovim, pošto se s Njim pogreboste krštenjem, u Njemu ste i savaskrsli kroz veru u moć Boga koji ga vaskrse iz mrtvih. (Gal.Z, 27-28) Jer koji se god u Hrista krstiste, u Hrista se obukoste. Nema više Judejaca ni Jelina, nema više muškog ni ženskog, jer ste svi jedan (čovek) u Hristu Isusu. (Kol.3,9-11) Jer svukoste staroga čoveka sa delima njegovim, i obukoste se u novoga, koji se obnavlja za poznanje, prema liku Onoga koji ga je sazdao. Gde nema Jelina ni Judejca, obrezanja ni neobrezanja, varvarina ni Skita, roba ni slobodnjaka, nego je sve i u svemu Hristos.
 
Pravilo 21. O Pričešću Telom i Krlju Hristovom, i o njegovoj svrsi.
Poglavlje 1. Pričešće Telom i Krvlju Hristovom neophodno je i radi samog večnog života.
(Jn.6,53-54) Zaista, zaista vam kažem: ako ne jedete telo Sina Čovečijega i ne pijete krvi njegove, nemate života u sebi. Koji jede moje telo i pije moju krv ima život večni.
Poglavlje 2. Onaj ko Pričešću Telom i Krvlju Hristovim pristupa bez shvatanja svrhe sa kojom se ono daje, ne stiče nikakvu korist. Onaj, pak, ko se nedostojno pričešćuje, biće osuđen.
(Jn.6,53) Zaista, zaista vam kažem: ako ne jedete telo Sina Čovečijega i ne pijete krvi njegove, nemate života u sebi. I nešto niže: (st. 61-63): A Isus, znajući u sebi da učenici njegovi ropću zbog toga, reče im: Zar vas ovo sablažnjava? A šta ako vidite Sina Čovečijega gore gde je pre bio? Duh je ono što oživljava, telo ne koristi ništa. Reči koje vam ja govorim duh su i život su. (1.Kor. 11,27-29) Tako koji jede ovaj hleb ili pije čašu Gospodnju nedostojno, biće kriv telu i krvi Gospodnjoj. Ali čovek neka ispituje sebe, i tako od hleba neka jede i od čaše neka pije. Jer koji nedostojno jede i pije, sud sebi jede i pije, ne razlikujući tela Gospodnjega.
Poglavlje 3. Sa kakvom svrhom treba jesti Telo i piti Krv Gospodnju? U spomen Gospodnjeg poslušanja čak do smrti i kako oni koji žive više ne bi živeli sebi, nego Onome koji je umro i vaskrsao za nas.
(Lk.22,19-20) I uzevši hleb zablagodari, prelomi ga i dade im govoreći: Ovo je telo moje koje se daje za vas; ovo činite za moj spomen. A tako i čašu po večeri, govoreći: Ova je čaša Novi zavet u krvi mojoj, koja se za vas izliva. (1.Kor.11,23-26) Jer ja primih od Gospoda što vam i predadoh, da Gospod Isus one noći kad beše predan, uze hleb, i zahvalivši prelomi i reče: Uzmite, jedite, ovo je telo moje, koje se za vas lomi; ovo činite u moj spomen. Isto tako i čašu, po večeri, govoreći: Ova je čaša Novi zavet u mojoj krvi; ovo činite, kad god pijete, u moj spomen. Jer kad god jedete ovaj hleb i čašu ovu pijete, smrt Gospodnju objavljujete, dokle ne dođe. (2.Kor. 5,14-15) Jer nas ljubav Hristova obuzima pa ovako mislimo: da ako jedan za sve umre, to svi umreše. I On za sve umre, da oni koji žive ne žive više sebi, nego Onome koji za njih umre i vaskrse. (1.Kor. 10,16-17) Čaša blagoslova koju blagosiljamo nije li zajednica krvi Hristove? Hleb koji lomimo nije li zajednica tela Hristova? Jer jedan je hleb, jedno smo telo mnogi, pošto se svi od jednoga hleba pričešćujemo.
Poglavlje 4. Onaj ko se pričešćuje Svetim [Tajnama] treba da slavoslovi Gospoda.
(Mt.26,26-28) I kad jeđahu, uze Isus hleb i blagoslovivši prelomi ga, i davaše učenicima, i reče: Uzmite, jedite; ovoje telo moje. I uze čašu i zablagodarivši dade im govoreći: Pijte iz nje svi; jer je ovo krv moja Novoga zaveta koja se proleva za mnoge radi otpuštenja grehova. I tome dodaje (st. 30): I otpojavši hvalu, iziđoše na goru Maslinsku.
 
Pravilo 22. Kako se [čovek] otuđuje od Boga i posredstvom čega mu se približava?
Poglavlje 1. Činjenje greha otuđuje od Boga i orođuje sa đavolom.
(Jn.8,34) Isus im odgovori: Zaista, zaista vam kažem da svaki koji čini greh robje grehu. (Jn.8,44) Vama je otac đavo, i želje oca svoga hoćete da činite. (Rim.6,20) Jer kada bejaste robovi greha, slobodni bejaste od pravednosti.
Poglavlje 2. Blizina Gospodu se ne prepoznaje po telesnom srodstvu, nego po usrdnosti u ispunjavanju volje Božije.
(Jn.8,47) Onaj kojije od Boga, reči Božije sluša. (Lk.8,20-21) I javiše mu govoreći: Mati tvoja i braća tvoja stoje napolju, i hoće da te vide. A on odgovarajući reče im: Mati moja i braća moja oni su koji slušaju reč Božiju i izvršujuje. (Jn.15,14) Vi ste prijatelji moji ako tvorite što vam ja zapovedam. (Rim.8,14) Jer koje vodi Duh Božiji oni su sinovi Božiji.
 
Pravilo 23. O onima koje pobeđuju gresi koje mrze.
Poglavlje. Onaj koji se bez svoje volje uvlači u greh treba da zna da njime vlada neki drugi greh kome dobrovoljno služi i koji ga uvodi i u grehe u koje ne bi hteo da upadne.
(Rim.7,14-20) Jer znamo da je zakon duhovan, a ja sam telesan, prodan u ropstvo grehu. Jer ne znam šta činim, jer ne činim ono što hoću, nego što mrzim ono činim. Ako li činim ono što neću, priznajem da je zakon dobar. Tada to ne činim više ja, nego greh koji živi u meni. Jer znam da dobro ne živi u meni, to jest, u telu mome; jer hteti imam u sebi, ali učiniti dobro ne nalazim. Jer dobro, što hoću, ne činim, nego zlo, što neću, ono činim. A kad činim ono što neću, već ne činim to ja, nego greh koji živi u meni.
 
Pravilo 24. O laži i istini.
Poglavlje. Ne treba lagati, nego u svakom slučaju treba govoriti istinu.
(Mt.5,37) Dakle, neka bude reč vaša: da, da; ne, ne; a što je više od toga od zloga je. (Ef.4,25) Zato odbacivši laž, govorite istinu svaki sa svojim bližnjim. (Kol.3,9) Ne lažite jedan drugoga.
 
Pravilo 25. O praznoslovlju i o opreznosti da reči budu korisne.
Poglavlje 1. Ne treba postavljati beskorisna i sporna pitanja.
(2.Tim.2,14) Ovo napominji, preklinjući ih pred Gospodom da se ne prepiru, što nije ni od kakve koristi nego na propast onima koji slušaju. (2.Tim.2,23) A ludih i neukih zapitkivanja kloni se, znajući da rađaju svađe.
Poglavlje 2. Ne treba izgovarati prazne reči od kojih nema nikakve koristi. Jer, čak i kad se govori ili čini nešto dobro [bez namere] da se izgrađuje vera, ožalošćuje se Sveti Duh Božiji.
(Mt.12,36) Aja vam kažem, da će za svaku praznu reč koju reknu ljudi dati odgovor u dan Suda. (Ef.4,29-30) Nikakva rđava reč da ne izlazi iz usta vaših, nego samo dobra za izgrađivanje onoga što je potrebno, da donese blagodat onima koji slušaju. I ne žalostite Svetoga Duha Božijega, kojim ste zapečaćeni za dan izbavljenja.
 
Pravilo 26. Kao potvrdu onoga što činimo ili govorimo treba pre svega da koristimo svedočanstvo iz Pisma, a zatim već i ono što je poznato iz opšteg iskustva.
Poglavlje 1. Svaku reč ili delo treba da potvrđujemo svedočanstvom bogonadahnutog Pisma, radi uverenja dobrih i posramljenja nenaravstvenih.
(Mt.4,3-4) I pristupi. k njemu kušač i reče: Ako si Sin Božiji, reci da kamenje ovo postanu hlebovi. A on odgovori i reče: Pisano je: Ne živi čovek o samom hlebu, no o svakoj reči koja izlazi iz usta Božijih. (Dap.2,4) I ispuniše se svi Duha Svetoga i stadoše govoriti drugim jezicima, kao što im Duh davaše da kazuju. (Dap.2,12-17) I svi se divljahu i behu u nedoumici govoreći jedan drugom: Šta bi ovo moglo biti? A drugi se podsmevahu i govorahu: Napili su se vina. A Petar stade sa Jedanaestoricom i podiže glas svoj i reče im: Ljudi Judejci, i svi koji boravite u Jerusalimu: ovo neka vam je na znanje, i saslušajte reči moje. Jer ovo nisu pijani kao što vi mislite, jer je tek treći čas dana, nego je to ono što je rekao prorok Joil: I biće u poslednje dane, govori Gospod, izliću od Duha moga na svako telo, i proricaće sinovi vaši i kćeri vaše, i mladići vaši videće viđenja i starci vaši sanjaće snove.
Poglavlje 2. Ono što činimo ili govorimo treba da potvrđujemo i onim što je poznato iz prirode i zajedničkog običaja.
(Mt.7,15-17) Čuvajte se lažnih proroka, koji vam dolaze u odelu ovčijem, a iznutra eu vuci grabljivi. Po plodovima njihovim poznaćete ih. Eda li se bere sa trnja grožđe, ili sa čička smokve? Tako svako drvo dobro plodove dobre rađa, a zlo drvo plodove zle rađa. (Lk.5,30-31) I gunđahu književnici njihovi i fariseji govoreći učenicima njegovim: Zašto sa carinicima i grešnicima jedete i pijete? I odgovarajući Isus reče im: Ne trebaju zdravi lekara nego bolesni. (2.Tim.2,4-5) Nijedan se vojnik ne upliće u poslove običnog života, da bi ugodio vojvodi. Ako se ko i bori, ne dobija venac ako se ne bori po pravilu.
 
Pravilo 27. O upodobljenju (po mogućnosti) Bogu i svetima.
Poglavlje. Ne treba da se upodobljavamo onima koji su tuđi učenju Gospodnjem. Naprotiv, po danoj nam sili od Boga, mi treba da podražavamo Bogu i Njegovim svetim.
(Mt.20,25-28) Znate da knezovi naroda gospodare njima i velikaši vladaju nad njima. Da ne bude tako među vama; nego koji hoće da bude veliki među vama, neka vam bude služitelj. I koji hoće među vama da bude prvi, neka vam bude sluga; kao što ni Sin Čovečiji nije došao da mu služe, nego da služi i dade dušu svoju u otkup za mnoge. (Rim.12,2) I ne saobražavajte se ovome veku, nego se preobražavajte obnovljenjem uma svoga da iskustvom poznate šta je dobra i ugodna i savršena volja Božija. (1.Kor.11,1) Ugledajte se na mene, kao i ja na Hrista.
 
Pravilo 28. O razlikovanju dobrih i rđavih ljudi.
Poglavlje. Ne treba jednostavno i bez ispitivanja imati poverenja u ljude koji na sebi nose izgled istine, već svakoga treba prepoznavati po obeležjima koja se navode u Pismu.
(Mt.7,15-16) Čuvajte se lažnih proroka, koji vam dolaze u odelu ovčijem, a iznutra su vuci grabljivi. Po plodovima njihovim poznaćete ih. (Jn.13,35) Po tome će svi poznati da ste moji učenici ako budete imali ljubav među sobom. (1.Kor.12,3) Zato vam dajem na znanje, da niko ko Duhom Božijim govori ne kaže: Anatema na Isusa!
 
Pravilo 29. O tome kako možemo da se uverimo u svoje znanje.
Poglavlje. Svako se svojim sopstvenim delima može uveriti o svom znanju.
(Jn.5,36) Jer dela koja mi dade Otac da ih svršim, ova dela koja ja činim svedoče za mene da me je Otac poslao. (Jn.10,37-38) Ako ne tvorim dela Oca svoga ne verujte mi. Ako li tvorim, iako meni ne verujete, delima verujte, da poznate i verujete da je Otac u meni i ja u njemu. (2.Kor.6,3-4) Nikako ni u čemu ne dajući spoticanje, da se služba ne kudi, nego se u svemu pokazujemo kao sluge Božije: u trpljenju mnogom, u nevoljama, u bedama, u teskobama.
 
Pravilo 30. O poštovanju onoga što je posvećeno Bogu.
Poglavlje 1. Svetinju ne treba izvrgavati ruglu, dodajući joj nešto što služi opštoj upotrebi.
(Mt.21,12-13) Iuđe Isusu hram Božcji, i izgna sve koji prodavahu i kupovahu po hramu, i ispremeta stolove onih što menjahu novce, i klupe onih što prodavahu golubove. I reče im: Napisano je: Dom moj dom molitve neka se zove; a vi načiniste od njega pećinu razbojničku. (1.Kor.11,22) Zar nemate kuća da jedete i pijete? Ili prezirete Crkvu Božiju i sramotite one koji nemaju? (1.Kor.11, 34) Ako li je neko gladan, neka jede kod kuće, da se na osudu ne sastajete.
Poglavlje 2. Ono što je posvećeno Bogu treba poštovati kao svetinju sve dok za to postoji volja Božija.
(Mt.23,37-38) Jerusalime, Jerusalime, koji ubijaš proroke i zasipaš kamenjem poslane tebi, koliko puta htedoh da saberem čeda tvoja, kao što kokoš skuplja piliće svoje pod krila, i ne htedoste! Eto će vam se ostaviti kuća vaša pusta.
 
Pravilo 31. O upotrebi onoga što je odvojeno za svete.
Poglavlje. Ono što je odvojeno za one koji su se posvetili Bogu ne treba davati drugima, izuzev ako ga ima previše.
(Mk.7,26-29) A ta žena beše neznaboškinja rodom Sirofeničanka, i moljaše ga da istera demona iz kćeri njene. A Isus joj reče: Pusti da se najpre deca nahrane; jer nije pravo uzeti hleb od dece i baciti psima. A ona odgovori i reče mu: Da, Gospode, ali i psi ispod trpeze jedu od mrva detinjih. I reče joj: Za ovu reč, idi, izišao je demon iz kćeri tvoje.
 
Pravilo 32. O dugovima i o njihovoj isplati.
Poglavlje. Svakome treba davati ono što mu pripada.
(Lk.20,21-25) I upitaše ga govoreći: Učitelju, znamo da pravo govoriš i učiš, i ne gledaš ko je ko, nego zaista učiš putu Božijem: Da li nam je dopušteno davati danak kesaru ili ne? A on, razumevši prepredenost njihovu, reče im: Što me kušate? Pokažite mi dinar; čiji je na njemu lik i natpis? A oni odgovarajući rekoše: Kesarev. A on im reče: Podajte, dakle, kesarevo kesaru, a Božije Bogu. (Rim.13,7-8) Podajte, dakle, svakome što ste dužni: kome porezu – porezu, kome carinu – carinu, kome strah – strah, kome čast – čast. Ne budite nikome ništa dužni osim da ljubite jedan drugoga.
 
Pravilo 33. O onima koji sablažnjavaju i o onima koji se sablažnjavaju.
Poglavlje 1. Ne treba sablažnjavati.
(Mt.18,6) A koji sablazni jednoga od ovih malih koji veruju u mene, bolje bi mu bilo da se obesi kamen vodenički o vrat njegov, i da potone u dubinu morsku. I još (st. 7); Ali teško čoveku onom kroz koga dolazi sablazan. (Rim.14,13) Nego se više o tome starajte da ne postavljate bratu spoticanje ili sablazan.
Poglavlje 2. Sablazan je sve što je suprotno volji Božijoj.
(Mt.16,21-23) Od tada poče Isus kazivati učenicima svojim da njemu valja ići u Jerusalim, i mnogo postradati od starešina i prvosveštenika i književnika, i ubijen biti, i treći dan da će ustati. I uzevši ga Petar poče ga odvraćati govoreći: Bože sačuvaj, Gospode; to neće biti od tebe! A on okrenuvši se reče Petru: Idi od mene, satano! Sablazan si mi, jer ne misliš što je Božije nego što je ljudsko.
Poglavlje 3. Treba izbegavati i ono delo ili reč koje je dozvoljeno Pismom, ukoliko se drugi njima navode na greh ili gube usrdnost ka dobru.
(1.Kor.8,4-13) Što se pak tiče jedenja idolskih žrtava, znamo da idol nije ništa na svetu, i da nema nijednoga drugoga Boga
osim jednoga. Jer ako i ima takozvanih bogova, bilo na nebu bilo na zemlji, kao što je mnogo bogova i mnogo gospoda, ali mi imamo samo jednoga Boga Oca, od koga je sve i za koga smo mi, i jednoga Gospoda Isusa Hrista, kroz koga je sve i mi kroz njega. Ali svi nemaju to saznanje; jer neki, sa savešću naviklom na idole, do sada jedu kao idolsku žrtvu, i njihova savest, budući slaba, prlja se. A jelo nas ne postavlja pred Boga; jer niti dobijamo ako jedemo, niti gubimo ako ne jedemo. A čuvajte se da kako ova vaša sloboda ne postane spoticanje slabima. Jer ako tebe, koji imaš znanje, vidi neko gde sediš za trpezom u idolskom hramu, neće li se savest njegova, zato što je slab, ohrabriti da jede idolske žrtve? I zbog tvoga znanja propada slabi brat, za koga Hristos umre. A tako, grešeći se o braću i ranjavajući njihovu slabu savest, o Hrista se grešite. Zato, ako jelo sablažnjava brata moga, neću jesti mesa do veka, da ne sablaznim brata svoga. (1.Kor.9,4-7) Zar nemamo pravo jesti i piti? Zar nemamo pravo sestru ženu sa sobom voditi, kao i ostali apostoli, i braća Gospodnja, i Kifa? Ili samo ja i Varnava nemamo pravo ovo činiti? Ko ikad vojuje o svome trošku? Ko sadi vinograd i ne jede od roda njegova? Ili ko čuva stado i od mleka stada ne jede?
Poglavlje 4. Da ne bismo sablaznili nekoga ponekad je potrebno da činimo i ono što nije neophodno.
(Mt.17,24-27) A kada dođoše u Kapernaum, pristupiše Petru oni što kupe didrahme, i rekoše: Zar učitelj vaš ne daje didrahme? Petar reče: Daje. I kad uđe u kuću, preteče ga Isus govoreći: Šta misliš Simone? Carevi zemaljski od koga uzimaju porez ili carinu, od svojih sinova ili od tuđih? Reče: Od tuđih. Reče mu Isus: Znači, sinovi su oslobođeni. Ali da ih ne sablaznimo, idi na more i baci udicu, i koju ribu prvu uhvatiš, uzmi je; i kad joj otvoriš usta, naći ćeš statir; uzmi ga te im podaj za mene i za sebe.
Poglavlje 5. Volju Božiju treba ispunjavati sa nepokolebivom smelošću čak i ako se neki sablažnjavaju.
(Mt.15,11-14) Ne pogani čoveka ono što ulazi u usta; nego što izlazi iz usta ono pogani čoveka. Tada pristupiše učenici njegovi i rekoše mu: Znaš li da fariseji, čuvši tu reč, sablazniše se? A on odgovarajući reče: Svako drvo koje nije usadio Otac moj nebeski, iskoreniće se. Ostavite ih’, slepi su vođi slepima; a slepi slepoga ako vodi, oba će u jamu pasti. (Jn.6,53) A Isus im reče: Zaista, zaista vam kažem: ako ne jedete telo Sina Čovečijega i ne pijete krvi njegove, nemate života u sebi. I nešto niže (st. 66-67): Od tada mnogi od učenika njegovih otidoše natrag, i više ne iđahu s njim. A Isus reče Dvanaestorici: Da nećete i vi da odete. (2.Kor. 2,15-16) Jer smo mi Hristov miomir Bogu među onima koji se spasavaju i među onima koji propadaju: jednima miris smrti za smrt, a drugima miris života za život. A za ovo ko je sposoban?
 
Pravilo 34. O obavezi svakoga da za druge, po svojoj meri, bude obrazac vrline.
Poglavlje. Svako po svojoj meri treba da za druge predstavlja obrazac vrline.
(Mt.11,29) Naučite se od mene; jer sam ja krotak i smiren srcem, i naći ćete pokoj dušama svojim. (2.Kor.9,2) Jer znam vašu dobru volju, zbog koje se ponosim vama pred Makedoncima, pošto se Ahaja pripremi još od lani, a vaša revnost podstače mnoge. (1.Sol.1,6-7) I vi se ugledaste na nas i na Gospoda, primivši reč u golemoj nevolji sa radošću Duha Svetoga, tako da postadoste obrazac svima verujućima u Makedoniji i Ahaji.
 
Pravilo 35. O onima koji omalovažavaju dobro u drugima.
Poglavlje. Onaj ko u drugom, koji se u svemu odlikuje bogopoštovanjem, vidi plod Duha Svetog ali ga ne pripisuje Svetom Duhu, nego protivniku, proiznosi hulu na samog Duha Svetog.
(Mt.12,22-25; 28) Tada mu dovedoše besomučenog koji beše slep i nem; i isceli ga tako da slepi i nemi progleda i progovori. I divljaše se sav narod govoreći: Nije li ovo Sin Davidov? A fariseji čuvši to rekoše: Ovaj drugačije ne izgoni demone do pomoću Veelzevula, kneza demonskog. A Isus, znajući misli njihove, reče im: A ako li ja Duhom Božijim izgonim demone, onda je došlo k vama Carstvo Božije. I zatim dodaje (st. 31-32): Zato vam kažem: Svaki greh i hula oprostiće se ljudima, a hula na Duha Svetoga neće se oprostiti ljudima. I ako reče ko reč protiv Sina Čovečijega, oprostiće mu se; a koji reče protiv Duha Svetoga, neće mu se oprostiti ni u oeome veku ni u budućem.
 
Pravilo 36. O poštovanju svetih i o naklonosti ka njima.
Poglavlje. One koji čuvaju Gospodnje učenje sa svom usrdnošću i sa svakom čašću treba primati u slavu samog Gospoda. Ko ih, pak, ne sluša i ne prima, biće osuđen.
(Mt.10,40) Koji vas prima, mene prima, a koji prima mene, prima Onoga koji me je poslao. (Mt.10,14-15) Ako vas ko ne primi niti posluša reči vaše, izlazeći iz kuće, ili iz grada onoga, otresite prah sa nogu svojih. Zaista vam kažem: Lakše će biti zemlji sodomskoj i gomorskoju dan Suda negoli gradu onome. (Jn.13,20) Koji prima onoga koga pošljem, mene prima; a ko prima mene, prima Onoga koji me je poslao. (Fil.2,25) Smatrao sam pak za neophodno da pošaljem vama Epafrodita, brata i satrudnika i saborca moga, a koga ste vi poslali da mi se nađe za moje potrebe. I nešto niže (st. 29): Primite ga, dakle, u Gospodu sa punom radošću, i takve poštujte.
 
Pravilo 37. O onima koji su, po meri sila, usrdni i u malome.
Poglavlje. Usrđe koje se pokazuje po meri sila, čak i ako se projavljuje u neznatnostima i makar ga i žene činile, ugodno je Bogu.
(Mt.10,42) I ako neko napoji jednog od ovih malih samo čašom studene vode u ime učeničko, zaista vam kažem, neće mu plata propasti. (Lk.21,1-4) A pogledavši gore vide bogate gde meću priloge svoje u riznicu hrama. A vide i jednu sirotu udovicu kako meće onde dve lepte. I reče: Zaista vam kažem: ova siromašna udovica metnu više od svih; jer svi ovi staviše na dar Bogu od suviška svoga, a ona od sirotinje svoje metnu svu imovinu svoju što imaše. (Mt.26,6-10) A kad Isus beše u Vitancji u kući Simona gubavog, pristupi mu žena sa alavastrovom posudom mirisa skupocenoga, i izli na glavu njegovu kada seđaše za trpezom. A kad ovo videše učenici njegovi, negodovaše govoreći: Čemu ova šteta? Jer se mogaše ovaj miris prodati skupo i dati siromasima. A razumevši Isus reče im: Što ometate ženu? Ona učini dobro delo na meni. (Dap.16,15) A kad se krsti ona [tj. Lidija] i dom njen, zamoli nas govoreći: Ako smatrate da verujem Gospoda, uđite u moj dom i ostanite. I prinudi nas.
 
Pravilo 38. Kako treba ugošćavati?
Poglavlje. Hrišćanin treba tiho i prosto da ugošćuje braću.
(Jn.6,8-11) Reče mu jedan od učenika njegovih, Andrej, brat Simona Petra: Ovde ima jedno momče koje ima pet hlebova ječmešh i dve ribe. Ali šta je to na toliko mnoštvo? A Isus reče: Recite ljudima da posedaju. A beše trave mnogo na onome mestu. Posedaše, dakle, ljudi na broj oko pet hiljada. A Isus uze hlebove, i zablagodarivši, razdade učenicima, a učenici onima koji behu posedali; tako i od riba koliko htedoše. (Lk.10,38-42) Žena neka, po imenu Marta, primi ga u kuću svoju. I u nje beše sestra po imenu Marija, koja sede kod nogu Isusovih i slušaše besedu njegovu. A Marta se zauzela da ga što bolje usluži, i pristupivši reče mu: Gospode, zar ti ne mariš što me sestra moja ostavi samu da služim? Reci joj, dakle, da mi pomogne. A Isus odgovarajući reče joj: Marta, Marta, brineš se i uznemiravaš za mnogo. A samo je jedno potrebno. Ali je Marija dobri deo izabrala koji joj se neće oduzeti.
 
Pravilo 39. O nepokolebivosti u sablaznima.
Poglavlje. Ne treba biti kolebiv, već tvrd u veri. Ne treba gubiti dobra koja smo stekli u Gospodu.
(Mt.13,20-21) A na kamenitu mestu posejano, to je koji sluša reč i odmah je s radošću prima, ali nema korena u sebi, nego je
nepostojan, pa kad bude do nevolje ili ga poteraju zbog reči, odmah se sablazni. (1.Kor.15,58) Zato, braćo moja mila, budite čvrsti, nepokolebivi, napredujte neprestano u delu Gospodnjem, znajući da trud vaš nije uzalud u Gospodu. (Gal.1,6) Čudim se da se od Onoga koji eas pozva blagodaću Hristovom, tako brzo odvraćate na drugo jevanđelje.
Pravilo 40. O onima koji donose nova učenja.
Poglavlje. Ne treba trpeti one koji donose nova učenja, premda se pretvaraju, sa namerom da prevare i ubede slabe.
(Mt.24,4-5) Čuvajte se da vas ko ne prevari. Jer će mnogi doći u ime moje govoreći: Ja sam Hristos. I mnoge će prevariti. (Lk.20, 46-47) Čuvajte se književnika, koji rado idu u dugačkim haljinama, i vole pozdrave na trgovima, i prva mesta po sinagogama i začelja na gozbama; koji jedu kuće udovičke, i lažno se mole dugo, oni će još većma biti osuđeni. (Gal.1,8-9) Ali ako vam i mi ili anđeo s neba propoveda jevanđelje drukčije nego što vam propovedasmo, anatema da bude! Kao što smo već rekli, i sada opet velim: ako vam neko propoveda jevanđelje drukčije nego što primiste, anatema da bude!
 
Pravilo 41. O odsecanju sablazni i o pošteđivanju nemoćnih.
Poglavlje 1. Treba odsecati sve što sablažnjava, čak i ako se radi o nečem što nam je naizgled veoma blisko i neophodno.
(Mt.18,7-9) Teško svetu od sablazni; jer je potrebno da dođu sablazni, ali teško čoveku onom kroz koga dolazi sablazan. Ako li te ruka teoja sablažnjava, odseci je i baci od sebe; bolje ti je ući u život hromu ili kljastu nego da imaš dve ruke ili dve noge, a da te bace u oganj večni. I ako te oko tvoje sablažnjava, izvadi ga i baci od sebe.
Poglavlje 2. One koji su nemoćni u veri treba štedeti i marljivo uzvoditi ka savršenstvu. Ipak, njih treba štedeti bez narušavanja zapovesti Božije.
(Mt.12,20-21) Trsku stučenu neće prelomiti i žižak tinjajući neće ugasiti dokle ne dovede pravdu do pobede. I u ime njegovo uzdaće se narodi. (Rim.14,1) A slaboga u veri primajte. (Gal.6,1-2) Ako i upadne čovek u kakvo sagrešenje, vi duhovni ispravljajte takvoga duhom krotosti, čuvajući sebe da i ti ne budeš iskušan. Nosite bremena jedan drugoga, i tako ispunite zakon Hristov.
 
Pravilo 42. O tome da je Gospod došao da ispuni Zakon.
Poglavlje. Treba misliti da Gospod nije došao da razori Zakon i Proroke, već da ispuni i pridoda ono što je još savršenije.
(Mt.5,17) Ne mislite da sam došao da ukinem Zakon ili Proroke; nisam došao da ukinem nego da ispunim. (Rim.3,31) Ukidamo li, dakle, zakon verom? Nikako! Nego zakon utvrđujemo.
 
Pravilo 43. O razlici zapovesti Zakona i Jevanđelja.
Poglavlje 1. Kao što Zakon zabranjuje rđave postupke, tako Jevanđelje zabranjuje najskrivenije strasne pokrete u duši.
(Mt.5,21-22) Čuli ste kako je kazano starima: Ne ubij, jer ko ubije, biće kriv sudu. A ja vam kažem da će svaki koji se gnevi na brata svoga ni za što, biti kriv sudu. (Rim.2,28-29) Jer nije ono Judejac što je spolja, niti je obrezanje što je spolja, na telu, nego je ono Judejac koji je to iznutra, i obrezanje je obrezanje srca duhom a ne slovom; takvome je pohvala ne od ljudi nego od Boga.
Poglavlje 2. Zakon u svakom dobrom delu zahteva delimično savršenstvo, dok Jevanđelje zahteva potpuno savršenstvo.
(Lk.18,22) Prodaj sve što imaš i razdaj siromasima; i imaćeš blago na nebu; pa hajde za mnom. (Kol.2,11. U Njemu vi i obrezani biste obrezanjem nerukotvorenim, odbacivanjem tela grehovnosti obrezanjem Hristovim.
Poglavlje 3. Oni koji u sebi nisu pokazali da je jevanđelska pravda viša od zakonske pravde ne mogu da se udostoje Carstva nebeskog.
(Mt.5,20) Ako ne bude pravda vaša veća nego pravda književnika i fariseja, nećete ući u Carstvo nebesko. (Fil.3,4-9) Ako neko drugi misli da se može uzdati u telo, ja još više: Obrezan sam u osmi dan, od roda sam Izrailjeva, plemena Venijaminova, Jevrejin od Jevreja, po zakonu farisej, po revnosti gonitelj Crkve Božije, po pravdi besprekoran. Ali sve što mi beše dobitak, smatrah za štetu Hrista radi. No šta više, ja i smatram sve za štetu prema prevashodnom poznanju Hrista Isusa, Gospoda moga, radi koga sam sve ostavio, i smatram sve za trice, da bih Hrista dobio i da se nađem u Njemu ne sa svojom pravednošću koja je od zakona, nego onom koja je po veri u Hrista, pravednošću od Boga na osnovu vere.
 
Pravilo 44. O tome da je jaram Gospodnji lak, a greh težak.
Poglavlje. Jaram Hristov je blag i breme je Hristovo lako. Ono uspokojava one koji ga prime na sebe, dok je sve tuđe jevanđelskom učenju – teško i obremenjujuće.
(Mt.11,28-30) Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni i ja ću vas odmoriti. Uzmite jaram moj na sebe i naučite se od mene; jer sam ja krotak i smiren srcem, i naći ćete pokoj dušama svojim. Jer jaram je moj blag, i breme je moje lako.
 
Pravilo 45. O podjednakom poštovanju svih i o smirenoumlju.
Poglavlje 1. Oni koji u uzajamnom ukazivanju podjednake časti ne podražavaju deci ne mogu da se udostoje nebeskog Carstva.
(Mt.18,3) Zaista vam kažem, ako se ne obratite i ne budete kao deca, nećete ući u Carstvo nebesko.
Poglavlje 2. Onaj ko želi da se u nebeskom Carstvu udostoji veće slave, ovde treba da zavoli smirenje i poniženje pred drugima.
(Mt.18,4) Koji se, dakle, ponizi kao dete ovo, onaj je najveći u Carstvu nebeskom. (Mt.20,27) I koji hoće među vama da bude prvi, neka vam bude sluga. (Mk.10,44) I koji hoće među vama da bude prvi, neka bude svima sluga. (Fil.2,3) Ništa ne činite iz prkosa, niti za praznu slavu, nego smirenjem smatrajte jedan drugoga većim od sebe.
 
Pravilo 46. O marljivom napredovanju u velikom ili malom.
Poglavlje 1. Od nas se očekuje da u važnim delima pokažemo istu marljivost koju pokazujemo u malovažnim stvarima.
(Lk. 13,15-16) Svaki od vas ne odrešuje li u subotu svoga vola ili magarca od jasala i vodi da ga napoji? A ovu kćer Avraamovu, koju sveza satana osamnaest godina, nije li trebalo odrešiti od ove sveze u dan subotni? (Lk.18,1-7) Kaza im pak priču kako treba svagda da se mole, i da ne klonu, govoreći: U nekome gradu beše nekakav sudija koji se Boga ne bojaše i ljudi ne stiđaše. A u onome gradu beše jedna udovica, i ona dolažaše k njemu govoreći: Odbrani me od suparnika moga. I ne htede za dugo. A najposle reče u sebi: Ako se i ne bojim Boga i ljudi ne stidim. No budući da mi dosađuje ova udovica, odbraniću je, da mi jednako ne dolazi i dodijava. I reče Gospod: Čujte šta govori nepravedni sudija! A zar Bog neće odbraniti izabrane svoje koji mu vapiju dan i noć, i zar će oklevati?(2.Tim.2,4-5) Nijedan se vojnik ne upliće u poslove običnog života, da bi ugodio vojvodi. Ako se ko i bori, ne dobija venac ako se ne bori po pravilu.
Poglavlje 2. Oni koji su izobličeni u preziru prema važnom i u neradu biće podvrgnuti većoj osudi od onih koji su u manje važnom pokazali strah usled vere i marljivost usled pohvalne želje.
(Lk.11,31) Carica južna ustaće na sud s ljudima naraštaja ovoga, i osudiće ih; jer ona dođe s kraja zemlje da sluša mudrost Solomonovu, a gle, ovde je veći od Solomona. (Mt.12,41) Ninevljani će ustati na Sud sa rodom ovim; jer se pokajaše Joninim propovedanjem; a gle ovdeje veći od Jone.
Poglavlje 3. Onaj ko je pokazao marljivost u manje važnom ne treba da prezre važnije. Napredujući prvenstveno u važnijim zapovestima, on je dužan da uspeva i u manje važnom.
(Mt.23,23-24) Teško vama književnici i fariseji, licemeri, špgo dajete desetak od metvice i od kopra i od kima, a ostaviste što je pretežnije u Zakonu: pravdu i milost i veru; a ovo je trebalo činšpi i ono ne ostavljati. Vođi slepi, koji oceđujete komarca a kamilu proždirete.
 
Pravilo 47. O bogatstvu i o siromaštvu i o tome šta ih prati.
Poglavlje. O tome da sebi ne treba sabirati riznicu na zemlji, nego na nebu. I o tome kakav je način sabiranja riznice na nebu.
(Mt.6,19-20) Ne sabirajte sebi blaga na zemlji, gde moljac i rđa kvari, i gde lopovi potkopavaju i kradu; nego sabirajte sebi blaga ne nebu, gde ni moljac ni rđa ne kvari, i gde lopovi ne potkopavaju i ne kradu. (Lk.12,33) Prodajte što imate i dajte milostinju; načinite sebi kese koje neće oveštati, riznicu na nebesima koja se neće isprazniti. (Lk. 18,22) Prodaj sve što imaš i razdaj siromasima; i imaćeš blago na nebu; pa hajde za mnom. (1.Tim.6,18-19) Neka dobro čine, neka se bogate u dobrim delima, neka budu darežljivi i društveni, spremajući sebi dobar temelj za budućnost, da dobiju život večni.
 
Pravilo 48. O blagotvorenju bratiji i o zanimanju poslom radi toga.
Poglavlje 1. Treba biti milostiv i štedar. Ko nije takav biće osuđen.
(Mt.5,7) Blaženi milostivi, jer će biti pomilovani. (Lk. 6,30) A svakome koji ište u tebe, podaj. (Rim.1,31-32) Nepomirljivi, nemilostivi. Oni poznavši pravdu Božiju, da koji to čine zaslužuju smrt, ne samo da čine to, nego i odobravaju onima koji to čine. (1.Tim.6,18) Neka budu darežljivi i društveni.
Poglavlje 2. Onaj ko ima više nego što mu je potrebno za životne potrebe, treba sve da upotrebljava na dobročinstva, po zapovesti Gospoda, koji nam je i dao sve što imamo.
(Lk.3,11) Koji ima dve haljine neka dade onome koji nema; i koji ima hrane neka čini isto tako. (1.Kor.4,7) Šta li imaš što nisi primio? (2.Kor.8,14-15) U sadašnje vreme vaš suvišak da bude za njihov nedostatak, da i njihov suvišak bude za vaš nedostatak; da bude jednakost. Kao što je napisano: Ko je mnogo sakupio, nije mu preteklo; i koje malo sakupio, nije mu nedostalo.
Poglavlje 3. Po reči Gospodnjoj ne treba da se bogatimo, nego da budemo siromašni.
(Lk.6,20) Blaženi siromašni, je rje vaše Carstvo Božije. (Lk.6,24) Ali teško vama bogatima, jer ste već primili utehu svoju. (2.Kor.8,2) Puko siromaštvo njihovo je izobilovalo u bogatstvu prostodušnosti njihove. (1.Tim.6,9-10) A koji hoće da se bogate, upadaju u iskušenje i zamku, i u mnoge lude i pogubne želje, koje guraju ljude u propast i pogibao. Je rje koren svih zala srebroljublje, kome neki predavši se zastraniše od vere i navukoše na sebe muke mnoge.
Poglavlje 4. Ne treba se brinuti o izobilju onoga što je potrebno za život, niti se starati o presićavanju i raskoši, već treba biti čist od svakog vida gramžljivosti i razmetanja.
(Lk.12,15) Gledajte i čuvajte se svake gramžljivosti, jer niko ne živi od imovine svoje, što je suviše bogat. (1.Tim.2,9) I žene u pristojnom odelu, stidom i častitošću da ukrašavaju sebe, ne pletenicama, ni zlatom, ni biserom, ni haljinama skupocenim. (1.Tim.6,8) A kad imamo hranu i odeću, budimo ovim zadovoljni.
Poglavlje 5. Ne treba da se uznemiravamo zbog svojih potreba niti da polažemo nadu na pripremu za ovdašnji život, već da sebe prepuštamo Bogu.
(Mt.6,24-34) Ne možete služiti Bogu i mamonu. Zato vam kažem: Ne brinite se dušom svojom, šta ćete jesti, ili šta ćete piti; ni telom svojim u šta ćete se odenuti. Nije li duša pretežnija od hrane, i telo od odela? Pogledajte na ptice nebeske kako ne siju, niti žanju, ni sabiraju u žitnice; pa Otac vaš nebeski hrani ih. Niste li vi mnogo pretežniji od njih? A ko od vas brinući se može pridodati rastu svome lakat jedan? I za odelo što se brinete? Pogledajte na krinove u polju kako rastu; ne trude se niti predu. Ali ja vam kažem da se ni Solomon u svoj slavi svojoj ne odenu kao jedan od njih. Pa kada travu u polju, koja danas jeste a sutra se u peć baca, Bog tako odeva; a kamoli vas, maloverni? Ne brinite se, dakle, govoreći: šta ćemo jesti, ili šta ćemo piti, ili čime ćemo se odenuti? Jer sve ovo neznabošci ištu; a zna i Otac vaš nebeski da vama treba sve ovo. Nego ištite najpre Carstvo Božije i pravdu njegovu, i ovo će vam se sve dodati. Ne brinite se, dakle, za sutra: jer sutra brinuće se za se. Dosta je svakom danu zla svoga. (Lk.12,16-19) U jednoga bogatog čoveka rodi njiva. I razmišljaše u sebi govoreći: Šta da činim, jer nemam u šta sabrati letinu svoju? I reče: Ovo ću učiniti: srušiću žitnice svoje i sagradiću veće; i onde ću sabrati sva žita moja i dobra moja; i kazaću duši svojoj: Dušo, imaš mnoga dobra sabrana za mnoge godine; počivaj, jedi, pij, veseli se, i ostalo. (1.Tim.6,17) Bogatima ovoga sveta zapovedaj da se ne preuznose, niti da se uzdaju u bogatstvo nesigurno, nego u Boga živoga, koji nam daje sve izobilno na upotrebu.
Poglavlje 6. Po volji Gospodnjoj, treba se brinuti i starati o potrebama braće.
(Mt.25,34-36) Hodite blagosloveni Oca moga; primite Carstvo koje vam je pripremljeno od postanja sveta. Jer ogladnjeh, i dadoste mi da jedem; ožednjeh, i napojiste me; stranac bih, i primiste me; nag bih, i odenuste me; bolestan bih, i posetiste me; u tamnici bih, i dođoste mi. I nešto niže (st. 40): Zaista vam kažem: kad učiniste jednome od ove najmanje braće, meni učiniste. (Jn.6,5) Podignuvši Isus oči, i videvši da mnoštvo naroda dolazi k njemu, reče Filipu: Odakle da kupimo hleba da ovi jedu, i ostalo. (1.Kor.16-2) A što se tiče milostinje za svete, kao što uredih po Crkvama galatijskim, tako činite i vi. Svakog prvog dana nedelje, neka svaki od vas ostavlja kod sebe sakupljajući koliko može, da ne bivaju prikupljanja onda kada dođem.
Poglavlje 7. Onaj koji ima snage treba da radi i da deli sa onima koji imaju potrebu. Jer, ko neće da radi ne treba da se smatra dostojnim ni da jede.
(Mt.10,10) Jer je poslenik dostojan hrane svoje. (Dap.20,35) Sve vam pokazah da se tako valja truditi i pomagati nemoćnima, i opominjati se reči Gospoda Isusa koju on reče: Blaženije je davati nego primati. (Ef.4,28) Kradljivac neka više ne krade, nego bolje neka se trudi da radi svojim rukama ono što je dobro da bi imao davati onome kome je potrebno. (2.Sol.Z,10) Jer kada smo bili kod vas, ovo smo vam zapovedili: ako neko neće da radi, neka i ne jede.
 
Pravilo 49. O onome koji se tuži i koji ište zadovoljenje sebi ili drugome.
Poglavlje 1. Ne treba se tužiti čak ni zbog odeće koja je neophodna za pokrivanje tela.
(Lk.6,29-30) Onome koji te udari po obrazu, okreni i drugi; i koji hoće da ti uzme haljinu, podaj i košulju. A svakome koji ište u tebe, podaj; i koji tvoje uzme, ne išti. (1.Kor.6D) Usuđuje li se neko od vas, imajući žalbu na drugoga, da se sudi kod nepravednih a ne kod svetih? I nešto niže (1.Kor.6,7-8): I to vam je već sasvim na sramotu što imate parnice među sobom. Zašto radije ne pretrpite nepravdu? Zašto radije ne podnesete štetu? Nego vi činite nepravdu i nanosite štetu, i to braći!
Poglavlje 2. Ne treba se svađati ili svetiti za samog sebe, već, po Gospodnjoj zapovesti, ako je moguće, sa svima imati mir.
(Mt.5,38-39) Čuli ste da je kazano: Oko za oko, i zub za zub. A ja vam kažem da se ne protivite zlu, nego ako te ko udari po desnom obrazu tvom, okreni mu i drugi. (Mk.9,50) Imajte soli [tj. ljubav] u sebi, i mir imajte među sobom. (Rim.12,17-19) Nikome neuz vraćajte zlo za zlo; nastojte dobro činiti pred svima ljudima. Ako je moguće, koliko do vas stoji, imajte mir sa svima ljudima. Ne činite osvetu za sebe, ljubljeni, nego podajte mesto gnevu. (2.Tim. 2,24.) Sluga pak Gospodnji ne treba da se svađa, nego da bude tih prema svima.
Poglavlje 3. Čak ni za uvredu drugome ne treba se svetiti uvrediocu.
(Mt.26,50-52) Tada pristupivši staviše ruke na Isusa i uhvatiše ga. I gle, jedan od onih što behu sa Isusovom mašivši se rukom izvadi nož svoj te udari slugu prvosveštenikova, i odreza mu uho. Tada mu reče Isus: Vragpi nož svoj na mesto njegovo; jer svi koji se maše za nož, od noža će poginuti. (Lk.9,52-56) I posla glasške pred sobom; i oni otidoše i dođoše u selo samarjansko da pripreme za njega. I ne primiše ga, zato što on iđaše u Jerusalim. A kad videše učenici njegovi Jakov i Jovan, rekoše: Gospode, hoćeš li da rečemo da oganj siđe s neba i da ih istrebi, kao i Ilija što učini? A on okrenuvši se zapreti im i reče: Ne znate kakvoga ste vi duha. Jer Sin Čovečiji ne dođe da pogubi duše ljudske nego da spase. I otidoše u drugo selo.
 
Pravilo 50. O miru i pomirenju.
Poglavlje. I druge treba pobuđivati na mir u Hristu.
(Mt.5,9) Blaženi mirotvorci, jer će se sinovi Božiji nazvati. (Jn.14,27) Mir vam ostavljam, mir svoj dajem vam.
 
Pravilo 51. Kakav treba da bude onaj ko pokušava da ispravi bližnjeg?
Poglavlje. On najpre treba sebe da ispravi u odnosu na bilo kakav nedostatak. Tek tada će drugoga moći da okrivljuje zbog njega.
(Mt.7,3-5) A zašto vidiš trun u oku brata svoga, a brvno u oku svome ne osećaš? Ili, kako ćeš reći bratu svome: stani da ti izvadim trun iz oka tvoga; a eto brvno u oku tvome? Licemere, izvadi najpre brvno iz oka svoga, pa ćeš onda videti izvaditi trun iz oka brata svoga. (Rim.2,1-3) Zato nemaš izgovora, o čoveče, koji god sudiš, jer u čemu sudiš drugome, sebe osuđuješ; jer ti koji sudiš činiš to isto. A znamo da sud Božiji istinit nad onima koji to čine. A pomišljaš li to, o čoveče, koji sudiš onima koji to čine, a činiš isto, da ćeš ti izbeći sud Božiji?
 
Pravilo 52. O tuzi pri gledanju na one koji greše. Kako treba opštiti sa njima? Kada ih treba izbegavati, a kada primati u opštenje?
Poglavlje 1. Na one koji greše ne treba gledati ravnodušno, već tugovati i plakati zbog njih.
(Lk.19,41-42) I kada se približi, videvši grad zaplaka nad njim, govoreći: Kad bi ti znao, bar u ovaj dan tvoj, ono što je za mir tvoj! Ali je sada sakriveno od očiju tvojih. (1.Kor.5,1-2) Svuda se čuje da je blud među vama, i to takav blud kakav se ni među neznabošcima ne pominje: da neko ima ženu oca svoga. I vi ste naduveni, umesto da plačete, da bi se izbacio između vas onaj koji je učinio to delo. (2.Kor.12,21) Da me opet kad dođem ne ponizi Bog moj kod vas, te ne zaplačem za mnogima koji su pre grešili i nisu se pokajali za nečistotu i blud i razvrat što počiniše.
Poglavlje 2. Ne treba ćutati kad vidimo one koji greše.
(Lk.17,3) A ako ti sagreši brat tvoj; pokaraj ga. (Ef.5,11) I nemojte uzimati učešća u besplodnim delima tame, nego ih još razotkrivajte.
Poglavlje 3. Grešnicima se treba približiti jedino radi toga da bi se pobudili na pokajanje, naravno ukoliko se pri tome može izbeći greh.
(Mt.9,10-13) I kad jeđaše u kući, gle, mnogi carinici i grešnici dođoše i jeđahu sa Isusom i sa učenicima njegovim. I videvši to, fariseji rekoše učenicima njegovim: Zašto sa carinicima i grešnicima učitelj vaš jede i pije? A Isus čuvši reče im: Ne trebaju zdravi lekara nego bolesni. Nego idite i naučite se šta znači: Milosti hoću, a ne žrtvoprinošenje. Jer nisam došao da zovem pravednike no grešnike na pokajanje. (Lk.15,1-4) A približavahu mu se svi carinici i grešnici da ga čuju. A fariseji i književnici gunđahu govoreći: Ovaj prima grešnike i jede s njima. A on im kaza priču govoreći: Koji čovek od vas, imajući sto ovaca i izgubivši jednu od njih, ne ostavi devedeset i devet u pustinji i ne ide za izgubljenom dok je ne nađe? (2.Sol.3,14-15) Ako li ko ne posluša reči naše u ovoj poslanici, toga obeležite, i ne družite se s njim, da bi se posramio; ali ga ne smatrajte kao neprijatelja, nego urazumljujte ga kao brata. (2.Kor.2,5-7) Ako li je ko ožalostio, nije ožalostio mene, nego delimično – da ne preteram – sve vas. Takvome je dovoljno ovo karanje od mnogih; tako da je, naprotiv, bolje da opraštate i tešite, kako taj ne bi bio savladan od prevelike žalosti.
Poglavlje 4. Treba izbegavati one koji prebivaju u grehu svom, i to posle svestrane brige o njima.
(Mt. 18,15-17) Ako li ti zgreši brat tvoj, idi i pokaraj ga nasamo; ako te posluša dobio si brata svoga. Ako li te ne posluša uzmi sa sobom još jednoga ili dvojicu da na ustima dva ili tri svedoka ostane svaka reč. Ako li njih ne posluša, kaži Crkvi, ako li ne posluša ni Crkvu, neka ti bude kao neznabožac i carinik.
 
Pravilo 53. Kakva osuda priliči onima koji pamte zlo od uvrede koja im je nanesena?
Poglavlje. Hrišćanin ne treba da pamti zlo, već je obavezan da od srca prašta onima koji su mu sagrešili.
(Mt.6,14-15) Jer ako oprostite ljudima sagrešenja njihova, oprostiće i vama Otac vaš nebeski. Ako li ne oprostite ljudima sagrešenja njihova, ni Otac vaš neće oprostiti vama sagrešenja vaša.
 
Pravilo 54. O osuđivanju i o uzdržavanju od osuđivanja.
Poglavlje 1. Ne treba da osuđujemo jedni druge zbog onoga što je dozvoljeno Pismom.
(Mt.7,1-2) Ne sudite, da vam se ne sudi; jer kakvim sudom sudite, onakvim će vam se suditi. (Lk.6,37) I ne sudite, i neće vam se suditi; i ne osuđujte, i nećete biti osuđeni; opraštajte, i oprostiće vam se. (Rim.14,2-6) Jer jedan veruje da sme sve jesti, a koji je slab jede zelje. Koji jede neka ne prezire onoga koji ne jede; i koji ne jede neka ne osuđuje onoga koji jede, jer ga Bog primi. Ko si ti što osuđuješ tuđeg slugu? Svome gospodaru on stoji ili pada. Ali će stajati, jer je Bog moćan da ga uspravi. Tako jedan razlikuje dan od dana, a drugi drži sve dane da su mu jednaki. Svaki neka je osvedočen u umu svome. Koji razlikuje dane, Gospodu razlikuje, a koji ne razlikuje dane, Gospodu ne razlikuje. Koji jede Gospodu jede, jer blagodari Bogu; i koji ne jede, Gospodu ne jede i blagodari Bogu. (Rim.14,12-13) Dakle, svaki će od nas dati Bogu odgovor za sebe. Zato da ne osuđujemo više jedan drugoga. (Kol.2,16-17) Da vas, dakle, niko ne osuđuje za jelo ili piće, ili za kakav praznik, ili za mladine, ili za subote, što je senka onoga što će doći.
Poglavlje 2. Ne treba se zadržavati u suđenju o onome što je dozvoljeno Pismom.
(Rim.14,22-23) Blažen je onaj ko ne osuđuje sebe za ono što nađe za dobro. A koji posmunja osuđen je ako jede, jer ne čini po veri: a sve što nije od vere greh je. (Kol.2,20-22) Ako, dakle, umreste sa Hristom za stihije sveta, zašto se držite propisa kao da živite u svetu? – Ne dodirni, ne okusi, ne opipaj! – Po zapovestima i naukama ljudskim.
Poglavlje 3. Ne treba suditi o nepoznatom.
(1.Kor.4,5) Zato ne sudite ništa pre vremena, dokle ne dođe Gospod, koji će i osvetliti što je sakriveno u tami i objaviti namere srca; i tada će biti svakome pohvala od Boga.
Poglavlje 4. Ne treba suditi licemerno.
(Jn.7,23-24) Ako u subotu čovek prima obrezanje, pa se time ne narušava Zakon Mojsijev, zašto se na mene gnevite što celoga čoveka izlečih u subotu? Ne sudite po izgledu, nego pravedan sud sudite.
Poglavlje 5. Nikoga ne treba osuđivati (čak i da je mnogo onih koji osuđuju), pre nego što se u njegovom prisustvu marljivo ne ispita stvar.
(Jn.7,50-51) Reče im Nikodim, koji mu je dolazio noću i beše jedan od njih: Eda li Zakon naš sudi čoveku dokle ga najpre ne sasluša i dozna šta čini? (Dap.25,14-16) I budući da onde boraviše mnogo dana, izloži Fest caru Pavlovu stvar govoreći: Jednoga čoveka ostavio je Feliks kao sužnja. Povodom koga, kad ja bih u Jerusalimu, pojaviše se prvosveštenici i starešine judejske zahtevajući da se on osudi. Ja im odgovorih da nije običaj u Rimljana da se preda neki čovek na smrt pre nego se optuženi suoči sa onima koji ga tuže i ne dobije priliku za odbranu od optužbe.
 
Pravilo 55. O usrdnosti prema Bogu, o ispovedanju Božijih darova i o blagodarenju za njih.
Poglavlje 1. Treba znati i ispovedati da Bog daje svaki dobri dar i trpljenje samih stradanja za Hrista.
(Jn.3,27) Ne može čovek ništa primiti ako mu ne bude dano s neba. (1.Kor.4,7) Šta li imaš što nisi primio? (Ef.2,8-9) Jer ste blagodaću spaseni kroz veru; i to nije od vas, dar je Božiji; ne od dela, da se ne bi ko hvalisao. (Fil.1,28-29) I to [je] od Boga. Jer je vama darovano za Hrista, ne samo da verujete u Njega, nego i da stradate za Njega. Imajući onu istu borbu kakvu kod mene videste i sad čujete o meni.
Poglavlje 2. Ne treba ćutati o dobročinstvima Božijim, nego blagodariti za njih.
(Lk.8,38-39) A čovek iz koga iziđoše demoni moljaše ga da bi s njim bio; ali ga Isus otpusti govoreći: Vrati se domu svome, i kazuj šta ti učini Bog. I otide propovedajući po svemu gradu šta mu učini Isus. (Lk.17,12-19) I kad ulažaše u jedno selo, sretoše ga deset gubavih ljudi, koji stadoše izdaleka, i podigoše glas govoreći: Isuse, Učitelju, pomiluj nas! I videvši ih, reče im: Idite i pokažite se sveštenicima. I dogodi se, dok odlažahu, da se očistiše. A jedan od njih, videvši da je izlečen, vrati se slaveći Boga iz svega glasa. I pade ničice pred noge njegove i zablagodari mu. I taj beše Samarjašn. A Isus odgovarajući reče: Zar se ne očistiše desetorica? A gde su devetorica? Kako se ne nađe nijedan drugi da se erati i dade slavu Bogu, nego samo inoplemenik? I reče mu: Ustani i idi; vera tvoja spasla te je. (1.Kor.15,10) No blagodaću Božijom jesam što jesam. (1.Tim.4,4) Jer je svako stvorenje Božije dobro i ništa nije za odbacivanje kad se prima sa zahvalnošću.
 
Pravilo 56. O molitvi: kada, za šta, kako i za koga treba da se molimo.
Poglavlje 1. U molitvi i bdenju treba da prebivamo postojano.
(Mt.7,7-8) Ištite, i daće vam se; tražite, i naći ćete; kucajte, i otvoriće vam se. Jer svaki koji ište, prima; i koji traži, nalazi; i koji kuca, otvoriće mu se. (Lk.18,1-2) Kaza im pak priču kako treba svagda da se mole, i da ne klonu, govoreći: U nekome gradu beše nekakav sudija koji se Boga ne bojaše i ljudi ne stiđaše. (Lk.21,34-36) Ali pazite na sebe da srca vaša ne otežaju prejedanjem i pijanstvom i brigama ovoga života, i da Dan onaj ne naiđe na vas iznenada. Jer će doći kao zamka na sve koji žive na licu vascele zemlje. Bdite, dakle, u svako vreme moleći se da se udostojite da izbegnete sve što se ima dogoditi, i da stanete pred Sina Čovečijega. (Kol.4,2) U molitvi budite istrajni; bdite u njoj sa zahvaljivanjem. (1.Sol.5,16-17) Radujte se svagda, molite se bez prestanka.
Poglavlje 2. Najpre treba Bogu blagodariti za ono što je najneophodnije za svakodnevnu telesnu potrebu, a zatim ga upotrebljavati.
(Mt.14,19) Pa uze onih pet hlebova i dve ribe, i pogledavši na nebo blagoslovi, i prelomivši dade učenicima, a učenici narodu. (Dap.27,35) I rekavši ovo uze hleb, i zablagodari Bogu pred svima i prelomivši, stade jesti. (1.Tim.4,4) Jer je svako stvorenje Božije dobro i ništa nije za odbacivanje kad se prima sa zahvalnošću.
Poglavlje 3. Onaj ko se moli ne treba da govori suvišno, ištući od Gospoda bilo šta truležno i nedostojno.
(Mt.6,7-8) A kada se molite, ne praznoslovite kao neznabošci, jer oni misle da će za mnoge reči svoje biti uslišeni. Ne budite, dakle, slični njima; jer zna Otac vaš šta vama treba pre no što zaištete od njega. (Lk.12,29-30) Ni vi ne ištite šta ćete jesti i šta ćete piti, i ne uznemiravajte se. Jer sve ovo traže neznabošci ovoga sveta; a Otac vaš zna da vama treba ovo.
Poglavlje 4. Kako se treba moliti i sa kakvim duševnim stanjem?
(Mt.6,9-10) Oče naš koji si na nebesima, da se sveti ime tvoje; da dođe carstvo tvoje; da bude volja tvoja, i ostalo (Mt.6, 33) Nego ištite najpre Carstvo Božije i pravdu njegovu. (Mk.11, 25) I kad stojite na molitvi, praštajte ako šta imate protiv koga. (1.Tim.2,8) Hoću, dakle, da se muževi mole na svakom mestu, podižući svete ruke bez gneva i dvoumljenja.
Poglavlje 5. Treba da se molimo jedni o drugima i o služiteljima reči istine.
(Lk.22,31-32) I reče Gospod: Simone, Simone, evo vas zaiska satana da vas veje kao pšenicu. A ja se molih za tebe da vera tvoja ne prestane. (Ef.6,18-20) I svakom molitvom i prozbom molite se u Duhu u svako doba, i uz to, bdite sa svakom istrajnošću i moljenjem za sve svete, i za mene, da mi se dade reč kad otvorim usta svoja, da smelo obznanim tajnu jevanđelja, za koje služim u okovima, da o njemu govorim smelo, kao što sam dužan govoriti. (2.Sol.Z,1) Najzad, braćo, molite se za nas, da se reč Gospodnja brzo širi i proslavlja kao i kod vas.
Poglavlje 6. Treba da se molimo i za neprijatelje.
(Mt.5,44-45) Molite se za one koji vas vređaju i gone, da budete sinovi Oca svoga koji je na nebesima.
Poglavlje 7. Čovek ne treba da se moli ili da prorokuje sa pokrivenom, a žena sa otkrivenom glavom.
(1.Kor. 11,3-5) Ali hoću da znate da je svakome mužu glava Hristos, a muž je glava ženi, a Bog je glava Hristu. Svaki muž koji se s pokrivenom glavom moli Bogu ili prorokuje, sramoti glavu svoju. I svaka žena koja se gologlava moli Bogu ili prorokuje, sramoti glavu svoju.
 
Pravilo 57. O prevaznošenju uspesima.
Poglavlje. Zbog svojih uspeha ne treba visoko misliti o sebi, niti ponižavati ostale.
(Lk. 18,9-14) A i nekima koji behu uvereni za sebe da su pravedni, a ostale nipodaštavahu, kaza priču ovu: Dva čoveka uđoše u hram da se mole Bogu, jedan farisej a drugi carinik. Farisej stade i moljaše se u sebi ovako: Bože, hvala ti što nisam kao ostali ljudi: grabljivci, nepravednici, preljubnici ili kao onaj carinik. Postim dvaput u sedmici; dajem desetak od svega što steknem. A carinik izdaleka stajaše, i ne htede ni očiju uzdignuti nebu, nego se bijaše u prsa svoja govoreći: Bože, milostiv budi meni grešnome! Kažem vam, ovaj otide opravdan domu svome, a ne onaj. Jer svaki koji sebe uzvisuje poniziće se, a koji sebe ponizuje uzvisiće se.
 
Pravilo 58. O sticanju Božijih darova i o njihovom saopštavanju drugima.
Poglavlje 1. Ne treba misliti da se dar Božiji stiče novcem ili nekom dosetkom.
(Dap.8,18-23) A kad vide Simon da se polaganjem apostolskih ruku daje Duh Sveti, donese im novaca, govoreći: Dajte i meni tu vlast da kad položim ruke na nekoga primi Duha Svetoga. A Petar mu reče: Novci tvoji s tobom da budu na pogibao, što si pomislio da se dar Božiji može dobiti za novce. Nema tebi dela ni udela u ovoj reči, jer srce tvoje nije pravo pred Bogom. Zato se pokaj od te zloće tvoje, i moli se Bogu eda bi ti se oprostila pomisao srca tvojega; jer te vidim da si u gorkoj žuči i u okovima nepravde.
Poglavlje 2. Bog svakome, po meri vere, daje darove na njegovu korist.
(Rim.12,6) Imamo pak različite darove po blagodati koja nam je data: ako je proroštvo, nekaje po meri vere. (1.Kor.12,7-10) No svakome se daje projava Duha na korist. Jer jednome se daje kroz Duha reč mudrosti; a drugome reč znanja po istom Duhu; a drugome vera istim Duhom; a drugome darovi isceljivanja istim Duhom; a drugome činjenje čudesa, a drugome proroštvo, a drugome razlikovanje duhova, a drugome različni jezici, a drugome tumačenje jezika.
Poglavlje 3. Onaj ko je na dar dobio blagodat Božiju, na dar treba da je i daje, a ne da trguje njome po sopstvenom nahođenju.
(Mt.10,8-9) Bolesne isceljujte, gubave čistite, mrtve dižite, demone izgonite; na dar ste dobili, na dar i dajite. Ne nosite zlata ni srebra ni bakra u pojasima svojim. (Dap.3,6-7) A Petar reče: Srebra i zlata nemam, nego što imam to ti dajem: U ime Isusa Hrista Nazarećanina ustani i hodi. I uze ga za desnicu i podiže. (1.Sol.2,5-8) Jer, kao što znate, nikada ne nastupismo radi laskanja, niti zbog pohlepe – Bog je svedok; ne tražeći slave od ljudi, ni od vas ni od drugih. Mogli smo vam biti na teretu kao Hristovi apostoli; međutim, bejasmo blagi među vama kao dojilja kada neguje svoju decu. Tako smo čeznuli za vama, da smo gotovi bili dati vam ne samo jevanđelje Božije nego i duše naše, zato što nam bejaste omileli.
Poglavlje 4. Onaj ko sa blagodarnošću primi jedan Božiji dar i marljivo ga upotrebi u slavu Njegovu, udostojava se i drugih darova. A onaj ko nije takav, lišava se i prethodnog dara, i predaje kazni.
(Mt.13,10-14) I pristupivši učenici rekoše mu: Zašto im govoriš u pričama? A on odgovarajući reče im: Zato što je vama dano da znate tajne Carstva nebeskoga, a njima nije dano. Jer ko ima, daće mu se, i preteći će mu; a ko nema, uzeće mu se i ono što ima. Zato im govorim u pričama, jer gledajući ne vide, i slušajući ne čuju, niti razumeju. I ispunjava se na njima proroštvo Isaijino. (Mt.25,14-17) Jer kao što čovek polazeći na put dozva sluge svoje i predade im blago svoje; i jednome dade pet talanata, a drugome dva, a trećemu jedan, svakome prema njegovoj moći: i odmah otide. A onaj što primi pet talanata otide te radi s njima, i dobi još pet talanata. Tako i onaj što primi dva, dobi i on još dva. (Mt.25, 29-30) Jer svakome koji ima daće se, i preteći će mu; a od onoga koji nema, i što ima uzeće se od njega. A nevaljaloga slugu bacite u tamu najkrajnju; onde će biti plač i škrgut zuba.
 
Pravilo 59. O časti i slavi ljudskoj.
Poglavlje. Hrišćanin ne treba da je pristrasan prema ljudskoj slavi, niti privezan za čast koja previšuje meru, već treba da ispravlja one koji mu ukazuju takvu čast, ili o njemu misle bolje nego što priliči.
(Mt.19,16-17) I gle, neko pristupi i reče mu: Učitelju blagi, koje dobro da učinim da imam život večni? A on mu reče: Što me zoveš blagim? Niko nije blag osim jednoga Boga. (Jn.5,41) Slavu od ljudi ne primam. (Jn.5,44) Kako vi možete verovati kada primate slavu jedan od drugoga, a slavu koja je od jedinoga Boga ne tražite? (Lk.11,43) Teško vama farisejima što volite začelja po sinagogama i pozdrave na trgovima. (1.Sol.2,5)6) Jer, kao što znate, nikada ne nastupismo radi laskanja, niti zbog pohlepe – Bog je svedok; ne tražeći slave od ljudi, ni od vas ni od drugih. (Dap.10,25-26) A kad Petar ulažaše, srete ga Kornilije, i padnuvši pred noge njegove pokloni se. A Petar ga podiže govoreći: Ustani, i ja sam samo čovek. (Dap.12,21-23) I u oređeni dan obuče se Irod u carsku haljinu, i sevši na presto održa im govor; a narod klicaše: Glas Božiji, a ne čovečiji! Ali odjednom udari ga anđeo Gospodnji, jer ne dade slave Bogu; i budući izjedan od crva izdahnu.
 
Pravilo 60. O razlici Božijih darova i o uzajamnoj saglasnosti onih koji po tim darovima stoje više ili niže.
Poglavlje. Darovi Božiji su različiti. I kao što jedan čovek ne može da primi sve darove, tako ni svi ljudi ne primaju isti dar. Stoga svako treba sa celomudrenošću i blagodarnošću da prebiva u danom mu daru. SVI treba da su saglasni među sobom u ljubavi Hristovoj, slično udovima u telu. Onaj ko je niži po daru ne treba da je očajan zbog onih koji ga prevazilaze, niti viši treba da prezire nižeg. Jer, oni koji se razdele međusobno, i koji ustaju jedni na druge jesu dostojni pogibli.
(Mt.12,25) Svako carstvo koje se razdeli samo u sebi, opusteće; i svaki grad ili dom koji se razdeli sam u sebi, neće se održati. (Gal.5,15) Ali ako jedan drugoga ujedate i proždirete, gledajte da se međusobno ne istrebite. (Jn.17,20-21) Ne molim pak samo za njih, nego i za one koji zbog reči njihove poveruju u mene: Da svi jedno budu, kao ti, Oče, što si u meni i ja u tebi, da i oni u nama jedno budu. (Dap.4,32) A u naroda koji poverova beše jedno srce i jedna duša; i ncjedan ne govoraše za imanje svoje da je njegovo, nego im sve beše zajedničko. (Rim.12,3-6) Jer kroz blagodat koja mi je data, govorim svakome koji je među vama: da ne misli o sebi više nego što valja misliti, nego da misli smirenoumno, svaki po meri vere kako mu je Bog udelio. Jer kao što u jednom telu imamo mnoge ude, a svi udi nemaju isti posao, tako smo mnogi jedno telo u Hristu, a pojedinačno udi smo jedni drugima. Imamo pak različite darove po blagodati koja nam je data. (1.Kor.1,10) Molim vas pak, braćo, imenom Gospoda našega Isusa Hrista da svi isto govorite, i da ne budu među vama razdori, nego da budete utvrđeni u istom razumu i istoj misli. (1.Kor.12,12-13) Jer kao što je telo jedno i ima udove mnoge, a svi udovi jednoga tela, iako su mnogi, jedno su telo, tako i Hristos. Jer se i jednim Duhom svi mi krstismo u jedno telo, bili Judejci, ili Jelini, ili robovi, ili slobodni. (Fil.2,2-4) Da isto mislite, da istu ljubav imate, jednodušni, jednomisleni: Ništa ne činite iz prkosa, niti za praznu slavu, nego smirenjem smatrajte jedan drugoga većim od sebe. Ne starajte se svako za svoje, nego svako i za ono što je drugih.
 
Pravilo 61. O neuglednosti (na prvi pogled) onih koji primaju Božiju blagodat.
Poglavlje. Ne treba.ponižavati saradnike Božije blagodati zbog njihove neuglednosti. Jer, prema njima Bog najradije pokazuje svoje blagovoljenje.
(Mt.11,25-26) U to vreme odgovori Isus, i reče: Hvalim te, Oče, Gospode neba i zemlje, što si ovo sakrio od mudrih i razumnih, a otkrio si bezazlenima. Da, Oče, jer je tako bila blaga volja tvoja. (Mt. 13,54-58) I došavši u postojbinu svoju, učaše ih u sinagogi njihovoj tako da mu se divljahu i govorahu: Otkud ovome premudrost ova i moći? Nije li ovo drvodeljin sin? Ne zove li se mati njegova Marija, i braća njegova Jakov i Josija i Simon i Juda? I sestre njegove nisu li sve kod nas? Otkud njemu sve ovo? I sablažnjavahu se o njega. A Isus im reče: Nema proroka bez časti osim u postojbini svojoj i u domu svome. I ne učini onde čudesa mnoga zbog neverja njihova. (1.Kor.1,26-29) Jer gledajte, braćo, na nas pozvane: nema tu ni mnogo mudrih po telu, ni mnogo moćnih, ni mnogo plemenitoga roda; nego što je ludo pred svetom ono izabra Bog da posrami mudre; i što je slabo pred svetom ono izabra Bog da posrami jake; i što je neplemenito pred svetom svetom i poniženo izabra Bog, i ono što je ništavno, da uništi ono što jeste, da se ne pohvali ni jedno telo pred Bogom.
 
Pravilo 62. O iskušenjima, tj. kada ih treba izbegavati, a kada stupati sa njima u borbu, i kako susretati protivnike.
Poglavlje 1. Oni koji su poverovali u Boga i krstili se treba da su odmah spremni da i od domaćih svojih trpe iskušenja čak do smrti. Jer, onaj ko nije spreman, lako dolazi do kolebanja kada ga postigne opasnost.
(Mt.3,16-17; 4,1) I krstivši se Isus iziđe odmah iz vode; i gle, otvoriše mu se nebesa, i vide Duha Božijeg gde silazi kao golub i dolazi na njega. I gle, glas sa nebesa koji govori: Ovo je Sin moj ljubljeni koji je po mojoj volji. Tada Isusa odvede Duh u pustinju da ga đavo kuša. (Mt.10,16-18) Eto.ja vas šaljem kao ovce među vukove. Budite, dakle, mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi! A čuvajte se od ljudi; jer će vas predati sudovima, i po sinagogama svojim tući će vas. I pred starešine i careve izvodiće vas za svedočanstvo njima i neznabošcima. (Mt. 10,21-22) A predaće brat brata na smrt i otac sina; i ustaće deca na roditelje i pobiće ih. I svi će vas mrziti zbog imena moga; ali koji pretrpi do kraja taj će se spasti. (Mt.10,38) I koji ne uzme krst svoj i ne pođe za mnom, nije mene dostojan. (Jn.16,1-3) Ovo sam vam kazao da se ne sablaznite. Izgoniće vas iz sinagoga. Ali dolazi čas kada će svaki ko vas ubije misliti da Bogu službu prinosi. I to će činiti, jer ne poznaše Oca ni mene. (Lk.8,13) A koje je na kamenu to su oni koji kada čuju s radošću primaju reč; i ovi korena nemaju te za neko vreme veruju, a u vreme iskušenja otpadnu. (2.Kor.1,8-9) Jer nećemo, braćo, da ne znate o nevolji našoj koja nam se dogodi u Aziji, da suviše bejasmo opterećeni, preko moći, tako da smo bili u nedoumici i za život; čak sami u sebi osudu na smrt doživesmo, da se ne bismo uzdali u sebe nego u Boga koji podiže mrtve. (2.Tim.Z,12) A i svi koji hoće da žive pobožno u Hristu Isusu biće gonjeni.
Poglavlje 2. Čovek ne treba sam da srlja u iskušenja pre Božijeg popuštenja, već treba da se moli da ne padne u njih.
(Mt.6,9-10) Ovako, dakle, molite se vi: Oče naš koji si na nebesima, da se sveti ime tvoje, da dođe carstvo tvoje. I odmah zatim (st. 13): I ne uvedi nas u iskušenje, no izbavi nas od zloga. (Jn. 7,1-10) I posle toga hođaše Isus po Galileji; jer po Judeji ne htede da hodi, pošto tražahu Judejci da ga ubiju. Beše pak blizu judejski praznik Senica. Tada mu rekoše braća njegova: Otidi odavde i idi u Judeju, da i učenici tvoji vide dela tvoja koja činiš. Jer niko ne čini nešto u tajnosti, a sam traži da je poznat. Kada tako što činiš, pokaži se svetu. Jer ni braća njegova ne verovahu u njega. Tada im reče Isus: Vreme moje još nije došlo, a vreme je vaše svagda spremno. Ne može svet mrziti na vas; a mene mrzi jer ja svedočim o njemu da su dela njegova zla. Vi otidite na ovaj Praznik: ja još neću ići a ovaj Praznik, jer se moje vreme još nije ispunilo. Rekavši im ovo, ostade u Galileji. A kad otidoše braća njegova, tada i sam ode na Praznik, ne javno, nego kao u tajnosti. (Lk.22,46) Ustanite i molite se da ne padnete u iskušenje!
Poglavlje 3. Ponekad se treba ukloniti od zlobnika. Onaj, pak, ko padne u iskušenje treba u molitvama da se moli za olakšanje kako bi bio u stanju da ga podnese. Osim toga, treba da se moli i da bude volja Božija.
(Mt.10,23) A kad vas poteraju u jednom gradu, bežite u drugi. (Mt.12,14) A fariseji izašavši održaše većanje protiv njega kako da ga pogube. No Isus, doznavši to, ukloni se odande. (Jn.11,53-54)Od toga, dakle, dana dogovoriše se da ga ubiju. A Isus ne hođaše više javno među Judejcima. (Lk.22,41-42) I kleknuvši na kolena moljaše se. Govoreći: Oče, kad bi hteo da proneseš ovu čašu mimo mene! Ali ne moja volja, no tvoja neka bude! (1.Kor.10,13) Drugo vas iskušenje nije snašlo osim čovečijega; veran je Bog koji vas neće pustiti da se iskušate većma nego što možete, nego će učiniti sa iskušenjem i kraj, da možete podneti.
Poglavlje 4. U iskušenjima i u svakoj opasnosti koja ga zadesi Hrišćanin treba da se seća onoga što je rečeno u bogonadahnutom Pismu, ostajući neposramljen i obezoružavajući protivnike.
(Mt.4,1-4) Tada Isusa odvede Duh u pustinju da ga đavo kuša. I postivši dana četrdeset i noći četrdeset, naposletku ogladnje. I pristupi k njemu kušač i reče: Ako si Sin Božiji, reci da kamenje ovo postanu hlebovi. A on odgovori i reče: Pisano je: Ne živi čovek o samom hlebu, no o svakoj reči koja izlazi iz usta Božijih.
 
Pravilo 63. O plašljivosti i smelosti u napastima.
Poglavlje. Hrišćanin u napastima ne treba da se plaši, niti da se muči, kolebajući se u nadi na Boga, već treba da bude smeo, budući da je sa njim Gospod koji ustrojava njegova dela, koji ga ukrepljuje u svim napastima, i budući da je sa njim Duh Sveti, koji ga uči tome kako da odgovara protivnicima.
(Mt. 10,28-31) I ne bojte se onih koji ubijaju telo, a dušu ne mogu ubiti; nego se više bojte onoga koji može i dušu i telo pogu biti u paklu. Ne prodaju li se dva vrapca za jedan novčić? Pa ni jedan od njih ne padne na zemlju bez Oca vašega. A vama je i kosa na glavi sva izbrojana. Ne bojte se, dakle; vi ste bolji od mnogo vrabaca. (Lk.12,11-12) A kad vas dovedu u sinagoge i pred načelstva i vlasti, ne brinite se kako ćete ili šta odgovoriti ili šta ćete kazati; jer će vas Sveti Duh naučiti u onaj čas šta treba reći. (Mk.4,37-40) I nastade velika bura od vetra; i valovi tako zapljuskivahu lađu da ona već poče da tone. A on beše na krmi spavajući na uzglavlju, i probudiše ga i rekoše mu: Učitelju, zar ti ne
mariš što propadamo? Iustavši zapreti vetru, i reče moru: Ćuti, prestani! I utoli vetar, i postade tišina velika. I reče im: Zašto ste tako strašljivi? Kako nemate vere? (Dap.5,17-21) Ali se podiže prvosveštenik i svi koji behu s njim, sekta sadukejska, i ispuniše se zavisti, i digoše ruke svoje na apostole, i baciše ih u opšti zatvor. A anđeo Gospodnji otvori noću vrata tamnice, iz vede ih i reče: Idite i stanite u hramu pa govorite narodu sve re či ovoga života. A oni, čuvši to, uđoše ujutru u hram, i učahu.
(2.Kor.1,8) Jer nećemo, braćo, da ne znate o nevolji našoj koja nam se dogodi u Aziji. (2.Kor.1,10) [Bog] nas je od tolike smrti izbavio, i izbavlja, u koga se nadamo da će nas i opet izbaviti.
 
Pravilo 64. O radosti koju treba osećati u stradanjima za Hrista.
Poglavlje. Treba da se radujemo svakom stradanju, pa čak i smrti, za ime Gospodnje i za Njegove zapovesti.
(Mt.5,10-12) Blaženi prognani pravde radi, jer je njihovo Carstvo nebesko. Blaženi ste kada vas sramote i progone i lažući govore protiv vas svakojake rđave reči, zbog mene. Radujte se i veselite se.jer je velika plata vaša na nebesima. (Lk.6,22-23) Blaženi ste kad vas ljudi omrznu i kad vas odbace i osramote, i razglase ime vaše kao zlo zbog Sina Čovečijega. Radujte se u onaj dan i igrajte, jer gle, velika je plata vaša na nebu. (Dap.5,40-42) I dozvavši apostole izbiše ih i zabraniše im da govore o Imenu Isusovom, i otpustiše ih. A ovi onda otidoše iz Sinedriona radujući se što se udostojiše da podnesu sramotu za Ime njegovo. I svaki dan u hramu i po domovima ne prestajahu da uče i propovedaju jevanđelje o Isusu Hristu. (Kol.1,2324) Kome ja, Pavle, postadoh služitelj. Sada se radujem u svojim stradanjima za vas, i u svome telu dopunjavam što nedostaje Hristovim patnjama, za telo njegovo, koje je Crkva.
 
Pravilo 65. O tome da se treba moliti i na samoj končini.
Poglavlje. I pri samom odlasku iz ovog života treba da se molimo o doličnome.
(Mt.27,46) A oko devetoga časa, povika Isus iz svega glasa govoreći: Ili, Ili, lima savahtani? To jest: Bože moj, Bože moj, zašto si me ostavio? (Lk.23,46) I povikavši Isus iz sveg glasa reče: Oče, u ruke tvoje predajem duh svoj. I rekavši ovo izdahnu. (Dap. 7,59-60) I kamenovahu Stefana, koji se moljaše Bogu i govoraše: Gospode Isuse, primi duh moj! Onda kleče na kolena i povika iza glasa: Gospode, ne uračunaj im greh ovaj! I ovo rekavši, usnu.
 
Pravilo 66. O onima koji su ostavili one koji se podvizavaju za blagočašće i o onima koji se zajedno za njima podvizavaju.
Poglavlje 1. Ne treba ostavljati one koji se podvizavaju za blagočašće.
(Jn.16,31-32) Isus im odgovori: Sad li verujete? Evo dolazi čas, i već je došao, da se razbegnete svaki na svoju stranu, a mene ostavite sama. (2.Tim.1,15-18) To znaš da se odvratiše od mene svi oni u Aziji, među kojima su Figel i Ermogen. Gospod neka dade milost Onisiforovu domu, jer me je mnogo puta okrepio, i okova mojih nije se postideo, nego došavši u Ram još revnosnije me potraži i nađe. Neka mu dade Gospod da nađe milost kod Gospoda u onaj dan. A koliko mi je u Efesu poslužio, ti najbolje znaš.
(2.Tim.4,16) Pri mojoj prvoj odbrani niko ne osta sa mnom, nego me svi ostaviše. Neka im se ne uračuna!
Poglavlje 2. Treba da se molimo za one koje nose iskušenja.
(Lk.22,31-32) Simone, Simone, evo vas zaiska satana da vas veje kao pšenicu. A ja se molih za tebe da vera tvoja ne prestane. (Dap.12,5) Petra, dakle, čuvahu u tamnici, a Crkva se usrdno moljaše za njega Bogu.
 
Pravilo 67. O onima koji tuguju za umrlima.
Poglavlje. Onima koji imaju nesumnjivu veru u vaskrsenje mrtvih nije svojstveno da tuguju za umrlima.
(Lk.23,27-28) A za njim iđaše veliko mnoštvo naroda i žena, koje plakahu i naricahu za njim. A Isus obazrevši se na njih reče: Kćeri jerusalimske, ne plačite za mnom. (1.Sol.4,13-14) Nećemo pak, braćo, da vam bude nepoznato što je sa onima koji su usnuli, da ne biste tugovali kao oni koji nemaju nade. Jer ako verujemo da Isus umre i vaskrse, tako će i Bog one koji su usnuli u Isusu dovesti s Njim.
 
Pravilo 68. O razlici sadašnjeg i budućeg veka.
Poglavlje 1. Po vaskrsenju ne treba očekivati ništa što je svojstveno ovome veku, već treba znati da je u budućem veku život anđelski i slobodan od svakih potreba.
(Lk.20,34-36) I odgovarajući Isus reče im: Sinovi ovoga veka žene se i udaju; a koji se udostojiše dobiti onaj vek i vaskrsenje iz mrtvih, niti se žene niti udaju; jer više ne mogu umreti, jer su kao anđeli, i sinovi su Božiji kada su sinovi vaskrsenja. (1.Kor.15, 35-38) Ali reći će neko: Kako će ustati mrtvi? i u kakvom će telu doći? Bezumniče, ono što ti seješ neće oživeti ako ne umre. I što seješ, ne seješ telo koje će nastati, nego golo zrno, bilo pšenično ili neko drugo. A Bog mu daje telo kako hoće. (1.Kor. 15,42-44) Tako i vaskrsenje mrtvih; seje se u raspadljivosti, ustaje u neraspadljivosti; seje se u beščašću, ustaje u slavi; seje se u nemoći, ustaje u sili; seje se telo duševno, ustaje telo duhovno. Postoji telo duševno i postoji telo duhovno.
Poglavlje 2. Ne treba misliti da će dolazak Gospodnji biti pomesan i telesan, već ga treba očekivati u slavi Očevoj odjednom u celoj vaseljeni.
(Mt.24,23-24) Tada ako vam ko reče: Evo, ovde je Hristos ili onde, ne verujte. Jer će se pojaviti mnogi lažni hristosi i lažni proroci, i pokazaće znake velike i čudesa da bi prevarili, ako bude moguće, i izabrane. (Mk. 13,23-26) Ali vi se čuvajte; evo sve sam vam kazao unapred. Ali u te dane, posle te nevolje, sunce će se pomračiti, a mesec svoju svetlost izgubiti. I zvezde će spadati s neba i sile nebeske pokrenuti se. I tada će ugledati Sina Čovečijega gde dolazi na oblacima sa silom i slavom velikom. (1.Sol.4,15-16) Jer vam ovo kazujemo rečju Gospodnjom da mi koji budemo živi o dolasku Gospodnjem nećemo preteći one koji su usnuli. Jer će sam Gospod sa zapovešću, glasom arhanđela i sa trubom Božijom, sići s neba, i prvo će mrtvi u Hristu vaskrsnuti.
 
Pravilo 69. O onome što se u Pismu odjednom i izravno zabranjuje ili odobrava.
Poglavlje 1. Nabrajanje onoga što se izravno zabranjuje i podleže groznoj pretnji.
(Mt. 15,19-20) Jer iz srca izlaze zle pomisli, ubistva, preljube, blud, krađe, lažna svedočanstva, hule. I ovo je što pogani čoveka, a neumivenim rukama jesti ne pogani čoveka. (Mt.25,41-43) Idite od mene prokleti, u oganj večni koji je pripremljen đavolu i anđelima njegovim. Jer ogladnjeh, i ne dadoste mi da jedem; ožednjeh, i ne napojiste me; stranac bih, i ne primiste me; nag bih, i ne odenuste me; bolestan i u tamnici bih, i ne posetiste me. (Lk.6, 24-26) Ali teško vama bogatima, jer ste već primili utehu svoju. Teško vama koji ste siti sada, jer ćete ogladnjeti. Teško vama koji se smejete sada, jer ćete zaridati i zaplakati. Teško vama kada stanu svi ljudi dobro govoriti o vama. (Lk.21,34) Ali pazite na sebe da srca vaša ne otežaju prejedanjem i pijanstvom i brigama ovoga života, i da Dan onaj ne naiđe na vas iznenada. (Rim.1,28). I kako ne mariše da poznaju Boga, predade ih Bog u pokvaren um da čine što je neprilično, njih koji su ispunjeni svake nepravde, bluda, zloće, lakomstva. (Rim.13,9) Ne čini preljubu, ne ubij, ne ukradi, ne svedoči lažno, ne poželi, i bilo koja druga zapovest. (1.Kor.6,9-10) Ne varajte se: ni bludnici, ni idolopoklonici, ni preljubnici, ni rukobludnici, ni muželožnici, ni lakomci, ni lopovi, ni pijanice, ni opadači, š otimači, neće naslediti Carstvo Božije. (2.Kor.12,20) Da kako ne budu svađe, zavisti, srdnje, prkosi, opadanja, šaptanja, nadimanja, neredi. (Gal.5,19-21) A poznata su dela tela, koja su: preljuba, blud, nečistota, besramnost, idolopoklonstvo, čaranje, neprijateljstva, svađe, pakosti, gnev, prkosi, razdori, jeresi, zavisti, ubistva, pijanstva, raskalašnosti, i slično ovima za koja vam unapred kazujem, kao što sam i ranije govorio, da oni koji tako nešto čine neće naslediti Carstva Božijega. (Gal. 5,26) Ne budimo sujetni, izazivajući jedni druge, zavideći jedni drugima. (Ef.4,31) Svaka gorčina i gnev i ljutina i vika i hula sa svakom zlobom, neka su daleko od vas. (Ef.5,3-4) A blud i svaka nečistota i lakomstvo da se ne spominje među vama, kao što i dolikuje svetima; ni sramotne ni lude reči ili šale, što god je nepristojno. (Kol.3,5-6; 8-9) Umrtvite, dakle, udove svoje koji su na zemlji: blud, nečistotu, strast, zlu pohotu i lakomstvo, što je idolopoklonstvo, zbog kojih dolazi gnev Božiji na sinove protivljenja. A sad odbacite i vi to sve: gnev, ljutinu, pakost, huljenje, sramotne reči iz usta svojih. Ne lažite jedan drugoga. (1.Tim.1,9-10) Znajući to da zakon nije propisan za pravednika, nego za bezakonike i nepokorne, bezbožnike i grešnike, nepobožne i pogane, oceubice i materoubice, krvnike, bludtke, muželožnike, ljudokradice, lažljivce, krivokletnike, i ako je što drugo protivno zdravoj nauci. (1.Tim.4,1-3) A Duh izričito govori da će u poslednja vremena odstupiti neki od vere slušajući duhove prevare i nauke demonske, u licemerju lažljivaca, čija je savest spaljena, koji zabranjuju ženiti se, i traže uzdržavanje od jela koja je Bog stvorio da ih sa zahvalnošću uzimaju verni i oni koji su poznali istinu. (1.Tim.6,3-5) Ako neko drukčije uči i ne drži se zdravih reči Gospoda našega Isusa Hrista i učenja o pobožnosti, pogordio se ništa ne znajući, nego boluje od zapitkivanja i prepiranja, od čega nastaje zavist, svađa, huljenja, lukava podozrenja, prazna nadmudrivanja ljudi izopačenog uma i lišenih istine, koji misle da je pobožnost izvor dobitaka. Kloni se takvih. (2.Tim.Z,1-5) Ali ovo znaj da će u poslednje dane nastati teška vremena. Jer će ljudi biti samoljubivi, srebroljubivi, hvalisavi, gordeljivi, hulnici, neposlušni roditeljima, neblagodarni, nepobožni, bezosećajni, nepomirljivi, klevetnici, neuzdržljivi, surovi, nedobroljubivi, izdajnici, naprasiti, naduveni, više slastoljubivi nego bogoljubivi, koji imaju izgled pobožnosti, a sile njene su se odrekli. I kloni se ovih. (Tit.3,3) Jer i mi bejasmo nekada nerazumni, nepokorni, zabludeli, robujući raznim požudama i nasladama, provodeći život u zlobi i zavisti, gnusni, mrzeći jedan drugoga.
Poglavlje 2. Nabrajanje onoga što se izravno odobrava ili ima obećanje blagoslova.
(Mt.5,3-12) Blaženi siromašni duhom, jer je njihovo Carstvo nebesko. Blaženi koji plaču, jer će se utešiti. Blaženi krotki, jer će naslediti zemlju. Blaženi gladni i žedni pravde, jer će se nasititi. Blaženi milostivi, jer će biti pomilovani. Blaženi čisti srcem, jer će Boga videti. Blaženi mirotvorci, jer će se sinovi Božiji nazvati. Blaženi prognani pravde radi, jer je njihovo Carstvo nebesko. Blaženi ste kada vas sramote i progone i lažući govore protiv vas svakojake rđave reči, zbog mene. Radujte se i veselite se, jer je velika plata vaša na nebesima. (Mt. 25,34-36) Hodite blagosloveni Oca moga; primite Carstvo koje vam je pripremljeno od postanja sveta. Jer ogladnjeh, i dadoste mi da jedem; ožednjeh, i napojiste me; stranac bih, i primiste me; nag bih, i odenuste me; bolestan bih, i posetiste me; u tamnici bih, i dođoste mi. (Rim.12,7-21) Ako je služba, neka je u služenju; učiteljstvo, neka je u učenju; ako je tešitelj, neka teši; koji daje, neka daje iskreno; koji upravlja, neka je revnostan; koji čini milostinju, neka čini radosno. Ljubav da ne bude licemerna. Mrzeći zlo držite se dobra. U bratoljublju budite jedni prema drugima nežni; čašću činite jedni druge većim od sebe. Urevnosti ne budite lenji; budite duhom vatreni; Gospodu služite. Budite u nadi radosni, u nevolji trpeljivi, u molitvi postojani. Pomažite svetima u potrebama; budite gostoljubivi. Blagosiljajte one koji vas gone, blagosiljajte a ne kunite. Radujte se sa radosnima, i plačite sa onima koji plaču. Budite jedne misli među sobom. Nemojte gordo misliti nego se družite sa smirenima. Ne smatrajte sami sebe mudrim. Nikome ne uzvraćajte zlo za zlo; nastojte dobro činiti pred svima ljudima. Ako je moguće, koliko da vas stoji, imajte mir sa svima ljudima. Ne činite osvetu za sebe, ljubljeni, nego podajte mesto gnevu, jer je napisano: Moja je osveta, ja ću vratiti, govori Gospod. Ako je, dakle, gladan neprijatelj tvoj, nahrani ga; akoje žedan, napoj ga; jer to čineći zgrnućeš živo ugljevlje na glavu njegovu. Ne daj da te zlo pobedi, nego pobedi zlo dobrim. (2.Kor.6,3-10) Nikako ni u čemu ne dajući spoticanje, da se služba ne kudi, nego se u svemu pokazujemo kao sluge Božije: u trpljenju mnogom, u nevoljama, u bedama, u teskobama; u ranama, u tamnicama, u bunama, u trudovima, u bdenjima, u postovima, u čistoti, u znanju, u dugotrpljenju, u blagosti, u Duhu Svetome, u ljubavi nelicemernoj, u reči istine, u sili Božijoj, sa oružjem pravednosti desnim i levim, u slavi i sramoti, u grdnji i pohvali, kao varalice i kao istiniti, kao neznani i poznati, kao oni koji umiru a evo živimo, kao kažnjavani ali ne ubijani, kao žalošćeni a uvek radosni, kao siromašni a mnoge bogateći, kao oni koji ništa nemaju a sve poseduju. (2.Kor. 13,11) Najzad, braćo, radujte se, usavršavajte se, utešavajte se, isto mislite, mir imajte. (Gal.5,22-23) A plod Duha jeste: ljubav, radost, mir, dugotrpljenje, blagost, dobrota, vera, krotost, uzdržanje. (Ef.4,1-4) Molim vas, dakle, ja sužanj u Gospodu, da se vladate dostojno zvanja na koje ste pozvani, sa svakom smirenošću i krotošću, sa dugotrpljenjem, podnoseći jedan drugoga u ljubavi, starajući se da čuvate jedinstvo Duha svezom mira: Jedno telo, jedan Duh, kao što ste i pozvani u jednu nadu zvanja svoga. (Ef.4,32) A budite među sobom blagi, milostivi, praštajući jedan drugome, kao što je i Bog u Hristu oprostio vama. (Ef.5,1-2) Ugledajte se, dakle, na Boga kao deca voljena. I živite u ljubavi kao što je i Hristos nas ljubio i predao sebe za nas kao prinos i žrtvu Bogu na prijatan miris. (Fil.2,1-3) Ako, dakle, imate neku utehu u Hristu, ako li toplinu ljubavi, ako li zajednicu Duha, ako li saosećanje i samilost, upotpunite moju radost, da isto mislite, da istu ljubav imate, jednodušni, jednomisleni: Ništa ne činite iz prkosa, niti za praznu slavu. (Fil.4,8-9) A dalje, braćo, što god je istinito, što god je pošteno, što god je pravedno, što god je čisto, što god je dostojno ljubavi, što god je na dobru glasu, bilo koja vrlina, bilo što pohvale dostojno, to mislite; što i naučiste, i primiste i čuste i videste na meni, ono činite. (Kol.3,1-3) Ako ste, dakle, vaskrsli sa Hristom, tražite ono što je gore gde Hristos sedi s desne strane Boga. Mislite o onome što je gore, a ne što je na zemlji. Jer umreste i vaš je život sakriven sa Hristom u Bogu. (Kol.3,12) Obucite se, dakle, kao izabranici Božiji, sveti i ljubljeni, u milosrđe, dobrotu, smirenoumlje, krotost, dugotrpeljivost. (1.Sol.5,14-22) Savetujte neuredne, tešite malodušne, podržavajte slabe, budite velikodušni prema svima. Gledajte da niko ne vraća kome zlo za zlo; nego svagda idite za dobrom, i među sobom i prema svima. Radujte se svagda, molite se bez prestanka, na svemu zahvaljujte; jer je ovo volja Božija za vas u Hristu Isusu. Duha ne gasite, proroštva ne prezirite, sve ispitujte, dobra se držite. Od zla u svakom vidu uklanjajte se. (Tit.2,2-5) Starci da budu trezveni, skromni, mudri, zdravi u veri, u ljubavi, u trpljenju. Starice takođe da se drže kako dolikuje svetima; da ne klevetaju, da mnogo ne robuju vinu, da uče dobru, da urazumljuju mlade žene: da vole muževe, da vole decu, da budu razborite, čedne, kućanice, dobre, pokorne svojim muževima, da se ne bi hulilo na reč Božiju. (Tit.3,1-2) Napominji im da budu pokorni i poslušni poglavarstvima i vlastima, spremni za svako dobro delo; nikoga da ne ruže, da se ne svađaju, da budu blagi, da pokazuju svaku krotost prema svima ljudima. (Jev.13,1-5) Bratoljublje neka ostane. Gostoljublje ne zaboravljajte, jer iz gostoljublja neki i ne znajući primiše anđele. Sećajte se sužanja kao da ste s njima okovani, i onih koji se zlopate, jer ste i sami u telu. Brak neka bude u svemu častan i postelja bračna čista; a bludnicima i preljubnicima sudiće Bog. Ne budite srebroljubivi, budite zadovoljni onim što imate.
 
Pravilo 70. O onima kojima je poverena propoved Jevanđelja: kada, koga i čemu su oni dužni da uče; kakvu smelost treba da imaju u propovedi; koliko treba da se staraju o onima koji su im povereni; sa kakvim raspoloženjem treba da se predaju trudovima i kojim prvenstveno; kako sebe da sačuvaju čistim od nedostataka koji ih najčešće prate; do koje mere treba da dovode one koje poučavaju; kako da privlače ljude koji imaju odbojno raspoloženje; na koji način da se približe onima koji iz straha odbijaju da slušaju; kako da se udaljavaju od onih koji ih nesvesno ne primaju; kako da jedne rukopolažu, i kako da rukopoložene raščinjavaju. O tome da svaki od služitelja treba sebe da smatra odgovornim za sve što čini i govori pred onima koji su mu povereni.
Poglavlje 1. Oni kojima je poverena jevanđelska propoved sa moljenjem i molitvom treba da postavljaju besprekorne đakone i prezvitere, koji su ranijim životom zaslužili odobrenje.
(Mt.9,37-38) Tada reče učenicima svojim: Žetve je mnogo, a poslenika malo. Molite se stoga gospodaru žetve da izvede poslenike na žetvu svoju. (Lk.6,13-16) I kad bi dan, dozva učenike svoje, i izabra od njih Dvanaestoricu, koje i apostolima nazva: Simona, koga prozva Petrom, i Andreja brata njegova, Jakova i Jovana, Filipa i Vartolomeja, Mateja i Tomu, Jakova Alfejeva i Simona zvanog Zilot, Judu Jakovljeva, i Judu Iskariotskog, koji i postade izdajnik. (Lk.10,1-2) A potom izabra Gospod i druge, Sedamdesetoricu, i posla ih dva po dva pred licem svojim u svaki grad i mesto kuda nameravaše sam ići. I reče im: Žetve je mnogo, a poslenika malo; zato se molite gospodaru žetve da izvede poslenike na žetvu svoju. (Dap.1,1-2) Prvu ti knjigu napisah, o Teofile, o svemu što poče Isus i tvoriti i učiti do dana kada se uznese, pošto Duhom Svetim dade zapovesti apostolima koje izabra. (Dap. 1,23-26) I postaviše dvojicu: Josifa zvanog Varsava, koji bi nazvan Just, i Matiju. I pomolivši se rekoše: Ti, Gospode, poznavaoče srdaca svih, pokaži jednoga od ove deojice koga si izbrao, da primi udel ove službe i apostolstva, iz kojeg ispade Juda, da ide na mesto svoje. I baciše kocke za njih, i pade kocka na Matiju, i bi pribrojan Jedanaestorici apostola. (1.Tim.3,1-10) Ako ko episkopstvo želi, dobro delo želi. Ali episkop treba da je bez mane, jedne žene muž, trezven, mudar, pošten, gostoljubiv, kadar da poučava: Ne pijanica, ne ubojica, ne lihvar, nego krotak, miroljubiv, ne srebroljubiv; koji svojim domom upravlja, ima poslušnu decu sa svakom skromnošću; a ako neko ne ume svojim domom upravljati, kako će se moći starati za Crkvu Božiju? Ne novokršten, da se ne bi pogordio i upao u osudu đavolju. A treba da ima i dobro svedočanstvo od onih koji su napolju, da ne bi upao u sramotu i zamku đavolju. Tako i đakoni treba da budu častiti, ne dvolični, ne koji mnogo vina piju, ne lakomi, koji imaju tajnu vere u čistoj savesti. A i ovi da se prvo provere, pa da onda služe, pošto su bez mane. (Tit.1,5-9) Zato te ostavih na Kritu da urediš što je nedovršeno, i da postaviš po svima gradovima starešine, kao što ti ja zapovedih: Ako je ko bez mane, jedne žene muž, i ima decu verujuću, kojoj ne prigovaraju da su razuzdana ili nepokorna. Jer episkop kao Božiji domoupravitelj treba da je bez mane, ne samovoljan, ne gnevljiv, ne pijanica, ne ubojica, ne lihvar; nego gostoljubiv, dobroljubiv, mudar, pravedan, pobožan, uzdržljiv; koji se čvrsto drži istinite reč saglasne sa učenjem, da bi bio sposoban i poučavati u zdravoj nauci i pokarati one koji se protive.
Poglavlje 2. Pri rukopolaganju ne treba biti lakomislen i pristupati mu neoprezno. Jer, ono što ne zaslužuje odobrenje nije bezopasno. Onoga, pak, koji je kriv u nečemu treba obnaružiti kako i sam ne bi postao saučesnik u grehu, i kako se ni drugi ne bi saplitali, već se učili strahu.
(1.Tim.5,22) Ne polaži ruke ni na koga brzo, niti učestvuju tuđim gresima. (1.Tim.5,19-20) Protiv prezvitera ne primaj tužbe, osim na osnovu dva ili tri seedoka. One koji greše pokaraj pred svima, da i ostali imaju strah.
Poglavlje 3. Izabrani ne treba da samovoljno pristupa propovedi, već da očekuje vreme Božijeg blagovoljenja. On treba da počne da propoveda kada mu se naloži i to onima kojima je poslan.
(Mt.10,5-6) Ovu Dvanaestoricu posla Isus i zapovedi im govoreći: Na put neznabožaca ne idite, i u grad samarjanski neulazite. Nego idite najpre izgubljenim ovcama doma Izrailjeva! (Mt. 15,22-24) I gle, žena Hananejka iziđe iz onih krajeva i povika mu govoreći: Pomiluj me, Gospode, sine Davidov, kćer moju mnogo muči đavo! A on joj ne odgovori ni reči. I pristupivši učenici njegovi moljahu ga govoreći: Otpustije, jer viče za nama. A on odgovarajući reče: Ja sam poslan samo izgubljenim ovcama doma Izrailjeva. (Jn.8, 42) Jer ja od Boga iziđoh, jer nisam došao sam od sebe, nego me On posla. (Dap.11,19) Oni, međutim, koji se rasejaše od nevolje koja nasta zbog Stefana, prođoše sve do Finikije i Kipra i Antiohije ne propovedajući reč nikome do samo Judejcima. (Rim.1,1) Pavle, sluga Isusa Hrista, pozvani apostol, izabran za jevanđelje Božije. (Rim. 10,14-15) Kako će čuti bez propovednika? A kako će propovedati ako ne budu poslani? (1.Tim.1,1) Pavle, apostol Isusa Hrista po zapovesti Boga, Spasa našega i Gospoda Isusa Hrista, nade naše.
Poglavlje 4. Onaj ko je pozvan na jevanđelsku propoved treba odmah da se povinuje i da ne odlaže svoje delo.
(Lk.9,59-60) A drugome reče: Hajde za mnom! A on reče: Gospode, dopusti mi da prvo odem da sahranim oca svoga. A Isus reče mu: Ostavi neka mrtvaci sahranjuju svoje mrtvace; a ti hajde te objavljuj Carstvd Božije. (Gal.1,15-17) A kada blagoizvoli Bog, koji me izabra od utrobe matere moje i prizva blagodaću svojom, da objavi Sina svoga u meni, da ga blagovestim među neznabošcima, toga časa ne pitah tela i krvi, niti iziđoh u Jerusalim onima koji su bili apostoli pre mene, nego otidoh u Arabiju, i opet se vratih u Damask.
Poglavlje 5. Ne treba učiti drugačije.
(Jn.10,1-2) Zaista, zaista vam kažem: Ko ne ulazi na vrata u tor ovčiji nego prelazi na drugom mestu, on je lopov i razbojnik. A koji ulazi na vrata pastir je ovcama. (Jn.10,7-8) Zaista, zaista vam kažem: ja sam vrata ovcama. Svi koji god dođoše pre mene lopovi su i razbojnici; ali ih ovce ne poslušaše. (Gal. 1,8-9) Ali ako vam i mi ili anđeo s neba propoveda jevanđelje drukčije nego što vam propovedasmo, anatema da bude! Kao što smo već rekli, i sada opet velim: ako vam neko propoveda jevanđelje drukčije nego što primiste, anatema da bude! (1.Tim.6,3-4) Ako neko drukčije uči i ne drži se zdravih reči Gospoda našega Isusa Hrista i učenja o pobožnosti, pogordio se ništa ne znajući.
Poglavlje 6. Oni kojima je poverena [propoved] treba da uče svemu što je Gospod naredio u Jevanđelju i preko apostola, i što je tome saobrazno.
(Mt.28,19-20) Idite, dakle, i naučite sve narode krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Učeći ih da drže sve što sam vam zapovedio. (Dap.16,4) I kad prolažahu po gradovima, učiše ih da drže pravila koja utvrdiše apostoli i prezviteri u Jerusalimu. (1.Tim.6,3) Ovo uči i savetuj. (Tit.2,1) A ti govori što priliči zdravom učenju.
Poglavlje 7. Ako onaj kome je poverena reč učenja Gospodnjeg prećuti nešto od onog što je obavezno za ugađanje Bogu, ili učini nešto zabranjeno, ili nedovoljno ispunjava svoje obaveze, biće kriv za krv onih koji se podvrgnu opasnosti.
(Lk.11,52) Teško vama zakonicima, što uzeste ključ od znanja: sami ne uđoste, a one koji bi ušli sprečiste. (Dap.18,5-6) I kada siđoše iz Makedonije Sila i Timotej, ustreptala duha Pavle svedočaše Judejcima da je Isus – Hristos. No pošto se protivljahu i huljahu, otrese haljine svoje i reče im: Krv vaša na glave vaše; ja sam čist, i od sada idem neznabošcima. (Dap.20,26-27) Zato vam svedočim u današnji dan da sam čist od krvi svih. Jer ne propustih da vam objavim svu volju Božiju.
Poglavlje 8. Svakoga treba savetovati ka boljem u vezi sa onim što u Pismu nije opredeljeno jasnom naredbom.
(Mt.19,12) Jer ima uškopljenika koji su se tako rodili iz utrobe materine; a ima uškopljenika koje su ljudi uškopili; a ima uškopljenika koji su sami sebe uškopili Carstva radi nebeskoga. Ko može primiti, neka primi! (1.Kor.7,25-27) A za devojke nemam zapovesti Gospodnje, nego, dajem savet, kao onaj koji je stekao milost od Gospoda da je verodostojan. Mislim, dakle, da je to dobro zbog sadašnje nevolje, da je dobro čoveku ovako biti. Jesi li se privezao za ženu? Ne traži da se razdrešiš. Jesi li se odrešio od žene? Ne traži ženu.
Poglavlje 9. Nije dozvoljeno da drugima namećeš obavezu u nečemu što sam nisi ispunio.
(Lk.11,46) Teško i vama zakonicima što tovarite na ljude bremena teška za nošenje, a vi ni jednim prstom svojim nećete da se prihvatite bremena.
Poglavlje 10. Služitelj reči treba da za druge bude obrazac svega dobrog, najpre sam ispunjavajući ono čemu uči.
(Mt.11,28-29) Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni i jaću vas odmoriti. Uzmite jaram moj na sebe i naučite se od mene; jer sam ja krotak i smiren srcem. (Jn.13,12-15) A kad im opra noge, uze haljine svoje pa opet sede za trpezu i reče im: Znate li šta sam vam učinio? Vi me zovete Učiteljem i Gospodom; i pravo velite, jer jesam. Kad vam, dakle, oprah noge, ja Gospod i Učitelj, i vi ste dužni jedni drugima prati noge. Jer sam vam dao primer da, kao što ja učinih vama, i vi činite. (Dap.20,35) Sve vam pokazah da se tako valja truditi i pomagati nemoćnima. (1.Kor.11,1) Ugledajte se na mene, kao i ja na Hrista. (1.Tim.4,12) Niko da ne prezire tvoju mladost, ali budi obrazac vernima u reči, u življenju, u ljubavi, u duhu, u veri, u čistoti.
Poglavlje 11. Služitelj reči svoje staranje ne treba da ograniči samo dobrim delima. Naprotiv, naročitim i isključivim delom staranja koje je naloženo na njega treba da smatra ispravljanje onih koji su mu povereni.
(Mt.5,13) Vi ste so zemlji; ako so obljutavi, čime ća se osoliti? Ona već neće biti ni za šta, osim da se prospe napolje i da je ljudi pogaze. (Jn.6,37-38; 40) Sve što mi daje Otac meni će doći; i onoga koji dolazi neću isterati napolje. Jer sam sišao s neba ne da tvorim volju svoju, nego volju Oca, koji me posla. A ovo je volja Oca koji me posla, da svaki koji vidi Sina i veruje u njega ima život večni; i ja ću ga vaskrsnuti u poslednji dan. (1.Sol.2,19-20) Jer ko je naša nada ili radost ili venac hvale? Zar niste to i vi pred Gospodom našim Isusom Hristom o njegovu dolasku. Jer ste vi naša slava i radost.
Poglavlje 12. Služitelj reči treba da obilazi sva naselja i gradove koji su mu povereni.
(Mt.4,23) I prohođaše Isus po svoj Galileji učeći po sinagogama njihovim, i propovedajući jevanđelje o Carstvu, i isceljujući svaku bolest i svaku nemoć u narodu. (Lk.8,1) I on prohođaše po gradovima i po selima propovedajući i blagovesteći Carstvo Božije, i Dvanaestorica s njim.
Poglavlje 13. Sve treba pozivati na poslušnost Jevanđelju, sa svom smelošću propovedati reč i svedočiti o istini, čak i kad postoje oni koji se protive, te u svom delu ići do same smrti.
(Mt.10,27-28) Što vam govorim u tami, kazujte na vidiku; i što vam se šapće na uši, propovedajte sa krovova. I ne bojte se ošh koji ubijaju telo, a dušu ne mogu ubiti. (Mt.22,8-9) Tada reče slugama svojim: Svadba je gotova, a zvanice ne behu dostojne. Idite, dakle, na raskršća i koga god nađete, pozovite na svadbu. (Jn. 18,20) Isus mu odgovori: Ja govorih javno svetu; ja svagda učih u sinagogi i u hramu, gde se uvek skupljaju Judejci, i ništa u tajnosti ne govorih. (Dap.5,27-29) A kad ih dovedoše, postaviše ih pred Sinedrion, i zapita ih prvosveštenik govoreći: Nismo li vam strogo zabranili da ne učite o Imenu ovom? A vi ste eto napunili Jerusalim vašim učenjem, i hoćete da bacite na nas krv ovoga Čoveka. A Petar i apostoli odgovarajući rekoše: Bogu se treba pokoravati više nego ljudima. (Dap.20,23-24) Osim da Duh Sveti u svakome gradu svedoči, govoreći da me okovi i nevolje čekaju. Ali se ni za što ne brinem, niti marim za svoj život, samo da završim put svoj s radošću i služenje koje primih od Gospoda Isusa: da posvedočim jevanđelje blagodati Božije. (1.Sol.2,1-2) Jer i sami, braćo, znate da dolazak naš k vama nije bio uzalud; nego, pošto najpre stradasmo i ponižavani bismo u Filipima, kao što znate, mi se osmelismo u Bogu našem da vam kazujemo jevanđelje Božije uz veliku borbu.
Poglavlje 14. Treba se moliti za napredak onih koji su poverovali i blagodariti za njega.
(Jn. 17,20-21) Ne molim pak samo za njih, nego i za one koji zbog reči njihove poveruju u mene: Da svi jedno budu, kao ti, Oče, što si u meni i ja u tebi, da i oni u nama jedno budu. (Jn.17,24) Oče, hoću da i oni koje si mi dao budu sa mnom gde sam ja. (Lk.10,21) U taj čas obradova se duhom Isus i reče: Hvalim te, Oče, Gospode neba i zemlje, što si ovo sakrio od mudrih i razboritih, a otkrio to bezazlenima. Da, Oče, jer je tako bila volja tvoja. (Rim.1,8-10) Prvo, dakle, zahvaljujem Bogu svome kroz Isusa Hrista za sve vas što se o veri vašoj govori po svemu svetu. Jer mi je svedok Bog, kome služim duhom svojim u jevanđelju Sina njegova, da vas se sećam bez prestanka, moleći se svagda Bogu u molitvama svojim. (Fil.1,8-11) Jer Bog mi je svedok, koliko čeznem za svima vama u ljubavi Isusa Hrista; i za to se molim Bogu da ljubav vaša sve više i više izobiluje u poznanju i svakom rasuđivanju, da procenite šta je najbolje, da budete čisti i besprekorni na dan Hristov, puni plodova pravde kroz Isusa Hrista, na slavu i hvalu Božiju.
Poglavlje 15. Dobra dela koja su ostvarena po blagodati Božijoj treba i drugima objavljivati radi slave Božije.
(Lk.9,10) I vrativši se apostoli ispričaše mu šta su učinili. (Dap.14,27) A kad dođoše i sabraše Crkvu, kazaše sve šta učini Bog s njima. (Ef.6,21-22) A da biste i vi znali kako sam ja i šta radim, sve će vam kazati Tihik, ljubljeni brat i verni služitelj u Gospodu, koga upravo za to i poslah k vama, da znate kako smo.
Poglavlje 16. Staranje treba pokazivati ne samo o prisutnim, nego i o odsutnim i činiti sve što zahteva potreba nazidavanja.
(Jn.10,16) I druge ovce imam koje nisu iz ovog tora, i te mi valja privesti, i čuće glas moj, i biće jedno stado i jedan pastir. (1.Sol.3,1-2) Zato, ne mogavši više izdržati, nađosmo za dobro da ostanemo sami u Atini. Pa poslasmo Timoteja, brata našega i služitelja Božijega i saradnika našega u jevanđelju Hristovom, da vas utvrdi i da vas obodri u veri vašoj.
Poglavlje 17. Treba biti pažljiv prema onima koji traže pomoć.
(Mt.9,18-19) Dok on tako govoraše njima, gle, knez jedan dođe i klanjaše mu se govoreći: Kći moja sad umre; nego dođi i stavi ruku svoju, i oživeće. I ustavši Isus pođe za njim. (Dap.9,38-29) I budući da je Lida blizu Jope, učenici čuvši da je Petar u njoj, poslaše dva čoveka moleći ga da bez oklevanja dođe do njih. A Petar ustavši otide s njima.
Poglavlje 18. One koji su primili reč istine treba utvrđivati svojim posetama.
(Dap.15,36) Posle nekoliko dana reče Pavle Varnavi: Hajde da se vratimo i da obiđemo braću našu po svim gradovima u kojima objavljivasmo reč Gospodnju, da vidimo kako su. (1.Sol.2,17-18) A mi, braćo, odvojšši. se od vas za neko vreme, licem a ne srcem, još više s velikom željom nastojasmo da vidimo lice vaše. Zato htedosmo doći k vama – bar ja Pavle nekoliko puta – i spreči nas satana. (1.Sol.3,1-3) Zato, ne mogavši više izdržati, nađosmo za dobro da ostanemo sami u Atini. Pa poslasmo Timoteja, brata našega i služitelja Božijega i saradnika našega u jevanđelju Hristovom, da eas utvrdi i da vas obodri u veri vašoj, da se niko ne pokoleba u ovim nevoljama; jer sami znate da nam to predstoji.
Poglavlje 19. Onome koji voli Gospoda svojstveno je da se sa velikom privrženošću, sa svakom marljivošću i svim merama stara o onima koje poučava. On treba da ih uči i svenarodno i pojedinačno, istrajavajući, ako treba, i do smrti.
(Jn.10,11) Pastir dobri dušu svoju polaže za ovce. (Jn.21, 15-17) A kad obedovaše, reče Isus Simonu Petru: Simone Jonin, ljubiš li me više nego ovi? Reče mu: Da, Gospode, ti znaš da te volim. Reče mu: Napasaj jaganjce moje. Reče mu opet po drugi put: Simone Jonin, ljubiš li me? Reče mu: Da, Gospode, ti znaš da te volim. Reče mu: Čuvaj ovce moje. Reče mu treći put: Simone Jonin, voliš li me? Petar se ožalosti što mu reče treći put: voliš li me? I reče mu: Gospode, ti sve znaš, ti znaš da te volim. Reče mu Isus: Napasaj ovce moje. (Dap.20,7) A u prvi dan nedelje, kad se sabraše učenici da lome hleb, beseđaše im Pavle, jer nameravaše sutradan da otide, i produži besedu do ponoći. (Dap.20,11) Onda iziđe gore pa, prelomivši hleb i pričestivši se, dugo govoraše sve do zore, i tako otide. (Dap.20,20-21) Nisam izostavio ništa što je korisno da vam ne objavim i da vas poučim javno i po domovima; svedočeći i Judejcima i Jelinima pokajanje pred Bogom i veru u Gospoda Isusa Hrista. (Dap.20,31) Zato pazite i opominjite se da tri godine dan i noć ne prestajah poučavati sa suzama svakoga od vas. (1.Sol.2,9) Jer vi, braćo, pamtite trud naš i napor; jer dan i noć radeći da ne bismo bili na teretu ikome od vas, propovedasmo vam jevanđelje Božije.
Poglavlje 20. Služitelj reči treba da je milostiv i saosećajan, naročito prema onima koji pate dušom.
(Mt.9,11-13) I videvši to, fariseji rekoše učenicima njegovim: Zašto sa carinicima i grešnicima učitelj vaš jede i pije? A Isus čuvši reče im: Ne trebaju zdravi lekara nego bolesni. Nego idite i naučite se šta znači: Milosti hoću, a ne žrtvoprinošenje. Jer nisam došao da zovem pravednike no grešnike na pokajanje. (Mt.9,36) A gledajući mnoštvo naroda, sažali se na njih, jer behu smeteni i napušteni kao ovce bez pastira.
Poglavlje 21. U odnosu na poverene ljude treba biti saosećajan i prema telesnim potrebama, tj. starati se i za njih.
(Mt.15,32) A Isus dozvavši učenike svoje reče: Žao mi je naroda, jer već tri dana stoje kod mene i nemaju šta jesti; a nisam rad otpustiti ih gladne da ne malakšu na putu. (Mk. 1,40-42) I dođe k njemu gubavac moleći ga, i na kolenima klečeći pred njim, i govoreći: Ako hoćeš, možeš me očistiti. A Isus smilovavši se pruži ruku, pa dohvativši ga se reče mu: Hoću, očisti se. (Dap.6,1-3) I u ove dane, kada se množahu učenici, podigoše jelinisti viku na Jevreje što se njihove udovice zaboravljahu kad se deljaše pomoć svaki dan. Onda Dvanaestorica, sazvavši mnoštvo učenika, rekoše: Ne dolikuje nama da ostavivši reč Božiju služimo oko trpeza. Potražite, dakle, braćo, između vas sedam osvedočenih ljudi, punih Duha Svetoga i mudrosti, koje ćemo postaviti na ovu službu.
Poglavlje 22. Služitelj reči ne treba da ostavlja dolično staranje o važnom da bi sa usrdnošću lično ispunjavao manje važno.
(Dap.6,2) Onda Dvanaestorica, sazvavši mnoštvo učenika, rekoše: Ne dolikuje nama da ostavivši reč Božiju služimo oko trpeza. (Dap.6,4) A mi ćemo u molitvi i u službi reči prilježno ostati.
Poglavlje 23. Ne treba se uznositi ili trgovati službom reči, laskajući slušaocima i zadovoljavajući vlastito slastoljublje ili potrebe, već treba govoriti kao pred Bogom i u slavu Božiju.
(Mt.23,5-10) A sva dela svoja čine da ih ljudi vide; jer proširuju amajlije svoje i prave velike skute na haljinama svojim. I vole začelja na gozbama i prva mesta po sinagogama. I da im se klanja po trgovima, i da ih ljudi zovu: učitelju! I vi se ne zovite učitelji; jer je u vas jedan Učitelj, Hristos, a vdž ste svi braća. I ocem svojim ne zovite nikoga na zemlji; jer je u vas jedan Otac, koji je na nebesima. Niti se zovite nastavnici; jer je u vas jedan Nastavnik, Hristos. (Jn.7,16-18) Moja nauka nije moja, nego Onoga koji me je poslao. Ako hoće ko volju njegovi da tvori, poznaće da li je ova nauka od Boga, ili ja sam od sebe govorim. Koji govori sam od sebe, svoju slavu traži; a ko traži slavu Onoga koji ga je poslao, taj je istinit i nema u njemu nepravde. (2.Kor.2,17) Jer mi nismo kao mnogi oni koji trguju rečju Božijom, nego iz iskrenosti, kao od Boga, pred Bogom, u Hristu govorimo. (1.Sol.2,3-7) Jer naša propoved nije od zablude, niti od nečistote, ni u lukavstvu, već kao što nas je Bog proverio da smo sposobni da nam se poveri jevanđelje, tako govorimo, a ne kao oni koji ugađaju ljudima, nego Bogu koji ispituje srca naša. Jer, kao što znate, nikada ne nastupismo radi laskanja, niti zbog pohlepe – Bog je svedok; ne tražeći slave od ljudi, ni od vas ni od drugih. Mogli smo vam biti na teretu kao Hristovi apostoli.
Poglavlje 24. Služitelj reči svoju vlast ne treba da upotrebljava sa namerom da uvredi potčinjene, niti da se prevaznosi nad njima. Naprotiv, stepen njegovog čina treba da mu posluži kao povod za veće smiravanje pred njima.
(Mt.24,45-51) Ko je, dakle, taj verni i mudri sluga koga postavi gospodar njegov nad svojim domaćima da im daje hranu na vreme? Blago tome slugi koga gospodar njegov, došavši, nađe da čini tako. Zaista vam kažem: postaviće ga nad svim imanjem svojim. Ako li taj rđavi sluga reče u srcu svome: Neće moj gospodar još zadugo doći; i počne tući drugove svoje, a jesti i piti s pijanicama; doći će gospodar toga sluge u dan kada se ne nada, i u čas kada ne misli, i raseći će ga napola, i daće mu udeo sa licemerima; onde će biti plač i škrgut zuba. (Jn.13,13-14) Vi me zovete Učiteljem i Gospodom; i pravo velite, jer jesam. Kad vam, dakle, oprah noge, ja Gospod i Učitelj, i vi ste dužni jedni drugima prati noge. (Lk.22, 24-27) A nastade prepirka među njima koji se od njih smatra daje veći. A on im reče: Carevi naroda gospodare nad njima i vlastodršci njihovi nazivaju se dobrotvori. Ali vi nemojte tako; nego ko je među vama veći, neka bude kao mlađi, i starešina kao sluga. Jer ko je veći, koji sedi za trpezom ili koji služi? Nije li onaj koji sedi za trpezom? A ja sam među vama kao sluga. (Dap.20,17-19) Iz Milita pak posla u Efes i dozva starešine crkvene. I kad dođoše k njemu, reče im: Vi znate od prvoga dana kada dođoh u Aziju, da bejah sa vama sve vreme. Služeći gospodu sa svakim smirenjem i mnogim suzama i napastima koje me snađoše od zavera Judejaca. (2.Kor.11,19-21) Jer rado podnosite bezumne, pošto ste mudri; jer podnosite ako vas neko porobljuje, ako vas neko ždere, ako vam oduzima, ako se nadima, ako vas bije po obrazu. Na sramotu govorim, kao da mi postadosmo nemoćni.
Poglavlje 25. Jevanđelje ne treba prodovedati iz svadljivosti, zavisti ili suparništva.
(Mt. 12,18-19) Gle, sluga moj, koga izabrah, Ljubljeni moj, koji je po volji duše moje: metnuću Duh svoj na njega, i sud neznabošcima javiće. Neće se svađati ni vikati, niti će ko čuti po trgovima glasa njegova. (Fil.1,15-17) Jedni, doduše, iz zavisti i svađe propovedaju Hrista, a drugi od dobre volje; tako da jedni iz prkosa objavljuju Hrista s nečistom namerom, misleći da će naneti žalost mojim okovima.
Poglavlje 26. Radi propovedi Jevanđelja ne treba koristiti ljudska preimućstva kako se ne bi zaklonila Božija blagodat.
(Mt.11,25) Hvalim te, Oče, Gospode neba i zemlje, što si ovo sakrio od mudrih i razumnih, a otkrio si bezazlenima. (1.Kor.1,17) Jer me Hristos ne posla da krštavam, nego da propovedam Jevanđelje, ne mudrim rečima da se ne obesnaži krst Hristov. (1.Kor.2,1-5) I ja došavši k vama, braćo, ne dođoh s visokim rečima ili mudrošću da vam javim svedočanstvo Božije. Jer rasudih da ne znam među vama išta sem Isusa Hrista, i to raspetoga. I ja bih među vama u slabosti i u strahu i u velikom trepetu, i reč moja i propoved moja ne bi u ubedljivim rečima ljudske mudrosti, nego u pokazivanju Duha i sile. Da vera vaša ne bude u mudrosti ljudskoj nego u sili Božijoj.
Poglavlje 27. Ne treba misliti da uspeh propovedi zavisi od naših dosetki, već svu nadu treba polagati na Boga.
(2.Kor.Z,4-6) A takvo pouzdanje imamo u Boga kroz Hrista, ne da smo sposobni sami od sebe što pomisliti, nego je naša sposobnost od Boga, koji nas i učini sposobnim da budemo služitelji Novoga Zaveta. (2.Kor.4,7) A ovo blago imamo u zemljanim sudovima, da preizobilje sile bude od Boga, a ne od nas.
Poglavlje 28. Onaj kome je poverena jevanđelska propoved ne treba da stiče ništa više od onoga što mu je potrebno za lične potrebe.
(Mt.10,9-10) Ne nosite zlata ni srebra ni bakra u pojasima svojim, ni torbe na put, ni dve haljine, ni obuće ni štapa; jer je poslenik dostojan hrane svoje. (Lk.9,3) Ništa ne uzimajte na put, ni štapa, ni torbe, ni hleba ni novaca, niti po dve haljine da imate. (Dap.20,33-34) Srebra, ili zlata, ili ruha, ni od koga ne zaželeh. Sami znate. (2.Tim.2,4) Nijedan se vojnik ne uplićeu poslove običnog života, da bi ugodio vojvodi.
Poglavlje 29. Na sebe ne treba uzimati brige o žitejskom radi ugađanja ljudima koji se sa pristrašćem zanimaju time.
(Lk.12,13-14) Reče mu pak neko iz naroda: Učitelju, reci bratu mome da podeli sa mnom nasleđe. A on mu reče: Čoveče, ko mene postavi sudijom ili deliteljem nad vama? (2.Tim.2,4) Nijedan se vojnik ne upliće u poslove običnog života.
Poglavlje 30. Oni koji radi ugađanja slušaocima ne propovedaju volju Božiju sa smelošću, tj. koji ugađaju onima kojima hoće da se dodvore, već se ne povinuju vlasti Gospodnjoj.
(Jn.5,44) Kako vi možete verovati kada primate slavu jedan od drugoga, a slavu koja je od jedinoga Boga ne tražite? (Gal.1, 10) Jer kad bih još ljudima ugađao, ne bih bio sluga Hristov.
Poglavlje 31. Onaj ko poučava treba da ima cilj da sve uzdigne do savršenstva, do mere rasta punote Hristove, i to svakoga u njegovom činu.
(Mt.5,48) Budite vi, dakle, savršeni, kao što je savršen Otac vaš nebeski. (Jn. 17,20-21) Ne molim pak samo za njih, nego i za one koji zbog reči njihove poveruju u mene: Da svi jedno budu, kao ti, Oče, što si u meni i ja u tebi, da i oni u nama jedno budu da svet veruje da si me ti poslao. (Ef.4,11-13) I On dade jedne kao apostole, a druge kao proroke, jedne kao jevanđeliste, a druge kao pastire i učitelje, za usavršavanje svetih u delu služenja, za sazidanje tela Hristova; dok ne dostignemo svi u jedinstvo vere i poznanja Sina Božijega, u čoveka savršena, u meru rasta punote Hristove.
Poglavlje 32. One koji su neprijateljski raspoloženi treba urazumljivati sa nezlobivošću i krotošću, očekujući njihovo pokajanje, sve dok se ne ispuni mera staranja o njima.
(Mt. 12,19-20) Neće se svađati ni vikati, niti će ko čuti po trgovima glasa njegova. Trsku stučenu neće prelomiti i žižak tinjajući neće ugasiti dokle ne dovede pravdu do pobede. (2.Tim.2, 24-26) Sluga pak Gospodnji ne treba da se svađa, nego da bude tih prema svima, poučan, nezlobiv, koji sa krotošću kara one koji se protive, eda bi im kako Bog dao pokajanje za poznanje istine, i da se izbave iz zamke đavola.
Poglavlje 33. Treba biti popustljiv, ne napadajući uporno na one koji se iz straha ili bojažljivosti odriču prihvatanja propovedane reči.
(Lk.8,37) I moljaše ga sav narod iz okoline gadarinske da ode od njih; jer behu obuzeti strahom velikim. A on uđe u lađu i vrati se.
Poglavlje 34. Treba se udaljavati od onih koji iz neosetljivosti ne primaju jevanđelsku propoved i ne koristiti se njihovim uslugama, čak ni radi neophodnih potreba tela.
(Mt.10,14) Ako vas ko ne primi niti posluša reči vaše, izlazeći iz kuće, ili iz grada onoga, otresite prah sa nogu svojih. (Lk.10,10-11) I u koji god grad uđete i ne prime vas, izišavši na trgove njegove, recite: I prah što nam je prionuo od grada vašega za noge naše otresamo vam. Ali ovo znajte da vam se približilo Carstvo Božije! (Dap.18,5-6) I kada siđoše iz Makedonije Sila i Timotej, ustreptala duha Pavle svedočaše Judejcima da je Isus -Hristos. No pošto se protivljahu i huljahu, otrese haljine svoje i reče im: Krv vaša na glave vaše; ja sam čist, i od sada idem neznabošcima.
Poglavlje 35. Treba se udaljavati od ljudi koji ostaju nepokorni i posle svestranog staranja o njima.
(Mt.23,37-38) Jerusalime, Jerusalime, koji ubijaš proroke i zasipaš kamenjem poslane tebi, koliko puta htedoh da saberem čeda tvoja, kao što kokoš skuplja piliće svoje pod krila, i ne htedoste! Eto će vam se ostaviti kuća vaša pusta. (Dap.13,46-47) Vama je najpre trebalo da se govori reč Božija; ali pošto je odbacujete, i ne smatrate sebe dostojnima večnoga života, evo obraćamo se neznabošcima. Jer nam tako zapovedi Gospod: Postavih te za svetlost neznabošcima, da budeš na spasenje do kraja zemlje. (Tit.3,10-11) Čoveka jeretika po prvome i drugome savetovanju kloni se, znajući da se takav izopačio, i greši; samoga sebe je osudio.
Poglavlje 36. Sa svima i u svakom delu treba sa tačnošću izvršavati reči Gospodnje, ništa ne čineći po pristrašću.
(1.Tim.5,21) Preklinjem te pred Bogom i Gospodom Isusom Hristom i izabranim anđelima da ovo držiš bez dvoumljenja, i da ne činiš ništa po pristrasnosti.
Poglavlje 37. Služitelj reči treba sve da čini i govori sa opreznošću i posle mnogo ispitivanja, sa ciljem da ugodi Bogu, kao čovek koji ima potrebu za odobravanjem i svedočenjem i onih koji su mu povereni.
(Dap.20,18-19) I kad dođoše k njemu, reče im: Vi znate od prvoga dana kada dođoh u Aziju, da bejah sa vama sve vreme. Služeći gospodu sa svakim smirenjem i mnogim suzama i napastima. (Dap. 20,33-34) Srebra, ili zlata, ili ruha, ni od koga ne zaželeh. Sami znate da potrebama mojim i onih koji su sa mnom bili poslužiše ove ruke moje. (1.Sol.2,10) Vi i Bog ste svedoci kako se sveto i pravedno i neporočno vladasmo pred vama koji verujete.
 
Pravilo 71. O onome što je izravno zapoveđeno služiteljima.
Poglavlje 1. Nabrajanje onoga što je izravno rečeno o episkopima i prezviterima.
(1.Tim.3,1-2) Istinita je reč: ako ko episkopstvo želi, dobro delo želi. Ali episkop treba da je bez mane, jedne žene muž, trezven, mudar, pošten, gostoljubiv, kadar da poučava. (1.Tim.5,1-2) Starca ne karaj, nego savetuj kao oca; mladiće kao braću; starice kao matere; mlade kao sestre, u svakoj čistoti. (2.Tim.2,22-24) Beži od mladalačkih želja, a drži se pravde, vere, ljubavi, mira sa svima koji prizivaju Gospoda od čistoga srca. A ludih i neukih zapitkivanja kloni se, znajući da rađaju svađe; sluga pak Gospodnji ne treba da se svađa, nego da bude tih prema svima, poučan, nezlobiv. (2.Tim.3,10-11) A ti si sledovao mojoj nauci, življenju, nastrojenju, veri, dugotrpljenju, ljubavi, istrajnosti, gonjenjima, stradanjima. (Tit.1,5-6) Zato te ostavih na Kritu da urediš što je nedovršeno, i da postaviš po svima gradovima starešine, kao što ti ja zapovedih: Ako je ko bez mane, jedne žene muž, i ima decu verujuću, kojoj ne prigovaraju da su razuzdana ili nepokorna.
Poglavlje 2. O đakonima.
(Dap.6,5-6) I tabraše Stefana, čoveka ispunjenoga verom i Duhom Svetim, i Filipa, i Prohora, i Nikanora, i Timona, i Parmena, i Nikolu prozelita iz Antiohije. Ove postaviše pred apostole i oni pomolivši se Bogu položiše ruke na njih. (1.Tim.Z,8) Tako i đakoni treba da budu častiti, ne dvolični, ne koji mnogo vina piju, ne lakomi.
 
Pravilo 72. O slušaocima.
Kako oni koji se uče treba da razlikuju duhovne učitelje od neduhovnih? Kakvo prema njima treba da imaju raspoloženje i kako da primaju njihove pouke?
Poglavlje 1. Slušaoci koje poučavaju u Pismu treba da ispituju ono što govore učitelji, te da saglasno sa Pismom primaju, a nesaglasno odbacuju. Od onih koji se drže takvih [nesaglasnih] učenja treba još više da se odvraćaju.
(Mt.18,7; 9) Teško čoveku onom kroz koga dolazi sablazan. I ako te oko tvoje sablažnjava, izvadi ga. (Jn.10,1) Zaista, zaista vam kažem: Ko ne ulazi na vrata u tor ovčiji nego prelazi na drugom mestu, on je lopov i razbojšk. (Jn.10,5) A za tuđinom neće poći, nego će pobeći od njega, jer ne poznaju glas tuđinaca. (Gal.1,8) Ali ako vam i mi ili anđeo s neba propoveda jevanđelje drukčije nego što vam propovedasmo, anatema da bude! (1.Sol.5,20-22) Proroštva ne prezirite, sve ispitujte, dobra se držite. Od zla u svakom vidu uklanjajte se.
Poglavlje 2. Oni koji nemaju mnogo znanja iz Pisma kao osobeni znak svetih treba da smatraju plodove Duha. One koji ih imaju treba da prihvataju, a one koji ih nemaju da odbacuju.
(Mt.7,15-16) Čuvajte se lažnih proroka, koji vam dolaze u odelu ovčijem, a iznutra su vuci grabljivi. Po plodovima njihovim poznaćete ih. (Fil.3,17) Ugledajte se na mene, braćo, i gledajte na one koji tako žive kao što nas imate za primer.
Poglavlje 3. One koji ispravno uče reči istine treba primati kao samog Gospoda, u slavu Gospoda našeg Isusa Hrista, koji ih je poslao.
(Mt.10,40) Koji vas prima, mene prima. (Jn.13,20) Koji prima onoga koga pošaljem, mene prima. (Lk.10,16) Ko vas sluša mene sluša. (Gal.4,14) I iskušenje moje na telu mome ne prezreste niti popljuvaste, nego me primiste kao anđela Božija, kao Hrista Isusa.
Poglavlje 4. Onaj ko se ne pokorava onima koje je Gospod poslao beščasti ne samo njih, već i Onoga ko ih je poslao, navlačeći na sebe osudu veću od one koja je izrečena Sodomljanima i Gomoranima.
(Mt.10,14-15) Ako vas ko ne primi niti posluša reči vaše, izlazeći iz kuće, ili iz grada onoga, otresite prah sa nogu svojih. Zaista vam kažem: Lakše će biti zemlji sodomskoj i gomorskoj u dan Suda negoli gradu onome. (Lk.10,16) I ko se vas odriče, mene se odriče. (1.Sol.4,8) Koji, dakle, odbacuje, ne odbacuje čoveka nego Boga, koji je i dao Svetoga Duha svoga vama.
Poglavlje 5. Učenje zapovesti Gospodnjih treba prihvatiti kao učenje koje nam omogućuje večni život i Carstvo nebesko. Njega treba ispunjavati sa usrđem, čak i ako nam izgleda teško.
(Jn.5,24) Zaista, zaista vam kažem: Ko moju reč sluša i veruje Onome koji me je poslao, ima život večni, i ne dolazi na sud, nego je prešao iz smrti u život. (Dap.14,21-22) I propovedajući jevanđelje gradu onome i pridobivši mnogo učenika, vratiše se u Listru i Ikoniju i Antiohiju, utvrđujući duše učenika i savetujući ih da ostanu u veri, i da nam kroz mnoge nevolje valja ući u Carstvo Božije.
Poglavlje 6. Izobličavanje i prigovor treba da se primaju kao lekarstvo kojim se istrebljuje nemoć i vaspostavlja zdravlje. Iz toga je očigledno da oni koji se pretvaraju krotki iz strasti čovekougađanja i koji ne izobličavaju one koji greše posezaju na sam istinski život.
(Mt.18,15) Ako li ti zgreši brat tvoj, idi i pokaraj ga nasamo; ako te posluša dobio si brata svoga. (1.Kor.5,4-5) U ime Gospoda našeg Isusa Hrista kad se saberete vi i moj duh, sa silom Gospoda našega Isusa Hrista, da se takav preda satani na mučenje tela, da bi se duh spasao u dan Gospoda Isusa. (2.Kor.7,8-10) Jer ako vas i ožalostih poslanicom, ne kajem se, ako se i kajah; jer vidim da ona poslanica, ako i za malo, ožalosti vas. Sada se radujem, ne što se ožalostiste, nego što se ožalostiste na pokajanje; jer se ožalostiste po Bogu, da ni u čemu ne budete oštećeni od nas. Jer žalost koja je po Bogu donosi pokajanje za spasenje. (Tit.1,13) Zbog toga karaj ih bez poštede, da budu zdravi u veri.
 
Pravilo 73. O onima koji žive u supružanstvu.
Poglavlje 1. Muž od žene ili žena od muža ne treba da se odvaja, izuzev ako je neko od njih uhvaćen u preljubi, ili nalazi smetnju za blagočašće.
(Mt,5,31-32) Tako je kazano: Ko opgpusti ženu svoju, neka joj da knjigu otpusnu. A ja vam kažem da svaki koji otpusti ženu svoju, osim zbog preljube, navodi je da čini preljubu; i koji se oženi otpuštenicom, preljubu čini. (Lk.14,26) Ako neko dođe meni i ne mrzi oca svoga, i mater, i ženu, i decu, i braću, i sestre, pa i dušu svoju, ne može biti moj učenik. (Mt.19,9) A ja vam kažem: Ko otpusti ženu svoju, osim za preljubu, i oženi se drugom, čini preljubu; i ko se oženi otpuštenicom, čini preljubu. (1.Kor.7,10-11) A oženjenim i udatim zapovedam, ne ja nego Gospod, da se žena od muža ne razdvaja; ako li se pak i razdvoji, neka ostane neudata, ili neka se pomiri s mužem; i muž da ne ostavlja ženu.
Poglavlje 2. Onaj ko je otpustio svoju ženu ne sme da se ženi sa drugom, niti drugi sme da se ženi sa otpuštenom ženom.
(Mt.19,9) A ja vam kažem: Ko otpusti ženu svoju, osim za preljubu, i oženi se drugom, čini preljubu; i ko se oženi otpuštenicom, čini preljubu.
Poglavlje 3. Čovek treba da voli svoju ženu ljubavlju kojom je Hristos voleo Crkvu, predavši sebe da bi je osvetio.
(Ef.5,25-26) Muževi, volite svoje žene kao što i Hristos zavole Crkvu i sebe predade za nju, da je osveti, očistivši je krštenjem u vodi rečju. (Ef.5,28) Taku su dužni i muževi da vole svoje žene kao svoja tela; jer koji voli svoju ženu, samoga sebe voli.
Poglavlje 4. Tvoreći volju Božiju, žene treba da se povinuju svojim muževima, kao što se Crkva povinuje Hristu.
(Ef.5,22-24) Žene, pokoravajte se svojim muževima kao Gospodu, jer muž je glava ženi kao što je i Hristos glava Crkvi, i On je spasitelj tela. No kao što se Crkva pokorava Hristu, tako i žene u svemu svojim muževima. (Tit.2,4-5) Da urazumljuju mlade žene: da vole muževe, da vole decu, da budu razborite, čedne, kućanice, dobre, pokorne svojim muževima, da se ne bi hulilo na reč Božiju.
Poglavlje 5. Žene ne treba da se ukrašavaju radi uvećanja lepote, već su obavezne da svo svoje staranje i brigu posvete dobrim delima. Taj ukras treba da smatraju istinitim i priličnim Hrišćankama.
(1.Tim.2,9-10) Isto tako, i žene u pristojnom odelu, stidom i častitošću da ukrašavaju sebe, ne pletenicama, ni zlatom, ni biserom, ni haljinama skupocenim, nego dobrim delima, kao što priliči ženama koje se privoleše bogopoštovanju.
Poglavlje 6. Žene u crkvi treba da ćute; a kući da se bave razgovorima o ugađanju Bogu.
(1.Kor. 14,34-35) Žene vaše u crkvama da ćute; jer njima nije dopušteno da govore, nego da se pokoravaju, kao što i Zakon goeori. Ako li hoće šta da nauče, neka kod kuće pitaju svoje muževe; jer je neprilično ženi da govori u crkvi. (1.Tim.2,11-15) Žena neka se uči u miru sa svakom pokornošću; ali ženi ne dopuštam da bude učitelj, niti da vlada mužem, nego da bude mirna. Jer je Adam sazdan prvi, zatim Eva; i Adam se ne prevari, a žena prevarena, postade prestupnica; ali će se spasti rađanjem dece, ako ostanu u veri i ljubavi i u svetinji sa častitošću.
 
Pravilo 74. O udovicama.
Poglavlje 1. Udovica koja još ima telesnu krepost treba svoj život da provodi u staranju i marljivosti, sećajući se onoga što je apostol rekao i posvedočio o Srni.
(Dap.9,36) A u Jopi beše jedna učenica, po imenu Tavita, što prevedeno znači Srna, i ona beše puna dobrih dela i milostinja koje činjaše. (Dap.9,39) A Petar ustavši otide s njima; i kad dođe uvedoše ga u gornju sobu i skupiše se oko njega sve udovice plačući i pokazujući košulje i haljine što je radila Srna dok je bila s njima. (1.Tim.5,9-10) Da se ne upisuje u udovice mlađa od šezdeset godina, koja je bila žena jednoga muža. Osvedočena u dobrim delima, ako je decu odgajila, ako je gostoljubiva bila, ako je svetima noge prala, ako je nevoljnima pomagala, ako je išla za svakim dobrim delom.
Poglavlje 2. Udovica koja je ispitana u vrlinama koje je nabrojao apostol i koja je stupila u red pravih udovica treba da prebiva u moljenjima i molitvama, posteći dan i noć.
(Lk.2,36-37) I beše Ana proročica, kći Fanuilova, od plemena Asirova, već poodmaklih godina, koja je sedam godina živela sa mužem od devojaštva svoga; i ona, udovica od oko osamdeset i četiri godine, ne odlažaše od hrama, i služaše Bogu dan i noć postom i moliteom. (1.Tim.5,5-6) A prava udovica i usamljenica nada se u Boga i provodi u molitvama i moljenjima noć i dan. A ona koja se odala nasladama, živa je umrla.
 
Pravilo 75. O robovima i gospodarima.
Poglavlje 1. Robovi su dužni da se u slavu Božiju povinuju svojim gospodarima po telu sa svom usrdnošću i u svemu u čemu se ne narušava zapovest Božija.
(Ef.6,5-8) Robovi, budite poslušni svojim gospodarima po telu, kao Hristu, sa strahom i trepetom, u prostoti srca svoga, ne radeći samo prividno kao da ugađate ljudima, nego kao sluge Hristove, tvoreći volju Božiju od srca, služeći dragovoljno kao Gospodu, a ne kao ljudima. Znajući da će svaki ako što dobro učini, to primiti od Gospoda, bio rob ili slobodnjak. (1.Tim,6,1-2) Oni koji su robovi pod jarmom neka svoje gospodare smatraju dostojnima svake časti, da se ne bi hulilo na ime Božije i na učenje. A koji imaju vernike za gospodare, neka ne budu prema njima nemarni zato što su braća, nego neka im još bolje služe, jer su ti koji primaju njihovo dobročinstvo, verni i mili. (Tit.2,9-10) Robovi da budu poslušni svojim gospodarima, da im budu ugodni u svemu, da ne protivreče, da ne kradu, nego da pokazuju potpunu vernost u svemu, da bi nauku Spasitelja našeg Boga krasili u svemu.
Poglavlje 2. Sećajući se istinskog Gospodara, gospodari treba i sami da, u strahu Božijem po svojim silama, svojim robovima čine ono čime im oni služe, u snishodljivosti podražavajući Gospoda.
(Jn.13,3-5) Znajući Isus da mu je Otac sve dao u ruke, i da od Boga iziđe, i Bogu ide, ustade od večere i skide gornje haljine, pa uze ubrus i opasa se njime; potom usu vodu u umivaonik, i poče prati noge učenicima i otirati ubrusom kojim beše opasan. (Jn. 13,13-15) Vi me zovete Učiteljem i Gospodom; i pravo velite, jer jesam. Kad vam, dakle, oprah noge, ja Gospod i Učitelj, i vi ste dužni jedni drugima prati noge. Jer sam vam dao primer da, kao što ja učinih vama, i vi činite. (Ef.6,9) I vi gospodari, činite to isto njima, bez pretnje, znajući da je i njihov i vaš Gospodar na nebesima, a On ne gleda koje ko.
 
Pravilo 76. O deci i roditeljima.
Poglavlje 1. Deca treba da poštuju roditelje i da im budu poslušni u svemu što ne ometa ispunjavanje zapovesti Božijih.
(Lk.2,48) I mati njegova reče: Čedo, što nam tako učini? Evo otac tvoj i ja tražismo te s bolom. (Lk.2,51) I siđe s njima i dođe u Nazaret; i beše im poslušan. (Ef.6,1-3) Deco, slušajte svoje roditelje u Gospodu, jer je ovo pravedno. Poštuj oca svoga i mater; ovo je prva zapovest s obećanjem: Da ti dobro bude, i da dugo poživiš na zemlji.
Poglavlje 2. Roditelji treba da vaspitavaju svoju decu u učenju i zapovestima Gospodnjim sa krotošću i dugotrpljenjem. Koliko zavisi od njih, oni ne treba da daju nikakav povod za gnev i skorbi.
(Ef.6,4) I vi očevi, ne razdražujte decu svoju, nego ih podižite u vaspitanju i nauci Gospodnjoj. (Kol.3,21) Očevi, ne razdražujte dece vaše, da ne klonu duhom.
 
Pravilo 77. O devstvenicama.
Poglavlje. Devstvenice treba da su slobodne od svake brige sadašnjega veka kako bi mogle bez rasejanosti da blagodare Bogu u umu i telu, u nadi na Carstvo nebesko.
(Mt.19,12) A ima uškopljenika koji su sami sebe uškopili Carstva radi nebeskoga. Ko može primiti, neka primi! (1.Kor.7, 32-35) A ja hoću da ste vi bezbrižni. Ko je neoženjen brine se za Gospodnje, kako će ugoditi Gospodu; a ko je oženjen brine se za ovosvetsko, kako će ugoditi ženi. Razlikuje se i žena od devojke. Koja je neudata brine se za Gospodnje, kako će ugoditi Gospodu, da bude sveta i telom i duhom; a koja je udata brine se za ovosvetsko, kako će ugoditi mužu. A ovo govorim za vašu sopstvenu korist, ne da vam nametnem zamku, nego za blagoobrazno i istrajno služenje Gospodu, u sabranosti.
 
Pravilo 78. O vojnicima.
Poglavlje. Vojnicima se ne dozvoljava da vređaju i klevetaju.
(Lk.3,14) A pitahu ga i vojnici govoreći: A šta ćemo mi činiti? I reče im: Nikoga da ne zlostavljate niti koga da opadate, i budite zadovoljni svojom platom.
 
Pravilo 79. O vladarima i podanicima.
Poglavlje 1. Vladari treba da štite naredbe Božije.
(Rim.13,3-4) Jer starešine nisu strah za dobra dela nego za zla. Hoćeš li pak da se ne bojiš vlasti? Čini dobro, i imaćeš pohvalu od nje, jer je sluga Božiji tebi za dobro. Ako li zlo činiš boj se, jer ne nosi mača uzalud, jer je Božiji sluga, osvetnik, da izlije gnev na onoga koji zlo čini.
Poglavlje 2. Višim vlastima se treba povinovati u svemu što ne ometa ispunjavanje zapovesti Božijih.
(Rim.13,1-3) Svaka duša da se pokorava vlastima koje vladaju, jer nema vlasti da nije od Boga, a vlasti što postoje od Boga su ustanovljene. Zato ko se protivi vlastima protivi se uredbi Božijoj, a koji se protive, primiće osudu na sebe. Jer starešine nisu strah za dobra dela nego za zla. (Dap.5,29) Bogu se treba pokoravati više nego ljudima. (Tit.3,1) Napominji im da budu pokorni i poslušni poglavarstvima i vlastima, spremni za svako dobro delo.
 
Pravilo 80. Kakvi uopšte, po zahtevu Reči Božije, treba da budu Hrišćani i služitelji?
Kakvi, po zahtevu Reči Božije, treba da budu Hrišćani.
Poglavlje 1. Kao učenici Hristovi, koji se saobražavaju sa onim što vide u Hristu ili što od Njega slušaju.
(Mt.11,29) Uzmite jaram moj na sebe i naučite se od mene. (Jn.13,13-15) Vi me zovete Učiteljem i Gospodom; i pravo velite, jer jesam. Kad vam, dakle, oprah noge, ja Gospod i Učitelj, i vi ste dužni jedni drugima prati noge. Jer sam vam dao primer da, kao što ja učinih vama, i ei činite.
Poglavlje 2. Kao ovce Hristove, koje slušaju samo glas sopstvenog Pastira i za Njim idu.
(Jn.10,27) Ovce moje slušaju glas moj, i ja njih poznajem, i za mnom idu. (Jn.10,5) A za tuđinom neće poći, nego će pobeći od njega, jer ne poznaju glas tuđinaca.
Poglavlje 3. Kao loze Hristove, koje su u Hristu ukorenjene, u Njemu plodonosne, i čine i imaju sve što je Hristu svojstveno i Njega dostojno.
(Jn.15,5) Ja sam čokot, a vi loze,
Poglavlje 4. Kao udovi Hristovi koji su u svakom vršenju zapovesti Gošodnjih i daru Svetoga Duha savršeni, saglasno dostojanstvu Glave koja je Hristos.
(1.Kor.6,15) Ne znate li da su telesa vaša udi Hristovi? (Ef.4,15-16) Nego da budemo istinski u ljubavi da u svemu uzrastemo u Onoga kojije glava – Hristos. Od koga sve telo, sastavljeno i povezivano pomoću svih zglavaka, tako da jedan drugog potpomaže po meri svakog pojedinog člana, čini da telo raste na izgrađivanje samoga sebe u ljubavi.
Poglavlje 5. Kao nevesta Hristova, koja čuva čistotu, saobražavajući se jedino sa voljom Ženika.
(Jn.3,29) Ko ima nevestu ženik je. (2.Kor.11,2) Jer vas obručih mužu jedinome, da devojku čistu privedem Hristu.
Poglavlje 6. Kao Božiji hramovi, koji su sveti, čisti i ispunjeni jedino onim što pripada služenju Bogu.
(Jn.14,23) Ako me neko ljubi, reč moju držaće, i Otac moj ljubiće njega; i njemu ćemo doći i u njemu ćemo se nastaniti. (2.Kor.6, 16) Jer vi ste hram Boga živoga, kao što reče Bog: Useliću se u njih, i živeću u njima, i biću im Bog.
Poglavlje 7. Kao čista i besprekorna žrtva Bogu, koja u svim udovima i.delovima čuva ispravno bogopoštovanje.
(Rim.12,1) Molim vas, dakle, braćo, radi milosti Božije da date telesa svoja u žrtvu živu, svetu, ugodnu Bogu, kao svoje duhovno bogosluženje.
Poglavlje 8. Kao čeda Božija, koja se preobražavaju u obraz Božiji po meri koja je data čoveku.
(Jn.13,33) Dečice, još sam malo s vama. (Gal.4,19) Dečice moja, koju opet s mukom rađam, dokle se Hristos ne uobliči u vama!
Poglavlje 9. Kao svetlost u svetu. Stoga oni ne dopuštaju greh u sebi, prosvećujući one koji im se približavaju poznanjem istine kako bi postali ono što treba, ili kako bi se pokazalo šta su.
(Mt.5,14) Vi ste svetlost svetu. (Fil.2,15) Da budete besprekorni i častiti, deca Božija neporočna usred roda nevaljalog i pokvarenog, u kome sijate kao svetila vasioni.
Poglavlje 10. Kao so zemlji. Stoga se oni koji stupaju sa njima u opštenje obnavljaju duhom za netruležnost.
(Mt.5,13) Vi ste so zemlji.
Poglavlje 11. Kao reč života. Jer, umrtvljivanjem za sadašnje uveravaju u nadu na istinski život.
(Fil.2,15-16) Da budete besprekorni i častiti, deca Božija neporočna usred roda nevaljalog i pokvarenog, u kome sijate kao svetila vasioni, držeći reči života na moju pohvalu za dan Hristov.
Kakvi, po zahtevu Reči Božije, treba da budu oni kojima je poverena jevanđelska propoved.
Poglavlje 12. Kao apostoli i služitelji Hristovi i verni upravitelji tajni Božijih, koji delom i rečju neumorno ispunjavaju samo naredbe Gospodnje.
(Mt.10,16) Eto, ja vas šaljem kao ovce među vukove. (Mt.28, 19) Idite, dakle, i naučite sve narode. (1.Kor.4D-2) Tako da nas ljudi smatraju kao sluge Hristove i upravitelje tajni Božijih. A od upravitelja se, dakle, traži da se svaki nađe veran.
Poglavlje 13. Kao propovednici Carstva nebeskog, radi satiranja onoga koji ima moć smrti u grehu.
(Mt.10,7) I hodeći propovedajte i kazujte da se približilo Carsteo nebesko. (2.Tim.4,1-2) Ja te, dakle, zaklinjem pred Bogom i Gospodom našim Isusom Hristom, koji će suditi živima i mrtvima javljanjem svojim i Carstvom svojim: Propovedaj reč.
Poglavlje 14. Kao obrazac i pravilo blagočašća, kako bi u onima koji idu za Gospodom u svemu izazivali ispravnost, a u nepokornima izobličavali prestup.
(Fil.3,13-16) Što je za mnom zaboravljam, a stremim za onim što je preda mnom. I trčim prema cilju radi nagrade nebeskoga prizvanja Božijega u Hristu Isusu. Mi, dakle, koji smo savršeni, ovako da mislimo; ako li što drugačije mislite, i ovo će vam Bog otkriti. Uostalom, ono što smo dostigli, toga pravcla da se držimo i isto da mislimo. (1.Tim.4,12) Budi obrazac vernima u reči, u življenju, u ljubavi, u duhu, u veri, u čistoti. (2.Tim.2,15) Postaraj se da se pokažeš valjan pred Bogom, trudbenik koji se nema čega stideti i koji pravo upravlja rečju istine.
Poglavlje 15. Kao oči u telu, kako bi razlikovali dobro i zlo i udove Hristove upravljali ka njihovim obavezama.
(Mt.6,22) Svetiljka telu je oko. Ako, dakle, oko tvoje bude zdravo, sve će telo tvoje svetlo biti.
Poglavlje 16. Kao pastiri ovaca Hristovih, koji se ne odriču da polože dušu svoju za njih, trudeći se da im saopšte Jevanđelje Božije.
(Jn.10D1) Pastir dobri dušu svoju polaže za ovce. (Dap.20, 28) Pazite, dakle, na sebe i sve stado u kome vas Duh Sveti postavi za episkope da napasate Crkvu Gospoda i Boga koju steče krvlju svojom.
Poglavlje 17. Kao lekari, kako bi velikim saosećanjem, saobrazno sa zvanjem učenja Gospodnjeg, lečili duševne nemoći i privodili ka zdravlju i postojanom životu u Hristu.
(Mt.9,12) Ne trebaju zdravi lekara nego bolesni. (Rim.15,1) Dužni smo pak mi jaki slabosti slabih nositi.
Poglavlje 18. Kao oci i vaspitači svojih čeda, koji su sa velikom vatrenošću ljubavi u Hristu spremni da im predaju ne samo blagovest Hristovu, nego i dušu svoju.
(Jn.13,33) Dečice,još sam malo s vama. (1.Kor.4,15) Jer vas u Hristu Isusu ja rodih jevanđeljem. (1.Sol.2,7) Bejasmo blagi među vama kao dojilja kada neguje svoju decu. Tako smo čeznuli za vama, da smo gotovi bili dati vam ne samo jevanđelje Božije nego i duše naše, zato što nam bejaste omileli.
Poglavlje 19. Kao Božiji saradnici, koji su se svecelo posvetili Crkvi i delima koja su dostojna Boga.
(1.Kor.Z,9) Jer mi smo Božiji saradnici, a vi ste Božija njiva, Božija građevina.
Poglavlje 20. Kao saditelji Božijih loza, koji ne sade ništa tuđe čokotu, tj. Hristu, i ništa neplodno, već sa svakim račenijem popravljaju ono što je svojstveno tom Čokotu i plodonosno.
 
(Jn.15,1-2) Ja sam istinski čokot, i Otac moj je vinograd Svaku lozu na meni koja ne rađa roda odseca je; a svaku koja rod rađa čisti je da više roda rodi. (1.Kor.Z,6) Ja posadih, Apolos zali, ali Bog učini da uzraste.
Poglavlje 21. Kao graditelji hrama Božijeg, koji pripremaju dušu svakog kako bi je učinili odgovarajućom temelju apostola i proroka.
(1.Kor.3,10-11) Po blagodati Božijoj koja mi je data, ja sam kao mudar neimar postavio temelj, a drugi zida na njemu; ali svaki neka gleda kako zida. Jer temelja drugoga niko ne može postaviti osim postojećeg, koji je Isus Hristos. (Ef.2,19-22) Tako, dakle, niste više stranci ni došljaci, nego ste sugrađani svetih i domaći Božiji, nazidani na temelju apostola i proroka, gde je ugaoni kamen sam Isus Hristos, na kome sva građevina, skladno spojena, raste u hram sveti u Gospodu, u koga se i vi zajedno ugrađujete u obitalište Božije u Duhu.
Poglavlje 22. Šta je svojstveno Hrišćaninu? Vera koja kroz ljubav dela (Gal.5,6). Šta je svojstveno veri? Nesumnjiva uverenost u istinu bogonadahnutih reči, koja se ne koleba nikakvim pomislima koje navodi prirodna potreba, ili se prikradaju pod vidom blagočašća. Šta je svojstveno vernome? Da se pruža ka takvoj uverenosti u silu rečenoga, i da se ne usuđuje da bilošta odbije ili doda. Jer, ako je sve što nije od vere – greh (Rim. 14,23), i ako je vera od propovedi, a propoved od reči Božije (Rim. 10,17), onda je greh i sve ono čega nema u bogonadahnutom Pismu, budući da nije od vere. Šta je svojstveno ljubavi prema bližnjem? Izbegavanje svoje ugodnosti, radi iskanja duševne i telesne dobrobiti ljubljenog.
Šta je svojstveno Hrišćaninu? Da se rodi odozgo u krštenju vodom i Duhom. Šta je svojstveno rođenom vodom? Kao što je Hristos jednom umro grehu, tako i on treba da je mrtav i nepokretan za svaki greh, po napisanom: Ili zar ne znate da svi koji se krstismo u Hrista Isusa, u smrt njegovu se krstismo? Tako se s njim pogrebosmo kroz krštenje u smrt. Znajući ovo, da se stari čovek razape s Njime, da bi se uništilo telo grehovno, da više ne robujemo grehu (Rim.6,3-4; 6). Šta je svojstveno rođenom Duhom? Da u danoj meri postane kao i Onaj od koga je rođen, kao što je napisano: Što je rođeno od tela, teloje; a štoje rođeno od Duha, duh je (Jn.3,6). Šta je svojstveno rođenome odozgo? Da svuče staroga čoveka sa delima njegovim i pohotama, i da se obuče u novoga, koji se obnavlja za poznanje, prema liku Onoga koji ga je sazdao (Kol.3,9-10), saglasno sa rečenim: Jer koji se god u Hrista krstiste, u Hrista se obukoste (Gal.3,27).
Šta je svojstveno Hrišćaninu? Da se očisti od svake nečistote tela i duha Krvlju Hristovom, da tvori svetinju u strahu Božijem i ljubavi Hristovoj, da nema nečistote ili poroka ili nečeg sličnog, već da je svet i neporočan, budući da jede Telo Hristovo i pije Krv. Jer koji nedostojno jede i pije, sud sebi jede i pije C.Kor.11,29). Šta je svojstveno onima koji jedu Hleb i piju iz čaše Gospodnje? Da čuvaju neprestano sećanje na Umrlog za nas i Vaskrslog. Šta je svojstveno onome koji ima takvo sećanje? Da više ne živi sebi, nego Onome koji je umro za njih i vaskrsao.
Šta je svojstveno Hrišćaninu? Da njegova pravda izobiluje u svemu iznad književnika i fariseja, po meri učenja koje je predano u Jevanđelju Gospodnjem.
Šta je svojstveno Hrišćaninu? Da voli bližnjega kas što je Hristos nas zavoleo.
Šta je svojstveno Hrišćaninu? Da pred sobom gleda Gospoda u svemu.
Šta je svojstveno Hrišćaninu? Da svaki dan i čas bude bodar i spreman za savršeno ugađanje Bogu, znajući da će Gospod, doći u čas u koji ga nećemo očekivati.
 

   

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *