NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » TIHI GLAS

TIHI GLAS

 
Episkop HRIZOSTOM (Vojinović)
TIHI GLAS

 
NA DOČEKU JERUSALIMSKOG PATRIJARHA U MANASIJI
 
Vaše Blaženstvo,
Vaša Svetosti,
Vaša Visokopreosveštenstva,
Dragi naši gosti!
Dobro došli u našu – bogatu kamenjem – Manasiju!
Ova je crkva podignuta još početkom XV veka. Tada je bila jedna od najlepše ukrašenih bogomolja u Srbiji, puna blistavih oreola i zlatnih sasuda. Ali … vreme, ratovi i neprijatelji učinili su svoje, te sada prilično žalosno izgleda.
Ovaj utvrđeni manastir je podigao – kao svoj mauzolej – jedan mladi i daroviti srpski vladar, a vizantijski zet – despot Stefan Visoki. Otac mu je poginuo u bici na Kosovu još dok je Stefan bio maloletni dečak. Srbijom je tih godina upravljala Stefanova majka. U njihovom je pak dvoru živela, kao izbeglica, njihova rođaka, bivša despotica iz Sera, Jelena – Jefimija. Ta je despotica Jelena – Jefimija bila po majci vizantijskog porekla. Bila je za ono vreme visoko obrazovana i, uz to, izuzetno darovita književnica. Nekoliko njenih izvrsnih i nadahnutih književnih radova sačuvalo se sve do danas. Ona je bila Kneginji – Stefanovoj majci – savetnica, a Stefanu – učiteljica.
Stefanovom obrazovanju su pripomogli i obrazovani ljudi – begunci i emigranti s juga, tako da je ovaj mladi i daroviti naslednik prestola rano postao veliki ljubitelj knjige i obrazovanja. Kad je stasao i postao vladar, osnovao je ovde u Manasiji čuvenu „Resavsku školu“, u kojoj su radili na knjizi najčuveniji naši pisci i emigranti koji su našli sklonište u Srbiji. U paperti ove crkve izložen je po jedan list iz knjiga koje su u toj „Resavskoj školi“ pisane.
Despot Stefan je izgradio i grad Beograd, koji je u njegovo vreme postao prestonica naše zemlje.
Na sredokraći između Istoka i Zapada, despot Stefan je bio pod uticajem istočnog isihazma, koji se razvio zahvaljujući svetom Grigoriju Palami i njegovim učenicima, ali je Despot istovremeno bio i pod uticajem tadašnjeg zapadnog viteštva i riterstva. U doba isihazma podizane su crkve posvećene Preobraženju i Tavorskoj svetlosti, kao i crkve posvećene Silasku Svetoga Duha na Apostole. Ovaj je Despotov mauzolej posvećen upravo prazniku Duhova, a nedaleki manastirić Sisojevac Svetom Preobraženju Gospodnjem. Isihazam nije smetao despotu Stefanu da bude na ravnoj nozi i sa zapadnim vitezima. Na saboru evropskih plemića u Ugarskoj, svojim izgledom i manirima „sijao je despot Stefan kao mesec među zvezdama“, zapisao je jedan od letopisaca njegovog vremena.
Na žalost umro je mlad, i posle njegove smrti počelo je u Srbiji da bude sve teže i teže. Ovaj hram, Despotov mauzolej, je nekako očuvan, grobnica mu je tu u paperti; ali su monasi, za vreme dugogodišnjih ratova, razaranja i bežanja, sklonili Despotove mošti za nas neznano kud …
Vaše Blaženstvo, Vi ste prvi jerusalimski patrijarh koji je posetio ovu našu srednjovekovnu svetinju, i to će biti zapisano u analima našeg manastira kao izuzetno znameniti događaj. Mi smo pak sa Njegovom Svetosti Patrijarhom srpskim g. Germanom pre dvadeset i tri godine imali čast da posetimo Sveti Grad Jerusalim i postanemo hadžije. Manasijska igumanija majka Paraskeva i tri manasijske sestre su takođe hadžike. Neka da Bog da se još koji put sretnemo i zajednički Bogu pomolimo!
Vašoj Svetosti, i našem Patrijarhu, kao i celoj Vašoj visokoj pratnji radosno kličemo iz sveg srca: Is pola eti, Despota!
(Juni 1982. god.)

2 komentar(a)

  1. Kakve Hristove junakinje!…… A sa čim ću ja grešni izaći pred Gospoda……Gospode Isuse Hriste Sine Božji, pomiluj mene grešnog!

  2. Pingback: Episkop Hrizostom Vojinović: Ne muči sebe! | Vidovdan

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *