NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » TIHI GLAS

TIHI GLAS

 
Episkop HRIZOSTOM (Vojinović)
TIHI GLAS

 
TUĐINKA NA ZEMLJI
 
Još kao deca slušali smo o starozavetnom velikom proroku Mojseju. Slušali smo i čitali kako je četrdeset godina vodio svoj narod iz Egipta, gde se taj narod patio, u divnu obećanu zemlju Hanansku; kako je doveo narod do te zemlje, ali u nju nije ušao, nego je samo izdaleka s planine Navav video, i tu na planini izdahnuo.
Stajao je stari prorok Mojsej na planini Navav i gledao u daljini: brežuljke, i reke i zelene doline hananske koje će nastaniti njegov narod, ali kuda njegova staračka noga nikada neće kročiti.
Slušali smo i nismo tada ni slutili da je ta slika – kako prorok Mojsej s gore posmatra divnu zemlju za kojom je toliko čeznuo i u koju neće ući, u stvari slika sudbine svakog od nas.
Svi mi u ovom životu čeznemo za nečim, za nekom „obećanom zemljom“. Pred svakim od nas lebdi neki lepi san koji bismo želeli da ostvarimo. On nam često izgleda blizu ostvarenja, kao da nam je tu, na domaku ruke, mi ga skoro vidimo kako se privodi u delo i – često u poslednjem trenutku – s tugom uviđamo kako do njega ipak nikada nećemo doći.
Uzmimo samo šta od života očekuje jedna naša obična i skromna žena, i čime joj život uzvraća.
Koliko je njenih skromnih snova stvarnost razvejala u ništa!
Kao devojka, sanjala je kako će sresti čoveka dobrog, plemenitog, pametnog, karakternog, koji će biti sve za nju i kome će ona bita sveća svetu. Više puta joj se u mladalačkom oduševljenju učinilo da je neko od ljudi koje je srela upravo takav, i često posle vrlo kratkog vremena sa žaljenjem uviđala da se prevarila. Čovek o kome je tako lepo mislila pokazao se sitan, beskarakteran, poročan…
Ipak, učinilo joj se da je najzad napravila dobar izbor i udala se. Očekivala je da će joj brak doneti sve najlepše. I opet je sa žaljenjem uviđala da su je očekivanja izneverila. Sve to nije bilo onako kako je zamišljala. Tek tu je život pošteno izlomio i izmučio. Došle su nesuglasice sa rodbinom, razmirice s mužem, materijalno natezanje, bolest njena, muževljeva, detinja, smrt u kući…
Nadala se ipak: sve će biti bolje dok deca malo odrastu. Ali i tu se prevarila. Dok su deca bila mala, mučila se s njima, ali su joj ona bar ljubavlju uzvraćala za te muke, i one su joj bile slatke. Ali kad su deca malo odrasla nekako se sve promenilo.
Ima kćer u kojoj gleda sve. Dala bi za nju svoju krv, svoju dušu… Odvaja od svojih usta samo da bi detetu bilo više, ide u čemu bilo samo da bi dete bilo lepo obučeno. Kći raste i mati s tugom počinje da uviđa kako njenom detetu sve drugo postaje milije nego ona: i drugarice, i drugovi, i igranke, i provod, i društvo koje je može odvesti na stranputicu. Govori joj, uči je, moli je, preklinje, savetuje. Oseća da njene reči i ne dodiruju srce deteta. Ono na sve nestrpljivo i s neke visine odgovara: „Ti, mama, to ne razumeš“.
Ili ima sina u koga je polagala svu nadu. Rodila ga, odnegovala, bdila nad njim s ljubavlju i ushićenjem. Čim je malo odrastao, otrgao se ispod njene ruke i ispod njenog krila. Drugi su postali za njega važniji nego mati, drugi imaju veći uticaj na njega nego ona. Sve što je ona volela, sve čemu ga je učila, sve što je za nju najsvetije za njega više ne znači ništa. Tako se radovala kad je još kao sasvim mali prvi put složio prstiće i nevešto ali milo pravio na sebi krsni znak, kad je čitao molitve kojima ga je ona učila, kad je s njom zajedno okretao slavski kolač i rasturao slamu na Badnje veče. Sada se sin više ne krsti, neće da slavi, tuđi su mu majčini blagdani. I tako slave i praznici, ti dani njene nekadašnje najveće radosti, pretvaraju se u dane suza i žalosti.
Tako se na zemlji razvejavaju u ništa toliki lepi snovi. Ko bi ih sve nabrojao? A oni su ponekad tako nevini, tako prirodni, tako skromni, pa ipak – umesto njihova ostvarenja – život tako često donese razočaranje, i stradanje i bol.
Jer, ljudska je duša u ovome svetu tuđinka, samotna izbeglica.
Ona tu ne nailazi na razumevanje čak ni među najbližima. Jedan veliki pisac je rekao: „Ma šta se mislilo, ma šta se govorilo, u ovome svetu niko ne razume nikoga.“ Ne razumeju se čak ni roditelji i deca, ne razumeju se braća i sestre, ne razumeju se prijatelji, ne razumeju supružnici…
Taj svet koji ne zadovoljava ni najnevinije težnje čovekove duše, taj svet u kome ona skoro na svakom koraku nailazi na otpor, na neuzvraćenu ljubav, taj svet u kome ona ne nailazi čak ni na razumevanje svoje najbliže okoline, nije njen pravi svet.
Otuda su se ljudi i povlačili iz sveta u samoću. Tu, u predanoj i dubokoj molitvi ponirali su u jedan širi svet, u kome se – po rečima jednog od njih – „razmiču granice prirode, otvaraju tajanstveni izvori poznanja i pred dušom prostiru beskrajni horizonti“. Tu su se duhovno sjedinjavali s Beskrajnim, tu je srce nailazilo na umirenje i duša uzajamnost i punoću.
Otuda i danas namučene duše prevazilaze u molitvi uske granice ovoga sveta i dobijaju ono što im svet ne može dati – poniranje u onaj pravi, beskrajni i večni život.
„Kao mirisna rosa, kao mana nebeska pada na bogoozarenu dušu blagodatna sila. Kao dragoceni biseri rone se suze radosti od dodira s Bogom. Tu je tiha čežnja za nebom, večno traženje i večno nalaženje, kao bezdan duboka sagledanja u večnost i detinje umirenje duše, predanost Bogu i ljubav – ljubav do kraja“.
Tu se duša čovekova oseća kod kuće, tu je njen Očev dom, tu je njen istinski svet.
Neka je blagosloven Bog Koji i iz zla izvodi dobro i daje namučenoj duši da nađe put!
Neka su blagosloveni oni koji s ljubavlju odužuju svoj teški dug čoveka, ne žaleći sebe i ne očekujući nagrade od sveta!
Neka su blagosloveni oni koji su veliki u bolu, veliki u samoprekoru, veliki u ljubavi!
Neka su blagosloveni oni koji su kroz stradanja ovoga sveta našli put ka Bogu i koji u Njemu nalaze istinski život, punoću, i smisao i radost!

2 komentar(a)

  1. Kakve Hristove junakinje!…… A sa čim ću ja grešni izaći pred Gospoda……Gospode Isuse Hriste Sine Božji, pomiluj mene grešnog!

  2. Pingback: Episkop Hrizostom Vojinović: Ne muči sebe! | Vidovdan

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *