NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » TIHI GLAS

TIHI GLAS

 
Episkop HRIZOSTOM (Vojinović)
TIHI GLAS

 
NA VELIKI PETAK
 
Evo nas i ove godine zajedno pred plaštanicom Hristovom i pred znacima njegovog stradanja.
I ranije smo se u ovim večernjim časovima zajednički podsećali šta se sve na današnji dan zbilo u Jerusalimu i na Golgoti.
Da se podsetimo ove večeri još nekih pojedinosti iz te bolne drame i vidimo: ima li to neke sličnosti sa nama i našim sadašnjim naravima?
Jedan od Hristovih učenika – Juda Iskariotski otišao je bio tajno neprijateljima i izdao svoga Učitelja i Gospoda. A onda – kao da se ništa nije dogodilo – došao je i mirno seo za trpezu sa Onim koga je za 30 srebrnika prodao.
Ne ponavlja li se ponekad taj judinski gest i danas?
Napakosti tajno čovek čoveku, prokaže sused suseda, okleveta poznanica poznanicu i – kao da se ništa nije dogodilo – pruža sutra ruku s još ljubaznijim osmehom nego nekada.
Ili izneveri muž ženu ili žena muža i – kao da se ništa nije dogodilo, mirno dođe kući i sedne za porodičnu trpezu i – kao da izdajstvo uopšte nije počinjeno – slobodno gleda u oči svome bračnom drugu i svojoj deci.
Na Judi se one večeri nije ništa primetilo. I na onima koji počine izdajstvo i niskost u naše vreme često se ništa ne primećuje, ali to je sve ipak samo – judinski postupak koji nije dostojan čoveka.
Od trenutka kada je uhapšen pa skoro sve dok je izdahnuo, našeg su Gospoda užasno zlostavljali i ružili. Nikome od tih ljudi i vojnika On nije bio nikakvo zlo učinio, pa ipak – nešto ih je iznutra gonilo da ga vređaju. A kad zlo iznutra goni ljude, oni mogu da budu užasno svirepi.
Još daleko pre toga Gospod je napomenuo da će se to dogoditi ne samo njemu, nego da će tako postupati i sa njegovim sledbenicima. U Jovanovom jevanđelju su zapisane njegove reči: „Ako su mene gonili i vas će goniti“ (15, 20). A u Matejevom jevanđelju im veli: „Govoriće vam pogrdne reči imena mojega radi“ (5, 11). I to se zbilo doslovce. Njegovi su sledbenici gonjeni i vređani kao retko ko na svetu. Oni koji su učili istoriju to vrlo dobro znaju. Ali i danas, u našem civilizovanom XX veku mi smo hrišćani, a osobito sveštenici, izloženi ničim neizazvanim porugama kao i naš Gospod tog Velikog četvrtka i petka.
Spomenuli smo večeras jedan detalj iz drame Velikog petka iz držanja Judinog i jedan detalj iz držanja obesnih. Da spomenemo još samo kako su se na Golgoti držali neki o kojima svet nije imao dobro mišljenje.
Na nedelju-dve pre raspeća Gospod je bio na večeri u gradiću Vitaniji kod jednog imućnijeg čoveka po imenu Simon. Tu je Gospodu prišla jedna žena i oprala mu noge (što je običaj na Istoku gde su putevi prašnjavi i ljudi više bosi nego obuveni). Simon i njegovi gosti iz Vitanije su tada rekli: Da je Isus pravi prorok ne bi dozvolio da mu ova žena opere noge, jer je grešnica.
A kad je Isus poveden na gubilište, ni Simona ni njegovih zvanica nigde nije bilo, a ta se grešnica usudila da dođe i da sve vreme teši Isusovu majku, ne bojeći se nimalo svih onih krvnika i grubih rimskih vojnika koji su kaznu izvršavali.
Uopšte, na Golgoti su se vrednosti nekako izmenile. Slabi su postali hrabri, a jaki bojažljivi. Od takozvanog „jačeg pola“ – kao što se možda sećate – usudio se da dođe na mesto izvršenja kazne samo jedan jedini prijatelj Isusov. Ostalo su bile samo žene.
Čini mi se da su – kad je vera u pitanju – žene i sada nekako hrabrije, prilježnije i brojnije od ljudi. One se češće odluče da dođu ovamo u crkvu, one su te koje se staraju da se naši srpski domaći običaji sasvim ne iskorene, one su te koje otvaraju vrata svešteniku kad ono jednom ili dvaput godišnje unosi časni krst u preostale hrišćanske domove, one će naučiti dete da se prekrsti, da očita molitvicu pre spavanja; poneke od njih dovedu dete ovamo i podižu ga pred svećnjakom da svojom nevinom ručicom zapali svećicu pred oltarom za zdravlje, dobro i sreću onih koji ovamo možda uopšte i ne dolaze.
Neka se raspeti Gospod opomene te njihove odanosti, njihove još neugašene ljubavi za ono što su od svojih majki naučile i primile, neka se opomene njihovog stradanja da se kandilo srpske pravoslavne vere u njihovim domovima ne ugasi i neka sa krsta blagoslovi i njih i njihove mile i drage u sve dane života njihovog – Amin.

2 komentar(a)

  1. Kakve Hristove junakinje!…… A sa čim ću ja grešni izaći pred Gospoda……Gospode Isuse Hriste Sine Božji, pomiluj mene grešnog!

  2. Pingback: Episkop Hrizostom Vojinović: Ne muči sebe! | Vidovdan

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *