NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » TIHI GLAS

TIHI GLAS

 
Episkop HRIZOSTOM (Vojinović)
TIHI GLAS

 
O SVETIM ANTIMINSIMA
 
Oni koji su jutros došli pre svete liturgije imali su priliku da prisustvuju jednom obredu koji svaki episkop vrši obično samo jednom u životu. Taj je obred – osvećenje svetih antiminsa.
Antimins je četvorougaono, obično laneno platno na kome je crnom bojom naslikano Hristovo polaganje u grob. U to platno ušivaju se delići moštiju svetih mučenika i pomazuju svetim mirom. Na tom platnu – svetom antiminsu – posle sveštenici služe svete liturgije.
U prvo vreme naše vere crkve su podizane na grobovima svetih mučenika, onih koji su postradali za Hrista. Kasnije su mošti svetih mučenika stavljane u svete trpeze u oltaru na kojima sveštenici služe. Ali, kako su kroz istoriju hrišćani često napadani i za vreme sv. liturgija i morali sklanjati svete darove, ušlo je u običaj da se mošti svetih mučenika ušivaju u laneno platno, pa je na tome platnu služena sveta liturgija. Za slučaj da naiđu neprijatelji, sveštenik je uvijao svete darove u to platno i sklanjao ih od neprijateljskog oskvrnjenja. Posle je ušlo u običaj da sveštenik ne može služiti svetu liturgiju bez tog platna u kome su ušivene svete mošti.
Pomisliće neko: Bilo je, eto, vremena kada se za Hristovu veru ginulo, kada su postojali sveti mučenici. Danas će retko ko pretrpeti i najmanju nelagodnost za veru: saslušanje što se dao prilog za crkvu, prebacivanje što je dete recitovalo o Svetom Savi, iznošenje na konferenciju zbog kulturne „zaostalosti i sujeverja“…
Pa ipak, mučenika za veru ima i u naše vreme.
U prvom svetskom ratu ubijeno je blizu 600 sveštenika, ne toliko što su bili Srbi, nego što su bili sveštenici.
I u drugom svetskom ratu je ubijeno takođe blizu 600 sveštenika. I oni nisu pobijeni samo zato što su bili Srbi, nego što su bili pravoslavni sveštenici.
Pa i mnogi od onih 700. 000 Srba pobijenih u toku drugog svetskog rata, osobito u Hrvatskoj i Vojvodini, nisu pobijeni i poklani samo što su bili Srbi, nego i što su bili pravoslavni hrišćani.
Ovih dana objavljeno je u štampi kako je za vreme drugog svetskog rata hrišćanski, mučenički i samopregorno završila život jedna monahinja.
Za vreme rata Francuska je bila okupirana kao i Jugoslavija. Ali i tamo su – kao i kod nas – postojale snage otpora. Jedna mlada žena koja je imala dete od jedva desetak meseci uhapšena je kao pripadnica pokreta otpora i osuđena na smrt. U noći uoči pogubljenja došla je u njenu ćeliju jedna kaluđerica u nameri da je nagovori da se ispovedi i pričesti. Mlada žena nije htela ni da čuje i roptala je na Boga što je odvaja od deteta, nju prepušta smrti a dete neizvesnosti. Onda je kaluđerica odjednom predložila da njih dve promene haljine i da mlada žena pobegne iz zatvora u monaškim haljinama. Dogovoreno – učinjeno. Žena je u monaškim haljinama mirno izašla iz zatvorske zgrade, a monahinja je u pet časova izjutra izvedena u svetovnim haljinama i streljana.
Niko nije znao šta se dogodilo.
Ona osuđenica koju je kaluđerica spasla žrtvovavši svoj život, raspitala se kasnije i doznala da se monahinja zvala – sestra Jelena Karavajeva, da je bila poreklom Ruskinja i da je izdala nekoliko zbirki pesama.
Francuska vlada je tu kaluđericu posle rata proglasila za narodnog heroja i izdala poštanske marke s njenim likom.
Ima, znači, velikih hrišćana i mučenika i u naše vreme.
Bilo je u poslednjem ratu primera herojstva, bilo je primera požrtvovanja, ali mislim da je ova sirota Ruskinja monahinja učinila što nije učinio niko: žrtvovala je svoj život da bi spasla jednu nepoznatu osuđenicu koja je pred njom zaplakala za svojim detetom.
Zaista, retko je ko u stanju da izvrši tako veliko delo kao jedan veliki hrišćanin.
Neka molitve te svete duše, naše savremenice, budu sa nama.
Neka budu sa nama molitve mučenika čije smo mošti jutros stavili u svete antiminse.
Neka na njima naši sveštenici služe službe Božje. Molitva im ugodna bila i valjala pred prestolom Gospodnjim, pred Sudijom pravednim.
Neka su blagoslovene i one crkve u kojima će se na ovim antiminsima služiti. Gde god je koja, neka nam bude lepa i okićena, duši na utehu, nevoljnima na pomoć, a svakome na radost!
Današnji sveti Arhanđeo neka bude na pomoć svima nama i svakome bratu hrišćaninu koji se krstom krsti, Boga veruje i svece svetkuje – u sve dane života našeg. Amin.

2 komentar(a)

  1. Kakve Hristove junakinje!…… A sa čim ću ja grešni izaći pred Gospoda……Gospode Isuse Hriste Sine Božji, pomiluj mene grešnog!

  2. Pingback: Episkop Hrizostom Vojinović: Ne muči sebe! | Vidovdan

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *