Тешко ми је да живим богоугодно

Питање:
Помаже Бог, од недавно сам почео да идем у цркву али ми то веома тешко пада. Веома ми је тешко да дођем на Св. Литургију, кући се скоро и не молим а што је најгоре јако ми је тешко да се одрекнем пређашњег живота: забава, изласци, девојке и све оно што један живот без Бога подразумева. Подједнако ми је тешко увести у свој живот оно што се од једног хришћанина очекује: пост, молитва, одласци на Св. Литургију…
Просто себе морам на све ово и то једино због страха од вечних мука. Себи личим на семе посејано у трње: верујем у Символ Вере али ме свет у коме живим (а то је Београд) спречавају да живим своју Православну веру. Стање је готово неподношљиво. Молим вас за реч утехе и правилно расуђивање. Свако добро од Бога
Дарко


Одговор:
Бог ти помого, Свеблаги Господ мисли на тебе чим си кренуо у Храм Господњи. Засигурно је отворио твоје духовне очи које не би требао да затвориш. Сваки почетак је тежак као и овај твој али знај да награда следи (после страдања дође Васкрсење) . Одрицања увек бивају кроз цео наш живот али када човек зна због чега и због кога циљ је надомак. Сва та тренутачна уживања овоземаљског живота не могу се заменити лепотама благодати онога вечног. Зар и сам ниси приметио да што више човек упражњава неке тренутачне ствари све више су му драге. Зашити се и шта…? Спознавајући спасоносност Свете Литургије кроз Свето Причешће жеља за још веће усавршавање кроз пост, добра дела и молитву испуњавају човека и одводе од онога што испуњава тело те доводи до онога што уздиже душу. За почетак редовно одлази у Свети Храм на богослужење и покушај бар да прочиташ Символ Вере, Оче наш и Богородице Дјево једном на дан и биће довољно од тебе а Господ ће по мери твоје вере испуњавати и душу и тело твоје. Од Господа ти желим свако добро.
о. Милан

Comments are closed.