Teško mi je da živim bogougodno

Pitanje:
Pomaže Bog, od nedavno sam počeo da idem u crkvu ali mi to veoma teško pada. Veoma mi je teško da dođem na Sv. Liturgiju, kući se skoro i ne molim a što je najgore jako mi je teško da se odreknem pređašnjeg života: zabava, izlasci, devojke i sve ono što jedan život bez Boga podrazumeva. Podjednako mi je teško uvesti u svoj život ono što se od jednog hrišćanina očekuje: post, molitva, odlasci na Sv. Liturgiju…
Prosto sebe moram na sve ovo i to jedino zbog straha od večnih muka. Sebi ličim na seme posejano u trnje: verujem u Simvol Vere ali me svet u kome živim (a to je Beograd) sprečavaju da živim svoju Pravoslavnu veru. Stanje je gotovo nepodnošljivo. Molim vas za reč utehe i pravilno rasuđivanje. Svako dobro od Boga
Darko


Odgovor:
Bog ti pomogo, Sveblagi Gospod misli na tebe čim si krenuo u Hram Gospodnji. Zasigurno je otvorio tvoje duhovne oči koje ne bi trebao da zatvoriš. Svaki početak je težak kao i ovaj tvoj ali znaj da nagrada sledi (posle stradanja dođe Vaskrsenje) . Odricanja uvek bivaju kroz ceo naš život ali kada čovek zna zbog čega i zbog koga cilj je nadomak. Sva ta trenutačna uživanja ovozemaljskog života ne mogu se zameniti lepotama blagodati onoga večnog. Zar i sam nisi primetio da što više čovek upražnjava neke trenutačne stvari sve više su mu drage. Zašiti se i šta…? Spoznavajući spasonosnost Svete Liturgije kroz Sveto Pričešće želja za još veće usavršavanje kroz post, dobra dela i molitvu ispunjavaju čoveka i odvode od onoga što ispunjava telo te dovodi do onoga što uzdiže dušu. Za početak redovno odlazi u Sveti Hram na bogosluženje i pokušaj bar da pročitaš Simvol Vere, Oče naš i Bogorodice Djevo jednom na dan i biće dovoljno od tebe a Gospod će po meri tvoje vere ispunjavati i dušu i telo tvoje. Od Gospoda ti želim svako dobro.
o. Milan

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *