Питање:
Поштовани Оче, Како да почнем? Била сам јако болесна, 10 година, од 9. године живота. Борила сам се са великим ђаволским искушењима. Сада сам одлично, али имам само један проблем. Када се молим нашем Господу Исусу Христу, осјећам некако, као да ми нешто неда да Му се молим, осјећам напетост у стомаку и да што прије завршим. Зашто ми се то дешава? И некако увијек осјећам смрт да ме чека, које се не бојим, јер вјерујем у Бога и у Царство Небеско. Увијек осјећам смрт. Зашто? Хвала Вам у напријед за Вас одговор. Пуно поздрава!
Н.Н
Одговор:
Драга сестро, То није необично. Сви знамо да, када се отвори фрижидер или замрзивач – осети се хладноћа. Када станемо близу пећи – осетимо топлоту. Слично томе, у духовном смислу, када је ђаво близу нас – осећамо смрт и хладноћу. И као што нам фрижидер не може наудити, само од њега имамо непријатно осећање, тако нам и силе мрака не могу наудити, осим тог непријатног осећања.
Природно је такође, очекивати да непријатељ жели да нас омете у молитви.
А знамо да за одржање физичког живота морамо мало да се потрудимо, да спремимо огрев за зиму, да почистимо кућу, да обезбедимо потребне намирнице… Замисли сада, шта би ти одговорила некоме ко би ти се жалио овако: “Оче, сваки пут кад одем напоље по дрва хладно ми је…” Или: “Кад год идем на пијацу или у продавницу по намирнице, уморим се и једва чекам да обавим ту куповину и набавку…”
Поздравља те, О. Срба
