ТЕРАПИЈА ДУШЕ – СВЕТООТАЧКА ПСИХОТЕРАПИЈА

ТЕРАПИЈА ДУШЕ
Светоотачка психотерапија
 

 
Не уздајте се у себе
 
Увереност у своју исправност је варљива. Долази време и човек се убеђује да није био у праву, иако је раније био убеђен у своју исправност, да чак никакве супротне аргументе није хтео да узме у обзир.
Не уздајте се у себе! Ми смо веома субјективни и непостојани. Еволуција наших гледишта и судова током читавог живота непрестано се врши у нама, често, рекло би се, скривено, у дубинама. избијајући покаткад напоље у виду водоскока страсти и болесних склоности и тежњи.
Још јуче смо некога волели и нисмо могли свој живот да замислимо без љубљене (љубљеног). Где је данас то осећање? Да ли је оно живо? Не, умрло је. Ми смо га сахранили у себи и данас се чудимо стању у којем смо некад били: “Због чега је онда било толико патњи, бола, мука и неподношљивих доживљаја? Куда је све то отишло?”
Не уздајте се слепо у себе! Преиспитујте себе уз помоћ људи искусних и духовних (нека вам Бог да да имате такве!), анализирајте, не журите, ништа озбиљно не предузимајте на врхунцу емоција и у немирном стању душе. Најпре се смирите. Прочитајте неколико пута у себи (или наглас) молитву, помислите на краткоћу нашег живота, на неминовни одлазак из њега. Упоредите свој мали проблем са глобалношћу теме спасења, припреме своје душе за смрт.
Зашто су тако променљиви наши погледи и осећања? Зато што приањамо не за вечно, већ за тварно, пролазно и распадљиво. Тежећи душом и срцем Христу (вечној Љубави и Истини), само онда стичемо постојаност и јаснију спознају живота, тек тада се отвара у нама постепено духовно виђење.
Све тече, све се мења. И наши погледи, и осећања, и интереси. Сви наши идоли су сами по себи привремени и привремено нас заводе. Основни пак смисао живота је у вечности. То осећање вечности је утемељено у нама, живи у нама, осећа се у дубини душе и све више спознаје његов смисао човек који води духовни начин живота.
Не уздајте се у себе, већ се уздајте у вашег духовног учитеља (истинског, а не само оног који се тако назива). Све поредите с Еванђељем, светоотачким учењем, животом праведника и благочастивих људи (и у наше жалосне дане такви нису нестали, већ су постали скривени, прикривени за неосвећене душе, као легендарни град Китеж, отишли су у духовне пустиње и катакомбе) који треба да постану ваш компас, и тек након тога правите коначни закључак, доносите одлуку, чините важно дело.